Bitisanje UMA bez znanja o sebi dešava se samo u vreme kad UM spava. Tj u vreme kada ne koristi ni jednnu od svoji sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, jer samo pomoću njih može biti svestan sebe. Sve u smislu oonog Deskartesovog: «Mislim, dakle, postojim». A kad UM ništa ne mislim, ne oseća, ne opaža, ne pamti, ne razume, ne napreže se i ne kreće, tada možda i postoji, ali to ne zna. A možda i ne postoji.
Prostije, srpski rečeno da nas ceo svet razume, to znači da UM može biti svestan sebe samo pomoću svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji kad može reći sebi: «Naprežem se i krećem se, dakle, postojim». «Opažam svoje naprezanje i kretanje, dakle, postojim». «Osećam svoje naprezanje i kretanje, dakle postojim», «Pamtim svoje naprezanje i kretanje, dakle, postojim». «Mislim o svom naprezanju i kretanju, dakle, postojim». « Razumem svoje naprezanje i kretanje, dakle, postojim».
Prostije rečeno: «JA KOJI JESAM», jesam UM = SVEST. I time je sve rečeno.
UM ne može o sebi steći nikakvo iskustvo, tj, znanje jer Um je NIŠTA. Tek kad počne da koristi svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, tj. kad počne da se napreže i kreće, Um dobija svojstvo sile i mase i postaje NEŠTO, tj. postaje materijalni, fizički objekt svoje spoznaje. Ali ni tada UM ne može steći znanje o sebi, već samo o svojim fizičkim i psihičkim radnjama pomoću kojih može znati da POSTOJI i reči sebi «JA (KOJI) JESAM» i može znati da je on taj koji te fizičke i psihičke radnje vrši. Naravno, to podrazumeva da se UM ne može odvojiti od svojih fizičkih i psihičkih radnji (trčanje se ne može odvojiti od trkača, ni misao od mislioca) i gdje god vidimo da se, bilo kakve fizičke i psihičke radnje odvijaju, gdje god vidimo da se nešto dešava ili fizički, objektivno postoji, moramo znati da se uvek u središti svakog fizičkog ili psihičkog dešavanja ili postojanja nalazi i UM koji to fizičko iili psihičko dešavanje ili postojanje čini mogućim. Sve u smislu: «bog (um) je na svakom mestu, on sve vidi, sve čuje i sve zna». Naravno, On i sve radi – svako i dobro i zlo njegovo je delo. Ako je dobro, tada i uživa u svom dobru. Ako je zlo, sam pati u svom zlu. «Sam pao, sam se ubio» kaže naš narod. Iili, «pomozi sam sebi i bog će ti pomoći». Zato i ne treba u bilo kakvim nevoljama prizivati (religijskog) boga u pomoć, je on sigurno neće doći, jer ga i nema. Treba se uvek uzdati «Use' i u svoje kljuse». Jer sva zla koja ljudi doživljavaju na planeti Zemlji tokom svoje istorije, dolaze nam od nas samih – od ljudi. Prestanimo sami sebi činiti zlo i zla više neće biti. Racept za prevazilaženje zla, ostvarenje dobra je univerzalan – napraviti društveni i ekonomski sistem sa pravednm podelo rada i rezultata rada i to je sve. Atom, nebesko telo, telo. ćelije, biljke, životinie, čoveka itd, su samo primeri društvenih i ekonomskih zajednica sa pravednom podelom rada i rezultata rada, napravljeni samo zato da se pomoću njih izbegava zlo, a ostvarije dobro i ni za šta drugo. Ljudske društvene i ekonomske zajednice to nikada do danas nisu bile i zato su one stalni uzrok ljudskih stradanja, patnji i zla.
Ono što uvek ostaje nepromenjeno i isto je UM i njegovih sedam fizičkih i psihičkih SPOSOBNOSTI. A ono što uvek iznova počinje i završava i što se stalno menja su sedam fizičkih i psihičkih RADNJI. Treba praviti razliku između SPOSOBNOSTI I RADNJI. Sposobnosti su uvek iste, a MOGUĆNOSTI korištenja ovih sposobnosti mogu biti beskonačno različite. Naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja mogu biti beskonačno različita i upravo ona omogućuju beskonačnu različitost fizičke manifestacije UMA u svemiru koja se ogleda kroz mnoštvo različitih oblika i pojava UMA. Dakle, sposobnosti UMA ima samo sedam, a MOGUĆNOSTI praktičnog korištenja ovih sposobnosti su beskonačne. Kao što u pismu našeg jezika imamo samo tridest slova, koja su uvek ista, a MOGUČNOSTI da pomoću ovoh trideset slova napišemo bezbroj različitih reči, rečenica, literarnih, filozofskih, naučnih, religijskih ili bilo kojih drugih dela su beskonačne.
Uz napomenu da sve mnogobrojne različite fizičke manifestacije UMA uvek nastaju po ZNANJU o brojnim različitim načinima organizovanog kretanja i delovanja pomoću kojih se najlakše izbegava zlo, a ostvaruje dobro. Inače, sva moguća različita znanja koja postoje se u u svojoj suštini uvek znanja o dobru i zlu. Čak i znanje o tome kako se vežu i odvezuju pertle na cipelama je znanje o dobru i zlu. Nema tu nikakvog znanja O SEBI, već uvek o dobru i zlu.
(nastavak u sledećem postu)
)
)
ako nije problem... isto iz posta 101...
Tako da se sa "supstancijom" ili 
