ZAKON POSTOJANJA – istina o postojanju materije, zivota i prirode

[ranjeni Zoro]

- - - - - - - - - -

Ni danas, posle 35 godina otkrića Zakona postojanja, ne mogu da verujem da to niko ne može da razume i da ljudski mozgovi nisu ni malo savršeniji od svinjskih. Zašto bi inače Isus i rekao "ne bacajte bisere pred svinje"? Zato ga svinje i razapeše! Veoma je opasno znati i reći ISTINU. Zato je najboljle ćutati i biti kao i svi ostali - svinja.

Ljubo..nikad nam nisi rekao kako je došlo do tog otkrića..

msm gde si se nalazio tada, šta si radio..?

dajder malo o tome majkamu stara..

 

[Ljubo2]

RANJENI ZORO:

Ljubo..nikad nam nisi rekao kako je došlo do tog otkrića..
msm gde si se nalazio tada, šta si radio..?
dajder malo o tome majkamu stara..

Nisam ja otkrio ništa novo što se već odavno u nauci ne zna, već se samo, zbog nedostataka klikera u glavama ljudi, pogrešno tumači i razume, a to je da su Svest (Duh) i Materija dva posebna i međusobno odvojena oblika POSTOJANJA

To nije tačno.

Naime, u nauci se odavno zna da je Svest (duh) ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. A na drugoj strani, u nauci se takođe zna i to da sa tih sedam sposobnosti raspolaže upravo ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom "Materija".

Iz čega sledi zaključak da su Svest (duh) i Materija jedna i ista, JEDINO-POSTOJEĆA prirodna sila i pojava, koja postoji sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Što podrazumeva da su Svest i Materija samo dva različita načina percepcioje jedne i iste prirodne sile i pojave - čulni i vančulni.

I to je suština celog "mog otkrića", do kojeg može da dođe svako, u svakom trenutku, ko nije ni naučnik, ni filozof, ni teolog. Može da dođe za minut, za sekund, čak i sedeći u klozetu na WC šolji. Pod uslovom da i malo ima soli u glavi. I upravo je to ono što niko ne može da razumme, što dokazuje da je ljudski razum obična praznina, NULA, bez i jednog klikara ili trunke soli u sebi.

Iako je ovo otkriće po svojoj jednostavnosti prosto da prostije ne može da bude, ono je ipak značajnije od svih drugih otkrića u istoriji nauke i filozofije, imajući na umu da problem postojanja Svesti i Materije naučno još uvek nije rešen. Ovo otkriće je, prevenstveno, značajno po tome što, zbog nepoznavanja ZAKONA po kojem postoje Svest i Materijaje. ljudi izmišljaju nekakve svoje, neprirodne, ideološko-političke i verske zakone i moralne sisteme, po kojima prave potpuno pogrešne i neljudske društvene i ekonomske zajednice, sa potpuno pogrešnom, nepravednom i po ljudski rod štetnom organizacijom života i rada. Pojma nemajući da je Osnovni Prirodni Zakon po kojem postoje Svest i Materija i po kojem teče njihova evolucija, koji važi i za ljudsko društvo, nešto sasvim drugo, savršenije i mnogo bolje, od onoga u šta nas svetska nauka, svestke filozofije, ideologije, politike i religije ubeđuju.

 

[Dragoljub69]

Ma obićna organička kosmološka hipoteza...Kosmo(s) je (kao) jedan veliki organizam s preciznim zakonima...
Cvrc!
Napravi mi idealnu loptu! Pod mikroskopom odmah vidiš nepravilnosti,a na Zemnom šaru i kratere i planine i doline...
Da su ti zakoni precizni-gde bi nam bio kraj!
A kad ono tamo međutim...

- - - - - - - - - -

No nije kritika -ipak je i ta hipoteza bolja od Zozikinih pesimistićnih umišljanja...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ljubomir kaze da postoji samo jedna, tkz. univerzalna iliti apsolutna istina, a ne mnostvo licnih istina.
Dakle, on negira perspektivizam.

Tu je odmah u startu napravio gresku.

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB:

Ma obićna organička kosmološka hipoteza...Kosmo(s) je (kao) jedan veliki organizam s preciznim zakonima...Cvrc!

"Cvrc" ti je tvoj nos. Jedina ISTINA kao premisa iz koje slede sve druge istine jeste da su SVEST i MATERIJA jedna i ista prirodna sila i pojava - po tome što su osnovni faktori i Svesti i Materije sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i po tome što je vršilac i jednih i drugih radnji jedan i isti. Niti bi svest mogla da postoji kad ne bi bila materijalna, niti bi materija mogla da postoji kad ne bi bila svesna. To je jedina i mogućnost i Zakon postojanja. Kad to ljudi budu do kraja razumeli, sve se menja - nauka se iz temelja menja, svetske filozofije, religije ideologije i politike postaju besmislene i potpuno nestaju. Zato jer svi zakoni po kojima sve postoji, baziraju i proizilaze iz sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji materijalne svesti, odnosno, svesne materije. Idealizam i materijalizam su dve potpuno suprotbe, pogrešne i nedorečene svetske filozofije, na kojima je sagrađena potpuno pogrešna organizacija života i rada celog ljudskog društva. I tebi bi, Dragoljube, bolje bilo da se dalje ne blamiraš svojim upornim besmislenim pokušajima da ovu Veliku, upravo izrečenu Istinu o postojanju Svesti I materije obezvrediš, jer time ne dokazuješ svoju inteligenciju, već negiraš.

 

[Ljubo2]

USR UNFRIENDLY:

Ljubomir kaze da postoji samo jedna, tkz. univerzalna iliti apsolutna istina, a ne mnostvo licnih istina. Dakle, on negira perspektivizam.

Ti si još zelen i pojma nemaš o čemu pričaš. Ličnih istina može da bude bezbroj, isto onoliko koliko i ljudi na Zemlji. Ali zajedničko svim tim bezbrojnim "ličnim istinama", po kojima sve one postoje, jeste, da niti i jedne ne bi moglo da bude bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Bez tih sedam sposobnosti i radnji ničega ne bi moglo da bude i to je JEDINA i UNIVERZALA ISTINA.

 

[JA KOJI JESAM]

Ljubomir kaze da postoji samo jedna, tkz. univerzalna iliti apsolutna istina, a ne mnostvo licnih istina.
Dakle, on negira perspektivizam.

Tu je odmah u startu napravio gresku.

Ti nemaš pojma na što se odnosi pojam apsolutna istina, stoga ne možeš da sudiš o Ljubinim izrazima kao greškama. Nije Ljubo tvrdio da ne postoje personalne istine, nisam to primijetio, nego je jednostavno rekao da te istine ne govore o postojanju već o percepciji postojanja što vodi ka stvaranju relativne istine, relativne psiho-fizičkom sklopu jedinke. Apsolutna istina je jedna, druge nema. Biće je jedno, apsolut, drugog nema. Ljubo to Biće naziva Svijest, pa neka bude. Ja kažem da je Biće = Postojanje a Svijest je apsolutni duh postojanja, tj Znanje-o-Sebi-apsolutu... pa neka mi bude. Niti Ljubino niti moje objašnjenje ne mijnjaju činjenicu o postojanju kao onome-što-jeste. Ono jeste. To je jedna apsolutna istina u koju ne možeš sumnjati. Apsoutna istina ne zavisi od tvog, mog ili Ljubinom razumijevanja toga-što-jeste. Ona se svakome otkriva kao ono-što-jeste a naši razumi tu intuitivno unešenu infromaciju (Znanje) prevode u sebi najlogičnija objašnjenja.

No, ti recimo, ne možeš da daješ logička obješnjenja o onome-što-jeste jer tebi nije dostupo to znanje, dostupan ti je samo doživljaj da postojiš ali ne i znanje o tome šta i kako čini postoojanje postojećim. Zašto ti to nije dostupno? Zato što još nisi sazreo da svoju volju i pažnju vratiš iz projekcije čovjeka-kojim-se-doživljavaš u izvor svih stvari.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ti si još zelen i pojma nemaš o čemu pričaš.

To je ono sto bi ti hteo da bude istina.

Ličnih istina može da bude bezbroj, isto onoliko koliko i ljudi na Zemlji. Ali zajedničko svim tim bezbrojnim "ličnim istinama", po kojima sve one postoje, jeste, da niti i jedne ne bi moglo da bude bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Bez tih sedam sposobnosti i radnji ničega ne bi moglo da bude i to je JEDINA i UNIVERZALA ISTINA.

Ne, druze, pojam univerzalne ili apsolutne istine je besmislen.
Vec smo pricali o tome.

Istina je iskljucivo sud pojedinca na osnovu onog sto je prethodno opazio.
Kod nekih, taj sud se donosi na osnovu onoga sto bi on voleo da bude istinito.
Naprimer, ja bih hteo da budem ziv u narednih 500 godina, dakle, ja cu biti ziv narednih 500 godina.
To je primer subjektivnog nacina razmisljanja tj. razmisljanja koje zakljucke izvodi iz onog sto nam prija.

Svaka istina je relativna.
Ne moze da bude drugacije.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ti nemaš pojma na što se odnosi pojam apsolutna istina

Ne moze niko da zna.
Zasto? Pa zato sto je pojam apsolutnog tj. beskonacnog besmislen.
Vec smo pricali o tome.

Ti si prevarant koji ima za cilj da optuzuje ljude da ne razumeju nesto sto realno ne moze da se razume.
Ti sam ne razumes o cemu pricas, samo mislis da razumes.

stoga ne možeš da sudiš o Ljubinim izrazima kao greškama.

Mogu da sudim o Ljubinim izrazima kao greskama zato sto znam da je pojam apsolutnog tj. beskonacnog besmislen.
Uostalom, on je sam u vise navrata pokusao bez uspeha da definise taj pojam.

Nije Ljubo tvrdio da ne postoje personalne istine, nisam to primijetio, nego je jednostavno rekao da te istine ne govore o postojanju već o percepciji postojanja što vodi ka stvaranju relativne istine, relativne psiho-fizičkom sklopu jedinke. Apsolutna istina je jedna, druge nema. Biće je jedno, apsolut, drugog nema. Ljubo to Biće naziva Svijest, pa neka bude. Ja kažem da je Biće = Postojanje a Svijest je apsolutni duh postojanja, tj Znanje-o-Sebi-apsolutu... pa neka mi bude. Niti Ljubino niti moje objašnjenje ne mijnjaju činjenicu o postojanju kao onome-što-jeste. Ono jeste. To je jedna apsolutna istina u koju ne možeš sumnjati. Apsoutna istina ne zavisi od tvog, mog ili Ljubinom razumijevanja toga-što-jeste. Ona se svakome otkriva kao ono-što-jeste a naši razumi tu intuitivno unešenu infromaciju (Znanje) prevode u sebi najlogičnija objašnjenja.

No, ti recimo, ne možeš da daješ logička obješnjenja o onome-što-jeste jer tebi nije dostupo to znanje, dostupan ti je samo doživljaj da postojiš ali ne i znanje o tome šta i kako čini postoojanje postojećim. Zašto ti to nije dostupno? Zato što još nisi sazreo da svoju volju i pažnju vratiš iz projekcije čovjeka-kojim-se-doživljavaš u izvor svih stvari.

Ne postoji nikakva apsolutna istina.
U tome je stvar.

Perspektivizam izricito tvrdi da ne postoji jedna istina.
Tako da samom tvrdnjom da postoji jedna istina on negira perspektivizam.
Zahvaljujem na paznji.

 

[hakim bej]

Ako ne postoji ni jedna apsolutna istina, gde onda osloniti polugu saznanja? Kako graditi bez temelja?
Bez postojanja apsolutnih istina ne mogu se izvoditi nikakvi naucni zakljucci. Sva naucna otkrica se moraju zavrsiti na pretpostavkama, teorijama i teoremama.

Zato naucnici ono sto izgleda najlogicnije (i neproverivo) dogovorom proglasavaju za istinu, i na tome grade kao na temelju.
Ali to je pogresan voz. Kada udjes u pogresan voz onda su sve stanice pogresne.

Kada bi gradili bez oslonca, bez dogmi, stvarali bi nezavisne klastere znanja koji bi se, mozda, nekada u buducnosti, medjusobno povezivali.
Nauka bez oslonca ne bi imala dogme i ogranicenja. Takva bi se spojila sa metafizikom, hermetizmom, ezoterijom, i stvorila bi poduhovljenu nauku.

 

[ranjeni Zoro]

možda je apsolutna istina da apsolutne istine nema?

- - - - - - - - - -

..

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ako ne postoji ni jedna apsolutna istina, gde onda osloniti polugu saznanja? Kako graditi bez temelja?
Bez postojanja apsolutnih istina ne mogu se izvoditi nikakvi naucni zakljucci. Sva naucna otkrica se moraju zavrsiti na pretpostavkama, teorijama i teoremama.

Zato naucnici ono sto izgleda najlogicnije (i neproverivo) dogovorom proglasavaju za istinu, i na tome grade kao na temelju.
Ali to je pogresan voz. Kada udjes u pogresan voz onda su sve stanice pogresne.

Kada bi gradili bez oslonca, bez dogmi, stvarali bi nezavisne klastere znanja koji bi se, mozda, nekada u buducnosti, medjusobno povezivali.
Nauka bez oslonca ne bi imala dogme i ogranicenja. Takva bi se spojila sa metafizikom, hermetizmom, ezoterijom, i stvorila bi poduhovljenu nauku.

Temelj ti je iskustvo tj. skup prethodno opazenog.

- - - - - - - - - -

možda je apsolutna istina da apsolutne istine nema?

Vec smo rekli da je apsolutna istina besmislen pojam tako da nema nikakvog smisla reci "apsolutna istina je da apsolutne istine nema".

 

[hakim bej]

Temelj ti je iskustvo tj. skup prethodno opazenog.

Pa da, ali opazamo samo posledice. Uzroke ne opazamo, zato njih trazimo.

 

[oziman]

Ne postoji nikakva apsolutna istina.
U tome je stvar.

Има апсoлутних истина.

Imamo tri vrste sudova: problematicni, asertoricni i apodikticki.
Ovi poslednji znace apsolutno istiniti, neosporivi.... i oni postoje. Pitanje je samo gde?

Verovali ili ne, u prirodnim naukama takvih sudova nema. Naucni metod ima posla jedino sa problematicnim sudovima. Evo jedan primer zakljucavanja na temelju indukcije pri cemu je doneseni sud problematican:

Ako vidimo da jabuka pada sa grane danas a takodje je padala i juce, iz toga cemo indukcijom iz dva pojedinacna slucaja zakljuciti o opstosti to jest PRETPOSTAVITI da ce jabuka padati sa grane na zemlju i sutra. Ali, samo pretpostavljamo ..ne mozemo biti sigurni. Mozda sutra jabuke pocnu leteti u nebo kada padnu sa grane. Ne mozemo imati apsolutnu sigurnost da ako se nesto desavalo juce desavace se tako i sutra. Da ce biti tako, samo pretpostavljamo, ili bolje reci verujemo.
Dakle, svi prirodni zakoni su problematicni sudovi a za one koji za ovako nesto prvi put cuju spomenucu jedno ime filozof "Dejvid Hjum" .

Pa koje su to onda neosporne istine?

Apodikticke apsolutne istine postoje samo u onim sudovima koji se ticu apriornih formi opazanja naseg razuma. Kao osnovni uslovi same mogucnosti saznavanja oni predstavljaju apsolutne istine jer tako mora biti i svako saznanje mora biti sa njima u skladu da bi uopste bilo saznanja. Sada i u vjeki vjekov.
Recimo primer:

" U jednoj ravni jednakostranican pravougli trougao nije moguc."

Evo, ova istina je apsolutna. Takav trougao nije moguce napraviti danas i nece biti moguce sutra...nikada, to je apsolutna istina jer opisuje apriornu formu saznavanja naseg razuma ili odnos u prostoru.

Isto tako i uvidi koji se ticu neposrednih cinjenica svesti jesu apodikticki, ali nisu dobar primer jer su tesko shvatljivi onom ko ih prvi put cuje.
Barklijeva korelativnost subjekta i objekta jeste takva istina koja glasi:

"Izvan svesti subjekta, objekat nije vise objekat".

Dakle, apsolutne istine postoje u naukama koje se bave apriornim formama samog saznanja kao i u filozofiji koja se bavi neposrednim cinjenicama svesti.

 

[JA KOJI JESAM]

Ne moze niko da zna.
Zasto? Pa zato sto je pojam apsolutnog tj. beskonacnog besmislen.
Vec smo pricali o tome.

Ti si prevarant koji ima za cilj da optuzuje ljude da ne razumeju nesto sto realno ne moze da se razume.
Ti sam ne razumes o cemu pricas, samo mislis da razumes.



Mogu da sudim o Ljubinim izrazima kao greskama zato sto znam da je pojam apsolutnog tj. beskonacnog besmislen.
Uostalom, on je sam u vise navrata pokusao bez uspeha da definise taj pojam.



Ne postoji nikakva apsolutna istina.
U tome je stvar.

Perspektivizam izricito tvrdi da ne postoji jedna istina.
Tako da samom tvrdnjom da postoji jedna istina on negira perspektivizam.
Zahvaljujem na paznji.

Možeš ti da sudiš o bilo kome ili čemu ali to nema nikakvog značaja. Ti spavaš i sanjaš da nešto znaš, i znaš, ali znanje s kojim raspolažeš nije mjerodavno. To je znanje sna. Ti bi da znanjem sna mjeriš i određuješ istinu o sanjaru. No, nije ni važno da ti se to kaže... ništa ti to neće pomoći. Jedino što ti može pomoći jeste buđenje... ali tek si upola sna. Spavaj, spavaj, kad se dovoljno naspavaš sam ćeš poželjeti da se probudiš.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Pa da, ali opazamo samo posledice. Uzroke ne opazamo, zato njih trazimo.

Opazamo i jedno i drugo.
Kad priblizis magnet metalu onda dolazi do toga da magnet privlaci metal.
Eto ti primer uzroka i posledice.
Uzrok je magnet na odredjenoj razdaljini od metala.
Posledica je kretanje metala prema magnetu.

- - - - - - - - - -

Možeš ti da sudiš o bilo kome ili čemu ali to nema nikakvog značaja. Ti spavaš i sanjaš da nešto znaš, i znaš, ali znanje s kojim raspolažeš nije mjerodavno. To je znanje sna. Ti bi da znanjem sna mjeriš i određuješ istinu o sanjaru. No, nije ni važno da ti se to kaže... ništa ti to neće pomoći. Jedino što ti može pomoći jeste buđenje... ali tek si upola sna. Spavaj, spavaj, kad se dovoljno naspavaš sam ćeš poželjeti da se probudiš.

Ovo sto ti pises zove se prazna prica i nju moze apsolutno bilo ko da naskraba.
Polazis od premise da si u pravi i trazis objasnjenje zasto se ja ne slazem s tobom.
Mogu sve to sto si ti napisao za mene da ja napisem za tebe.
Tako sto bih posao od premise da sam JA taj koji je u pravu.
Medjutim, ti si ocigledno budala kojoj je okej u beskonacnost da se ponavlja.
Jedino sto bi bilo od koristi ovoj raspravi jeste to da definises pojam apsoluta.
Sto ti izbegavas.
Zato sto ne mozes.

 

[hakim bej]

Opazamo i jedno i drugo.
Kad priblizis magnet metalu onda dolazi do toga da magnet privlaci metal.
Eto ti primer uzroka i posledice.
Uzrok je magnet na odredjenoj razdaljini od metala.
Posledica je kretanje metala prema magnetu.

Opazamo da privlaci.
Ali ne znamo bas nista o toj sili koja privlaci: ni kako nastaje, ni sta je stvara, ni sta je prenosi. Nauka ne zna.
To sto smo joj dali ime je ne objasnjava.
Samo opazamo da postoji, da, eto, privlaci.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Има апсoлутних истина.

Da bi mogao da kazes da ima onog na sta se neka rec odnosi, tj. da bi mogao da upotrebis neku rec u recenici tako da recenica ima nekakav smisao, ta rec mora biti prethodno jasno definisana.

Ti si taj postupak preskocio.
Tj. nisi definisao pojam apsolutnog.
Siguran sam da je to zato sto to ne mozes da uradis.
Tj. ne mozes da definises pojam apsolutnog.
A to ne mozes zato sto je pojam apbsolutnog besmislen.

Medjutim, ja tebi nudim sansu da dokazes da se ne igras recima vec da ih ozbiljno koristis.

Od tebe se ocekuje da definises pojam apsolutnog.
Tj. da nam opises sekvencu dogadjaja (tj. opazaja) na koju se on odnosi.

Hajde da te vidimo na delu.

Imamo tri vrste sudova: problematicni, asertoricni i apodikticki.

Ne postoje nikakvi problematicni sudovi.
Postoje problematicni ljudi tj. ljudi koji iz nekog razloga smatraju da su odredjeni sudovi problematicni.
U stvarnosti su ljudi ti koji su problematicni tj. koji imaju problem.
Cinjenica je da je mnogo lakse protumaciti problem univerzalnim nego licnim.
To je zato sto se univerzalni problemi lakse resavaju nego licni.
Kad je problem univerzalan, tj. kad ga svi imaju, onda svi rade na njemu te se on brze resava.
Na drugu stranu, kad je problem licne prirode, onda njegovo resavanje tece izuzetno sporo.
To je razlog zasto ljudi cesto umisljaju da je problem koji je licne prirode u stvari univerzalni problem: zato sto im daje nadu da ce njihov problem biti brze resen.

Ovi poslednji znace apsolutno istiniti, neosporivi.... i oni postoje. Pitanje je samo gde?

Prvo moras da definises pojam apsolutnog.
Dok to ne ucinis, stoji da je pojam "apsolutno istinito" besmislen.

Ono sto postoji to su zakljucci koji su pravilno izvedeni.
Tj. logicki validni.

Sta znaci da je zakljucak pravilno izveden?
Znaci da je izveden na osnovu odredjenog skupa pravila.

Sta znaci da nije pravilno izveden?
Znaci da nije izveden na osnovu odredjenog skupa pravila.

Zakljucak da je 2 + 2 jednako 4 je logicki validan zato sto se poklapa sa onim zakljuckom do kojeg bi dosli kada bi sledili pravila matematicke operacije zvane sabiranje.

2 + 2 = 4 je tacno po pravilu.
To nije nikakva "apsolutna istina".

Verovali ili ne, u prirodnim naukama takvih sudova nema. Naucni metod ima posla jedino sa problematicnim sudovima. Evo jedan primer zakljucavanja na temelju indukcije pri cemu je doneseni sud problematican:

Ako vidimo da jabuka pada sa grane danas a takodje je padala i juce, iz toga cemo indukcijom iz dva pojedinacna slucaja zakljuciti o opstosti to jest PRETPOSTAVITI da ce jabuka padati sa grane na zemlju i sutra. Ali, samo pretpostavljamo ..ne mozemo biti sigurni. Mozda sutra jabuke pocnu leteti u nebo kada padnu sa grane. Ne mozemo imati apsolutnu sigurnost da ako se nesto desavalo juce desavace se tako i sutra. Da ce biti tako, samo pretpostavljamo, ili bolje reci verujemo.
Dakle, svi prirodni zakoni su problematicni sudovi a za one koji za ovako nesto prvi put cuju spomenucu jedno ime filozof "Dejvid Hjum" .

Problematican je tvoj (i Hjumov) stav da je predvidjanje vredno samo ukoliko ima stopostotnu uspesnost.

Takodje pravis gresku u tome sto izjednacujes naucni metod (tj. informisano pretpostavljanje) sa verovanjem (tj. pretpostavljanje na osnovu onog sto nam godi.) To su dva potpuno razlicita nacina razmisljanja.

Naucni metod izvodi zakljucke na osnovu prethodno opazenog. Dakle, opazeno odredjuje koje zakljucke cemo doneti.

Vera, na drugu stranu, izvodi zakljucke na osnovu onoga sto nam godi. Dakle, nase licne zelje odredjuju koje zakljucke cemo doneti.

Ti jednostavno ne razumes kako razmisljanje funkcionise.
Ne razumes ni svrhu razmisljanja.

Imas u potpunosti naopaku sliku realnosti.
Mislis da su naucnici vernici a da ti nisi.
U stvari, ti si vernik a naucnici nisu.

Pa koje su to onda neosporne istine?

Apodikticke apsolutne istine postoje samo u onim sudovima koji se ticu apriornih formi opazanja naseg razuma. Kao osnovni uslovi same mogucnosti saznavanja oni predstavljaju apsolutne istine jer tako mora biti i svako saznanje mora biti sa njima u skladu da bi uopste bilo saznanja. Sada i u vjeki vjekov.
Recimo primer:

" U jednoj ravni jednakostranican pravougli trougao nije moguc."

Evo, ova istina je apsolutna. Takav trougao nije moguce napraviti danas i nece biti moguce sutra...nikada, to je apsolutna istina jer opisuje apriornu formu saznavanja naseg razuma ili odnos u prostoru.

To nisu nikakve "apsolutne istine".
To su prosto pravilno izvedeni zakljucci.
Pravilno izvedeni zakljucci se mogu izvesti i induktivnim putem.
Naprimer, ukoliko je svako jutro u nasoj proslosti bilo propraceno izlaskom sunca, onda je logicki validno, tj. pravilno je, zakljuciti da ce svakog jutra u buducnosti sunce opet izaci.
Cak i da se desi da jednog jutra sunce ne izadje, cak i onda bi ovaj zakljucak bio logicki validan tj. pravilan.
Zasto?
Zato sto je on najbolji moguci zakljucak na osnovu informacija koje su nam (tada bile) na raspolaganju.
Medjutim, ti to nista ne razumes zato sto si prostim recima glup.

 

[ranjeni Zoro]

abdžekšn !!

 

[Ljubo2]

USER UNFRIANDLY:

Ne, druze, pojam univerzalne ili apsolutne istine je besmislen.

Možda to jeste stav šuplje svetske nauke i filozofije koje još uvek čak ne znaju ni o čemu bi to Apsolutna i Univerzalna Istina trebalo ili moglo da se sazna, a kamo li da je znaju. Pa onda od sramote što taj problem nisu u stanju da reše, nije im ostalo drugo, nego da zvanično izjave i objave da je "pojam univerzalne ili apsolutne istine besmislen." A tebi, sedeći u školskoj klupi i bubajući lekcije na pamet, bez sposobnosti da razumeš to što bubaš, nije preostalo drugo, do da nabubaš i to da je "pojam univerzalne ili apsolutne istine besmislen" i sada se tim znanjem kitiš i hvališ, ubeđen da si 100% u prvu, jer, bože moj, to je zvanični stav najviših svetskih naučnih i filozofiskih autoriteta.

A moj komentar u vezi stava o "besmislenosti apsolutne i univerzalne istine" glasi: "tandara-mandara". Prosto iz razloga što se apsolutna i univerzalna istina ne može odnositi ni na šta drugo do na ono što APSOLUTNO POSTOJI, o čemu ni svetska nauka, ni filozofija pojma nema. Dve vodeće svetske filozofije, idealizam i materijalizam, još ne znaju i prepiru se oko toga da li postoji IDEJA koja prethodi materiji ili MATERIJA koja prethodi ideji. Čak i kad bi rešile taj problem i složile se da je suština postojanja IDEJA, ili MAERIJA i dalje bi im ostala nerešena pitanja, ŠTA je, KAKO i ZAŠTO postoji IDEJA, odnosno, MATERIJA.

No, bez obzira da li uistinu prvo postoji Ideja koja uzrokuje materiju ili materija koja uzrokuje ideju, činjenica je da NEŠTO POSTOJI i da se Apsolutna i Univerzalna Istina ne može, ni saznati, ni odnosti, ni na šta drugo do na to NEŠTO što postoji. I da mora postojati LOGIKA kojom se objašnjava i razume ŠTA, KAKO i ZAŠTO postoji to NEŠTO što postoji, koja će da ima značenje upravo te JEDINE, KONAČNE, UNIVERZALNE i APSOLUTNE ISTINE.

Ta LOGIKA mora da postoji, jer mi znamo da NEŠTO postoji. Jer čim znamo da NEŠTO postoji, tada se logički podrazumeva da je i MOGUĆE da postoji, jer da nije moguiće ne bi ga ni bilo. A čim je MOGUĆE, onda je i logično, jer da nije logično, ne bi bilo moguće. Tako da nama, da bi saznali tu univerzalnu i apsolutnu istinu o onome NEŠTo koje POSTOJI, ne preostaje drugo nego da otkrijemo i razumemo LOGIKU po kojoj postoji TO ŠTO POSTOJI.

Da ne duljim dalje, ta logika po kojoj postoji to što postoji glasi:

Da bi NEŠTO postojalo, logično je da mora da postoni samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, zato jer je logično da ne može nastati, niti biti stvoreno iz NIŠTA.

A da bi Nešto postojalo samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, logično je da mora da bude istovremeno materijalno i svesno, tj. da se izvan sebe manifestuje kao MATERIJA, a u sebi kao IDEJA.

A da bi to bilo moguće, tj. da bi se manifestovalo i kao materija i kao ideja, logično je da mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. A sve zato što je logično da naizmenično može da uzrokuje sebe kao MATERIJU samo pomoću sebe kao IDEJE i da sebe kao IDEJU, može da uzrokuje samo pomoću sebe kao MATERIJE.

I upravo to je logika po kojoj NEŠTO POSTOJI, koja ima značenje Apsolutne i Univerzalne Istine.

A nama ostaje samo da ISKUSTVENO i NAUČNO proverimo tu LOGIKU.

UZ napomenu da se ta LOGIKA putem svakodnevnog iskustvenog i naučnog proveravanja i dokazivanja odavno u svemu što POSTOJI, potvrđuje i da ne postoji ništa poznato nam iz svakodnevnog i naučnog iskustva što bi tu logiku moglo da negira.

Jedini problem koji je još ostao da se ta logika u vezi APSOPLUTNE I UNIVERZALNE ISTINE O POSTOJANJU IDEJE I MAERIJE zvanično i naučno prizna, jeste to što umovi običnih ljudi i svetskih naučnika, filozofa, psihologa, teologa, političara i ideologa, NE UMEJU LOGIČKI DA MISLE. Pa im je lakše da kažu "da je apsolutna i univerzalna istina besmislena", nego da se sramote i priznaju da DA NE UMEJU LOGIČKI DA MISLE.

 

[JA KOJI JESAM]

- - - - - - - - - -



Ovo sto ti pises zove se prazna prica i nju moze apsolutno bilo ko da naskraba.
Polazis od premise da si u pravi i trazis objasnjenje zasto se ja ne slazem s tobom.
Mogu sve to sto si ti napisao za mene da ja napisem za tebe.
Tako sto bih posao od premise da sam JA taj koji je u pravu.
Medjutim, ti si ocigledno budala kojoj je okej u beskonacnost da se ponavlja.
Jedino sto bi bilo od koristi ovoj raspravi jeste to da definises pojam apsoluta.
Sto ti izbegavas.
Zato sto ne mozes.

Možeš ti meni napisati to isto, ali šta bi to značilo kad ti nemaš pojma na što se odnosi ono što ja pišem. Tvoje pisanje bi tad zaista bilo isprazno i ne bi imalo nikakvog smisla.
Ono što ti ja govorim je nešto sasvim druge prirode. Moje iskustvo mi daje osnovu sa koje mogu da ti kažem da sanjaš... jer sam i ja bio u snu i nisam ni znao da izvan sna postojim. Ali da ja ne pričam gluposti dokazuju i drugi koji su doživjeli isto... samo o tome govore drugim, svojim jezikom. Jezik je sredstvo sna. Stoga nije ni čudo da se često ne razumijemo, jer u svakom snu, čak i naizgled isti jezik ima različito značenje. Samo u Srcu postojanja značenje je isto. Ti moraš da s probudiš a buđenje zahtijeva opuštanje stege ega i odrastanje nivoa svjesnosti. Tvoj nivo je nizak. Tvoja inteligencija je normalna (ne interesuje me koliko si inteligentan) ali inteligencija te neće odvesti izvan nivoa svjesnosti u kojemu operiše. Inteligencija operiše sa informacijama koje su joj dostupne. Da bi saznao više i šire, moraš se uzdići sa tog nivoa svjesnosti. Da bi to uspio moraš da se povremeno opuštaš i da otvarajući se prema višim sferama svjesnosti svjesno dopuštaš novim informacijama da ulaze u rvoj razum. Intuicija je jedini način unošenja novih informacija. Tvoja intuicija je zakržljala, intelect joj ne dozvoljava da diše. Shvataš??? Ne, naravno ne. Polako, doći i tvoj red.

 

[JA KOJI JESAM]

Medjutim, ti si ocigledno budala kojoj je okej u beskonacnost da se ponavlja.
Jedino sto bi bilo od koristi ovoj raspravi jeste to da definises pojam apsoluta.
Sto ti izbegavas.
Zato sto ne mozes.

Budala je svako ko se ne slaže i ne može da stane u ram tvojen skučene svjesnosti. Sasvim razumljivo.
Ja sam nebrojeno puta dao definiciju apsoluta ali ti to nisi pročitao, a i da jesi ne bi mogao da shvatiš jer se ta definicija ne slaže sa tvojim ubjeđenjima o tome šta postojanje jeste. A kako i da se slaže kad ti to ne znaš.


Ne mogu da tražim gdje sam pisao pa ću ti to napisati veoma ukratko:

Apsolut je nestvorivo, neuništivo, nepromjenjivo postojanje. Kao takvo postojanje nema formu, ne zavisi od prostora, od vremena, nematerijalno je dakle, ne zavisi od projekcija koje za sebe stvara. Apsolut je totalno ne-kretanje. Ono nema potrebu za kretanjem jer svaki kvalitet koji je dio tog nestvorivog ujedno i sadrži sve ostale nestvorive dijelove u sebi, stoga spoznaja nije neophodna, sve-što-jeste ZNA sve-što-jeste. Apsolut je postojanje koje je podjednako prožeto u svemu-što-jeste. Sve-što-jeste jeste i apsolutni sadržilac i apsolutno sadržano (sve-što-jeste je naziv za ono što nije stovivo). Sve-što-jeste ne podliježe promjenama iako pokreće sve promjene koje doživljava. Promjene se dešavaju samo u njegovom duhu, on sam ostaje nepromjenjiv. Duh apsoluta (svega-što-jeste) je Svijest, koja je takođe nepromjenjiva i apsolutna, apsolutni je odraz u ogledalu (u pažnji) svega-što-jeste ali jedino kad sadržaj Svijesti (Znanje-o-sebi-apsolutu) biva klonirano tad klonirani sadržaj prolazi kroz promjene, promjene koje ne utiču na postojanost i nepromjenjivost svega-što-jeste. Pri tom, opet, apsolut (sve-što-jeste) biva sveprisutan u svim promjenama kloniranog sadržaja Svijesti, jer bez prisustva njegove volje i pažnje u svakoj promjeni promjena ne bi mogla da se desi niti bi imala vrijednost nečeg postojećeg. Postojanost pojave je posledica prisustva volje i pažnje u toj promjeni (u projekciji). Prisustvo postojanja daje postojanost promjenama. Stoga promjene postoje u Svjesnosti apsoluta samo dotle dok je volja i pažnja apsoluta centrirana u projekcijima. Odatle ukrako možemo reći:

Apsolut je nestvorivo, nepromjenjivo i neuništivo postojanje koje je sveprisutno te samim tim određuje i postojanost svih pojava.

Eto, i ti i ja smo primjer toga. Da apsolut nije prisutan u nama kao pojavama mi ne bi smo imali vrijednpst nečeg postojećeg.

 

[Dragoljub69]

Dobro ,dobro,hajde nema veze što se niste školovali,što niste studirali,pametni ste i mudri i sve je to u redu,ali...
Znati podatke i principe je jedno,a verglati pet šest pojmova u krug i kombinovati ih bistrim umom,sasvim drugo.
Od prvog se živi,od drugog ni kera nahraniti!

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Apsolut je nestvorivo, neuništivo, nepromjenjivo postojanje. Kao takvo postojanje nema formu, ne zavisi od prostora, od vremena, nematerijalno je dakle, ne zavisi od projekcija koje za sebe stvara.

Tačno je da je apsolutno postojanje nestvorivo, neuništivo i nepromenljivo, ali nije tačno da ne zavisi od projekcija koje stvara. Naime, Apsolutno postojanje je svest i njenih sedam SPOSOBNOSTI i to je ono što je nestvorivo, neuništivo i što se nikada ne menja. Ali nije tačno da apsolutno postojanje ne zavisi od svojih projekcija, tj. od svojih fizičkih i psihičkih RADNJI jer pomoću njih ono sebe večito SAMOUZROKUJE. Kad ne bi koristilo svoje fizičke i psihičke sposobnosti kao fizičke i psihičke radnje, tada apsolutno postojanje ne bi bilo NEŠTO, već večito NIŠTA.

Apsolut je totalno ne-kretanje.

NIje! Apsolutno postojanje se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, od kojih je jedno NEKRETANJE, a druga dva su KRETANJE. Nekretanje je kvantni vakuum, prostor bez materije i materijalnih formi. Zatim sledi faza naprezanja, kretanja, razvoja i umaranja (sintropija). Posle dolazi faza opuštanja, postepenog starenja, umiranja i raspadanja (entropija), radi ponovnog vraćanja u fazu mirovanja i odmaranja (kvantni vakuum). Ova tri stanja se večito ponavljaju, pa otuda potiče prastara ideja i zanje o "trojednom apsolutu", koje se kroz razne religije sačuvalo kao verovanje o "trojednom bogu".

Ono nema potrebu za kretanjem jer svaki kvalitet koji je dio tog nestvorivog ujedno i sadrži sve ostale nestvorive dijelove u sebi, stoga spoznaja nije neophodna, sve-što-jeste ZNA sve-što-jeste.

Pogrešno! Apsolutno postojanje ima potrebu za stalnim ponavljanjem kretanja, jer kretanjem dobija materijalna svojstva sile i mase i tako postaje samome sebi opažljiv i spoznatljiv. Bez kretanja, dakle, apsolutno postojanje ne bi moglo da ima nikakvo znanje, ni svesnost o sebi i svojim oblicima kretanja

Apsolut je postojanje koje je podjednako prožeto u svemu-što-jeste.

Naravno, jer sve što jeste su fizičke i psihičke radnje apsoluta, koje ne bi mogle da postoje same po sebi, bez apsoluta kao vršioca radnji, koji je od svojih radnji nedeljiv.

(sve-što-jeste je naziv za ono što nije storvivo).

NIkakvog stvaranja, niti uzrokovanja nema, niti je moguće, već samo SAMOUZROKOVANJA. Nastajanje materije, života i svemira nije ni stvaranje, ni uzrokovanje, već samokreiranje, tj. samooblikovanje apsoluta koji već postoji. Sve uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.

Sve-što-jeste ne podliježe promjenama iako pokreće sve promjene koje doživljava.

Apsolut i njegovih sedam sposobnosti je "sve što jeste" i to je uvek tako. Promene su relativne, jer to su samo opažljive fizičke i psihičke radnje apsoluta, koje nemaju značenje postojanja, već samo apsolut kao vršilac radnji, koji je nedeljiv od svojih radnji.

Promjene se dešavaju samo u njegovom duhu, on sam ostaje nepromjenjiv. Duh apsoluta (svega-što-jeste) je Svijest,

Pogrešno! "Apsolut" i "Svest" su samo dve različite reči koje označavaju isti pojam. Ako koristiš reč "Apsolut", onda ne možeš da koristiš reč "Svest", već "Svesnost". Svesnost apsoluta možeš smatrati i nazivati "duhom apsoluta" u kojem se dešavaju promene. Te duhovne promene su uvek promene psihičkih stanja, koja se menjaju zajedno i uporedo sa fizičkim promenama kretanja, zato što su fizičke i psihičke radnje naizmenično uslovljene. Sve u skladu sa informacijama, tj. znanjima o različitim oblicima organizovanih oblika kretanja koje Apsolut vrši u skladu sa tim svojim znanjima, tj. informacijama.

Odatle ukrako možemo reći:
Apsolut je nestvorivo, nepromjenjivo i neuništivo postojanje koje je sveprisutno te samim tim određuje i postojanost svih pojava.

Ovo je uredu, ali bi bilo razumljivije da kažeš da je apsolut, kao nepromenljivo i neuništivo postojanje, u svojstvu kretača, sveprisutan unutar svih mogućih kretanja sa značenjem pojava.

Eto, i ti i ja smo primjer toga. Da apsolut nije prisutan u nama kao pojavama mi ne bi smo imali vrijednost nečeg postojećeg.

Tačno! Ono što apsolut u našem telu kao pojavi jeste, je ovo naše ljudsko JA, bez kojeg naše telo kao fizička i psihička radnja i pojava, ne bi bilo moguće.

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB:

Dobro ,dobro, hajde nema veze što se niste školovali,što niste studirali,

Šta ti vredi tvoje školovanje i tvoje petice i desetke, kadi i dalje ništa ne znaš i ne razumeš, kao ni oni koji su te školovali.

Znati podatke i principe je jedno,a verglati pet šest pojmova u krug i kombinovati ih bistrim umom,sasvim drugo. Od prvog se živi,od drugog ni kera nahraniti!

"Podaci i principi" koje znaš i od kojih živiš su mahom obične zablude i laži. Pa nije tajna da mnogo sveta od prodavanja zabluda i laži živi - mnogi naučnici, filozofi, teolozi, ideolozi, političari itd. Nije tajna da je naš svet satkan i ogrezao u laži. Ti pojma nemaš da sve te zablude i laži mogu da se obore "verglanjem pet šet pojmova ukrug" i kad se to desi, tj. kad ljudi pomoću ovih "pet-šest ("sedam") pojmova postanu svesni svih svetskih zabluda i laži, mnogi od vas će da ostanu bez posla i neće imati od čega da žive.