ZAKON POSTOJANJA – istina o postojanju materije, zivota i prirode

[znatizeljni mislilac]

Zakon postojanja nije idealizam (jer negira religiskog boga), niti je materijalizam (jer u nauci se danas zna da materije nema).

A gde si ti cuo da idealizam podrzava nekog religijskog Boga?

 

[ranjeni Zoro]

ја сам тада имала 10 година

Tada smo svi imali 10 godina..

 

[znatizeljni mislilac]

ја сам дошла овде, овде је моје сигурно уточиште, где ми нико неће честитати рођендан
јер сам последњу особу која ми је честитала рођендан гађала Рубиковом коцком у главу

Jel se bar slozila rubikova kocka, nakon udarca kad se otkotrljala?

- - - - - - - - - -

ја сам тада имала 10 година

Ja 11

 

[Dragoljub69]

Smiri se, utišaj malo svoj ego. Ko ti je to rekao (slagao te je) da Umom shvataš??? Umom stvaraš, razumom projektuješ i razumiješ dok Duhom shvataš. Shvataš? Stoga, Izvan užeg razuma (čovjeka) postoji širi razum (planete, zvijezde, galaksije) a izvan svih razuma postoji UM univerzuma. Um je stvaralac svih razuma. Um ne postoji izvan projekcije, U apsolutu, Um je samo jedno Ja u jednini Jastva. Stoga, svako to jedno Ja iz jednine Jastva jeste jedan Um u projekciji svog ličnog univerzuma. UM, dakle, služi svim drugim Ja iz Jastva da se njegovim posredstvom spoje jedni s drugima i stim spoznaju ono što oni nisu, te je kao takav prisutan u svakom jednom pokretu, u svakom jednom odnosu, u svakoj misli. No Umom ne možeš do apsoluta. Um je posrednik u spoznaji ali ne i u saznanju Sebe-apsoluta. Apsolut jedino možeš ZNATI ne-posredno. Duhom obuhvataš sve što pripada interesnoj sferi jednog domena. Duhom shvataš.

Dakle, KO SI TI... koji Umom stvaraš, koji razumom projektuješ, koji Duhom shvataš??? KO SI TAJ 'TI'?
TI si Biće koje je jedino prisustno u svakom aspektu postojanja (Sebe), kako u apsolutu (suštini), tako i u Umu i projekcijama. Biće je apsolutno; apsolutno prisutno u svemu.

Nemoj da mi diraš u moje JA! U moju jadnu i napaćenu i izmućenu dugim postom sujetu...
Moje JA KOJI SAM (kako na nebu-tako i na zemlji)ima samo dve sive...Jedna priča s Ljubom,a druga mi na
rezervi...I ne diraj mi je jer mi treba i za kuvanje kafe,SMSove i sl...Tvoje projekcije sam (hteo ne hteo) naučio na pamet
i ovo ti prilika da se podsetiš od svog gurua kako to ide...Mene pusti da ja Oziju ili,još bolje,kooperativnijem Mužjaku
reknem o tom subjektivizmu...

 

[Dragoljub69]

Mislim da ne grešim. Kada se do kraja razume da je jedina mogućnost da nešto postoji to, da TO koje hoće da postoji, mora postojati samo po sebi kao svoj razlog, uzrok, svrha i posledica, od uvek i zauvek, iz razloga jer nije moglo nastati iz NIŠTA i da mora da postoji u vidu nagona samoodržanja i to isključivo uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, po načinu večitog pretakanja kroz svoja TRI prirodna oblika i stanja, tada je jasno da će postojanje uvek da bude JEDNO, bez obzira na brojnost i različitost njegovih fizičkih i psihičkih manifestacija. Biće JEDNO zato jer će uvek iznova i počinjati i završavati u JEDNOM.



Nije mi cilj da to JEDNO koje POSTOJI nazivam imenom, ni «kvantno polje», ni «bog», ni «svest», ni, «bitak» jer iza svih tih reči stoje mutni i jasno nedefinisani pojmovi, za koje niko ne zna šta tačno znače. Cilj mi je da to JEDNO koje postoji zovemo imenom «nagon samoodržanja», za koji svi znamo šta znači, jer nagon samoodržanja smo mi sami. Mi u svojstvu sile i pojave zvane "nagon samoodržanja" nosimo u sebi i znamo odgovore na sva egzistencijalna pitanja – ŠTA, KAKO i ZAŠTO.



Onaj ko je pisao Upanišade tačno je znao o čemu govori i piše, ali nažalost, izrekao ih je kao dogmu i veru, bez iskustvenog i logičkog objašnjenja i pokrića. No, mi, na osnovu sveg današnjeg našeg iskustva iz oblasti prirodnih nauka i psihologije lako dolazimo do istih zaključaka i saznanja. To je veoma bitno – podići svetske vere sa novoa dogmi na nivo nauke i filozoifije i tako ujediniti i spasiti svet od štetnog delovanja svetskih organizovanig religija i religiskih podeljenosti, sukoba i netrpeljivosti.

Misliš da ne grešiš,a razmatraš kauzalitet događanja koji postoji samo kao subjektivno praćenje promena pozicija
tj.promena skupnjih stanja koji nisu kauzalni...Najbliži su algoritmi uz matematičke relacije po nivoima skupova...

Nagon samoodržanja je tebi to JEDNO kog nikako da se rešiš...U kvantnom polju "jedno" ne znači ništa...
Tenzije i sile determinacije su mnoštva...Postoje neke indicije o pravcu iz kog deluju,ali to nije verovatno da je JEDNO!
(Naravno da je ovo i najzanimljivije područje za razvoj astrofizike s filozofijom ispred kao putokazima...)

S takvim shvatanjem Upanišade mogu lako da se složim-da je dobar inicijator razvoja misli i jedan od putokaza...

_______________________________________________________________________________________________

Ono na šta bih ti želeo skrenuti pažnju je jezik koji koristimo i nazive i atribute kojima se "gađamo" misleći često na
različite fenomene ili noumene...Sa Bangom sam razmenio par rečenica jutros i složili smo se da je to najčešći razlog
nerazumevanju...Naravno da je tu i sujeta u igri-vidiš kak su te "krasno" dečki dočekali! Ybg-zašao si im u atar i mora u
selu da se čuje lavež...To je dobar znak! Vitalni su...

 

[Ljubo2]

ZNATIŽELJNI MISLILAC:
A gde si ti cuo da idealizam podrzava nekog religijskog Boga?

Idealizam je filozofski pravac koji daje prednost duhu nad materijom. Imajući na umu da sve religije sveta stoje na stanovištu da pre svega postoji bog koji iz ništa stvara materiju, to podrazumeva da svako negiranje boga automatski je i negiranje idealizma.

 

[Dragoljub69]

Idealizam je filozofski pravac koji daje prednost duhu nad materijom. Imajući na umu da sve religije sveta stoje na stanovištu da pre svega postoji bog koji iz ništa stvara materiju, to podrazumeva da svako negiranje boga automatski je i negiranje idealizma.

Ne,svakako ovo ni teološki ne stoji...Ništa u nešto pripada nauci...

Naime,bitak poseduje nužnost bez koje ne nastaje! Ovo je ključ teologije...
Jednostavnije (za publiku) nema drugog razloga našeg postojanja sem neke više volje!
Na našem nivou je naše postojanje apsurdno...
Ovom se argumentu teško odupreti (postoje kontradokazi...)...

E sad-viša volja je i okosnica svakog idealizma!
Tako da ne čudi konkluzija idealizam=religija

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB:
Misliš da ne grešiš,a razmatraš kauzalitet događanja koji postoji samo kao subjektivno praćenje promena pozicija

Ne razmatram kauzalitet događanja – on uopšte ovde nije bitan – već kauzalitet između fizičkih i psihičkih procesa koji svaki događaj čini mogućim.

Drugim rečima, da bi mogli razmatrati kauzalitet događanja, prvo moraju postojati događaji. Ovde je problem odkuda događaji – šta uzrokuje jedan događaj kao «stvar po sebi»? Odgovor nalazimo u pretpostavci (a kasnije to kroz nauku i iskustvo i dokazujemo) da događaji uzrokuju sami sebe, tako što je svaki događaj istovremeno svoj i uzrok i posledica, tj. da je istovremeno i fizička sila i pojava koja uzrokoje sebe kao psihičku silu i pojavu, a tako isto je i psihička sila i pojava koja uzrokuje sebe kao fizičku silu i pojavu. Sve u smislu naučnog otkrića i stava da je kretanje materije kao događaj, samokretanje.

Uz napomenu da ovo naučno otkriće i stav ne objašnjava samokretanje, već ga samo konstatuje kao činjenicu. Sve do trenutka dok se ne odgovori na pitanje kako je samokretanje kao fizička pojava i događaj moguće? Da bi odgovor na kraju morali da potražimo u pretpostavci i mogućnosti da je svaki fizički proces i događaj istovremeno u sebi i psihički proces i događaj i da se ta dva procesa naizmenično uzajamno uzrokuju. Što podrazumeva da samokretanje materije nije samo fizički proces i događaj koji je naučno i eksperimentalno dokažljiv, već je on u sebi istovremeno i psihički proces i događaj koji naučno i eksperimentalno nije dokažljiv i da su ta dva procesa uzajamno i naizmenično u večitom kauzalnom odnosu – kako koka i jaje – i da je to osnovni ZAKON svakog događanja i postojanja. Imaš primer fizičkog procesa i događaja punjenja želuca nekog biča hranom sa značenjem posledice, iza kojeg stoji psihički proces i događaj osećanja gladi sa značenjem uzroka koji tera biće da puni želudac hranom. Da bi zatim fizički prces i događaj punjenja želuca hranom na kraju postao uzrokom psihičkog procesa i događaja osećanja sitosti. Da bi zatim taj psihički proces i događaj osećanja sitosti postao uzrokom prestanka daljeg punjenja želuca hranom i uzrok fizičkog procesa i događaja trošenja te hrane u želucu. I da bi taj fizički proces trošenja hrane u želucu na kraju postao uzrokom ponovnog psihičkog procesa i događaja osećanja gladi. I tako kružno, naizmenično, beskonačno fizički i psihički procesi i događaji uzrokuju sami sebe

A da bi sve to bilo moguće, imajući na umu da su fizički i psihički procesi samo radnje koje ne mogu postojati same po sebi bez vršioca fizičkih i psihičkih radnji, a to je uvek tvar od koje je sve u svemiru napravljeno, pa i ljudsko telo, nužno je da ta tvar raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti – naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja (dobra-zla), pamćenja mišljenja i razumevanja. Kad bi i jedna od ovih sposobnosti nedostajala niti i jedan događaj ne samo u ljudskom telu, već ni u celom svemiru, ne bi bio moguć.

A da bi se sve ovo i naučno proverilo i dokazalo, potrebno je samo proveriti i dokazati da li i neorganska – a ne samo organska – materija i prioroda raspolažu sa navedenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Uz znanje da nauka ovim dokazima već raspolaže i ja sam ih u jednom od mojih postova, gore, već naveo.

I na kraju, imajući na umu da su sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti osnovni faktori svesti, odnosno UMA, koji se u stvarnosti i praksi uvek manifestuje kao sila i pojava zvana NAGON SAMOODRŽANJA, moramo zaključiti da osim NAGONA SAMOODRŽANJA ničeg drugog nema, niti može da bude i da je uzajamni, kauzalni odnos između fizičkih i psihičkih procesa i događaja jedina mogućnost postojanja materije, života i prirode, i JEDINI PRIRODNI ZAKON po kojem sve postoji, odnosno, teče.

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB:
Nagon samoodržanja je tebi to JEDNO kog nikako da se rešiš...U kvantnom polju "jedno" ne znači ništa...Tenzije i sile determinacije su mnoštva...Postoje neke indicije o pravcu iz kog deluju,ali to nije verovatno da je JEDNO!

Ne postoje nikakva mnoštva! To što nama izgleda da postoje mnoštva samo su mnogobrojne i različite mogućnosti manifestacije JEDNOG. To su samo različite fizičke i psihičke radnje JEDNOG, i predstavljaju najbolja, prirodna rešenja-znanja (informacije) o tome kako se najefikasnije izbegava zlo, a ostvaruje dobro. Imajući na umu da se to JEDNO uvek u sebi manifestuje kao nagon samoodržanja, a da je nagon samoodržanja većita težnja od zla ka dobru.

Imaš primer ljudskog tela koje se sastoji iz mnoštva oko 42.000 različitih delova i delića, a svo to mnoštvo ranastaje i razvija se iz samo JEDNOG zametka. Razmnožavanjem tog zametka nastaju sve ćelije tela i sve su one po informaciji o ljudskom telu koju u sebi nose, iste, jer iz svake ćelije ljudskog tela, kloniranjem, bi se moglo razviti isto takvo ljudsko telo. Različite su samo fizičke i psihičke manifestacije (radnje) koje sve te čelije, u skladu sa svojom funcijom prema podeli rada u ljudskom telu, obavljaju. No bez obzira na svu različitost oblika i funkcija ćelija i organa, ljudsko telo je i dalje JEDNO, isto kao što je bilo i u vreme pre svog razvoja i rođenja, tj. u vreme dok se manifestovalo samo kao jednoćelijski organizam – kao spermatozoid – rasplodna ćelija. Sve ćelije i organi u telu moraju biti JEDNO, jer su svi oni u telu kauzalno uzajamno povezani i uslovljeni i jedni bez drugih ne mogu.

Kao sa ljudskim telom, Isti je slučaj i sa kvantnim poljem i svemirom, jer sve u svemiru po istoj mogućnosti i istom zakonu odvija se i postoji. Sve različitosti iz kojih se svemir sastoji su samo različite mogućnosti manifestacije, tj. kretanja i rada kvantnih ćestica i polja koje su nužne, prema podeli rada, da bi svemir, u kojem je sve jedno s drugim povezano i kauzalno uslovljeno, kao celovit JEDINSTVEN organizam mogao da se razvije i što duže održi. Razlika između čoveka i kamena, na primer, samo je u funkciji koju obavljaju u svemiru kao JEDINSTVENOM živom biću i organizmu. Dokaz da su čovek i kamen isti je to što se iz kamena uvek može razviti čovek i što se čevek na kraju uvek može pretvoriti u kamen. Ta istovetnost čoveka i kamena je u tome što je tvar koja tvori i kamen i čoveka, ista. Ista je po tome što i u čoveku i u kamenu ona raspolaže sa nužnih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti po kojima postoji sama po sebi kao svoj razlog, uzrok, svrha i posledica. A njena različitost za vreme dok se nalazi u čoveku i dok se nalazi u kamenu samo je u informaciji, tj. u znanju o funkciji koju obavlja u čoveku ili u kamenu.

Sve je ovo u skladu s naučnim saznanjem da je sve energija; da je energija nestvoriva i neuništiva, i da samo prelazi iz oblika u oblik. Kada prelazi iz oblika u oblik dešava se samo to da ona menja znanje i funkciju, a po svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti uvek ostaje JEDNA I ISTA. Bez ovih sposobnosti ne bi mogla ni imati, ni menjati znanje, ni funkciju. Čak ne bi mogla ni postojati.

 

[JA KOJI JESAM]

Nemoj da mi diraš u moje JA! U moju jadnu i napaćenu i izmućenu dugim postom sujetu...
Moje JA KOJI SAM (kako na nebu-tako i na zemlji)ima samo dve sive...Jedna priča s Ljubom,a druga mi na
rezervi...I ne diraj mi je jer mi treba i za kuvanje kafe,SMSove i sl...Tvoje projekcije sam (hteo ne hteo) naučio na pamet
i ovo ti prilika da se podsetiš od svog gurua kako to ide...Mene pusti da ja Oziju ili,još bolje,kooperativnijem Mužjaku
reknem o tom subjektivizmu...

Ljubo je možda guru za tebe. Ljubo nema nikakvog uticaja na mene. 'Odakle' ja izvodim informacije 'tamo' nema nikakvog 'Ljube'. Smiri svoj ego, utihni.

 

[Ljubo2]

BANGG:

Ljubo ti si samo izmesao sva stecena znanja u sebi i pokusao ih objasniti na svoj nacin pre svega sebi samom kao sto kvantna fizika tezi da se ujedini sa teorijom nastanka univerzuma..

Nisam ja izmešao sva stečena znanja. Ona su već bila izmešana kad sam se ja rodio i počeo njima da se bavim. I prvo što sam primetio u vezi svih tih znanja bilo je upravo to da su sva ona izmešana. I primetio sam da ona u sebi već sadrže ISTNU o postojanju materije, života i prirode i da se tu više ništa novo ne može reći, ali da se ta ISTINA, upravo zbog izmešanosti tih znanja, još uvek ne vidi. Slično kao kad kockice nekog mozaika na zidu sve poispadaju na gomilu, pa je potrebno ponovo se pomučiti i svaku staviti na svoje mesto da bi se videlo kako mozaik izgleda. Pa sam, eto, ja onda pokušao da ta sva znanja malo posložim na svoj način. Ne bilo kako, već po sistemu izročno-posledičnih veza, da se vidi šta iz čega proizilazi kao izrok ili posledica. Da bi se tako objasnila i videla celovita i konačna ISTINA o postojanju materije, života i prirode. Pazeći pri tome da ni jedna kockica mozaka ne zafali ili ne preostane kao višak. Tako sam dobio jedan potpuno nov i zaokružen logički, odnosno, filozofski sistem sa značenjem Zakona postojanja, koji u sebi sadrži odgovre na sva osnovna egzistencijalna pitanja. Koliko sam u tome uspeo, videćemo koliko će kritičari tog mog sistema moći da nađu zamerki i koliko ću ja biti u stanju da to obranim. Naravno, ljudi će na razne načine i iz raznih razloga pokušti da nađu zamerke, ali ne verujem da će se tim zamerkama moći bilo šta osporiti i da ja svako to osporavanje neću moći preobratiti u dokazivanje. Imajući na umu da ja nisam izmislio logiku po kojoj stvarnost postoji, već sam je otkrio. Sva naša iskustva stvarnosti tu logiku potvrđuju. Svako ko pokuša da negira logiku po kojoj, po meni, stvarnost postoji, pokušaće, zapravo, da negira stvarnost.

 

[Pljas Šamar!]

Imajući na umu da ja nisam izmislio logiku po kojoj stvarnost postoji, već sam je otkrio. Sva naša iskustva stvarnosti tu logiku potvrđuju. Svako ko pokuša da negira logiku po kojoj, po meni, stvarnost postoji, pokušaće, zapravo, da negira stvarnost.

a ta logika bi ukratko bila...?

 

[Ljubo2]

Pljas Šamar:
a ta logika bi ukratko bila...?

Logika po kojoj sve postoji je logika po kojoj postoji (jedina) sila i pojava zvana "nagona samoodržanja" - uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - izrečena kao ZAKON POSTOJANJA.

ZAKON POSTOJANJA
http://ul.to/eamyw54y (sr)
http://ul.to/ebhuaye7 (eng)

 

[JA KOJI JESAM]

Zdravo Ljubo!

Drago mi je da si ovdje sa nama na forumu. Ovo je prilika da direktno razmijenimo iskustva. Pročitao sam tvoj uvodni post, u mnogo čemu se slažem ali u mnogo čemu se ne slažem sa tvojim izlaganjima pa ću to vremenom i demonstrirati kroz komentare. Prvo što sam primijetio kod tebe a na što bih htio da ti ukažem jeste tvoj pristup prema ljudima i Znanjima. Taj pristup sam osjetio pri našem prvom susretu na javi (u mom ateljeu u Melburnu neke 1999. ako se sjećaš). Taj pristup se nije izmijenio ni do danas. To je prvo što me navodi da ti se obratim, da ti na 'nešto' ukažem. Naime, počet' ću od tvog uvodnog komentara ali s napomenom da sve što budem govorio kroz komentare koji će da slijede neće imati nikakvu personalnu konotaciju:

Svi ljudi na svetu bi hteli da znaju ISTINU, a niko, zapravo, ne zna O ČEMU.

Ovakav nastup, obrati pažnju na ovo 'niko ne zna o čemu', nije ništa drugo do umišljenost. Možda se tebi ne čini da je tako ali sam način izražavanja ovog kratkog zaključka nije 'lapsus lingue' već je ono što se ne-svjesno potkrada ispod onoga što želiš da nam predočiš. Ako bi to i bila istina da 'niko' baš ne zna o čemu, to onda isključuje i mogućnost da ti-Ljubo, znaš o čemu govoriš. Ta mala riječ, 'niko' negira postojanje bilo koga, pa i tebe kao poznavaoca pravog cilja traganja za istinom. Ovakav nastup ti je, u najmanju ruku, nesretan.

Svi tvrde kako je ISTINA samo JEDNA, a u stvarnosti svaki čovek ima nekakvu svoju,. posebnu istinu, različitu od svih drugih. Što dokazuje da ljudi. ne samo da ne znaju Istinu, već čak ne znaju niti O ČEMU TREBA ZNATI ISTNU, da bi mogli da tvrde da istinu znaju. Ljudi pojma nemaju da ne postoji mnogo NEČEGA o čemu bi trebalo znati istinu, već samo NEŠTO JEDNO-JEDINO o kojem je veoma lako saznati istinu, jer to JEDNO-JEDINO smo MI SAMI – SVAKI POJEDINAC. I ne samo svaki pojedinac, već sve što postoji je JEDNO.

O kojim to SVIM ljudima govoriš? Prvo, niti jedan čovjek, uključujući tu i tebe i mene, NE ZNA istinu. Istinu ZNAŠ jedino kao Biće-koje-jesi kada svu svoju pažnju usmjeriš na nju. A istina i te kako postoji, postoji u svom apsolutnom kao i u svom relativnom aspektu. Apsolutna istina je nepromjenjiva, to je saznanje o onome-što-jesi, dakle o Sebi-suštini. Suština je nepromjenjivi dio Bića, apsolut. Znanje-o-Sebi-suštini (apsolutu) se jedino može načiniti živim kada je pažnja Bića usmjerena na sam apsolut. U takvom aspektu postojanja to Znanje-o-Sebi-apsolutu jeste Duh apsoluta ili jednostavnije SVIJEST. Svijest= Znanje-o-svemu-što-jest, dakle o onome što niti postaje niti prestaje da postoji.

'Čovjek' je samo jedan izraz Bića-koje-jesmo i kao takav predstavlja Svjesnost-o-postajućem Sebi. Njegova istina, dakle 'čovjekova' je uvijek relativna. Kao takav, 'čovjek' je samo refleksija trenutnog stanja projekcije, doživljaj, te naravno da niti 'ti-Ljubo' niti ja-Simo' ne znamo ništa o postojanju. Da, mi ne znamo ništa ali naše Biće ZNA SVE. Jedino Biće Duhom može da ZNA. Duh jeste to Znanje. Stoga, ne možeš reći kako 'niko ne zna o čemu' a onda nam se predstaviti kao 'neko koji zna'.

I onda odjednom taj JEDAN-JEDINI prostor učini jedno VELIKO “PUF” i iz njge iskoči sve - energija/materija, nebeska tela, biljke, životinje, ljudi – sve beskonačno različito jedno od drugog, unikatno i posebno. A onda nakon nekog vremena sve te različitosti se istope, nestanu i na kraju opet ostane samo praznina, kvantno polje (crna jama) u kojem nema ničeg materijalnog.

Ovo uopšte nema veze sa istinom. Ti govoriš kao da se sve dešava u vremenu i prostoru a to nije istina. Vrijeme i prostor se dešavaju u tom JEDNOM. Taj 'JEDAN-JEDINI' o kojemu ti govoriš nikako nije prostor niti je prostoran. Iz njega ne iskače ništa. U njemu sve jeste samo se njegova pažnja usmjerava na jedan ili na drugi aspekt Sebe. Taj JEDAN NIJE UM. Um je prvo odvajanje od JEDNOG. Kroz to prvo odvajanje nastaje sve što slijedi kao drugo, dakle projekcije. Tvoja želja da stopiš trenutni naučni pokret (kvantnu mehaniku) sa istinom o postojanju je proizveo jalov zaključak. Naime, kvantno polje o kojemu govoriš nije ništa drugo do ono što razum čovjeka primjećuje kao prazan prostor. 'Prazan prostor je još uvijek nešto opaženo. Sve što je opaženo, dakako jeste u domenu razuma, te kao takvo nema veze sa istinom o postojanju, istinom o onome što postoji kao prvo, kao ono iz čega sve drugo postaje. Ti govoriš o 'Big Bengu', o postajanju univerzuma kao posledici naprezanja a onda kažeš kako nakon "nekog nekog vremena sve te različitosti se istope"... neshvatajućiu da govoriš o subjektivnoj predstavi stvorenoj svojim razumom a ne o onome što istinski JESTE. Ono-što-jeste ne postoji u vremenu, Vrijeme postoji u NJEMU. Ono-što-jeste je postojanje koje jeste u JEDNOM, u jednom bezvremenom SADA. U njemu nema kretanja, stoga nema energije. Gdje nema kretanja nema potrebe za prostorom, nema potrebe za vremenom, kako onda reći da se 'nakon nekog vremena' to isto, koje jeste, pretvara u nešto što ono nije. Ti govoriš o predstavi i tu se tvoja saznanja završavaju. Kad bi se kojim slučajem izvukao iz predstave, shvatio bi tad (Duhom) da sa tvojim povlačenjem iz projekcije, dakle pomijeranjem tvoje pažnje, prestaje i sama projekcija. To je promjena fokusa. Jedino tada, kada je tvoja pažnja usmjerena ka apsolutu, Ti doživljavaš postojanje u svom suštinskom aspektu. Ali to ne znači da svako drugo JA iz JASTVA apsoluta stoji zamrznuto i uspavano u ne-kretanju. NE. To samo znači da si, TI-Biće-koje-jesi, iz jednog svog projektovanog izraza, vratio svoju pažnju sa projektovane realnosti iz Sebe na samog Sebe, na svoju bit. Sva ostala Ja iz tog Jastva, još uvijek projektuju svoje realnosti u Sebi, (doduše tebi tad nevidljive) za Sebe. Ne postoji vrijeme u kojemu se projektuju, niti pak prostor... svi projektuju i vrijeme i prostor u Sebi. Stoga, nema nikakvog zaustavljanja projekcije za sve u jednom trenu, u vremenu. Apsolut jeste bezvremen, besprostoran i iz njega se projektuju univerzumi, iz svakog jednog indivodualnog JA iz tog JASTVA projektuje se jedan individualni univerzum kojemu je to inicijalno JA UM. Ti kažeš da je UM sve što postoji... do Uma je jedan korak; projekcija iz Sebe-apsoluta. UM ne postoji kao takav u apsolutu. Apsolut se ne može dožiivjeti Umom. Um je funkcija koju jedno JA obavlja pri projekciji Jastva a u apsolutu to isto JA jeste suština, bit, koja je sadržilac Jastva kao i sadržano. Razlika između Uma i apsoluta je očita, mada i jedno i drugo za osnsovu imaju JA i JASTVO. Razlika između jednog i drugog je da u apsolutu svako jedno JA sadrži svako drugo JA (Jastvo) u sebi, dakle istovremeno je i sadržilac Jastva i sadržano u svakom drugom Ja iz Jastva, kao i u samom Jastvu kao cjelini, dok u univerzumu, to isto JA predstavlja sadržioca Jastva u Sebi ali sva ostala Ja iz tog Jastva ne sadrže Jastvo u Sebi. Sva ostala Ja iz Jastva postoje u toj projekciji kao sadržana, dakle jedino zahvaljujući tom jednom JA kojim se koriste kao Umom kako bi njegovim posredstvom spoznali svako drugo Ja iz tog Jastva. Ta spoznaja se očituje kroz stvaranje jednačina, Ja+ Um+ Ja... Pri tome Ja+Um postaje subjekat a svako drugo Ja iz tog Jastva koje je sadržano u univerzumu (uz Um) a koje se dodaje toj jednačini, postaje objekat njegove (subjektove) spoznaje.

'Crna jama' jedino postoji u razumu, nigdje drugdje. Zašto? Zato što ono što nije opaženo razumom 'nestaje' iz njegovog 'vidokruga'. Kvantna fizika (mehanika) se još uvijek bavi opažajima i ničim drugim do opažajima.

 

[cvrle77]

dakle o onome što niti postaje niti prestaje da postoji.

Postoji dva nacina da dokazes ovo, a to je da ispricas sta si radio pre nego sto si postao (rodio se), a drugi je da skocis pod autobus i proveris tvrdnju da ti sto jesi neces prestati da postojis.

Bas me zanima cemu li sluzi neuroscience, pored filozofije. Koji ce nam to? Pa mogu oni to i sami, sve iz glave...pardon, iz jastva...

Zamisli kad sutra pocnu kompjuteri da izbacuju poruke, da smo svi mi samo projekcije njihovog programskog koda, petlje if-then u njihovim procesorima...i da samo njihovi kodovi postoje.

Kvantna fizika (mehanika) se još uvijek bavi opažajima i ničim drugim do opažajima.

A inace, sve ovo sto si ti napisao, nije opazaj, jel?

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Zdravo Simo!

Ovakav nastup, obrati pažnju na ovo 'niko ne zna o čemu' (treba saznavati Istinu), nije ništa drugo do umišljenost.

Kada kažem da svi ljudi žele da znaju Istinu, a niko ne zna o čemu; mislim na postojanje mnoštva religija i sekti, filozofskih, ideološko-političkih pravaca i naučnih teorija i mnoštva njihovih pristalica, koji svi od reda hvataju se samo za jedan mali fragment onoga što čini Istunu kao celinu. I tako dolazi do toga da svako ima nekakvu svoju istinu, različitu od svih drugih. To je analogno onoj priči o slepcima koji su hteli da znaju kako izgleda slon. Pa je onaj slepac koji je uhvatio slona za rep tvrdio da je slon kao glista. Onaj koji ga je uhvatio za nogu, tvrdio je da je slon kao balvan, Onaj koji ga je uhvatio za surlu, tvrdio je da je slon kao zmija. Onaj koji ga je uhvatio za uvo, tvrdio je da je slon kao lepeza. Ja, lično, trudio sam se da pogledom obuhvatim, opišem i objasnim celog slona. Koliko sam u tome uspeo, videćemo.

Apsolutna istina je nepromjenjiva, to je saznanje o onome-što-jesi, dakle o Sebi-suštini. Suština je nepromjenjivi dio Bića, apsolut. Znanje-o-Sebi-suštini (apsolutu) se jedino može načiniti živim kada je pažnja Bića usmjerena na sam apsolut. U takvom aspektu postojanja to Znanje-o-Sebi-apsolutu jeste Duh apsoluta ili jednostavnije SVIJEST. Svijest= Znanje-o-svemu-što-jest, dakle o onome što niti postaje niti prestaje da postoji.

Da, ali sve to ipak nije dovoljno da bi neko mogao da tvrdi da zna Istinu. Nije dovoljno samo znati da “JA JESAM”.i da je moja suština večita svest. Potrebno je još znati i logiku po kojoj jesam to što JESAM i logiku o tome ZAŠTO jesam to što JESAM. Ako te logike nema tada se istina o SEBi svodi na dogmu i veru. Drugim rečima, da bi znali Istinu o postojanju sveta, nije dovoljno znati da ga je stvorio bog, ako ne znamo ko i šta je bog i kako on postoji i zašto? Da li ti znaš logiku po kojoj ti postojiš kao svest i zašto postojiš?

'Čovjek' je samo jedan izraz Bića-koje-jesmo i kao takav predstavlja Svjesnost-o-postajućem Sebi. Njegova istina, dakle 'čovjekova' je uvijek relativna. Kao takav, 'čovjek' je samo refleksija trenutnog stanja projekcije, doživljaj, te naravno da niti 'ti-Ljubo' niti ja-Simo' ne znamo ništa o postojanju. Da, mi ne znamo ništa ali naše Biće ZNA SVE. Jedino Biće Duhom može da ZNA. Duh jeste to Znanje. Stoga, ne možeš reći kako 'niko ne zna o čemu' a onda nam se predstaviti kao 'neko koji zna'.

Objasnio sam to. Nije dovoljno znati samo KO sam i ŠTA sam, već znati i LOGIKU o tome KAKO sam i ZAŠTO. Zakon postojanja koji nudim u sebi sadrži tu logiku. To je logika NAGONA SAMOODRŽANJA i njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji koja (logika) predstavlja jedinu mogućnost da NEŠTO POSTOJI. Da postoji samo po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj razlog, uzrok, svrha i posledica. Sve uz pomoću svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Uz pomoć njih stiče znanje (svest) o sebi i pomoću tog znanja i tih svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji se SAMOODRŽAVA tako što se večito, ciklično pretače kroz svoja TRI pirodna oblika i stanja.

Ovo (VELIKO “PUF”)uopšte nema veze sa istinom. Ti govoriš kao da se sve dešava u vremenu i prostoru a to nije istina. Vrijeme i prostor se dešavaju u tom JEDNOM. Taj 'JEDAN-JEDINI' o kojemu ti govoriš nikako nije prostor niti je prostoran. Iz njega ne iskače ništa. U njemu sve jeste samo se njegova pažnja usmjerava na jedan ili na drugi aspekt Sebe.

Tačno, u pravu si – sve se dešava UNUTAR JEDNOGA. Ipak, to dešavanje nije večito, već se večito ponavlja. Dakle, potoji vereme mirovanja tog JEDNOG u kojem se ništa ne dešava. A zatim se UNUTR tog jednog desi jedno VELIKO “PUF” kada se to JEDNO unutar samoga sebe napregne i pokrene i kada sve ono što je tokom mirovanja postojalo samo u vidu ideje, tj. znanja, počinje da postoji u vidu mnoštva različitih oblika organizovanog kretanja i delovanja. Dakle, postoji vreme kada se to JEDNO nalazi u neaktivnom i nematerijalnom stanju i vreme kada se to JEDNO napregne i pokrene i tako dobije svojstvo sile i mase i postane materijalno.

Taj JEDAN NIJE UM. Um je prvo odvajanje od JEDNOG.

Možeš to zvati kako hoćeš – UM, SVEST, NAGON SAMOODRŽANJA, BITAK, KVANTNI VAKUUM, APSOLUT, BOG itd – ali jedno mora da se zna, a to je da ništa ne može postojati ako ne postoji samo po sebi, i da ništa ne može postojati samo po sebi ako ne raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.

Kroz to prvo odvajanje nastaje sve što slijedi kao drugo, dakle projekcije. Tvoja želja da stopiš trenutni naučni pokret (kvantnu mehaniku) sa istinom o postojanju je proizveo jalov zaključak.

Grešiš! SVEST (=UM=NAGON SAMOODRŽANJA=BITAK=APSOLUT=BOG) kada miruje manifestuje se kao KVANTNI VAKUUM, tj. kao svemirska crna jama. A kad se napregne i pokrene dobija svojstvo sile i mase i počinje da se manifestuje kao energja/materija i materijalna forma, tj. ka materijalni svemiir. Sve to bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ne bi bilo moguće. Proveri to na svojemu “JA JESAM”. Prestani za stalno da se naprežeš, krećeš, opažaš, osećaš, pamtiš, misliš i razumevaš i videćeš da će se tvoje “JA JESAM” ubrzo pretvoriti u kvantni vakuum. Imaš primer munje na nebu. Odgovori mi šta je i gde je munja kad miruje? Tesla u svom intervjuu novinaru iz 1899 g. na jednom mjesti kaže: “Sve je energija”. Na drugom kaže: “Sve je elektricitet”. Na trećem mjestu kaže: “Sve je svjetlost” dodajući da svetlost nastaje iz tame. Sve je ovo tačno što Tesla kaže, a mi tom Teslinom možemo još da dodamo i kažemo: “Sve je svest”. Uz dodatno objašnjenje da bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ništa ne bi bilo moguće – ni znanje (svest) o sebi, ni tama, ni svetlost, ni energija, ni elektricitet, niti bilo šta drugo.

Naime, kvantno polje o kojemu govoriš nije ništa drugo do ono što razum čovjeka primjećuje kao prazan prostor.

Taj “prazan proctor” ne primečuje čovekov razum, več čovekova čula i naučni insrtumenti, koji još primećuju da iz tog “praznog prostora” nastaje materijalni svemir. A razum primećuje to da materijalni svemir ne može nastai iz praznog prostora, tj. iz NIŠTA, već iz punog prostora koji je NEŠTO i da je to NEŠTO koje ispunjava prostor je ON sam, RAZUM i njegovhh sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.

Ti govoriš o 'Big Bengu', o postajanju univerzuma kao posledici naprezanja a onda kažeš kako nakon "nekog nekog vremena sve te različitosti se istope"... neshvatajućiu da govoriš o subjektivnoj predstavi stvorenoj svojim razumom a ne o onome što istinski JESTE.

To da jednoga dana sve nestaje nije subjektivna predstava razuma, već činjenično stanje do kojega se dolazi putem čula, nauke, instrumenata i eksperimenata. Čovek, na primer, isto kao i materijalni svemir, bude i nestane – to je čulna spoznaja i činjenica. A razum se tome suprostavlja i kaže da ništa ne nestaje, već samo prelazi iz jednog oblika i stanja u drugo. Što je podudarno sa načnim saznanjem o energiji koja nikada ne nestaje, već se samo pretače iz oblika u oblik. Drugim rečima, ne možemo Istinu o postojanju sveta temeljiti samo na subjektivnom iskustvu “JA JESAM”, niti na naučnom iskustvu uz pomoć čula i instrumenata kojima se ne može obuhvatiti sve, već moramo pokušti da pronađemo frmulu pomoću koje ćemo sva ljudska znanja - naučna, filozofska, religijska i ona do kojih dolazimo putem samospoznaje - objediniti i sve objasniti jednim potezom.

Ono-što-jeste ne postoji u vremenu, Vrijeme postoji u NJEMU. Ono-što-jeste je postojanje koje jeste u JEDNOM, u jednom bezvremenom SADA. U njemu nema kretanja, stoga nema energije. Gdje nema kretanja nema potrebe za prostorom, nema potrebe za vremenom, kako onda reći da se 'nakon nekog vremena' to isto, koje jeste, pretvara u nešto što ono nije.

ONO ŠTO JESTE (SVEST-UM-RAZUM) nikada se ne pretvara u ONO ŠTO NIJE. Bilo da se kreće ili miruje ONO ŠTO JESTE uvek je TO ŠTO JESTE – SVEST-UM-RAZUM. A različite i mnogobrojne NJEGOVE promene koje čulno opažamo, samo su njegove brojne i različite manifestacije. Sve su to samo njegove različite fizičke i psihičke radnje, koje uvek iznova mogu i da počinju i da se završavaju. Dok ONO ŠTO JESTE – a to je UM i njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti – su uvek TO ŠTO JESU i čine večitu, nepromenjlivu SUŠTINU tog ŠTO JESTE.

(nastavak u narednom postu)

 

[Ljubo2]

(nastavak iz prethodnog posta)

JA KOJI JESAM:
Ti govoriš o predstavi i tu se tvoja saznanja završavaju. Kad bi se kojim slučajem izvukao iz predstave, shvatio bi tad (Duhom) da sa tvojim povlačenjem iz projekcije, dakle pomijeranjem tvoje pažnje, prestaje i sama projekcija.

Ovo je tačno, ali to ne negira Zakon postojanja, tj. ne negira da je sve što postoji NAGON SAMOODRŽANJA, tj. UM i da se sve dešava uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Jer ono što ti zoveš imenom “projekcija”, nije ništa drugo do napregnuto i pokretno stanje UMA koje je nužno da bi on mogao da stekne neko znanje o sebi ili nekom od mnogobrojnih i različitih svojih oblika kretanja i rada uz pomoć kojih UM ostvaruje svoja života zadovoljstva, koja čine svrhu njegovog postojanja, u koja se UM projektuje i sa njima se identifikuje. Kao na primjer kada se UM po znanju o čoveku samopreobrazi, tj. “projektuje” u čoveka, da bi malo uživao u tome što je čovek, kojom prilikom se identifikuje sa čovekom i za sebe kaže: “Jas sam čovek”. Da bi na kraju kada čovek ostari i umre, UM čoveka ostao i dalje da postoji i bude ono što je uvek i bio – samo UM i ništa drugo. Uostalom, materijalni svemir je samo napregnuto i pokretno stanje uma, u kojem ničega drugog nema osim UMA koji se napreže i kreće. Bez obzira da li je reč o samo jednoj čestici uma, o atomu, nebeskom telu, ćeliji, biljci, životinji, čoveku ili celom svemiru. Uvek i samo postoji um i njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i ništa drugo.

To je promjena fokusa. Jedino tada, kada je tvoja pažnja usmjerena ka apsolutu, Ti doživljavaš postojanje u svom suštinskom aspektu.

Ne možeš ti svoju pažnju usmeriti ni na šta, pa ni na apsolut koji si uvek ti sam, ako ne koristiš svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Uostalom, UM (možemo ga zvati i imenom “apsolut”), nikada ne može spoznati sebe direktno i neposredno, tj. bez upotrebe svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Može samo posredno, uz pomoć ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. I tom priliokom o sebi može saznati samo DA POSTOJI i ništa drugo i za sebe reći “JA JESAM”. Sve u smislu i duhu one Deskartesove maksime: “Mislim, dakle, postojim”. Ne zato što o UMU ne može ništa drugo da se sazna, već zato što tu NEMA NIČEG DRUGOG što bi o UMU moglo da se saszna. Sva znanja UMA odnose se na svemir, tj. na njegova kretanja koja mu služe da u njima uživa, tj. da pomoću njih svira, pleše, igra i pjeva i tako pomoću njih ZNA DA POSTOJI, i ni za šta drugo njegova znanja mu ne služe.

Apsolut jeste bezvremen, besprostoran i iz njega se projektuju univerzumi, iz svakog jednog indivodualnog JA iz tog JASTVA projektuje se jedan individualni univerzum kojemu je to inicijalno JA UM.

Iz apsoluta se ne projektuju univerzumi u smislu da oni iz njega izlaze i postaju nešto DRUGO i odvojeno od apsoluta. Jer univerzumi su samo različiti oblici kretanja i rada apsoluta koji se ne može odvojiti od svojih kretanja i radnji. Isto kao što se trčanje ne može odvojiti od trkača ili misao od mislioca. U tom smislu, svemir i njegov tvorac su uvek jedna i ista sila i pojava.

Ti kažeš da je UM sve što postoji... do Uma je jedan korak; projekcija iz Sebe-apsoluta. UM ne postoji kao takav u apsolutu. Apsolut se ne može dožiivjeti Umom. Um je funkcija koju jedno JA obavlja pri projekciji Jastva a u apsolutu to isto JA jeste suština, bit, koja je sadržilac Jastva kao i sadržano.

Ono JEDINO što u apsolutu postoji, što čini njegovu suštinu, su sedam njegovih fizičkih i psihičkih sposobnosti. A ono što apsolut čini UMNIM, to je njegovo životno iskustvo (znanje) o njegovom harmoničnim, organizovanim naprezanjima i kretanjima sa značenjem svemira, pomoću kojih UM ZNA da postoji i ZNA da je on vršilac svih tih kretanja i radnji. Jer kad apsolut, tj UM, ne bi mogao da se kreće i radi, tada ne bi mogao imati nikakvo iskustvo, a time ujedno, ni znanje ni o čemu. A kad ne bi imao znanje ni o čemu tada ne bi ni bio UM i ne be ga ni bilo.

Razlika između Uma i apsoluta je očita, mada i jedno i drugo za osnsovu imaju JA i JASTVO.

Ako pod pojmom UM podrazumevaš ZNANJE, onda uredu – apsolut i znanje jesu nešto dvoje različito jedno od drugog, jer ZNANJA ne može biti bez apsoluta.. Apsolut sa svojim fizičkim i psihičkim sposobnostima je uvek uzrok znanja, a znanje je posledica. Samo što u tom slučaju reči UM i LIČNOST bi bili sinonimi jer bi se iza njih krio isti pojam – ZNANJE. Jer ako znanja nema, tada nema ni uma, ni ličnosti, ni apsoluta, ni jastva. Ali zašto bi mi sada komplikovali stvari nazivajući ih jasno nedefinisam pojmovima i imenima, kao što je reč i pojam “apsolut”, kada apsolut ne bi mogao postojati, ni biti apsolut kad ne bi bio UM, tj. kad ne bi imao svest, tj. ZNANJE o sebi koje može da stekne samo uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Zato radije, da bude jasnije, samo recimo da postoji UM i njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti pomoću koji stiče znanje o sebi, kao što u stvarnosti i jeste iproblem rešen.

Razlika između jednog i drugog je da u apsolutu svako jedno JA sadrži svako drugo JA (Jastvo) u sebi, dakle istovremeno je i sadržilac Jastva i sadržano u svakom drugom Ja iz Jastva, kao i u samom Jastvu kao cjelini, dok u univerzumu, to isto JA predstavlja sadržioca Jastva u Sebi ali sva ostala Ja iz tog Jastva ne sadrže Jastvo u Sebi.

Dobro, shvatam, ti sada želiš da objasniš da je svemir građen po principu JEDNOG APSOLUTNOG JASTVA koje se sastoji od mnoštva manjih i različitih JASTAVA koja su sastavni deo tog APSOLUTNOG JASTVA. Kao na primer što svaka ćelija u ljudskom telu ima svoj UM i svoje JA, a sve ćelije u ljudskom telu imaju svoje zajedničko, kolektivno i apsolutno, tj. ljudsko JA. To je svemirska hijerarhija umova i jastava od kojih svaki ima svoju različitu funkciju u svemiru kao cjelovitom živom i svesnom biću. A cela ta hijerarhija svemirskih umova je obuhvaćena i prožeta jednim zajedničkim, kolektivnim jastvom koje ti zoveš imenom APSOLUT. Slažem se da je to tako, ali nema potrebe da se to razdvaja i zove različitim imenima – “apsolut” i “um”, kad je sve to zajedno jedan i isti, svemirski UM, koji je samo sebe u sebi podelio na delove i deliće, i dao im različite radne zadatke i funkcije u biću svemira kao celini. Kao što u ljudskom telu ćelije i organi kao posebni umovi, imaju različite funkcije u telu kao cjelini. Jer, bez obzira da li je reč o apsolutnom umu, ili o mnoštvu manjih umova koji se nalaze unutar većeg, svi su samo umovi u hijerarhiji svemira, od najmanjeg do najvećeg, sa istom suštinom koja se u njima manifestuje kao sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.Sve kad se sabere, dakle, za ISTINU o sveukupnom postojanju nije toliko bitno znati kako je svemir građen, kakvi su njigovi delovi i njegova hijerarhija, već je bitno objasniti i znati kako je sve to moguće. A to je da se zna da je sve što postoji UM i da sve što postoji raspolaže sa sema fizičkih i psihičkih sposobnosti kao uslovm da sve može da postoji samo po sebi kao svoj i razlog i uzrok i svrha i posledica.

Sva ostala Ja iz Jastva postoje u toj projekciji kao sadržana, dakle jedino zahvaljujući tom jednpom JA kojim se koriste kao Umom kako bi njegovim posredstvom spoznali svako drugo Ja iz tog Jastva. Ta spoznaja se očituje kroz stvaranje jednačina, Ja+ Um+ Ja... Pri tome Ja+Um postaje subjekat a svako drugo Ja iz tog Jastva koje je sadržano u univerzumu (uz Um) a koje se dodaje toj jednačini, postaje objekat njegove (subjektove) spoznaje.

Naravno, zato i jeste nužno da se svemirski um u sebi deli sebe na mnoštvo manjih umova (koji će se jedni prema drugima odnositi kao subjekti prema objektima) jer u uslovima nepodeljenog uma, tj u uslovima postojanja samo jedne tačke, ne bi bilo nikakvog kretanja, ni dešavanja. A kad ne bi bilo nikakvog kretanja ni dešavanja, tad a ne bi bilo nikakvog sticanja iskustva, tj. znanja. A kad ne bi bilo nikakvog znanja, tada ne bi bilo ni uma. To i jeste pravi smiso onoga što ja tvrdim da um ne može o sebi steći znanje direktno i neposredno, već samo indirektno i posredno, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji, koje mogu da se koriste samo u uslovima postojanja mnoštva subjekata-objekata koji se kreću i kroz kretanje i uzajamno opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje stiču znanje jedni o drugima i tako istovremeno i znanje svako o sebi kao UMU.

'Crna jama' jedino postoji u razumu, nigdje drugdje. Zašto? Zato što ono što nije opaženo razumom 'nestaje' iz njegovog 'vidokruga'. Kvantna fizika (mehanika) se još uvijek bavi opažajima i ničim drugim do opažajima.

Crna jama nastaje kada prestane upotreba fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Tada prestaje i svaka spoznaja, pa i spoznaja sebe. Međutim, tom prilikom ništa se ne gubi. Znanje o svim stvarima i pojavama je i dalje tu, jer um u takvom stanju samo spava i odmara se. Kad se naspava, odmori i probudi po tom istom znanju koje je pre spavanja stekao o svemiru sagradiće novi svemir. Svemir je kao i čovek jer po istoj mogućnosti i istom zakonu sve postoji. I čovke kad spava i odmara, ne koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti i tada ne zna ništa. A kad se naspava i probudi, seti se jučerašnjeg dana i svega onoga što je juče radio i krene da sve to isto radi i danas.

 

[Dragoljub69]

Ne razmatram kauzalitet događanja – on uopšte ovde nije bitan – već kauzalitet između fizičkih i psihičkih procesa koji svaki događaj čini mogućim.


A da bi sve to bilo moguće, imajući na umu da su fizički i psihički procesi samo radnje koje ne mogu postojati same po sebi bez vršioca fizičkih i psihičkih radnji, a to je uvek tvar od koje je sve u svemiru napravljeno, pa i ljudsko telo, nužno je da ta tvar raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti – naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja (dobra-zla), pamćenja mišljenja i razumevanja. Kad bi i jedna od ovih sposobnosti nedostajala niti i jedan događaj ne samo u ljudskom telu, već ni u celom svemiru, ne bi bio moguć.

A da bi se sve ovo i naučno proverilo i dokazalo, potrebno je samo proveriti i dokazati da li i neorganska – a ne samo organska – materija i prioroda raspolažu sa navedenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Uz znanje da nauka ovim dokazima već raspolaže i ja sam ih u jednom od mojih postova, gore, već naveo.

.

Od ovih sedam osobina događanja samo su prve dve objektivne,dok preostalih pet pripadaju subjektu
koji posmatra događaj ili učestvuje u događanju!
Ovo najlakše shvatimo kad razmatramo rad paleontologa...Nalaženje ostataka kakvog živog bića ,sklapanje i čak
virtuelizacija nije ništa drugo do dvema komponenti dodavanje još onih pet! (Ma ima ih još bar desetak u psihi čoveka)

Tako da je i kauzalitet samo subjektivni nenaučni i paušalni stav posmatrača koji traži da "vidi" šta je prethodilo
događanju zbog zabrinutosti za svoj ego! Jeste to nagon samoodržanja,ali postoji i nagon libida i još neki!
Šta čemo s timda se u dejstvu libidnog nagona vidi sve ružićasto i da se čak nagon za samoodržanjem zanemaruje-
"ili kresnuti ili umreti!"
Kauzalni stav subjekta je ,u stvari,sasvim uređeni algoritam s prethodnim i sledbenim članom! A algoritamski niz
nije, nužno neprekidan!
Tako da je kauzalnost ljudska izmišljotina!

 

[Dragoljub69]

a ta logika bi ukratko bila...?

Logika reči koje nisu ni blizu stvarnost! Odnosno :jesu,ali stvarnost po sebi...
Svet reči je i naš misaoni svet,ali koji se razlikuje od subjekta do subjekta,kao što vidimo,
čak dijametralno suprotno...
To znači da reči nisu ni blizu dobra mera stvarnosti!
Pa šta da radimo ,tada,s rečima?
Lupajmo i dalje bez medalje!
Iznesimo tepih na neku žicu i udri po njemu...
(Dođem ja posle s onim dubincem na vodu i sve usisam...)

 

[Ljubo2]

CVRLE 77:
A inace, sve ovo sto si ti napisao, nije opazaj, jel?

Svako iskustvo je opažaj. Samo što ti zaboravljaš da osim čulnog opažanja fizičkih pojava i procesa, kojim se bavi nauka, postoji i vančulno opažanje psihičkih pojava i procesa kojim se bavi psihologija, koje je po svojoj istinitosti jednako spoznaji koja se stiče čulnim opažanjem. A postoji i UM koji ima sposobnost logički da misli i otkriva uzročno-posledičnu povezanost između fizičkih i psihičkih proseca i tako dolazi do saznanja da fizički procesi ne bi bili mogući kad ne bi bili uslovljenim psihičkim i da isto tako ni psihički procesi ne bi mogli da postoje kad ne bi bili uslovljeni psihičkim i da je to ZAKON postojanja i fizičkih i psihičkih procesa, koji postoje tako što se uvek iznova jedni pomoću drugih i jedni iz drugih proizilaze.

Vidim, ti očekuješ od emprijske nauke da ti ona otkrije i prezentira istinu o postojanju sveta. Ali empirijska nauka ne može da obuhvati sve. Psihički procesi kao druga polovina od svega onoga što Istina obuhvata, nisu u domeni načnih, tj. čulnih metoda.

 

[kvazar12]

ccccccc

 

[Ljubo2]

Dragoljube69

Dosta mi je pisanja za danas. Inače, danas sam s tim pretjerao.
Čujemo se ponovo, možda, sutra.

Sada mogu samo da napišem (kada sam već uzeo olovku u ruke) da reči nisu samo odraz našeg subjektivnog mišljenja, već njima možemo da iskažemo i opišemo sva naša objektivna, kao subjektivna iskustva, koja ako su za svakog proverljiva i logična, trebalo bi da imaju značenje ISTINE. Sve do momenta dok ta iskustva ne budu zamenjena nekim višim i složenijim oblicima iskustva. Uz napomenu da, bilo da se radi o iskustvima nižih bića i inteligencija ili iskustvima viših, pa i onih najvišh inteligencija, do tih iskustava se nikada neće moći doći bez upotrebe sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. I kao najbitnije, ničega neće nikada ni da bude o čemu bi se bilo kakvo iskustvo moglo steći, ako ne postoji onaj ko raspolaže sa sedam fizičkih i psihičik sposobnosti da pomoću njih kreira stvari i događaje o kojemu bi se iskustvo moglo steći.

 

[Dragoljub69]

Naukama jezik služi samo za prezentiranje...
Jao naukama koje bi koristile jezik kao alat ili sredstvo za nalaženje rezultata ili
kreiranje rezultata...
Filozofija,dok nije egzaktna,može i da mlati rečima ko Maxim...
Nauka koristi matematiku,statistiku,materijalna sredstva i oruđa-uređaje,
info-sisteme idr.
Na pomolu je gradnja komunikativnog sredstva nauka kompatibilnog info sistemima
koji algoritamski očuvava rezultate istraživanja onakve kakvi jesu i pored i nakon
prezentiranja ili korištenja...Ogroman i ozbiljan posao...
Jezik reči ne obezbeđuje istinitost tj.predstavljanje da je nešto takvo kakvo zaista jeste...

 

[oziman]

Ова дискусија је пародија на права филозофска знања. Као неки виц.

И било би смешно да се овакве расправе не стављају под атрибут "филозофија". Јер тиме они који би да се упознају са истом а сусретну се са овако нечим побегну главом без обзира лишавајући себе правог знања.

 

[JA KOJI JESAM]

Ова дискусија је пародија на права филозофска знања. Као неки виц.

И било би смешно да се овакве расправе не стављају под атрибут "филозофија". Јер тиме они који би да се упознају са истом а сусретну се са овако нечим побегну главом без обзира лишавајући себе правог знања.

Ego radi... prsnut' će... nadamo se.