Видим да нам се укус слаже по питању Козака.
Када сам био клинац у мом комшилуку је живела једна бака ,козачка удовица.Сваког пролећа је то за нас био велики догађај кад она она спрема и проветрава кућу.Деда је умро раније ,па га нисам запамтио,али је она сачувала све његове униформе,сабљу,онај дуги украшени бодеж,слике .Ти материјали ,финоћа израде најситнијих детаља је толико фантастачнина да се сећам врло живо и данас после више од педесет година.