vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Да, и не само ја него и колега што је умешао и Ану у дискусију.
-
- Popularno:
- Marš za sva vremena
- Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i...
- Nisu samo tifus, hladnoća i glad...
- Protest ispred Vlade, okupljeni...
- Skandalozan skup u Zagrebu: "U...
- FTN u blokadi: Napadnuti studenti i...
- Odlazak Kristijana Šmita
- Kupujem prodajem sajt prestaje sa radom...
- Vučić zamolio SAD da ne uvode...
- Zašto nas zanima život slavnih ličnosti?
- stanje
Да, и не само ја него и колега што је умешао и Ану у дискусију.
ja ne razumem sta ti ova recenica znaci?
nego,iz onog teksta koji si postavio o krunisanju Stefana Prvovencanog,navedi iz kojih tacno recenica si ti zakljucio da Srbija nije bila feudalna,ako mozes....
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па та реченица значи да је колега написао да Венеција и други слободни градови нису имали феудално уређење него републиканско и да је та администрација била бирана. Па то онда објашњава да ни Србија није била феудална јер је краљ био крунисан и одобрен на свенародном сабору. Навео сам и онај свенародни сабор Хрвата који су решили да убију свог краља рађе него да они иду гинути у крсташком рату. Као и исти свенародни сабор који је тражио од мађарског краља да буде и њима краљ. Житије и повеље и црквени списи су пуни таквих доказа о саборима на свим територијама балканских народа оних времена. Због тога то се не могу сматрати феуди него слободне народно организоване државе, жупаније, кнежевине, краљевине и царевине.
Poslednja izmena:
Vasilefs
Aktivan član
- Poruka
- 1.369
Na dnu posta ti je slika na kojoj je prikazana sema kako je funkcionisala Republika Venecija.
A ti opet okreces cinjenice,kako na bilo koji nacin mozes da poredis srednjovekovnu Srbiju sa Venecijom,i sta je to po tebi slicno izmedju navedenih drzava.
I gde je bio taj svenarodni sabor recimo posle smrti Cara Dusana,pa Urosevu vlast fakticki niko nije postovao,takodje kada je Uros za svog naslednika imenovao Vukasina Mrnjavcevica i dao mu titulu Kralja niko od Srpskih velikasa to nije uzeo za ozbiljno,1371 godine kada je najpre Kralj Vukasin poginuo na Marici a nedugo posle umro i Car Uros Srpska kruna je trebalo da pripadne Marku Mrnjavcevicu(jer je on dobio titulu mladog kralja jos za zivota Vukasina i Urosa),gde je tada "SVENARODNI SABOR" da ga krunise,nema ga nigde,ali zato je tu srpska gospoda(Vuk Brankovic,Lazar Hrebreljanovic,braca Balsic) koja cim sazna za Vukasinovu smrt pozuri da osvoji sto vise teritorija na kojima je vladao Vukasin,a tada Marko,opet pitam gde je tu svenarodni sabor?
Takodje bez obzira sto je Marko Mrnjavcevic postao turski vazal po "ZAKONU" on je trebalo da bude novi vladar,ali to nije previse brinulo velikog Srpskog "JUNAKA" Kneza Lazara i velikog Srpskog "IZDAJNIKA" Vuka Brankovica,dok recimo u vreme posle Maricke bitke i Vizantijski car Jovan V je postao Turski vazal ali su njega Morejski Despoti(Moreja je bila Vizantijska Knezevina na peleponezu) priznavali za svog legitimnog vladara.
A sad ti mi objasni gde je tada bio taj svenarodni sabor?
Prilozi
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Све имаш у повељама и житијама и другим црквеним списима, којих сада има на једном месту преко милион страница. кад будем имао времена отићи ћу у УСА и повезати све са интернетом.
IvantheJedi
Primećen član
- Poruka
- 576
A zasto ne odgovoris?
feudalna Srbija ili bilo koja druga feudalna srednjevekovna drzava nije isto sto i slobodni gradovi
Vujadine,ovde si citirao deo povelje o krunisanju Stefana Prvovencanog....i tvrdis da iz toga i slicnih povelja zakljucujes da Srbija nije bila feudalna drzava u srednjem veku..
ja te po treci put pozivam da konkretno napises iz kojih recenica,tog dela te povelje,ti vidis da Srbija nije bila feudalna?
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па ја не знам шта ти читаш?
Па из реченице у којој пише сазивање сабора. Да ли ти видиш ту реченицу?
рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи:
Значи сабор је био сазван и он је објаснио зашто је сазван. И пошто се ради о сабору значи није феудалац донео одлуку него сабор. И како онда може бити феудалац и феуд кад се народ пита.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
a zasto,ako u nekoj zemlji postoji sabor,ta zemlja mora biti feudalna?......da li je tebi jedino spominjanje sabora odrednica da neka zemlja jeste ili nije feudalna?............pa gotovo sve zapadnoveropske zemlje su imale sabor,pa su opet bile feudalne.....kao i srbija...
i sta ti to znaci,"narod se pita".......kako se pita narod?.....da li je po tebi celokupno stanovnistvo srednjevekovne srbije bilo u sastvu sabora?
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па зар ниси прочитао да тамо пише; Нека буде, Нека буде, и било је. А да је сабор као у Хрвата рекао; не нећемо, било би не нећемо. А тако би било на сабору за нејаког Уроша и он не би био цар да народ није потврдио што је Краљевић Марко објаснио из стародавних књига. Треба се бити слеп или знонамеран да то не види.
А у којој то држави на свету у било којој епохи је цео народ био у саставу државне управе. Не мораш одговорити,знам. А шта је та управа радила кад се Венеција распала као република и држава? Или шта ради било која управа кад врховна власт падне?.
pa ti kazes "narod je rekao da nesto bude,i onda je nesto bilo"......zato pitam kako je to izgledalo u praksi?
uostalo,da li u tom tekstu sto si postavio ili u bilo kojoj drugoj povelji pise kakav je sastav tog sabora?.....znaci ko tacno cini sabor i koliko clanova?..........i kako se biraju ti clanovi u sabor?
mada i dalje mi nisi odgovorio kakve veze ima sabor sa tim da li je drzava feudalna ili ne?...........i na zapadu su postojali sabori,a zemlje su bile feudalne
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Има ту везу што Сабор преставља власт народа. Лепо пише кога је све позвао и ко је све дошао плус много обичног света, чак и просјака и убогих који се увек нприкључују тим састанцима. јер знају да ће се Срби понапијати од весеља после донесених одлука и добрих ђаконија. Па ти наведи неки сабор са Запада?
Vasilefs
Aktivan član
- Poruka
- 1.369
Vujadine evo navescu ti ja jedan sabor koji je cak imao internacjonalni karakter,sabor u Klermonu na kom je Papa Urban pozvao na rat protiv nevernika,dogadjaj koji je doveo do prvog krstaskog rata.Ovaj sabor je interesantan i po tome sto ni jedan znacajniji monarh na zapadu nije bio medju prisutnima(Vilijam II,Hajnrih IV i Filip I su bili u losim o9dnosima sa Papom)
eto,naveden ti je sabor sa zapada....
a kako konkretno sabor predstavlja vlast naroda?......da li zapravo NAROD(zajedno sa prosjacima i bogaljima) odlucuje o vaznim drzavnim pitanjima i vojnim pitanjima,a ne kralj?
da li se na tom saboru skupi nekoliko stotina ili desetina hiljada ljudi(jer srbija je sigurno imala toliko stanovnka),i onda oni svi zajedno odlucuju?.......gde fizicki stane toliki svet?
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Значи да ниси све прочитао. Прочитај, да се ја не мучим да ти одговорим поново и понови на увеки иста питања. Србија није била феудална него хришћанска земља са Божјим законима и управом по тим законима.
(ti nikada nisi odgovorio na ova pitanja).........inace,hriscanska zemlja sa bozijim zakonima ne spada u drustveno uredjenje.....boziji zakoni se mogu primenjivati u feudalnoj zemlji,a vecina feidalnih zemalja u srednjem veku su bile hriscanske........katolicke ili pravoslavne
eto,naveden ti je sabor sa zapada....
a kako konkretno sabor predstavlja vlast naroda?......da li zapravo NAROD(zajedno sa prosjacima i bogaljima) odlucuje o vaznim drzavnim pitanjima i vojnim pitanjima,a ne kralj?
da li se na tom saboru skupi nekoliko stotina ili desetina hiljada ljudi(jer srbija je sigurno imala toliko stanovnka),i onda oni svi zajedno odlucuju?.......gde fizicki stane toliki svet?
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Какве везе има Папин сабор са народним сабором?
zato sto si ti trazio da navedemo primer nekog sabora sa zapada
inace,hriscanska zemlja sa bozijim zakonima ne spada u drustveno uredjenje.....boziji zakoni se mogu primenjivati u feudalnoj zemlji,a vecina evropskih feudalnih zemalja u srednjem veku su bile hriscanske........katolicke ili pravoslavne
a kako konkretno sabor predstavlja vlast naroda?......da li zapravo NAROD(zajedno sa prosjacima i bogaljima) odlucuje o vaznim drzavnim pitanjima i vojnim pitanjima,a ne kralj?
da li se na tom saboru skupi nekoliko stotina ili desetina hiljada ljudi(jer srbija je sigurno imala toliko stanovnka),i onda oni svi zajedno odlucuju?.......gde fizicki stane toliki svet?
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Жао ми је али на ова питања не могу одговорити.
sto dokazuje da tvoja misljenja i stavovi o stvarima o kojim pricamo na ovim podforumima nisu tacna.....
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Не, ево зашто;
МЕСЕЦА МАРТА, ДВАНАЕСТИ ДАН, ЖИВОТ БЛАГОЧАСТИВОГА КРАЉА СТЕФАНА СРЕМСКОГА, ЗВАНОГА ДРАГУТИНА, А У МОНАШТВУ ТЕОКТИСТА МОНАХА.
(КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН 1276-1282)
Благочастиви и христољубиви син њезин, Јеленин, Стефан краљ, примио је престо царски оца свога, као што напред изнесосмо у овом спису, крепко и самодржавно владајући у својој отаџбини у земљи српској, увек ограђујући свој ум страхом. Господњим, који је почетак ремудрости, и свагда се сећајући смртнога часа. Сви околни цареви, колико слушаше за толику силу његову и крепост и целомудрену мудрост његову, веома велику љубав осећаше према њему. А они који су зло мислили и који су се хвалили против државе отаџбине његове, слушајући такође за велику силу његову и крепост, којом га је Бог крепио, сви који су зло мислили, враћаше се пуни стида, и сви силни и моћни земље његове, радујући се украшаваше се, учени и утврђивани богодухиовеним речима његивим. Јер ум његов у истину беше просвећен од божаствене благодати, сијајући се увек као злато седам пута искушано. Јер овај благочастиви по речима пророка овако чинише говорећи: " Неправду омрзох и одвратна ми је, а закон твој заволех". Јер тако беше уистину у дане његова краљевства, чега и ми сведоци бисмо. Јер неправда и гордост и лихоимство, или ма које од зала, ништа од тога није се налазило у данима његовим, када је он владао у отаџбини својој. А Бог предобри и најмилосдрнији, који " неће смрти грешницима, но да се обрате и да живе", чије је човекољубље неисказано и слава непостижима, Он хтеде показати слугу свога, овога благочастивога и христољубивога краља Стефана очишћена, да не умре живећи у земаљском царству и павши у грех. Јер он постаде благочастив сасуд потребан Богу, желећи пронети његово име пред народима и царевима.
После овога ускоро, иза мало времена, Бог јавља овако знамење овом благочастивом краљу Стефану. Када је јездио неким послом с властелом својом под градом Јелечем (рашка жупа), павши са коња сломи ногу своју. Пошто је била велика узбуна и велика жалост у његовој отаџбини што је њихов господар тако рањен, плачући говорише: " О моћни и славни и самодржавни господине наш, чувару и заступниче, шта ћемо радити ми слуге твоје, стадо твоје даровано ти Богом? Јер ако ко од околних царева чује за такав твој изненадни пад, ми ћемо насилно потпасти под руку туђинаца, лишавајући се тебе, наш мили господине и чувару, славо наша и радости". Многе остале и друге веома жалосне речи говорише, ридајући за својим господином. А овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан овако је мислио у своме уму и говорио: " Ево видим ваистину да је праведан Господ и да правду заволи". Сагреших, Владико, очисти ме, и чинио сам безакоње, опрости ми. Јер прво не послушах заповести божаственога Ти писма, како рече у светом Твоме еванђељу: " Ко злостави оца или матер, смрћу нека умре". И опет: " поштуј родитеље равно са Богом". Ове заповести преступивши ја јадни, погубих самога себе, подигавши руку на свога родитеља, тако да су ево моје ране по заслузи, и не само ово, но и горе од овога, што предвиђам, ускоро ме очекује. Јер ево грло моје, наслађујући се маловременом храном, загорчава ми се; јер речи родитеља ми ускоро ће ме стићи. Но Владико Христе, који си нас саздао, знаш нашу немоћ и знаш, Спаситељу, наше тело, који си се обукао у њега. " Теби једином сагрешно сам и пред тобом учиних зло".
Када је тако говорио са великом скрушеношћу свога срца, одмах у тај час посла посланике своје ка своме најмлађем брату Милутину, говорећи му: " Брзо дођи ка мени, јер имам велико тајно саветовање с тобом". А он чувши за такву његову болест, брзо пође ка њему, и дошавши му у место звано Дежево, у области рашке жупе, и ту учини велико ридање и плач над својим братом. А рече му благочастиви и христољубиви краљ Стефан: " Љубими мој брате, ево видиш, како учиних, тако ми се врати, да више нећу владати на овом престолу, који силом узех своме родитељу. А ако после овога останем на овом престолу краљујући, тело моје има да буде искушано од Господа љутим неисказаним казнама. Јер по делима мојим што учиних, све ово доћи ће на ме. Јер мислим како за навек отпадох од царства будућег ( небеског ), зажелевши пролазне славе. Јер бол од геене очекује ме, вечне неразрешене узе и тама крајња, отровни црв, шкргут зуба, скрб и туга огњене реке. Која ће ме реч избавити, вазљубљени, ко ће се заузети и помоћи мени који се мучим? А ти, драги мој и љубими брате, узми моју царску круну, и седи на престолу родитеља свога, јер Бог тако заповеда, и у многолетном животу краљуј и брани отаџбину своју од насиља оних, који војују против тебе. Господ мој Исус Христос, нека те утврди и укрепи и сила светога Духа нека те закрили, заштијући те од нападаја лукавога; анђео Господњи нека је увек са тобом, и када спаваш и када ходиш, чувајући те и веселећи душу твоју". И после овога дарова му свој престо царски, и како треба прославише говорећи: " Многа лета нека даде Бог благочастивому и христољубивому и самодржавному све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу, " и све што је потребно иза овога. Даде му драгоцене дарове злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свога и оружје своје, које сам на себи, на своме телу носише. Све ово даде му говорећи: " Опаши се оружјем овим, око бедара својих, силни", успевај у већем ка Богу, владајући у отаџбини својој. Од Владике свију Христа никада се не уклањај, закону божаственог писма вредно се поучавај, родитеља не бешчествуј, но са сваком богобојажљивошћу прилежно
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Наставак
поштуј, да ти се умноже године живота. Ништа и убога не презри, да не пострадаш љуто са оним богаташем. Од истине не отступи, јер каже Владика наш Христос у светом еванђељу: " Ако у истини останете, истина ће вас сачувати. Молим те, у Господу вазљубљени брате мој, све ово сачувај, и неће наићи зло на тебе; а ако ли и наиђе, хвали име Господње благословено на векове, и речима увек и именом Господњим противи се њему т.ј.злу. У чему си у недоумици да ли је Богу угодно, у Њега јединога моли, и по пророку испуниће ти Господ све молбе твоје. И мени љубимога ти брата не заборављај у љубави срца твога. А ја идем у судбину коју ми је Бог одредио, да не пређем у друге векове, са силом љуто страдајући у овом животу. Треба да се самовољно предамо ка страдањима и телесним боловима, као што смо вољно учинили зло и оно што Богу није угодно. Према томе све ово дође на нас, зато те у жалости поменусмо, Господе". Утврди га богоразумним речима, и тако се растаде са вазљубљеним братом својим, где му дарова краљевство у Расу, у месту званом Дрежево.
А благочастиви и христољубиви краљ Стефан, кога ћу, о љубими, усудити се назвати другим многострадалним Јовом, или боље рећи Аврамом праведним и гостољубивим, који волећи госте и анђеле прими у старости својој, исто тако и овај господин мој ревнујући њихову обичају, оставивши славу земаљског царства и свој престо, и од тада сасвим не хтеде ништа од тих пролазних ствари, и уставши оде у области државе своје, у земљу звану Мачва, коју му је дао таст његов краљ угарски. Тамо дошавши са женом својом благочастивом краљицом Кателином и са једним делом властеле своје, овај благочастиви носио је у срцу своме ризницу многоцењенога бисера, Христа, и желећи се обогатити Његовом благодаћу која све даје, дође у ту земљу да је просвети, и да народ, који је био у тами и мраку незнања, по учењу божанскога писма приведе ка светлости спасоноснога живота.
Шта да кажем, о љубимци, ја смирени Данило или шта прво да кажем? Одакле да почнем толике трудове и страдања овога благочастивога мужа, неисказане подвиге и бдења и ноћна стојења, непресушне изворе суза његових? ко ће наћи таквога, који ће вам све по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божаственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове, о чему смо наумили да саставимо слово колико је могуће.
После овога овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан осмеливши се тако, имао је свагда страх Господњи у срцу своме, и био је распаљиван Његовом љубављу вере истините, и прионуо је само за Њега душеумном мишљу својом, према речима пророка: " Мени је добро пријањати Богу, и полагати на Господа своју наду". Јер Он је једини добар и милосрдан душељубац и стројитељ нашега спасења, јер увек чека наше кајање, јер прима све као и разбојника и митара, само ми не престајмо вапити ка њему непрестано са сузама. Јер овај благочастиви овако говорише, сам себи излажући мисао своју овако: " О душо малаксала, о душо убога, све дане живота свога проживела си у небризи; о душо, већ зађе сунце, и ево твој век је при крају, ти која си волела грех. После овога немаш никаква дела у овом веку. Нема ти спасења, но вечна мука. Мало времена имаш да се покајеш од зала својих, која си јадна учинила; но уздахни и оплакуј себе, и устани од сна очајања свога, од тежине и лености, и подигни руке своје, и повичи из дубине срца ка ономе који те може спасти, и реци: Наставниче, Спаситељу, гинем, могуће Ти је спасти и помиловати, јер сам створење руку Твојих, само ако хоћеш, јер ево нисам као онај који је тридесет и осам година боловао, кога си само речју здрава учинио; но ја грешник од младости своје сам раслабљен мноштвом безакоња својих, и нисам достојан погледати и видети висину небеску или назвати свето и славно име Твоје. Но пошто си ми сам рекао: " Позови ме у дан скрби твоје и услишаћу те", зато сада зовем и вапијем: Отвори ми, предобри Владико, отвори ми недостојноме и јадноме двери милости Твоје, јер Ти си просвећење и светлост омраченима, као што рече у светоме Твоме еванђељу: " Ја сам светлост свету, и који иде за мном, неће ходити у тами". И опет: " Ако ко реч моју сачува, неће видети смрти никада"
Док је благочастиви све ово у молитви говорио ка Христу Владици свију, незлобни Господ Бог наш, брзо приклањајући божанске уши своје на слушање вапија оних који страдају и не одвраћајући свога доброга лица од оних који Га призивају истином, тако исто не удаљи милости своје ни од овога угодника свога, желећи да га прослави у добрим делима у овом веку и да написано буде име његово у књигама живота. Јер овај благочастиви имаше велику и свесрдну љубав према Богу, изнад многих у роду своме, светлећи се сваком врлином као многосветла зрака сунчана у својој отаџбини, желећи свима свакако довољно собом показати пример. Бог је преводио овога праведнога мужа од толике славе његове и части и престола царскога, и од свега његова што је раније имао владајући у отаџбини својој. И беше у тој страној земљи, чекајући обећање наде. Јер многа његова страдања показаше се као уздање у Бога, по апостолу Павлу који овако каже, јер рече: " једни за Христа Исуса тело своје распеше страдањима и похотама", као и овај блажени, духом живећи ка духу ревнујући у жељи да овим и заврши.
поштуј, да ти се умноже године живота. Ништа и убога не презри, да не пострадаш љуто са оним богаташем. Од истине не отступи, јер каже Владика наш Христос у светом еванђељу: " Ако у истини останете, истина ће вас сачувати. Молим те, у Господу вазљубљени брате мој, све ово сачувај, и неће наићи зло на тебе; а ако ли и наиђе, хвали име Господње благословено на векове, и речима увек и именом Господњим противи се њему т.ј.злу. У чему си у недоумици да ли је Богу угодно, у Њега јединога моли, и по пророку испуниће ти Господ све молбе твоје. И мени љубимога ти брата не заборављај у љубави срца твога. А ја идем у судбину коју ми је Бог одредио, да не пређем у друге векове, са силом љуто страдајући у овом животу. Треба да се самовољно предамо ка страдањима и телесним боловима, као што смо вољно учинили зло и оно што Богу није угодно. Према томе све ово дође на нас, зато те у жалости поменусмо, Господе". Утврди га богоразумним речима, и тако се растаде са вазљубљеним братом својим, где му дарова краљевство у Расу, у месту званом Дрежево.
А благочастиви и христољубиви краљ Стефан, кога ћу, о љубими, усудити се назвати другим многострадалним Јовом, или боље рећи Аврамом праведним и гостољубивим, који волећи госте и анђеле прими у старости својој, исто тако и овај господин мој ревнујући њихову обичају, оставивши славу земаљског царства и свој престо, и од тада сасвим не хтеде ништа од тих пролазних ствари, и уставши оде у области државе своје, у земљу звану Мачва, коју му је дао таст његов краљ угарски. Тамо дошавши са женом својом благочастивом краљицом Кателином и са једним делом властеле своје, овај благочастиви носио је у срцу своме ризницу многоцењенога бисера, Христа, и желећи се обогатити Његовом благодаћу која све даје, дође у ту земљу да је просвети, и да народ, који је био у тами и мраку незнања, по учењу божанскога писма приведе ка светлости спасоноснога живота.
Шта да кажем, о љубимци, ја смирени Данило или шта прво да кажем? Одакле да почнем толике трудове и страдања овога благочастивога мужа, неисказане подвиге и бдења и ноћна стојења, непресушне изворе суза његових? ко ће наћи таквога, који ће вам све по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божаственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове, о чему смо наумили да саставимо слово колико је могуће.
После овога овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан осмеливши се тако, имао је свагда страх Господњи у срцу своме, и био је распаљиван Његовом љубављу вере истините, и прионуо је само за Њега душеумном мишљу својом, према речима пророка: " Мени је добро пријањати Богу, и полагати на Господа своју наду". Јер Он је једини добар и милосрдан душељубац и стројитељ нашега спасења, јер увек чека наше кајање, јер прима све као и разбојника и митара, само ми не престајмо вапити ка њему непрестано са сузама. Јер овај благочастиви овако говорише, сам себи излажући мисао своју овако: " О душо малаксала, о душо убога, све дане живота свога проживела си у небризи; о душо, већ зађе сунце, и ево твој век је при крају, ти која си волела грех. После овога немаш никаква дела у овом веку. Нема ти спасења, но вечна мука. Мало времена имаш да се покајеш од зала својих, која си јадна учинила; но уздахни и оплакуј себе, и устани од сна очајања свога, од тежине и лености, и подигни руке своје, и повичи из дубине срца ка ономе који те може спасти, и реци: Наставниче, Спаситељу, гинем, могуће Ти је спасти и помиловати, јер сам створење руку Твојих, само ако хоћеш, јер ево нисам као онај који је тридесет и осам година боловао, кога си само речју здрава учинио; но ја грешник од младости своје сам раслабљен мноштвом безакоња својих, и нисам достојан погледати и видети висину небеску или назвати свето и славно име Твоје. Но пошто си ми сам рекао: " Позови ме у дан скрби твоје и услишаћу те", зато сада зовем и вапијем: Отвори ми, предобри Владико, отвори ми недостојноме и јадноме двери милости Твоје, јер Ти си просвећење и светлост омраченима, као што рече у светоме Твоме еванђељу: " Ја сам светлост свету, и који иде за мном, неће ходити у тами". И опет: " Ако ко реч моју сачува, неће видети смрти никада"
Док је благочастиви све ово у молитви говорио ка Христу Владици свију, незлобни Господ Бог наш, брзо приклањајући божанске уши своје на слушање вапија оних који страдају и не одвраћајући свога доброга лица од оних који Га призивају истином, тако исто не удаљи милости своје ни од овога угодника свога, желећи да га прослави у добрим делима у овом веку и да написано буде име његово у књигама живота. Јер овај благочастиви имаше велику и свесрдну љубав према Богу, изнад многих у роду своме, светлећи се сваком врлином као многосветла зрака сунчана у својој отаџбини, желећи свима свакако довољно собом показати пример. Бог је преводио овога праведнога мужа од толике славе његове и части и престола царскога, и од свега његова што је раније имао владајући у отаџбини својој. И беше у тој страној земљи, чекајући обећање наде. Јер многа његова страдања показаше се као уздање у Бога, по апостолу Павлу који овако каже, јер рече: " једни за Христа Исуса тело своје распеше страдањима и похотама", као и овај блажени, духом живећи ка духу ревнујући у жељи да овим и заврши.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Наставак 3--------------------------------------------------------------------------------
Наставак
Овај благочастиви и христољубиви Стефан оваким речима утврђиваше ум свој, говорећи: " Прикуј тело моје страху Твоме, јер се убојах од Твојих судбина " ; и " учини са слугом Твојим по милости Твојој" и утврди ме пред тобом на векове. " Јер ако безакоња моја погледаш, Господе, Господе, ко сам ја грешни, који ће моћи постојати? Јер, Владико, ако спасеш праведника, шта је у том велико? Или ако помилујеш чистога, није ништа чудно. Такови су достојни милости Твоје. Но пожури брзо, Христе мој, у помоћ мени недостојноме, и избави ме од уста луковаго звера, и приону за земљу утроба моја. Но пошаљи благодат твоју мени у у помоћ, да умртвим телесне страсти".
Шта ћу рећи, о љубимци, или како да изнесем његове подвиге и страдања, и молитве и свеноћна стојања и и бдења, што претрпе? Јер блажен је живот његов у овом веку и часна је смрт овога богољубивога мужа пред Господом. Јер колико је богатство његово и слава земаљска, премного злато и драгоцени бисер, и скупоцено царско одело и све остало од такових, све ово богоугодно и целомудрено расточаваше. Прво колике је милостиње даровао у божаствене храмове и потребе и сасуде црквене, правећи у дому своме свештене сасуде златне и сребрне, украшене бисером и драгим камењем, путире, дискосе и велике нафорне зделе, кадионице, ручке, рипиде и златне свећњаке, и друго, што је потребно од таквих ствари, свештеничке златоткане драгоцене одежде. То све чинећи у дому своме мислише на дар божаственим црквама, и не само црквама отаџбине своје, него и у друге благоверне народе, говорећи: " Твоје дарове од Твојих дарова приносим Ти, Спаситељу мој". Драгоцене дарове потребне монасима тих места и целом црквеном клиру, свакоме према своме позиву довољно даваше, за одевање тела њихова и да се исхране. Он свима овима слаше своје вазљубљене и поверљиве људе, да ово дају са љубазним и смиреним речима, пишући им и говорећи: " Прмите ове моје мале приносе вама, и молите Господа Бога за мене грешнога, не би ли како год вашим светим молитвама био мени милостив судија у дан страшнога испита."
Видите, дакле, вазљубљени, таква су била искушења и жалости овога благочастивога мужа, јер колико је живео у светској сујети, никако се није удаљивао од богоугодних дела. Тако треба човек удаљивши се од света и онога што је у свету, да се једино брине за душу своју или како ће угодити Богу, не обраћајући пажње на оно што је од овога света.
Но опет ћемо изнети његово велико трпљење и снагу и безбројне трудове. Јер он живећи у овом свету, имајући жену и децу и државу велике земље, и бринући се о толиким својим војницима и о управи дома свога, и како да брани и штити земљу отаџбине своје од наиласка и насиља иностраних народа, и све ово чинећи ниуколико не остављаше богоугодних дела, нити злоба измени његова разума, нити лукавство превари његову душу. Јер за такове рече Соломон: " Угодан беше Богу и вазљубљени живећи у свету". А више је имао у своме срцу смерну кротост, слушајући речи апостола Павла, који овако каже: ", Знате благодат Божју, да ради вас осиромаши будући богат, да се ви обогатите Његовим сиромаштвом". А наводи и друго место које каже: " Владајте се као што доликује звању, којим сте позвани, са сваком смерном мудрошћу кротошћу и стрпљењем". Све ове врлине, које рекосмо, извршаваше се у овом благочастивом. Почетак свакога његова успеха је у Богу, јер шта да кажем о толику његову подвигу и трпљењу и ноћном стајању његову, молбама, молитвама и божанским песмама? Све ово чинише стојећи на тајном месту и мучећи тело своје, слушајући реч Владике у светом еванђељу, који каже: " Када се молиш, уђи у клет своју и затвори врата своја, и помоли се Оцу твоме који је у тајни". Јер тако знајући свагда чинише. А када бише време ноћнога пјенија да иде са збором у цркву, и према законском црквеном уставу на његову двору, он сам налазише се пре свију у цркви, и пошто је ту завршио обична пјенија , и ако је ноћу рано било, опет је одлазио на оно исто усамљено место, завршавајући све по достојању, како беше навикао. Ту стојећи у великом подвигу, крепким гласом и топлим сузама вапио је ка Владици, ка када ко страдајући од љуте ране крепко зове вапијући, ако би ко могао да му помогне. Тако чинише овај богољубиви не само у своме дому, него ако се догодило да иде на неки пут, на којем год месту, тако чинише, као и у своме дому, увек је био ископан гроб у земљи, и место мекане постеље било је прострто оштро камење и трње, и у тако спремљеном гробу лежао је, као што смо раније у овом спису указали. А ја, грешни Данило, био сам тајни зналац неких таквих његових подвига. Колико смо могли, рекли смо вашем богољубију његова богољубива давања и дарове ка иностраним народима, царевима и војводама и осталим силнима, У руску земљу много пута слаше посланике своје са драгоценим даровима ка божаственим црквама и манастирима, и милостиње ка ништима и маломоћнима. Јер у тој руској земљи имао је веома љубазнога свога прејатеља кнеза Василија, и њему по достојању дужну част одаваше, шаљући му слатке речи са великолепним царским даровима. Шта ја то кажем, зар само у ову једину земљу ? Не само овде, но и у свети град Јерусалим ка гробу Господњем, и светим местима која су тамо, на Синај, и у Риат и на друга тамошња места, која припадају ка светом Господњем граду Јерусалиму. Тамо одоше многи његови дарови и милостиње, које слаше тамошњим монасима, имајући срдачну жаљу за њих, ако би му било могуће како год да снадбе њихов иночки живот.
Наставак
Овај благочастиви и христољубиви Стефан оваким речима утврђиваше ум свој, говорећи: " Прикуј тело моје страху Твоме, јер се убојах од Твојих судбина " ; и " учини са слугом Твојим по милости Твојој" и утврди ме пред тобом на векове. " Јер ако безакоња моја погледаш, Господе, Господе, ко сам ја грешни, који ће моћи постојати? Јер, Владико, ако спасеш праведника, шта је у том велико? Или ако помилујеш чистога, није ништа чудно. Такови су достојни милости Твоје. Но пожури брзо, Христе мој, у помоћ мени недостојноме, и избави ме од уста луковаго звера, и приону за земљу утроба моја. Но пошаљи благодат твоју мени у у помоћ, да умртвим телесне страсти".
Шта ћу рећи, о љубимци, или како да изнесем његове подвиге и страдања, и молитве и свеноћна стојања и и бдења, што претрпе? Јер блажен је живот његов у овом веку и часна је смрт овога богољубивога мужа пред Господом. Јер колико је богатство његово и слава земаљска, премного злато и драгоцени бисер, и скупоцено царско одело и све остало од такових, све ово богоугодно и целомудрено расточаваше. Прво колике је милостиње даровао у божаствене храмове и потребе и сасуде црквене, правећи у дому своме свештене сасуде златне и сребрне, украшене бисером и драгим камењем, путире, дискосе и велике нафорне зделе, кадионице, ручке, рипиде и златне свећњаке, и друго, што је потребно од таквих ствари, свештеничке златоткане драгоцене одежде. То све чинећи у дому своме мислише на дар божаственим црквама, и не само црквама отаџбине своје, него и у друге благоверне народе, говорећи: " Твоје дарове од Твојих дарова приносим Ти, Спаситељу мој". Драгоцене дарове потребне монасима тих места и целом црквеном клиру, свакоме према своме позиву довољно даваше, за одевање тела њихова и да се исхране. Он свима овима слаше своје вазљубљене и поверљиве људе, да ово дају са љубазним и смиреним речима, пишући им и говорећи: " Прмите ове моје мале приносе вама, и молите Господа Бога за мене грешнога, не би ли како год вашим светим молитвама био мени милостив судија у дан страшнога испита."
Видите, дакле, вазљубљени, таква су била искушења и жалости овога благочастивога мужа, јер колико је живео у светској сујети, никако се није удаљивао од богоугодних дела. Тако треба човек удаљивши се од света и онога што је у свету, да се једино брине за душу своју или како ће угодити Богу, не обраћајући пажње на оно што је од овога света.
Но опет ћемо изнети његово велико трпљење и снагу и безбројне трудове. Јер он живећи у овом свету, имајући жену и децу и државу велике земље, и бринући се о толиким својим војницима и о управи дома свога, и како да брани и штити земљу отаџбине своје од наиласка и насиља иностраних народа, и све ово чинећи ниуколико не остављаше богоугодних дела, нити злоба измени његова разума, нити лукавство превари његову душу. Јер за такове рече Соломон: " Угодан беше Богу и вазљубљени живећи у свету". А више је имао у своме срцу смерну кротост, слушајући речи апостола Павла, који овако каже: ", Знате благодат Божју, да ради вас осиромаши будући богат, да се ви обогатите Његовим сиромаштвом". А наводи и друго место које каже: " Владајте се као што доликује звању, којим сте позвани, са сваком смерном мудрошћу кротошћу и стрпљењем". Све ове врлине, које рекосмо, извршаваше се у овом благочастивом. Почетак свакога његова успеха је у Богу, јер шта да кажем о толику његову подвигу и трпљењу и ноћном стајању његову, молбама, молитвама и божанским песмама? Све ово чинише стојећи на тајном месту и мучећи тело своје, слушајући реч Владике у светом еванђељу, који каже: " Када се молиш, уђи у клет своју и затвори врата своја, и помоли се Оцу твоме који је у тајни". Јер тако знајући свагда чинише. А када бише време ноћнога пјенија да иде са збором у цркву, и према законском црквеном уставу на његову двору, он сам налазише се пре свију у цркви, и пошто је ту завршио обична пјенија , и ако је ноћу рано било, опет је одлазио на оно исто усамљено место, завршавајући све по достојању, како беше навикао. Ту стојећи у великом подвигу, крепким гласом и топлим сузама вапио је ка Владици, ка када ко страдајући од љуте ране крепко зове вапијући, ако би ко могао да му помогне. Тако чинише овај богољубиви не само у своме дому, него ако се догодило да иде на неки пут, на којем год месту, тако чинише, као и у своме дому, увек је био ископан гроб у земљи, и место мекане постеље било је прострто оштро камење и трње, и у тако спремљеном гробу лежао је, као што смо раније у овом спису указали. А ја, грешни Данило, био сам тајни зналац неких таквих његових подвига. Колико смо могли, рекли смо вашем богољубију његова богољубива давања и дарове ка иностраним народима, царевима и војводама и осталим силнима, У руску земљу много пута слаше посланике своје са драгоценим даровима ка божаственим црквама и манастирима, и милостиње ка ништима и маломоћнима. Јер у тој руској земљи имао је веома љубазнога свога прејатеља кнеза Василија, и њему по достојању дужну част одаваше, шаљући му слатке речи са великолепним царским даровима. Шта ја то кажем, зар само у ову једину земљу ? Не само овде, но и у свети град Јерусалим ка гробу Господњем, и светим местима која су тамо, на Синај, и у Риат и на друга тамошња места, која припадају ка светом Господњем граду Јерусалиму. Тамо одоше многи његови дарови и милостиње, које слаше тамошњим монасима, имајући срдачну жаљу за њих, ако би му било могуће како год да снадбе њихов иночки живот.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Наставак "Јер његов век пун младости и снажне храбрости према противницима пролазише. Јер то све лажно и кратко, као и цвет пролетњи венуло је. Јер снага и крепост изнеможе и уједно и пропадљиво тело, а кости састављене сухим жилама приклонише се на ову ствар т.ј. наду к Богу. Јер овај слуга Христов са великом смелошћу оплакиваше себе пре времена, и увек говорећи у своме уму сам себи: " Оплакуј себе убоги човече, кај се док имаш времена, да не чујеш тамо: Зар се сада кајеш, када није време покајању? Јер човек, злато или сребро изгубивши наћи ће друго, а изгубивши време покајања, никада неће наћи друго време за кајање. У овоме нас учи и поучава божаствени апостол Павле: " Док имамо времена покајмо се, чинећи богоугодна дела". Овај богоугодни и Христу вазљубљени, муж жељени и сасуд избрани, одбацивши далеко од себе своју одећу, царске хаљине и златни појас, који носише, облачи се у поцепане и искрпљене, а паше се јако ужетом од сламе по нагу телу своме, говорећи у радости срца: " Опасао си ме весељем да прославим Твоје свето име". А вретишче од длаке оштре навукавши на своје тело, овако говорише: " Обуче ме, Владико, у ризу спасења". Јер ево, господо моја, када сам у младости својој носио железно оружје и ратовао против оних који су са мном војевали, велику тугу трпело је тело моје од тежине таква оружја, а сада у оваком оружју, у које си ме удостојио да се обучем, са великим весељем трудим се да верујем, Теби, бесмртноме цару сила. Јер знам да се приближи долазак Твој, бојим се и дрхћем када будеш рекао: " Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљени ђаволу и анђелима његовим". Колебају ме вали бесовских нападаја, но утврди мој ум непоколебљиво, тело ми дрхће, а слух мој нека чује поуке твојих божанских речи. Дај ми извор суза, да омијем душевне нечистоте, и да се не удаљим од Твоје милости у страшни и грозни онај дан, од кога дрхће душа моја и ужасавају се састави тела мога".
Ово ћемо, дакле, казати вазљубљени Христови љубимци, овај христољубиви сваке ноћи постељу своју сузама мочише, слично пророку и Богооцу, који каже у неком псалму: " Измићу сваке ноћи ложе моје, и сузама мојим омочићу постељу моју". Јер не само да оплакиваше себе, " но и сна не даваше очима својима, ни дремања веђама својима". Шта сам ја рекао да постељу своју сузама мочише? У земљи беше ископано место као и гроб, у коме је мало отпочинуо од многога бдења свога и од труда ноћнога стојања када је легао, а гроб беше пун трња и оштрог камења, тако да није могао лећи у сласт, а уз то легавши уз њега, много је плакао и био се у прса горко, са тугом срца вичући ка Спаситељу своме Владици Христу: " Ох, ох, светлости моја слатка Исусе, како се удаљих од славе Твоје? Дао си ми очи да гледам светлост Твоју, а ја њима угледах зло. А знајући да си Ти истинити син Божји, и Ти си превечно слово, који седиш с десне стране Оца, будући у подобију Очеву, Ти си простро небо као кожу и утврдио земљу на водама, и слично море оградио си песком, учинио си да Те анђелске силе опевају, а природа земаљска да те непрестано хвали. Јер Ти си онај који постављаш земаљске цареве и који им снабдеваш царство, и који им у руке предајеш управљање народа. Међу њима је множина оних који Те хвале, Господе, и који се боје Твога светога имена. А ја јадни, заборавих Тебе, Бога свога, који ме је створио".
Овако моливши се са сузама, опет устајаше од тавог рова (гроба) земаљскога, имајући у рукама својима божаствено еванђеље, које непрестано прочитаваше, и отворивши божаствена уста своја са Давидом, појаше божаствену песму говорећи: " Подигни ме из рова земље и исправи стопе моје, и положи у уста моја нову песму". И опет: " У ноћима подижите руке ваше ка светима и благословите Господа. И опет: " Боже, Боже мој, ка теби раним, ожедне Тебе душа моја, а колико више Тее тело моје". Јер ваистину је приносио Богу нескврну и чисту жртву, молитве своје, целим бићем човечјег састава. Веома љубљен беше он и од свију поштован и од свију очекиван, сваким добрим делима утврђујући се, и ка овима све више јако се бринуо, а раскош вредним уздржањем победи, говорећи по апостолу; " Браћо, умрећемо греху, да живимо Богу", и опет; " да не царује, дакле, грех у смртном нашем телу, да слуша похота његових". Он често оваке речи говорише; " Помени се, јадни човече, не варај се у овом веку, и помисли у уму своме, да наш живот ништа нема осим сузе и уздахе, презире и мржњу, непријатељства и зависти и лукавство, злобу и неправду и неситост. Које је од овога што нас води у живот вечни? Зар нам не приводи реку огњену и муке неисказане? Зар нам не представљају љуте и немилостиве анђеле? Зар добри и милосрдни Бог не одвраћа због овога свога лица од нас, говорећи са гневом: " Отидите од мене проклети, у вечни огањ, јер вас не познајем". Било богатство, било слава, било здравље и сила, било лепота изгледа, ништа од тога неће поћи на суд Владичин. Јер све ће слично сенци погинути и као сенка прећи ће, само ћемо ми наги и обремењени грехом стати пред суд Владичин, Христов . јер све човечје је ваистину таштина и непостојано је, по ономе који говори: " Све на земљи је таштина над таштинама, и све је таштина", и по апостолу, који каже: " да ништа не донесесмо на овај свет, нека се зна, да ништа не можемо ни изнети". О овоме рече један од премудрих: " Када човек умре, наслади гмизавце и звери и црве". Немојмо, вазљубљени погубити душе своје ради пропадљивих и пролазних ствари.
Ово ћемо, дакле, казати вазљубљени Христови љубимци, овај христољубиви сваке ноћи постељу своју сузама мочише, слично пророку и Богооцу, који каже у неком псалму: " Измићу сваке ноћи ложе моје, и сузама мојим омочићу постељу моју". Јер не само да оплакиваше себе, " но и сна не даваше очима својима, ни дремања веђама својима". Шта сам ја рекао да постељу своју сузама мочише? У земљи беше ископано место као и гроб, у коме је мало отпочинуо од многога бдења свога и од труда ноћнога стојања када је легао, а гроб беше пун трња и оштрог камења, тако да није могао лећи у сласт, а уз то легавши уз њега, много је плакао и био се у прса горко, са тугом срца вичући ка Спаситељу своме Владици Христу: " Ох, ох, светлости моја слатка Исусе, како се удаљих од славе Твоје? Дао си ми очи да гледам светлост Твоју, а ја њима угледах зло. А знајући да си Ти истинити син Божји, и Ти си превечно слово, који седиш с десне стране Оца, будући у подобију Очеву, Ти си простро небо као кожу и утврдио земљу на водама, и слично море оградио си песком, учинио си да Те анђелске силе опевају, а природа земаљска да те непрестано хвали. Јер Ти си онај који постављаш земаљске цареве и који им снабдеваш царство, и који им у руке предајеш управљање народа. Међу њима је множина оних који Те хвале, Господе, и који се боје Твога светога имена. А ја јадни, заборавих Тебе, Бога свога, који ме је створио".
Овако моливши се са сузама, опет устајаше од тавог рова (гроба) земаљскога, имајући у рукама својима божаствено еванђеље, које непрестано прочитаваше, и отворивши божаствена уста своја са Давидом, појаше божаствену песму говорећи: " Подигни ме из рова земље и исправи стопе моје, и положи у уста моја нову песму". И опет: " У ноћима подижите руке ваше ка светима и благословите Господа. И опет: " Боже, Боже мој, ка теби раним, ожедне Тебе душа моја, а колико више Тее тело моје". Јер ваистину је приносио Богу нескврну и чисту жртву, молитве своје, целим бићем човечјег састава. Веома љубљен беше он и од свију поштован и од свију очекиван, сваким добрим делима утврђујући се, и ка овима све више јако се бринуо, а раскош вредним уздржањем победи, говорећи по апостолу; " Браћо, умрећемо греху, да живимо Богу", и опет; " да не царује, дакле, грех у смртном нашем телу, да слуша похота његових". Он често оваке речи говорише; " Помени се, јадни човече, не варај се у овом веку, и помисли у уму своме, да наш живот ништа нема осим сузе и уздахе, презире и мржњу, непријатељства и зависти и лукавство, злобу и неправду и неситост. Које је од овога што нас води у живот вечни? Зар нам не приводи реку огњену и муке неисказане? Зар нам не представљају љуте и немилостиве анђеле? Зар добри и милосрдни Бог не одвраћа због овога свога лица од нас, говорећи са гневом: " Отидите од мене проклети, у вечни огањ, јер вас не познајем". Било богатство, било слава, било здравље и сила, било лепота изгледа, ништа од тога неће поћи на суд Владичин. Јер све ће слично сенци погинути и као сенка прећи ће, само ћемо ми наги и обремењени грехом стати пред суд Владичин, Христов . јер све човечје је ваистину таштина и непостојано је, по ономе који говори: " Све на земљи је таштина над таштинама, и све је таштина", и по апостолу, који каже: " да ништа не донесесмо на овај свет, нека се зна, да ништа не можемо ни изнети". О овоме рече један од премудрих: " Када човек умре, наслади гмизавце и звери и црве". Немојмо, вазљубљени погубити душе своје ради пропадљивих и пролазних ствари.
- stanje
