Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Stolarska olovka je jedan fin roman.
O španskom građanskom ratu.
O zatvoru.
Lekaru i njegovoj uhodi.
Ženi koju su obojica voleli njenoj lepoti, neveorovatnoj čak i kada je tuga u njoj.
Priče, i događaje povezuje stolarska olovka.
Olovka ka svedok.
Kao nacrt, povest.
Dašak stare zanatske baštine, pretočena u umetnost crtanja, pa i reči.

Lep roman.:)

Počeću Lični čudesnik.
Znam da ću uživati.
Volim priče o čudima, rečima.
Mislima.
 
ugovor_sa_bogom-huan_gomes-hurado_v.jpg
 
Pročitala Ljubav Toni Morison... Iako kažu da nije njena najuspelija knjiga (u poređenju sa Beloved), meni se jako dopala.. Doduše, uvodi pregršt likova u jednom romanu koji nije obiman, tako da neki od njih možda ostaju nerazrađeni dovoljno. Ili je prosto sa namerom tako učinila. Sad bi bilo divno pročitati nešto o njenim delima na sprskom, a opet rečeno mi je da postoji samo magistarski rad Viktorije Krombholc... I samo dva prevedena romana.. Pa prevodioci...
 
Ja sam odavno pisao da mi je potpuna misterija kako neki ljudi mogu da se jave, da preporuče neku knjigu, kažu da im je fenomenalna, a ne mogu ili ne žele da malo pojasne šta im se toliko dopada. Znate kako je, ako ne možeš sebi ili drugome da objasniš zašto ti se knjiga dopada, sva je prilika da je nisi najbolje ni shvatio.
 
Procitala za dan ``Dal je neko vidio djevojcice, *****, ratne zlocince`` - Emira Imamovica - Pirketa.
Dopao mi se roman. Tako nesto sam i ocekivala od njega. Malo tuzno-malo smesno.
Taman mi je legla knjiga posle ``boravka`` ``Pod kupolom``.
I sad naravno krecem u bosanski ciklus, nastavljam sa Pirketom i njegovim ``Trecim poluvrijemenom``.
Nesto me Bosanci privlace oviJEh dana, a ne poznaJEm niti jednog...
 
quentin:
Ja sam odavno pisao da mi je potpuna misterija kako neki ljudi mogu da se jave, da preporuče neku knjigu, kažu da im je fenomenalna, a ne mogu ili ne žele da malo pojasne šta im se toliko dopada. Znate kako je, ako ne možeš sebi ili drugome da objasniš zašto ti se knjiga dopada, sva je prilika da je nisi najbolje ni shvatio.
Kliknite za proširenje...

Толико им је феноменална да су остали без речи :D
 
The Box – Slavoljub Stankovic, Rende, 250 str, 9/10

Likovi iz knjige se bave pakovanjem pri selidbama, i to selidbama ambasadora kada odlaze sa duznosti iz nase zemlje (90-ih godina).
I tako vas, osim sto pise o osobenostima svake ambasade i ambasadora (sto je vrlo zanimljivo), neprimetno uvuce u pricu o pocetku ovih nasih nesretnih sukoba. Zanimljivo je to sto gledas stvari iz ugla nekog ko stize na mesto dogadjaja u trenutku kada “odlazi cirkus”.

Inace, sam autor je nekada zaista obavljao ovaj pakerski posao, tako da sigurno ima dosta toga autenticnog.
 
Soba, Ema Donahju

Roman koji mi je uneo osećaj teskobe. Istovremeno i prostranosti.
Koji je umeo da me nasmeje.
Ali i duboko rasplače.
Dopao mi se.
Ženski roman, stvoren za duboku empatiju.
Za žestoku simpatiju.

Džekov i Mamin život u skučenom tamničarskom prostoru od devet kvadrata bio je i moj.
Bila sam u njemu, ali ni meni ne beše skučen, tako bogato osmišljen, šaren, satkan od neizrecive ljubavi majke prema sinu.
Od neizrecive, duboke bliskosti majke i sina.
Od kakve smo se davno odučili živeću u širini života, u prirodi, u obavezama, tugama i čudima.
Od bliskosti koja oduševljava.

Njihov život taman je. Zatočen u svetu, u priči koja je tajna.
Koja postoji, a za koju zna sam tamničar, Stari Nik, kidnaper koji je Džekovu majku sedam godina ranije namamio kvarno u Sobu.
U prostor koji je sada najdublji deo njihovog sveta. Vidokruga. Postojanja.
Njihova sreća, i robija.
Džekovo odrastanje, majčina tuga. Neprebol.

Soba je priča o prostoru, skučenom, jedva zamislivom u kojem je skrojen svet po Džekovoj meri kako bi se, usled nemogućnosti izlaska, dečakov pogled na svet spasio od tuge.
Od želje za nekim boljim mestom.
Jer u sobi je imao sve.
Stvari koje neretko oživljava, oslovljava velikim početnim slovom.
Igre i ludosti sa majkom koja mu je bila sve.
Bosonogo življenje, maženje, i druženje.
Čudnovato učenje.

Soba je roman koji unosi težak nemir.
Strepnju.
Teskobu koja peče ljudsku dobrotu koja se susretne sa stvorenim šarenišom tužnog života.
Života koji se događa toliko nečujno, tajanstveno
Za koji ne zna niko.
Život koji je poput knjige koja napisana stoji, a nikome nije dozvoljeno da je pročita.
Da se sa njom susretne.

Snažna je Džekova majka.
Snažna, prehrabra u svome strahu i nastojanju da odgaja svog sina.
U ludačkim uslovima, u ludački tesnom prostoru u kojem boravi njena tesnobolna duša ukradena od Sveta sedam godina ranije.

Njihov beg iz Sobe.
Socijalizovanje.
Džekova potreba da neprestano bude uz majku.
Uz njene dojke koje su ga smirivale i hranile, mada je petogodišnjak.
Bolan je, tužan,a li i zreo momenat njegovog opraštanja sa sisanjem.
Njegovo pa-pa sa majčinim grudima.
Sa tekućinom koja je u njemu budila i izranjala život.

Njegova vezanost za majčin zub.
Pokvaren, ispadnut, koji je uza se čuvao kao bogatstvo koje neprocenjivo je.
Gubljenje istog.
I nada Džekova da ga je progutao, da će taj komad mame zauvek ostati u njemu.

Opraštanje od Sobe.
U koju se nanovo vraćaju kada se njihovu životi početno sređuju.
Opraštanje od njihovog starog sveta koji Džeku, pripovedaču, ne beše nikada skučeniji no sada, u oproštajnom trenu kada je doznao da postoji opipljiviji svet od devetokvadratnog.
Opraštanje koje je ustvari inicijacijski prelazak u novi momenat življenja.
Prostranstvo kao opcija koja se prihvata.
Život izvan skrivenog. Besprozornog.
I život izvan televizijskog.

Džek sada u psolednjem trenutku u Sobi oseća istu kao krater.
Kao naučenu reč za prostor u kojem je nekada nešto postojalo.
Kao prostor u kojem je sada samo praznina.

Uživala sam.

Počinjem Beogradske majske priče Ane Atanasković
 
Soba, Ema Donahju
Kliknite za proširenje...

Ja sam čitala priče Eme Donahju, odlična je. To su u stvari bile njene interpretacije klasičnih bajki (Kissing the Witch, 'Stare bajke u novom ruhu') i sve su to bile lezbejske priče. Uživala sam - bajke koje znamo, samo nikad nema princa spasioca, a ni zle veštice nisu zle, bar ne bez razloga :)

(Dosta autorki je tako prepričalo i izmenilo klasične bajke - sad mi pada na pamet da je i Anđela Karter uradila odličan posao u Krvavoj odaji)
 
Poslednja izmena:
Honduras:
Ja sam čitala priče Eme Donahju, odlična je. To su u stvari bile njene interpretacije klasičnih bajki (Kissing the Witch, 'Stare bajke u novom ruhu') i sve su to bile lezbejske priče. Uživala sam - bajke koje znamo, samo nikad nema princa spasioca, a ni zle veštice nisu zle, bar ne bez razloga :)

(Dosta autorki je tako prepričalo i izmenilo klasične bajke - sad mi pada na pamet da je i Anđela Karter uradila odličan posao u Krvavoj odaji)
Kliknite za proširenje...

Ovo mi zvuči baš zanimljivo. Potražiću.

Pročitala sam Ostrvo dana pređašnjeg, Umberta Eka i preporučujem svima koji su strpljivi, a dopalo im se Ime ruže uz nekoliko napomena:

Jedini prevodilac tove knjige na srpski, koliko sam shvatila, je Elizabet(a) Vasiljević. Prevod je izuzetno dobar, sumnje nema, no Ekova erudicija, aluzije, semiotički šumarci, humor i ostali trikovi zahtevaju još stotinak dodatnih stranica u fusnotama, čega nema u izdanju koje sam ja čitala (Narodna knjiga). Možda je Plato nadomestio manjkavost, te to naplaćuje nekoliko puta skuplje? Sumnjam da bi prevodilac ovog kalibra namerno pravio takve propuste: po nekoliko redova na španskom, francuskom, holandskom, nemačkom, latinskom...(i dijalekatske verzije!) mnoštvo toponima, neprevodivih igara reči, stručnih termina iz domena nautike, srednjovekovne i antičke filozofije, istorije i sl. - bez ikakvog komentara. Ipak, uz Gugl sam rešila većinu nedoumica, te, ako ste spremni na prilično neudobnu opremu ove knjige (nigde nema slova dž, na primer, već ga uvek menja h), poslužiće vam i ova gomila recikliranog (wc) papira sa mravljim fontom.

Prvih stotinak strana (1/6 knjige) je opis opsade jednoga grada sa mnoštvom likova. Nije dosadno, pošto se pohvata ko se bori s kim, a ko protiv koga. Ne odustajte.

Priča je izuzetno zabavna, možda i više nego Ime ruže, prepuna koje kakvih srednjovekovnih sprava i izuma (za stvaranje neponovljivih priča, za posmatranje neba, gledanje pod vodom, lečenje), prevara i zavera, romansi, patnji, pravih i lažnih mudraca, flore i faune i čega sve ne. Takvo nešto se od Eka i očekuje, ali je moja očekivanja nadmašio.

Dominantna tema u romanu su srednjovekovna naučna otkrića na razne teme (od astronomije, filozofije i nautike, preko geografije, geologije, botanike, pisanja i plivanja) koja su gotovo uvek prikazana u vidu suprotstavljanja dva oprečna stava, oba jednako uverljiva. Tako, za malo da budem ubeđena da Zemlja nije okrugla ili da bolesniku treba pustiti krv da bi se izlečio. Nad svim tim, kao rešenje u koje mnogi polažu velike nade stoji nekakav magični prah sa daljinskim dejstvom. Naravno, jedan takav izum neki doživljavaju kao sredstvo bogaćenja, neki kao lek za ljubavne jade, neki za otkrivanje nultog meridijana (koji je od posebne važnosti za čitav roman).

Na sve ovo dodajte i, možda, (:whistling:) šizofrenog glavnog lika koji je iz Francuske dospeo do Australije, neplivača, samog na brodu čija posada nije bio i ostaće vam gomila obaveza koje ste zapostavili zbog čitanja.

Stilski je korektno, ne naročito virtuozno, no, rekla bih, Eku je namera pre da čitaocima "podvali" znanje o oblasima koje nisu naročito popularne, nego da se razmeće figurama (a i te kako pokazuje da bi mogao kad bi hteo).

Ovo je jedna od onih knjiga sa gomilom skrivenih ćoškova i misaonih igara koja se čita više puta (što radim u vrlo retkim situacijama). Ko voli, ne bi trebalo da propusti.
 
lamar:
The Box – Slavoljub Stankovic, Rende, 250 str, 9/10

Likovi iz knjige se bave pakovanjem pri selidbama, i to selidbama ambasadora kada odlaze sa duznosti iz nase zemlje (90-ih godina).
I tako vas, osim sto pise o osobenostima svake ambasade i ambasadora (sto je vrlo zanimljivo), neprimetno uvuce u pricu o pocetku ovih nasih nesretnih sukoba. Zanimljivo je to sto gledas stvari iz ugla nekog ko stize na mesto dogadjaja u trenutku kada “odlazi cirkus”.

Inace, sam autor je nekada zaista obavljao ovaj pakerski posao, tako da sigurno ima dosta toga autenticnog.
Kliknite za proširenje...

Zvuči mi interesantno, s tim što se na sve načine trudim da izbegavam knjige o tim našim sukobima. Koliko toga, zapravo, ima?
 
Poslednja izmena:
quentin:
Ja sam odavno pisao da mi je potpuna misterija kako neki ljudi mogu da se jave, da preporuče neku knjigu, kažu da im je fenomenalna, a ne mogu ili ne žele da malo pojasne šta im se toliko dopada. Znate kako je, ako ne možeš sebi ili drugome da objasniš zašto ti se knjiga dopada, sva je prilika da je nisi najbolje ni shvatio.
Kliknite za proširenje...

I mene to nervira, no, neki možda misle da su foromski moderatori i izdavačka Udba ili statističari nekog humanijeg oblika. Što bi se, inače, ikoga ticalo šta je neki tamo nick name pročitao?
Nego, kad bolje razmislim, a u vezi s nekim raspravama na temu filma, bolje i "fenomenalna je" od "ima dušu i jako me je pogodila". Kako u tim situacijama da čovek ne poželi teleporter i ne ponese sa sobom najtvrđi povez sa police, da ga stvarno pogodi?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Džudi S
Književnost Knjige koje ne volite da čitate ili ih nerado čitate
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.512
Džudi S
Džudi S
Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
34
Pregleda
561
mali roker
mali roker
Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
58
Pregleda
972
Ortak2
Ortak2

Back
Top