Cucika i Mucika su brat i sestra. Cucika je veverac (muška veverica) a Mucika je prosto veverica (žensko). Kako su to vesela stvorenja. Po ceo dan bi se jurcale po stanu. Imali smo dva ogromna prozora u dnevnoj sobi i normalno na svakom zavese do poda, gore gusto nabrane kako je tadašnja moda nalagala. Odnos zavese i prozora je bio 1:2,5 što znači da je na 1 metar širine prozora odlazilo 2,5m zavese. I bile su lepe od markizeta sa vezom i bele boje pa se jadna majka ubijala peglajući.I Cuciki i Muciki su se jako dopadale, zapravo obožavale su ih. Svaka bi se zakačila za jednu zavesu, zaljuljale bi se i tako bi se ljuljale,ljuljale,ljuljale a onda bi zamenile zavese čisto radi
toga da promene pogled. Pri tome su svojim kandžicama izvlačile žice iz ionako tankog markizeta ali mama koja ih je obožavala nije se ljutila. Mada, zavese više nisu bile tako lepe ali nema veze. Pored ona dva antihrista niko nije gledao u zavese samo bi mama ponekad tužno uzdahnula.
Cuci i Muci su se posle prvog šoka zbog preseljenja iznenadjujuće brzo privikle na novu atmosferu. Bilo ih je svuda. Stalno si morao da gledaš da je ne zatvoriš u plakar, u ormarić u kuhinji, u sudoperu. Strašno brza mala stvorenja. I svuda su se kačile, za garderobu, za sve što visi.
I sakrivale su se. Valjda su igrale žmurke, šta li.Veverice su bile svuda oko nas.I mama je čistila. I mi smo čistili. I svi smo bili srećni.
Jedino se tata malo teže privikao. Kada su veverice stigle a i on je došao sa posla.Malo je poludeo i rekao mami
"Pobogu Javorka je si li ti normalna ?"
Mama je nevino zatreptala očima i rekla da nije mogla da odoli i da bi deca bila razočarana i strašno potresena da im nije ispunila želju. Mama je bila, što bi danas klinci rekli, carica.U stvari ona ih je jako želela ali kao svaka pametna žena tu svoju želju je lepo upakovala u želju dece (a i mi smo ih stvarno želeli) i tako servirala glavi porodice koji nije mogao da dozvoli da njegovoj slatkoj dečici nešto nedostaje pa makar to bile i dve veverice.Bravo mama, mora da sam po ovom pitanju pametna na tebe. I malo po malo glava porodice se privikao na novonastalu situaciju i čak ponekad i uživao u njima,ali o tome kasnije.Ionako je otac puno vremena provodio van kuće što je tada svakako bila olakšavajuća okolnost za ostale ukućane računajući i Cuciku i Muciku.
toga da promene pogled. Pri tome su svojim kandžicama izvlačile žice iz ionako tankog markizeta ali mama koja ih je obožavala nije se ljutila. Mada, zavese više nisu bile tako lepe ali nema veze. Pored ona dva antihrista niko nije gledao u zavese samo bi mama ponekad tužno uzdahnula.
Cuci i Muci su se posle prvog šoka zbog preseljenja iznenadjujuće brzo privikle na novu atmosferu. Bilo ih je svuda. Stalno si morao da gledaš da je ne zatvoriš u plakar, u ormarić u kuhinji, u sudoperu. Strašno brza mala stvorenja. I svuda su se kačile, za garderobu, za sve što visi.
I sakrivale su se. Valjda su igrale žmurke, šta li.Veverice su bile svuda oko nas.I mama je čistila. I mi smo čistili. I svi smo bili srećni.
Jedino se tata malo teže privikao. Kada su veverice stigle a i on je došao sa posla.Malo je poludeo i rekao mami
"Pobogu Javorka je si li ti normalna ?"
Mama je nevino zatreptala očima i rekla da nije mogla da odoli i da bi deca bila razočarana i strašno potresena da im nije ispunila želju. Mama je bila, što bi danas klinci rekli, carica.U stvari ona ih je jako želela ali kao svaka pametna žena tu svoju želju je lepo upakovala u želju dece (a i mi smo ih stvarno želeli) i tako servirala glavi porodice koji nije mogao da dozvoli da njegovoj slatkoj dečici nešto nedostaje pa makar to bile i dve veverice.Bravo mama, mora da sam po ovom pitanju pametna na tebe. I malo po malo glava porodice se privikao na novonastalu situaciju i čak ponekad i uživao u njima,ali o tome kasnije.Ionako je otac puno vremena provodio van kuće što je tada svakako bila olakšavajuća okolnost za ostale ukućane računajući i Cuciku i Muciku.
uzivanje je citati te,jedva cekam nastavak o Cuciki i Muciki
sta drugo da kazem...