Naš sin je druga godina fakulteta za informatiku I menadžment. To mu dodju računari, menadžment, ekonomija, knjigovodstvo, jezici, programiranje, metematika. Zgodno za današnje, a vala I za buduće vreme. I ovo mu je normalan nastavak srednjeg obrazovanja jer ostaje u struci.
E sad, on radi sa mnom u kancelariji, obučava se, pametan je, lepo sve shvata I pamti. Ne pita me po deset puta isto, što je meni jako važno.Doduše, održala sam I kratko predavanje na temu misliti dok radiš, shvatati suštinu itd….jer svakako neću trpeti nekog šupljoglavka, pa makar to bio I naš sin. Na ta više puta postavljana ista pitanja bukvalno poludim. To znači da onaj koji pita, ama baš ništa ne zapamti I ne shvata zato što ga ne zanima.. E, vala, meni takav ne treba. I tako, nas dvoje radimo. Njemu su ostali neki ispiti da polaže u septembarskom I oktobarskom roku, jer su polaganja padala tačno kada je otišao u žetvu, tako da sada treba da počne da uči. Što je mogao pre žetve je položio.
Danas, dok smo pili kafu uveče, kad napokon dodjoh kući, otac ga pita
“Sine, kad misliš da počneš da učiš? Ili radiš, ili skitaš, ili spavaš, ili sin a facebook….a knjiga ništa?”
“Jao, tata, pokvario mi se kompjuter, pa nemam odakle sad da učim”
“A šta mu je?”
“ Moram da reinstaliram windows. Nešto se desilo”
Maca se onako kiselo nasmeši, pa pogleda u mene. Znam ja dobro šta taj pogled znači.
Ne daj Bože da on udje u konflikt sa sinom. Aaaaaaa ne…….to je moj resor……..kao I mnogo toga drugog. A vala, tako je I bolje, jer ovaj moj hm……..nije baš ekstremno fleksibilna osoba kada su naša deca u pitanju. Za sve ostale jeste. Zato su naša mila čeljad naučila da se obraćaju tolerantnijoj osobi u porodici hahahaaha
Zauzmem ja pravilan stav, ruke na bokove, iskosa besno pogledam u našeg naslednika I progovorim tihim glasom (dok vičem, nije opasno, ali kad utišam glas, e onda može biti vrlo gadno, I onaj koji odgovara na pitanje doooobro mora da pazi šta ,kako I na koji način odgovora)
“Sine, imaš još tri kompjutera u kući I još tri u kancelariji sa sve štampačima. Šta bre nemaš odakle da učiš? Pretera ga.”
Taman ja uvatila vazduh , spremna da izbacim nove plotune besa I ljutnje, kad se ovo žgebavo široko nasmeši, zagrli me I mirno izjavi
“Maki, ne nerviraj se, popravio sam ga”.
“Pa dobro onda” već se smirujem
“I napravio sam plan učenja”
“E, vala sine toga sam se I plašila. Ti si dobar planer samo u teoretskom delu, a u realizaciji ………,znaš sinko, malo si posvadjan sa vremenom”
Još jedan osmeh, šarmerski pogled, brzinski cmok u moj obraz, pomazi MMM na vratima I reče da ide do druga tu u komšiluku.Nesta u vidu lastinog repa. Moreeee, nije on badava rodjen u znaku ribe (svi ostali smo rogati)
Okrenem se ka mužu, a on, osmeh od uveta do uveta (to mu je zaštitni oklop da ne ospem palju I na njega)……..”Maco, pa poravio je kompjuter……..nešto me je tražio komšija”…..nesta I on .
Ko je bre ovde lud, pitam ja vas …….verovatno MMM, mada čisto sumnjam hahahaaha
( slatka su sva nasa decica sa svim tim cuvenim izgovorima i carobnim osmesima )
sto vise forsirate vise ce da vrda..ovako malo iskulira pa ce posle da zalegne na knjigu i bice sve ok 
