Pročitah temu do desete stranice, negde. Fino vi to diskutujete, lete iskre i varnice, ali još ne videh udarce ispod pojasa
Elem, ozbiljno. Hmmm, ne mogu da pričam o drugom, osim o ličnom primeru i primerima ljudi koje znam. Npr. moji brat i snaja su u vanbračnoj zajednici, evo već 10 godina. Sa 20 su dobili prvog sina, tri godine kasnije drugog. Aj što im se prvi desio, zaigrala se deca, nego što im se i drugi desio, baš u trenutku kada su bili u pregovorima oko raskidanja vanbračne zajednice
Eno ih, i dan danas, ebo ih ko ih spoji onakve, samo se svadjaju, deru... Fini su oni roditelji, fini domaćini, oboje rade, izdržavaju svoju porodicu, brinu o deci, odgovorni i to je fakat. Eto, fina prednost ranog stupanja u brak, sad će po 30 da napune, imaju dvoje dece, iživeli se zajedno do rodjenja drugog.. ma milina bre... osim što se pojedoše kao pas i mačka
Od samog početka
Lepa prednost, nema šta...
( Eh, da, zaboravih, od škole oboje imaju po srednju, ali im ništa ne smeta da imaju fine poslove, već godinama kod istih poslodavaca i da imaju fine platice )
A ja pak... udala sam se sa 29 punih. Pre toga sam se školovala, stigla do te fakultetske diplome ( ebla me ona, bar da mi na zidu visi, il da je mekša pa da služi mesto toalet-papira, kad već nema druge vajde od nje, i od godina učenja i učenja ). Udala se za finog čoveka, dobrog, vrednog i poštenog, udala se iz ljubavi. Evo, sad čekam 34-ti rodjendan i drugo dete. Posao nemam, jer je splet životnih okolnosti tako napravio da kad god sam mogla - nešto se isprečilo, a kad god sam imala neku ponudu za posao, nisam mogla da ga prihvatim ( evo sad, da mi neko ponudi super posao i platu od n iljada evara, šta ću bre u sedmom mesecu trudnoće??? ). Imam radnog iskustva, imam, naravno, ali ne u struci. I to je vrrrlo veliki problem. No dobro. Muž radi. Baš je, kako neko ovde reče u nekom pežorativnom smislu, bio magacioner kada smo se uzeli
, ali je u medjuvremenu, samo svojim radom i zalaganjem, napredovao i stigao do rukovodećeg mesta u firmi. Radi na mestu za koje se nije školovao, tj u firmi sa kojom pak njegova diploma i stručna obučenost - blage veze nemaju. Isto je kao da ima samo osnovnu školu. Pa eto, rad, upornost i želja čine čuda.
Opet, tih 30-setak hiljada ni izbliza nije dovoljno da se živi, tek da se preživi,uz ogromne dugove i sve što dugovi sa sobom nose. Sa druge strane, živimo bre kao golubovi. Peta godina braka, a mi nismo jednu ozbiljnu svadju do sada imali, lepo se slažemo i pre svega - umemo da razgovaramo! I tako, život ide, a mi ostajemo...
E sad, ko je bolje prošao? Moj brat, koji ima bar dva i po puta više finansijskih mogućnosti, ima 10 godina braka iza sebe, ima neku karijeru, ima ženu sa karijerom, a oboje su i pored toga, ruku na ruku, obe na srce, dobri roditelji... ali se glodju kao pas i mačka, ne mogu zajedno duže od sat vremena, a opet ne mogu jedno bez drugog.
Ili ja, što sam završila neke visoke škole i to sa nekim uspehom kojim sam zadovoljna, udala se u tridesetoj, od škole vajde niti imam niti ću imati, imam super muža, imam lepo kulinarsko umeće, imam strpljenja kao mama i volim da provodim vreme sa klicezom i da je usmeravam, pričam, čitam..., jedva kraj s krajm krpimo i pitanje je kada će oba kraja da nam se izmaknu, a opet smo presrećni jer se volimo i slažemo super.
I ko je bolje prošao i ko bolje prolazi???
I dokle ćete više da redjate suve teorije i idealizovane primere, da izvlačite iz malog mozga ono čega u Srbiji nema, niti će biti u skorije vreme, da vrtite praznu priču u krug i navodite primere koji veze s mozgom nemaju??? Realnost nije sex i grad, nisu žene koje na splavovima sede do jutra ( gro žena spava u to vreme, na splavovima je 0,5 % ) nisu žene koje piju, puše, provode se i skitaju, niti muškarci koji su žrtva žena i njihove samovolje!!!! Realnost i život u Srbiji je ono što vam promiče ispred nosa, baš u vreme dok vi pišete bajke i serenade po forumu!
)
Prosto da covek ne pozeli da ode iz nje! 
