Kao sto rekoh,ja sam mogao tako lepo da usetam u Pariz...Kakve slike,bas me briga za slike,zna se sta znaci 'osloboditi' grad...
bas lepo sto si ovo napisao....Da vidimo ko u grad ulazi kao oslobodilac, a ko samo useta i strelja ''narodne neprijatelje''...
Na prvoj fotografiji, snimljenoj oko podneva kraj spomenika Kosovskim junacima, vidimo četnike Deligradskog korpusa kako ulaze u grad tek oslobođen od Nemaca. Četnici su na kamionima koje su zaplenili od Nemaca prilikom oslobođenja Ražnja, 10. oktobra. I među četnicima i u masi naroda atmosfera je vesela - prigodna danu oslobođenja.
Na drugoj fotografiji, snimljenoj na istom mestu oko 16 časova, vidimo prvu partizansku jedinicu koja je ušla u Kruševac pošto je Staljinova vojska prethodno razoružala četnike koji su savladali Nemce. Ovde je atmosfera potpuno drugačija: nema veselja, nijedne podignute ruke, nijednog buketa cveća...
Sa okićenog balkona hotela ‘'Pariz'' građanima su se obratili sovjetski oficir, američki poručnik i pukovnik Dragutin Keserović. ‘'Živeo kralj Petar!'' - uzviknuo je Keserović na kraju svog govora, a sovjetski oficir je to ponovio...
Pukovnik Keserovic i ruski major su odrzali govor narodu sa jednog balkona, dok su ruske trupe ulazile u grad. Na moje veliko cudjenje pukovnik Keserovic je uzviknuo na kraju svog govora ''Ziveo kralj Petar'', a ruski major je na zavrsetku svog govora ponovio istu recenicu. Kako ja nisam dobro poznavao jezik, jedan prevodilac je preneo nekoliko mojih reci...
Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik: Slucaj generala Mihailovica, 405
______________________________________________--
Porucnik Elsford Kramer:
Učestvovao sam u nekoliko četničkih prepada na naciste. Lično sam video kako nožem ubijaju stražare. Gledao sam takođe likvidiranje dva nemačka vojnika koji su tom prilikom zarobljeni, a koji su bili optuženi za zločine protiv civilnog stanovništva.'
M.Pesic, Draza Mihailovic u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca
Bili su to pripadnici 7. brdske SS divizije ‘'Princ Eugen'', koja je svoju prvu borbu imala upravo protiv Keserovićevih četnika oktobra 1942. godine. Tom prilikom, u operaciji ‘'Kopaonik'', esesovci su ubili oko 700 civila pod optužbom da pomažu ‘'bandite Draže Mihailovića''.
Sta kaze o oslobodjenju Krusevca:
U zoru 14. oktobra 1944.u Keserovićev štab dolazi komandant Deligradskog korpusa major Vlastimir Vesić, u pratnji jednog sovjetskog oficira. Deligradski korpus je uspostavio vezi sa Sovjetima 10. oktobra pošto je oslobodio Ražanj od Nemaca. Od tada su Vesićevi četnici nastupali kao sovjetska prethodnica. Dogovoreno je da se od Nemaca u Kruševcu zatraži bezuslovna predaja, ali oni su to uskoro odbili. Kramer piše kako je onda sovjetski oficir rekao da će ‘'u roku od jednog sata postaviti topove na položaj''. Kramer ga je upozorio na ‘'stradanje žena i dece'', predloživši da ‘'zauzme varoš sa četničkim gerilcima''. Sovjetski oficir se složio: ‘'U redu, daćemo vam dva sata da svršite posao'', rekao je. Kramer nastavlja: ‘'Tako su četnici napali Nemce, savladali ih, i pukovnik Keserović, ruski major i ja ušli smo u varoš, praćeni ruskim trupama.''
Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik: Slucaj generala Mihailovica, 404-404. Svedocenje Kramera pred Komitetom za pravedno sudjenje Drazi u Njujorku 1946.
Prema Keserovićevom izveštaju, u napadu na Nemce u Kruševcu 14. oktobra poginulo je 17 četnika, dok su 23 bila ranjena. Među ranjenima bio je i kapetan Boža Božović iz Kruševca, koga su četnici preneli u njegovu kuću. Videvši u kakvom je stanju, komunisti su ga kasnije, kada su osvojili grad, poštedeli. Nikada se nije potpuno oporavio i preminuo je 1956. godine (ima spomenik na gradskom groblju).
Prema Kramerovom izveštaju, četnici su u Kruševcu zarobili oko 1.500 Nemaca i dosta ratnog materijala. Sve zarobljenike predali su Sovjetima. Među zarobljenicima se našao i potpukovnik Fon Ševaleri, koji je, ne znajući šta se dešava, sleteo na kruševački aerodrom.
O dogadjajima u samom gradu, u 9 casova ujutru, 14. oktobra Kramer je pisao:
Odmah po povratku na svoj polozaj, Keserovic je naredio napad na Krusevac. Grad smo posle kratkog vremena zauzeli, zarobili oko 1500 neprijateljskih vojnika i zaplenili dosta ratnog materijala. Po ulasku u grad, keserovic je predao sve zarobljenike ruskom komandantu...
M.Pesic, Draza Mihailovic u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca
........Deo Nemaca uspeo je da se povuče prema Kraljevu, pod zaštitom tenkovske jedinice koja je prethodne večeri bila poslata iz Kruševca u Stopanju. Nemački tenkisti išli su u pomoć ogromnoj železničkoj kompoziciji, koja je odvlačila opremu iz Kruševca, ali kasno su stigli: četnici su je već bili savladali, uz obostrane velike gubitke.......
............
Međutim, uskoro se sve promenilo. Crvenoarmejci su uhapsili poručnika Kramera i smestili ga u istu ćeliju sa Fon Ševalerijem. Kramera su odveli u Sofiju i tek tu ga pustili. Većina četnika rasinsko-topličke grupe korpusa, Deligradskog i Varvarinskog korpusa, zarobljena je i odvedena u logor u Paraćinu. Sa oko 2.500 boraca Keserović se povukao na zapad. Prva grupa partizana ušla je u Kruševac popodne 14. oktobra. Komunisti su odmah počeli da hapse i ubijaju ‘'narodne neprijatelje''. Od pre nekog vremena, svakog oktobra drži se pomen žrtvama komunizma u kruševačkom kraju, a tom prilikom sveštenici čitaju oko 700 imena ubijenih.....
Porucnik Elsford Kramer belezi
Posle odrzanih svecanih govora, ruski vojnici su odjednom uprli svoje oruzje u cetnike, razoruzali i odveli nekud, a mene lisli slobode...Uskoro su me na intervenciju americke komande pustili na slobodu. Nije mi poznata sudbina Keseroviceva. Cuo sam da se pod borbom s malim brojem cetnika, izvukao iz Krusevca i tako spasio zarobljavanja.
M.Pesic, Draza Mihailovic u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca, 158.
OSTALE SLIKE
http://forum.krstarica.com/threads/283943
).
