Српска војска средњег века и њени великани

[Khal Drogo]

Оклоп српског витеза XV вијек

Српско средњевјековно оружје и опрема

 

[LeoneMontana]

IMPORTANTE TAPISSERIE, au premier plan, le patriarche Spiridon benit la Princesse Milica (epouse du defunt Prince Lazare) avec a ses cotes ses deux fils dont le Prince Stefan, en presence du Chevalier serbe Milos Obilic et des familles seigneuriales de Bosnie. Dans le fond, à gauche, l'importante armée turque avant la bataille. A droite, la meme armée turque defaite, apres la bataille, avec le secours des anges exterminateurs, et la depouille du Sultan Murat. Fin du XVI° siècle 333 x 516 cm La Bataille de Polje au Kosovo, fut la plus importante bataille de l'histoire serbe et de l'Europe medievale, car elle marqua la fin de l'age d'or de la Serbie medievale ainsi que l'occupation des turcs sur toute l'Europe du Sud. Elle se deroula le 28 juin 1389, jour de la saint Guy. Toutes les cours d'Europe y avaient envoye des observateurs pour etre informées du resultat de cette bataille. Cote turc sous le commandant du Sultan Murat, 40 000 hommes divises en trois armées, au centre l'armée de Murat, à droite celle de Bayezid et à gauche les troupes de Jakub. En face les armées serbes commandées par le prince Lazare qui etaient composées d'environ 20 000 hommes, avec au centre l'armée de Lazare, à droite celle de Vuk Brankovic, et à gauche les troupes du general Vlatko Vukovic accompagnées des plus grandes familles de seigneurs de Bosnie. D'ailleurs, seul le roi de Bosnie Tvrtko Ier avait envoye des troupes pour combattre les Turcs : ni les Hongrois, ni les Bulgares, ni les Allemands, ni meme les Valaques ou les Albanais ne s'en etaient preoccupes. En fait, les Hongrois auraient pu participer a cette bataille, mais ils furent assurement refroidis par les conquetes recentes de Lazare sur leurs terres. Au cours de la bataille, le Prince Lazare fut decapite, quant au Sultan Murat, il fut lui aussi tue par le chevalier serbe Milos Obilic (fondateur de l'Ordre du Dragon). La mort du Sultan fit sonner la retraite des turcs ottomans, et Bayezid rentra en Asie Mineure, l'actuelle Turquie, pour organiser, non sans difficulte, sa prise de pouvoir, n'ayant pas auparavant pris le soin (comme il en etait coutume chez les turcs), de faire tuer son frere pour etre le seul heritier. Les observateurs penserent que la victoire etait serbe, a leur retour ils en informerent leurs souverains. Le Roi Charles V fit sonner, a toutes volées, les cloches de France en l'honneur de la victoire des serbes chretiens sur les turcs musulmans, et meme un «Te Deum» fut chante en sa presence a Notre-Dame. En realite la Serbie etait a genoux, elle avait perdu toute la fine fleur de ses chevaliers. En fait, tous semblent avoir prefere combattre aux cotes du Prince Lazare jusqu'a la mort, plutot que de lui survivre dans la honte. Seul, Vuk Brankovic avait survecu à la bataille. La mort du Prince Lazare, et la minorite de son fils Stefan age de 12 ans, amena la Princesse Milica a diriger la Serbie.

Google Translate:
IMPORTANT TAPESTRY, in the foreground, Patriarch Spiridon blesses Princess Milica (wife of the late Prince Lazarus) with his two sons, including Prince Stefan, in the presence of the Serbian Knight Milos Obilic and the seigneurial families of Bosnia. In the background, on the left, the large Turkish army before the battle. On the right, the same Turkish army defeated, after the battle, with the help of the exterminating angels, and the body of Sultan Murat. End of XVI ° century 333 x 516 cm The Battle of Polje in Kosovo, was the most important battle in Serbian history and in medieval Europe, because it marked the end of the golden age of medieval Serbia as well that the occupation of the Turks all over Southern Europe. It took place on June 28, 1389, Saint Guy's Day. All the European courts had sent observers there to be informed of the result of this battle. Turkish coast under the commander of Sultan Murat, 40,000 men divided into three armies, in the center the army of Murat, on the right that of Bayezid and on the left the troops of Jakub. Opposite the Serbian armies commanded by Prince Lazare which were composed of about 20,000 men, with Lazare's army in the center, on the right that of Vuk Brankovic, and on the left the troops of General Vlatko Vukovic accompanied by the largest families of Bosnian lords. Besides, only the Bosnian king Tvrtko I had sent troops to fight the Turks: neither the Hungarians, nor the Bulgarians, nor the Germans, nor even the Wallachians or the Albanians had been concerned. In fact, the Hungarians could have taken part in this battle, but they were certainly cooled by the recent conquests of Lazarus on their grounds. During the battle, Prince Lazarus was beheaded, as for Sultan Murat, he too was killed by the Serbian knight Milos Obilic (founder of the Order of the Dragon). The Sultan's death sounded the retreat of the Ottoman Turks, and Bayezid returned to Asia Minor, present-day Turkey, to organize, not without difficulty, his seizure of power, having not previously taken care (as was customary) among the Turks), to have his brother killed to be the only heir. Observers thought that the victory was Serbian, on their return they informed their sovereigns. King Charles V caused the bells of France to ring all over the place in honor of the victory of the Christian Serbs over the Muslim Turks, and even a "Te Deum" was sung in his presence at Notre-Dame. In reality Serbia was on its knees, it had lost all the fine flower of its knights. In fact, everyone seems to have preferred to fight alongside Prince Lazarus until death, rather than survive in shame. Alone, Vuk Brankovic had survived the battle. The death of Prince Lazarus, and the minority of his 12-year-old son Stefan, led Princess Milica to rule Serbia.

 

[LeoneMontana]

Par detalja:

 

[Kole11]

To što je objavio Verković nema apsolutno nikakve spoljašnje potvrde,

Florinski pise sledece, https://dlib.rsl.ru/viewer/01003623176#?page=48

Novak Grebostrek je imao sina Vojihnu a ovaj cetvoricu sinova: Olivera, Aleksandra, Dejana i Bogdana kao i cerku Jelenu. Aleksandar postaje bugarski car a njegova sestra Jelena supruga kralja Dusana. Dejan i Bogdan postaju Dusanovi ljudi od poverenja i on im daruje delove carstva na upravljanje.

Verkovic je pisao o Bogdanu koji je dobio na upravljanje grad Asok u Troadi.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Florinski pise sledece, https://dlib.rsl.ru/viewer/01003623176#?page=48
Pogledajte prilog 700034

Novak Grebostrek je imao sina Vojihnu a ovaj cetvoricu sinova: Olivera, Aleksandra, Dejana i Bogdana kao i cerku Jelenu. Aleksandar postaje bugarski car a njegova sestra Jelena supruga kralja Dusana. Dejan i Bogdan postaju Dusanovi ljudi od poverenja i on im daruje delove carstva na upravljanje.

Verkovic je pisao o Bogdanu koji je dobio na upravljanje grad Asok u Troadi.

A knezu Prilepu daje Italiju i Vuku Brankoviću Braničevo? Dok govori o svom ubici Vukašinu?

Daj, Kole11, porazmisli o tekstu u celini, a ne samo parcijalno.

 

[Kole11]

A knezu Prilepu daje Italiju i Vuku Brankoviću Braničevo? Dok govori o svom ubici Vukašinu?

Daj, Kole11, porazmisli o tekstu u celini, a ne samo parcijalno.

U DAI pišu svakakve nebuloze pa su delovi opet prihvaćeni. Jeli tako ili nije?

Ako je Grabostek oslobađao malu Aziju od Turaka, to znači da vizantijske vojske praktično nije ni bilo. Zašto bi toliko bilo čudno da je car Milutinu darivao neki grad na čuvanje?
Da li bi Prilep bio jedina istorijska ličnost samo jednom pomenuta?
Šta je problem sa Italijom? Svi znamo za županije tamo

 

[Q. in perpetuum hibernum]

U DAI pišu svakakve nebuloze pa su delovi opet prihvaćeni. Jeli tako ili nije?

Ako je Grabostek oslobađao malu Aziju od Turaka, to znači da vizantijske vojske praktično nije ni bilo. Zašto bi toliko bilo čudno da je car Milutinu darivao neki grad na čuvanje?
Da li bi Prilep bio jedina istorijska ličnost samo jednom pomenuta?
Šta je problem sa Italijom? Svi znamo za županije tamo

...i to je izvor koji se pojavio sredinom XIX stoleća i koji niko živ nikada nije video sem te osobe, za koju se pouzdano zna da je falsifikator.

 

[Kole11]

...i to je izvor koji se pojavio sredinom XIX stoleća i koji niko živ nikada nije video sem te osobe, za koju se pouzdano zna da je falsifikator.

Ama čoveče, gde se to pouzdano zna da je falsifikator?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ama čoveče, gde se to pouzdano zna da je falsifikator?

Pogledajte prilog 699134

 

[Sasha Smirnoff]

U DAI pišu svakakve nebuloze pa su delovi opet prihvaćeni. Jeli tako ili nije?

Ako je Grabostek oslobađao malu Aziju od Turaka, to znači da vizantijske vojske praktično nije ni bilo. Zašto bi toliko bilo čudno da je car Milutinu darivao neki grad na čuvanje?
Da li bi Prilep bio jedina istorijska ličnost samo jednom pomenuta?
Šta je problem sa Italijom? Svi znamo za županije tamo

Па, није сам Гребострек ослобађао градове у малој Азији. Он је ишао као савезник. Не може коњица, којом је он командовао, да ослобађа, на пример, утврђене градове.

Милутин је био краљ, не цар.
Сасвим су мале шансе да је добио поседе у малој Азији, јер, сумњам да би он од тога имао користи, нити да би прихватио територију коју не може да брани.
Шта би му значило да држи под својом влашћу, на пример, Никомедију, када је град по прилично далеко од саме Србије и веома угрожен од хорди са истока? Нема стратешке логику у томе.

 

[Kole11]

Но с другой стороны, в пользу В. высказался известный ученый Дозон в «Les chants populaires bulgares» (Пар., 1874), Александр Ходзько, отчасти и Гейтлер в «Poetické tradice Thraků a Bulgarů» (1878), Флигер (в «Mittheilungen der antropologischen Geselschaft in Wien», IX) и др.

Ima i drugačijih mišljenja.

Ali to tvoje osiono etiketiranje ljudi zaista postaje simptomatično..........

 

[Лекизан]

Dj. Petrovic Dubrovacko Oruzje u XIV veku.

https://www.scribd.com/document/171480782/Dj-Petrovic-Dubrovacko-Oruzje-u-XIV-veku

 

[Kole11]

Милутин је био краљ, не цар.

Napisao sam da je car darovao Milutinu.......nemoj da se vređamo....

Сасвим су мале шансе да је добио поседе у малој Азији, јер, сумњам да би он од тога имао користи, нити да би прихватио територију коју не може да брани.
Шта би му значило да држи под својом влашћу, на пример, Никомедију, када је град по прилично далеко од саме Србије и веома угрожен од хорди са истока? Нема стратешке логику у томе.

A šta misliš, možda je bio emotivno vezan za malu Aziju? Seti se Gordoserbona....

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Но с другой стороны, в пользу В. высказался известный ученый Дозон в «Les chants populaires bulgares» (Пар., 1874), Александр Ходзько, отчасти и Гейтлер в «Poetické tradice Thraků a Bulgarů» (1878), Флигер (в «Mittheilungen der antropologischen Geselschaft in Wien», IX) и др.

Ima i drugačijih mišljenja.

Ali to tvoje osiono etiketiranje ljudi zaista postaje simptomatično..........

To su sve zastarela mišljenja, savremena tom dobu, dok je trajalo proučavanje Verkovića. Ne postoji danas takvo mišljenje u nauci, niti domaćoj nit' stranoj. Evo ti citata iz knjige ubedljivo najvećeg poznavalaca Verkovićevog lika i dela; Ljubiše Doklestića, koji ga celi život proučava. Nema to nikakve veze sa mnom, niti ga ja proglašavam; samo ti pojašnjavam kako stoje stvari:

Verković je ušao u neke enciklopedije još koncem XIX. stoljeća. Kako je verković u njih prvenstveno uvršten zbog Veda Slavena, te mu je i dodijeljeni prostor postajao manji kako se smanjivao interes za te pjesme, posebno kada je krajem XIX. stoljeća definitivno dokazano da su falsifikati.

Str. 14 Lj. Doklestić, Stjepan Verković. Život i djelo (1821-1894), Zagreb 2007.

Ako želiš promeniti stanovište u vezi Verkovića, ohrabrujem te da kreneš sa njegovim istraživanjem i puno sreće. Nemoj samo meni ništa nabacivati.

 

[Sasha Smirnoff]

Napisao sam da je car darovao Milutinu.......nemoj da se vređamo....

A šta misliš, možda je bio emotivno vezan za malu Aziju? Seti se Gordoserbona....

Јесте... и због емотивне слабости би држао градове од којих би имао само штету.
Па, нису то били људи од пекмеза, него политичари и паметни стратези.

У осталом, не можемо претпоставкама о нечијим осећањима везаним за било шта надокнађивати недостатак појединих доказа.

 

[Kole11]

To su sve zastarela mišljenja, savremena tom dobu, dok je trajalo proučavanje Verkovića. Ne postoji danas takvo mišljenje u nauci, niti domaćoj nit' stranoj. Evo ti citata iz knjige ubedljivo najvećeg poznavalaca Verkovićevog lika i dela; Ljubiše Doklestića, koji ga celi život proučava. Nema to nikakve veze sa mnom, niti ga ja proglašavam; samo ti pojašnjavam kako stoje stvari:

Str. 14 Lj. Doklestić, Stjepan Verković. Život i djelo (1821-1894), Zagreb 2007.

Ako želiš promeniti stanovište u vezi Verkovića, ohrabrujem te da kreneš sa njegovim istraživanjem i puno sreće. Nemoj samo meni ništa nabacivati.

Verković je napisao Vede Slovena kasnije pri kraju svog života.
Pre toga je pisao mnogo dela zbog kojih je i postao akademik. Doklestić tvrdi da se on posle Veda proslavio, dakle napisao je glupost, bolje nađi neki grugi izvor

Postoji mišljenje da su mu te pesme iz Veda podmetnute i da je on to nesvesno prihvatio. Svejedno, tvrditi da je dokazani falsifikator je notorni bezobrazluk

 

[Kole11]

Јесте... и због емотивне слабости би држао градове од којих би имао само штету.
Па, нису то били људи од пекмеза, него политичари и паметни стратези.

У осталом, не можемо претпоставкама о нечијим осећањима везаним за било шта надокнађивати недостатак појединих доказа.

Pa vidiš, zbog emotivne slabosti prema Dalmaciji, Porfirogenit izmišlja doseljavanje Srba i Hrvata. Dokazao Bori i dobio nagradu za to.
Svašta ljudi rade zbog emocija.....

 

[Sasha Smirnoff]

Pa vidiš, zbog emotivne slabosti prema Dalmaciji, Porfirogenit izmišlja doseljavanje Srba i Hrvata. Dokazao Bori i dobio nagradu za to.
Svašta ljudi rade zbog emocija.....

То нема везе са овом темом.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Verković je napisao Vede Slovena kasnije pri kraju svog života.
Pre toga je pisao mnogo dela zbog kojih je i postao akademik. Doklestić tvrdi da se on posle Veda proslavio, dakle napisao je glupost, bolje nađi neki grugi izvor

Postoji mišljenje da su mu te pesme iz Veda podmetnute i da je on to nesvesno prihvatio. Svejedno, tvrditi da je dokazani falsifikator je notorni bezobrazluk

U redu. Hajde kada mi cela knjiga postane postane dostupna, pa ćemo videti šta sve Doklestić piše.

Na osnovu ovoga što imamo do sada, svakako nema nikakve potvrde da je car Dušan za svog života trojansku oblast predao tom Bogdanu.

 

[gost 428502]

...i to je izvor koji se pojavio sredinom XIX stoleća i koji niko živ nikada nije video sem te osobe, za koju se pouzdano zna da je falsifikator.

Ne slažem se sa njime.

Međutim jednako, ako ne i više se zna da je tzv crvena hrvatska falsifikat pa se o tome retko govori, a trebalo bi više.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ne slažem se sa njime.

Međutim jednako, ako ne i više se zna da je tzv vrvena hrvatska falsifikat pa se o tome retko govori, a trebalo bi više.

Ako misliš na tezu Solanž Bujan da je Barski rodoslov falsifikat Mavra Orbina, ta teza je odbačena u naučnoj zajednici i uz nekoliko odgovora prilično decidno pobijena (mislim da se i Tibor Živković oglašavao o tome).

 

[gost 428502]

Ako misliš na tezu Solanž Bujan da je Barski rodoslov falsifikat Mavra Orbina, ta teza je odbačena u naučnoj zajednici i uz nekoliko odgovora prilično decidno pobijena (mislim da se i Tibor Živković oglašavao o tome).

Mislim da je crvena hrvatska ubačeni deo i da je falsifikat, urađena po narudzbini Šubića koji su hteli da se prošire na srpske zemlje. Niko živ to ne spori.
Niti u jednom drugom dokumentu toga vremena nema pomena toj tzv crvenoj hrvatskoj, pogledaj šta su napisali razni autori o tome, imaš odmah dole u recenzijama čini mi se. Barski rodoslov ceo nije falsifikovan, već samo njegov deo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mislim da je crvena hrvatska ubačeni deo i da je falsifikat, urađena po narudzbini Šubića koji su hteli da se prošire na srpske zemlje. Niko živ to ne spori.
Niti u jednom drugom dokumentu toga vremena nema pomena toj tzv crvenoj hrvatskoj, pogledaj šta su napisali razni autori o tome, imaš odmah dole u recenzijama čini mi se. Barski rodoslov ceo nije falsifikovan, već samo njegov deo.

Termin falsifikat označava da dokument koji je nastao nije iz pera čoveka za koga se tvrdi, već mu je to podmetnuto (ili je npr. prilikom zapisivanja posle usmenog prenošenja, kao npr. u slučaju Verkovića i Milojevića, bilo dolazilo do izvesnog doteravanja pesama).

Barski rodoslov, izvan hipoteze pomenute francuske naučnice, nije falsifikat tj. niko ga ne smatra takvim.

 

[gost 428502]

 

[gost 428502]