Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Mensch-Maschine]

E, pa da ga *****, sad si me zainteresovala za taj roman.

 

[Nora Barnacle]

E, pa da ga *****, sad si me zainteresovala za taj roman.

Nije isključeno da bi ti se svideo, mada sumnjam. Opisuje nekakvu igricu Head crusher i jeste, nekako, usmerena na muškarce (ne napadajte me, neću da raspravljam o muškim i ženskim knjigama): jezikom i stilom. Nije meni smetalo klanje (smešno je više nego brutalno, a namera je bila ovo drugo) ni horor.
Mogu da ti skeniram to poglavlje sa seksom, kao kaparu, pa da se posle menjamo za Kartu i teritoriju. Dobićeš i čokoladu, pride.

 

[lamar]

Možete da kažete da je snobovski, ali zato ja (zbog ovog Norinog iskustva) nikad ne čitam knjige nepoznatih pisaca, bar ako nisam čuo/pročitao preporuku nekoga čije mišljenje mi nešto znači.

Ja imam spisak sa 200-300 knjiga za citanje, i iza svake u zagrade pise cija je preporuka

Recimo:
-Doris Lesing – Ben u svetu, nastavak Petog deteta-bolja od nje!!! (Rada,Truman)
-Jevandjelje po Isusu Hristu - Zoze Saramago, Lingua Franka, 360 str, (Nora)
.... i tako 200-300 preporuka od raznih ljudi, svaciji ukus manje-vise znam, i znam sta mogu da ocekujem

 

[lamar]

Zdravo svima!
Pre par meseci procitala sam Berkut-Dzozef Hejvud,ne znam da li je nju neko do sad preporucivao na ovoj temi,mene je okupirala komletno.Odlicno napisan triler,citko pisana,tako da kad je pocnete citati ne mozete je ostaviti.

Ovu knjigu sam citala pre... otkud znam, pre vise od 15 godina.
Ali je se jos uvek dooooobro secam. Trilere inace ne volim, ali ovo i nije klasican triler, mada ima dosta njegovih elemenata.

Arwena, znam dobro da je i Esterka citala isto tako davno tu knjigu, i da joj se veoma dopala.
Tacno ne mozes da je ispustis dok je ne procitas.
Malo sam izguglala sada, izado je BIGZ, i polovna kosta vidim oko 700 - 800 din.
Ali biblioteke je imaju to pouzdano znam

Inace knjiga govori o izmisljenoj situaciji:
Kao Hitler nije poginuo nego se krio, pa ga je Staljin zarrobio i poveo sa sobom u Rusiju kao zarobljenika...

 

[quentin]

Ja imam spisak sa 200-300 knjiga za citanje, i iza svake u zagrade pise cija je preporuka

Recimo:
-Doris Lesing – Ben u svetu, nastavak Petog deteta-bolja od nje!!! (Rada,Truman)
-Jevandjelje po Isusu Hristu - Zoze Saramago, Lingua Franka, 360 str, (Nora)
.... i tako 200-300 preporuka od raznih ljudi, svaciji ukus manje-vise znam, i znam sta mogu da ocekujem

Da, kad čujem da je neko knjigu pročitao zato što ga je privukao naslov ili tema ili dizajn korica, a da ništa drugo nije znao ni o piscu ni o knjizi, samo zakolutam očima.

 

[Truman]

Ja imam spisak sa 200-300 knjiga za citanje, i iza svake u zagrade pise cija je preporuka

Recimo:
-Doris Lesing – Ben u svetu, nastavak Petog deteta-bolja od nje!!! (Rada,Truman)
-Jevandjelje po Isusu Hristu - Zoze Saramago, Lingua Franka, 360 str, (Nora)
.... i tako 200-300 preporuka od raznih ljudi, svaciji ukus manje-vise znam, i znam sta mogu da ocekujem

Počastovan sam što me navodiš, ali ja nisam rekao da je nastavak bolji od Petog deteta već da je ok.

 

[Mensch-Maschine]

Da, kad čujem da je neko knjigu pročitao zato što ga je privukao naslov ili tema ili dizajn korica, a da ništa drugo nije znao ni o piscu ni o knjizi, samo zakolutam očima.

Šta fali? Ja nekad tako uradim. Malo kockanja. I dobar je osećaj ako se ispostavi da je knjiga dobra.

 

[Rudjer]

Ja imam spisak sa 200-300 knjiga za citanje, i iza svake u zagrade pise cija je preporuka

Recimo:
-Doris Lesing – Ben u svetu, nastavak Petog deteta-bolja od nje!!! (Rada,Truman)
-Jevandjelje po Isusu Hristu - Zoze Saramago, Lingua Franka, 360 str, (Nora)
.... i tako 200-300 preporuka od raznih ljudi, svaciji ukus manje-vise znam, i znam sta mogu da ocekujem

Dobra ideja.

 

[lamar]

Počastovan sam što me navodiš, ali ja nisam rekao da je nastavak bolji od Petog deteta već da je ok.

Nisi ti, ali neko jeste.
Verovatno Rada

 

[quentin]

Šta fali? Ja nekad tako uradim. Malo kockanja. I dobar je osećaj ako se ispostavi da je knjiga dobra.

Kao što rekoh...

Za mene je čitanje ipak malo sistematičnija razonoda.

 

[Rudjer]

Da, kad čujem da je neko knjigu pročitao zato što ga je privukao naslov ili tema ili dizajn korica, a da ništa drugo nije znao ni o piscu ni o knjizi, samo zakolutam očima.

Šta fali? Ja nekad tako uradim. Malo kockanja. I dobar je osećaj ako se ispostavi da je knjiga dobra.

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

 

[krasuljak]

Počastovan sam što me navodiš, ali ja nisam rekao da je nastavak bolji od Petog deteta već da je ok.

Ne bolji, već prilično objašnjava Peto dete, koje me nije baš oduševilo. Ako se ne varam, meni si ti predložio Bena u svetu?

 

[krasuljak]

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

Grešiš po pitanju Kevina. Ima nas mnogo kojima se roman dopao.

 

[Linejna]

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

Mene je ovaj naslov bas bas zaintrigirao i nisam se smirila dok ga nisam nabavila. I naravno, roman me je bukvalno oborio s nogu.
Za ove druge romane, po njihovim naslovima naravno da sam imala predstavu sta sam mogla da ocekujem. I to sam i dobila... ali ovi nabrojani romani nisu tipicni ``ljubici`` kojih se bukvalno grozim, vec imaju pricu koja se po pravilu zavrsava neplanirano.
Naravno da se i ja povodim za dobrim naslovima, koji ce mi nagovestiti sta se u romanu desava, ali cesto to ume da prevari.
I volim kada mi neko koga znam preporuci neku knjigu, pa i ovde sam dosta knjiga procitala na preporuku i nisam pogresila...
Da nisam procitala roman (glavo)lomka - Garosa i Jevdokimova - samo na osnovu Norinog komentara bih je uzela da je procitam da vidim to ``cudo``.
Bas bi me zaintrigiralo to kako ga je Nora ``predstavila``.
Eto dokaza da i negativni komentari mogu da izazovu zanimanje za neki roman.
Sad sta sam gore napisala, nemam pojma, izvinite, boli me glava i spava mi se puno.
Konfuzna sam nesto ceo bogovetni dan.

 

[Rudjer]

Grešiš po pitanju Kevina. Ima nas mnogo kojima se roman dopao.

Moguće da je knjiga dobra, ali kakav je to naziv? Imam utisak da taj pisac nije umjetnik, već bisnismen koji smišlja neki naslov prihvatljiv za velike mase, kome je glavni cilj da proda što više knjiga.

 

[Linejna]

Hvala Lamar za objasnjenje za roman Berkut.
Krajnje je vreme da posetim biblioteku.

 

[lamar]

Moguće da je knjiga dobra, ali kakav je to naziv? Imam utisak da taj pisac nije umjetnik, već bisnismen koji smišlja neki naslov prihvatljiv za velike mase, kome je glavni cilj da proda što više knjiga.

Gresis u vezi Kevina
Tek kada procitas vidis zasto su morali da "razgovaraju o Kevinu", i ko je on zapravo

 

[lamar]

Hvala Lamar za objasnjenje za roman Berkut.
Krajnje je vreme da posetim biblioteku.

Ne razbacuj pare, biblioteka je odlicno mesto

 

[Mrs.Bi]

Da, kad čujem da je neko knjigu pročitao zato što ga je privukao naslov ili tema ili dizajn korica, a da ništa drugo nije znao ni o piscu ni o knjizi, samo zakolutam očima.

Mora neko i prvi da pročita da bi mogle da krenu preporuke za čitanje ili izbegavanje. Dizajn korica ne može da me privuče, uopšte ne obraćam pažnju, ali naslov može.

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

Ja bih pre Nepodnošljivu lakoću postojanja svrstala medju naslove koji ništa ne govore (jeftina igra reči) kao što su Zato što volim i slično, nego Moramo da razgovaramo o Kevinu. To mi je baš intrigantan naslov i kao što sam se uverila kad sam pročitala, odlično odgovara knjizi.
Da dodam da mi se ne dopadaju ni naslovi kao što je Kakao (koji sada čitam) ni Čokolada, . Oni isto ništa ne govore, ni ne znače i ne bih ih uzela u biblioteci da nisu ovde pominjani.

 

[Nora Barnacle]

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

A šta je "umetničko" u naslovu Mladić ili U senci devojaka cvetova ili Talasi ili Čarobni breg (redom: Dostojevski, Prust, Virdžinija Vulf, Tomas Man)
Hoću reći, iza imena Nepodnošljiva lakoća postojanja se, zapravo, krije sardžaj tipa Ne ostavljaj me.

 

[quentin]

Ja knjige biram na osnovu preporuka čitalaca, kritike ili na osnovu svog iskustva, kao i na osnovu naslova. Volim umjetničke nazive. Zgražavam se od naslova ''Zato što te volim'', ''Moramo da razgovaramo o Kevinu'', ''Ne ostavljaj me'' i tako dalje. Takvi nazivi me automatski odbijaju od knjige, jer ako pisac nije bio dovoljno prefinjen da smisli neki umjetički naslov, kako onda mogu da očekujem da ta knjiga bude umjetičko djelo? Neko će reći da je to predrasuda, faktički i jeste, ali ja ne želim iz principa da čitam takve knjige.
Vrlo bih rado uzeo u ruke knjige sa nazivima ''Nepodnošljiva lakoća postojanja'', ''Upotreba čoveka'', ''Tumač bolesti'', sve i da ne znam puno o toj knjizi ili piscu, mada se ubrzo informišem, ako već nisam upoznat.

Meni naslov ne znači ništa. Imaš, recimo, naslov Alef. Knjigu pod tim naslovom napisao je Borhes, ali i Koeljo.

 

[lamar]

Knjige ne kupujem, pa cesto u biblioteci uzmem nesto cega nema na mom spisku, a kada pogresim jednostavno knjigu vratim.
Znaci nije kraj sveta ni ako se prevarim.
Razlozi da uzmem odredjenu knjigu bez preporuke mogu biti razliciti.
Najcesce je to prikaz na kraju knjige, prethodno iskustvo sa tim piscem, redje naslov ili naslovna strana.

Recimo, skoro sam procitala Ljuljasku daha od Herte Miler, i ko se za nju odlucio na osnovu naslovne strane (a mogao je), nije pogresio.
Ovo je naravno retko, ali se desava.

 

[Franco Zarezi]

Gorka, ali pametna knjiga.
Preporuka. Baš.

Meni omiljena iz Pekićevog opusa, sjajno napisana. Teško je odrediti primarno pitanje kojim se knjiga, jer svakako Pekić nije ovo napisao da bi ismevao Isusa (što kažeš, ima očitih dokaza da je Mesija ismejan) ... Negde sam i pročitao da se Pekić kasnije postideo ove knjige, ali ne znam koliko je to verodostojno ... Knjiga počinje teškom i mučnom temom (bar meni), i očekivao sam i u nastavku taj ton, ali je kasnije veoma prijatna za čitanje ...

Juda pravi štreberko, vođen pravilima službe i njegova smrt mi je bila najzanimljivija ... I zamišljao sam ga kao Kajtela


“(…) ljudi su više-manje gnostički shvatili tu knjigu [misli se na “Vreme čuda”].”

Shvatili su je, bojim se, i kao bezbožničku. Ja, medjutim, nisam nevernik, ja sam heretik. Ja na Hristovu ličnost gledam gnostički, to je istina, ali sa neograničenim divljenjem. A od toga nema u knjizi ništa. Tamo se Mesija ismejava. Sama ideja spasenja, takodje, agnostički odbacuje. Verovao sam i sada verujem u izvesne konstituante istorije, da su stvari mahom iste i neizmenljive, i da nam je njihova suština nedokučiva. Poverovao sam, dakle, što je u principu tačno, da ću govoreći o onom dobu, govoriti eo ipso i o svom. I jesam. Ali normalnije bi bilo da, o svom govoreći, govorim i o onom. I u našem svetu čovečanstvo se silom spasava. I u tom spasenju ljudi ne učestvuju, njihova je slobodna volja irelevantna. I oni se spasavaju ne da bi bili spaseni, već da bi se jedna ideja, jedna iluzija ostvarila. U tome leži operativna suština svake ideologije. (…)

 

[quentin]

Najljepši i za čitaoca najprirodniji način da se biraju knjige je da te jedna knjiga upućuje na drugu. Da te neka jasna ili implicitna referenca odvodi nekom piscu, pa onda nekom drugom, trećem ili petom dok naoružan radoznalošću i čitalačkim apetitom sklapaš mozaik tradicija i uticaja.

 

[Nora Barnacle]

Najljepši i za čitaoca najprirodniji način da se biraju knjige je da te jedna knjiga upućuje na drugu. Da te neka jasna ili implicitna referenca odvodi nekom piscu, pa onda nekom drugom, trećem ili petom dok naoružan radoznalošću i čitalačkim apetitom sklapaš mozaik tradicija i uticaja.

Upravo tako.
Međutim, kao neko ko se (relativno) dugo bavio tim načinom biranja, mogu reći da čovek vrlo lako može da zaradi velike rupe na neke teme, sasvim neprimetno. U mom slučaju, to se odrazilo na američku književnost u najvećoj meri.