Pumpaj Pumpanović Pumpanov
Stara legenda
- Poruka
- 99.775
Студија светских научника: Најстарији рукопис Списа о народима цара Константина VII Порфирогенита потиче из почетка XVII века
09:01 30.03.2024
У склопу врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, утврђено је да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, чуван у француској националној библиотеци (Bibliothèque nationale de France) био је предмет врло екстензивне форензичке анализе која је довела до ревизије закључака о његовој хронологији.
Др Мари Дупонт, истакнути ауторитет у домену француске палеографске форензике, појаснила је: „Интеграцијом методологије високе резолуције, остварили смо изузетна открића. Пергамент рукописа, супротно традиционалним претпоставкама које су га смештале у време високе византијске епохе, у XI век, заправо потиче из касног XVI или почетка XVII века. Ова хронолошка дискрепанција сугерише да је можда потребно извршити детаљнију анализу и преосталих рукописа и преиспитати наша сазнања о овом делу.“
Иницијатива, вођена од стране еминентних експерата из Centre National de la Recharche Scientifique (CNRS) имплеменирала је софистициране методе као што су радиокарбонско датирање и спектроскопију масене спектрометрије са убрзивачен (AMS) циљајући на дефинитивно утврђивање хронолошке датације пергаменталног супстрата.
Процес анализе укључивао је детаљну микроскопску и спектрометријску евалуацију, користећи инфрацрвену спектроскопију трансформације Фурије (FTIR) за идентификацију и квантификацију органских компоненти, кажу саговорници из међународне експертске екипе за Спутњи. Овај метод омогућио је доста прецизну анализу молекуларне структуре пергамента, отркивајући специфичности које значајно одударају од карактеристика материјала из уобичајено претпостављеног периода.
Рукопис потиче из почетка XVII века, настао недуго пре његовог првог објављивања
Проф. Жан-Лук Будро нагласио је импликације ове анализе:„Промена у датирању Cod Par Grec 2009 отвара нова питања у погледу палеографске стратификације и провенијенције докумената из овог периода, захтевајући ревизију наше перцепције о томе како је и када настао интригантни спис приписан византијском императору из средине X века, Константину VII Порфирогениту.“
Предстојећа публикација ових анализа у престижном међународном годишњаку посвећеном студијама конзервирања и палеографије очекује се са великим нестрпљењем, с обзиром да ће пружити детаљан увид у методологију и резултате истраживања, потенцијално редефинишући наративе везане за рукописну традицику списа познатог као De administrando imperio.
Историју Порфирогенитовог списа треба писати из почетка
Консултовали смо професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на Одељењу за византологију, Владу Станковића. Проф. Станковић је рекао за сада не би коментарисао нова истраживања пре него што одговарајући радови буду публиковани, али да делује све више да ћемо морати да пишемо историју овог региона из почетка. Са тим се слаже и проф. Брижит Мондран, која каже да ово откриће може бити значајно за идентификацију неколико руку и монограма при крају рукописа, са којим је до сада имала муке.Проф. Радивој Радић одбио је да пружи свој коментар, када смо га контактирали.
https://sputnikportal.rs/20240331/studija-svetskih-naucnika-najstariji-rukopis-DAI-potice-iz-XVII-veka-1169922641.html