Quantcast

Српска војска средњег века и њени великани

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
Срби, као ратничко словенско племе које је, још од свог доласка на Балкан, огњем и мачем бранило своје, а самим тим, на моменте, и границе Римског царства (популарне Византије), одликовало се, како то већ и бива са племенима, попут два највећа словенска која су дошла на ове просторе, а која су у својој суштини ратничка, добром и квалитетном војском.
На самом почетку формирања прве државе, односно, онда када се наше племе почело озбиљније политички организовати, као и пре тога, основну војну јединицу чинили су лаки пешадинци, наоружани секирама и копљима, са неизоставним штитом. Можемо претпоставити да су вође имали чак и далеко квалитетнија оружја, те да се до квалитетнијих мачева и оклопа долазило приликом препада на Ромеје и, евентуално, западњачке пролазнике.
С' обзиром да је српско племе у главном, у том периоду, насељавало планинске делове, овом типу јединица је давао значајну предност терена у пограничним сукобима са аварском и бугарском коњицом.
Познато је, чак, да су Срби и Хрвати, као народи подложни Ромејима за време цара Василија првог, слали своје ратнике у Јужну Италију, у борбу против Арабљана, док су током 10. или 11. века учествовали и у царевим нападима у Азији и Западној Европи.

По формирању мало организованије феудалне државе, стварају се и бољи услови, чиме долази и до формирања коњичких јединица и куповине квалитетније опреме, чиме улога лаке пешадије, као најпростије војне формације, пада у други план.
Већ за време Стефана Немање, коњица је чинила најбројнији део војске.

Војска феудалне Србије су земљопоседничке, а сама војна обавеза била је везана за земљишни посед, па се војна обавеза односила племство, властелу (сваки од њих је био задужен одређеним контигентом који је, у случају рата, а у односу на број становника територије, имао обезбедити).
Основни елементи овакве феудалне војске били су: властела са претежно коњичком пратњом, оружани сељаци, пастири - у главном лаки пешадинци и пешадијски стрелци, и, на завршетку, страни плаћеници које је плаћао лично владар.
Задржаћемо се, на кратко, управо на плаћеницима. Нама најпознатији пример такве једне формације била је, управо, лична гарда Цара Душана, Варјашке гарде, коју је предводио витез и пустолов Палмер Брахт. Припадници ове јединице били су, у главном, нордијски и англосаксонски најамници, који су на тле, прво Ромејског царства, а потом и Србије, стигли преко Кијевске Руси.
Врховни војсковођа српске војске био је сам владар (краљ, цар...), а заступале су га његове велике војводе, војводе.
Манастирска села су била ослобођена ратне службе, али су у неким случајевима људи из истих били слати на лување манастира у Светој Гори.

Када се говори о броју војника у средњем веку, он је, у већини случајева, романтизован и увећан, али... иако о броју војника нема довољно података, познато је да су контигенти планинског становништва били најбројнији.
Војске нису биле многобројне и због тешкоће око исхране исте, али, процењује се да је, на пример, Стефан Немања могао на располагање ставити 20.000 војника.
Са друге стране, по неким изворима, у бици код Велбужда 1330. године, учествовало је укупно 30.000 војника, док за каснији период, период владавине Цара Душана, нема поузданих података.
Тактика и сам начин ратовања били су различити од ситуације до ситуације. Након битке код Велбужда, те касније смрти Цара Душана, сам број битака на отвореном пољу се смањио. Врло је вероватно да је, као и у остатку Европе, добар део ратовања био заснован на пустошењу, односно, пљачкању непријатељских земаља.
Све у свему, сасвим је сигурно да је српска војна сила достигла свој зенит за време владавине краља Милутина, који је чак слао помоћне тешке коњичке одреде у Азију, на челу са Новаком Гребостреком.

Најблиставији дијамант српског средњовековног витештва и војске представља, баш, одвећ поменута битка код Велбужда, која се одиграла 28. Јула 1330. године, између војске краљевине Србије, превођене краљем Стефаном и његовим сином Душаном са једне стране и царевине Бугарске, предвођене царем Михајлом Шишманом са друге. Повод битке био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске и ромејске војске, те њихов заједнички напад на Србију.
Занимљиво за ову битку јесте то што је у њој примењен маневар клинастог напада на барјак противничког владара, у циљу заробљавања истог и обезглављивања веле војске на тај начин. Будући цар Душан предводио је овај напад на Михајла Шишмана и успешно га привео крају, заробивши бугарског цара.
Иста тактика изведена је, према некима, и у боју на Косову, када је убијен турски султан.
Резултат битке је био такав да је бугарска држава, услед потпуног пораза, изгубила своју војну и политичку моћ, а српско краљевство се значајно проширило.

Касније, у доба кнеза Лазара, у Србији се појављују и прва артиљеријска оружја, односно, ливене бомбарде, које су први пут употребљене у опсади Ужица (у рату против Алтомановића). На основу овога се може, евентуално, закључити да су поменуте бомбарде своју улогу нашле и у боју на Косову.

Косовска битка је била је, највероватније, догађај који је српска војска дочекала са до тада најквалитетнијом ратном опремом. Иако бројчано ослабила, војска кнеза Лазаре располагала је одличним оклопима, већином ромејског типа, добрим мачевима, стрелама и копљима.
Тешка коњица је управо у овом моменту била на врхунцу своје моћи, након Душанових освајања, па је, као таква, играла водећу улогу у бици.
О самом току битке не зна се пуно, али, познато је да су Срби у првим налетима значајно напредовали и потиснули турско лево крило. Влатко Вуковић је имао толико успеха, да је преко гласника свом краљу већ слао вести о победи.
Проблематика ове битке, осим двојби о њеном резултату, јесте и у томе што се већ бројчано оштећена војска додатно смањила, иако су након овог боја турска освајања заустављена на неко време. Значајан број српских војсковођа, међу којима и кнез Лазар, погинули су у току битке, што је додато нашкодило будућности војске.
Познато је да је турски султан Мурат у току ове битке, највероватније, страдао од истог маневра због којег је и Михајло Шишман ухваћен током битке код Велбужда.

Познато је, што се тиче војничке честитости чак и тада, да је међу хришћанским народима постојала традиција да се у робље одведе само војсковођа потучене војске, док би се оружје војника било заплењено, а они послати кући.
Оваква традиција је веома оправдана чак и када се у обзир узму честе промене граница и потребе за властелом и сељацима на освојеној територији.


Battle_of_Velbužd,_detail_from_Visoki_Dečani.jpg
 

Krishna

Iskusan
Poruka
5.912
Српски војвода Новак Гребострек се 1312 успешно борио против Турака у Малој Азији https://sr.wikipedia.org/wiki/Новак_Гребострек

То је био први сукоб Срба и османских Турака, а не пред крај владавине цара Душана као што већина Срба мисли.
 
Poslednja izmena:

LeoneMontana

Domaćin
Poruka
4.703

Свети Данило II, или Данило Пећки
Dok je igumanovao u Hilandaru ovaj manastir su napali Katalonci i Danilo se veoma istakao u odbrani (1307 – 1309.).

У борби с Турцима Каталани су с почетка имали успеха, али већ после две године проведене у византиској служби они, пусти, недисциплиновани и острвљени крвљу, обрћу 1305. год. своје оружје против својих изнајмитеља, истина не без византиске кривице, јер, не беху солидни у плаћању. У току тих борби, озлојеђени Каталанци превозе се у Европу, на Галипоље и после на Касандру, и почињу одатле пустошење суседних области. Служили су једно време и једним делом и као најамници код Бугара. Од њихових насртаја био је, негде 1307. год., угрожен и манастир Хиландар, који је пожртвовано, с много напора, одбранио игуман Данило, чувени писац житија српских краљева и архиепископа, захваљујући добрим делом и помоћи коју му је послао краљ Милутин, у људима и новцима. Биограф Данилов пише како "тада није било наћи ниједну стазу куд би се могло мирно проћи, него борбе и ратнике". Краљева помоћ уништила је један део пљачкаша, а други су се, после извесног времена, повукли у стару Грчку.

За време цара Андроника II (1282 – 1328), једно време су ратовали на његовој страни као плаћеници, а када су се враћали у своју постојбину, задржали су се на Светој Гори где су 1307-1309 године безобзирно пљачкали и разарали светогорске манастире. Опседали су и Хиландар кога је тадањи игуман манастир а касније архиепископ српски Данило храбро бранио са својим монасима и није дозволио бандитима да уђу у манастир. Податке о каталанском разарању на Светој Гори, као и о одбрани Хиландара од тих пљачкаша, садржи једино “Житије Архиепископа Данила” које су написали његови ученици. Када су ови каталански разбојници најзад напустили Свету Гору, остало је свега 125 манастира. У шеснаестом веку тај број спада на 25, а данас има само 20. манастира на Светој Гори.
 

Scott Isle

Iskusan
Poruka
5.861
гробара српске историје и националне свести о прошлости, а врло могуће и нечијег плаћеника.
Netacno. Vi ste grobari istorije. Ne znate citati i lazete i glupi ste. Lupate budalastine. Tvoja prva recenica je puna budalastina, a tebi to nije nikakv problem posto ti mozak ne koristis:
"као ратничко словенско племе које је, још од свог доласка на Балкан, огњем и мачем бранило своје."

Kako to da su branili svoje kad su dosli i osvojili?
 

Krishna

Iskusan
Poruka
5.912
Netacno. Vi ste grobari istorije. Ne znate citati i lazete i glupi ste. Lupate budalastine. Tvoja prva recenica je puna budalastina, a tebi to nije nikakv problem posto ti mozak ne koristis:
"као ратничко словенско племе које је, још од свог доласка на Балкан, огњем и мачем бранило своје."

Kako to da su branili svoje kad su dosli i osvojili?
Dobro pitanje.
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
Netacno. Vi ste grobari istorije. Ne znate citati i lazete i glupi ste. Lupate budalastine. Tvoja prva recenica je puna budalastina, a tebi to nije nikakv problem posto ti mozak ne koristis:
"као ратничко словенско племе које је, још од свог доласка на Балкан, огњем и мачем бранило своје."

Kako to da su branili svoje kad su dosli i osvojili?
Па, пре него што се упознате са својом женом, она није ваша. Но, када уђете у заједницу, када је освојите, она постаје ваша, онда је и браните, чувате. Исто је и са земљом, територијом.
А гробар историје је онај ко подмеће неистине које угрожавају памћење на стварне историјске факте и личности - екстремни део аутохтониста.

У осталом, довољно је прочитати овај болдовани и подвучени део ваше поруке, па да се схвате многе ствари.
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
Ne lupaj gluposti.
То што не разумете веома прецизан пример у одговору на ваше питање... па... није моја ствар. ;)
У осталом, прочитајте наслов теме - не, наслов није "порекло народа и српски војсковођа Ахил".
 
Poruka
6.224
Са друге стране фронта су следбеници професионалног затупљивача народа, г-дина Деретића
чим си се дохватио деретића - јасно је да си један од другосрбијанерских вијена-берлинале полупанаца
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
чим си се дохватио деретића - јасно је да си један од другосрбијанерских вијена-берлинале полупанаца
Само... чим ви не умете да разликујете теме и њихову сврху по самом наслову (иако је наслов јако прецизан), ту имамо неких других проблема, а не ових, везаних за Деретића, другосрбијанце, бечко-берлинске антисрбе, илуминате, масоне и језуите.
 
Poruka
6.224
Само... чим ви не умете да разликујете теме и њихову сврху по самом наслову (иако је наслов јако прецизан), ту имамо неких других проблема, а не ових, везаних за Деретића, другосрбијанце, бечко-берлинске антисрбе, илуминате, масоне и језуите.
пустите сад илуминате и масоне - заклињање у ваше недоказане југо-другосрбијанерске глупости сасвим довољно говори само за себе, о вашим темама и вашој сврси
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
пустите сад илуминате и масоне - пропагирање ваших недоказаних југо-другосрбијанерских глупости довољно говори само за себе
Поново - прво прочитајте наслов теме пре него почнете да ширите причу, јер... обично наслов говори о чему се ради у теми, а о чему не.
Ако немате сазнања о српској војсци овог периода, то није срамота, немате се чега стидети - само, не морате то скривати причом о сасвим за тему невезаним стварима.

(у осталом, идеја друге Србије има веома лоше позиције према идеологији национализма, што се баш не уклапа са мојим погледом на свет, па... не само везано за садржину теме, него сте погрешили и око тога. Две грешке су вам сасвим довољне за један дан.)
 
Poruka
6.224
Поново - прво прочитајте наслов теме пре него почнете да ширите причу, јер... обично наслов говори о чему се ради у теми, а о чему не.
Ако немате сазнања о српској војсци овог периода, то није срамота, немате се чега стидети - само, не морате то скривати причом о сасвим за тему невезаним стварима.

(у осталом, идеја друге Србије има веома лоше позиције према идеологији национализма, што се баш не уклапа са мојим погледом на свет, па... не само везано за садржину теме, него сте погрешили и око тога. Две грешке су вам сасвим довољне за један дан.)
ма све је то лепо али не скрива чињеницу да сте тему почели са нетачном историјском тезом о некаквом досељавању Срба на балкан, које се и даље држите и заступате је - и на таквим дилетантским темама и тезама нико добронамеран неће учествовати
довиђења и пријатно :bye:
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
ма све је то лепо али не скрива чињеницу да сте тему почели са нетачном историјском тезом о некаквом досељавању Срба на балкан, које се и даље држите и заступате је - и на таквим дилетантским темама и тезама нико добронамеран неће учествовати
довиђења и пријатно :bye:
Па добро... зар ја живим од тога да ли ће неко на овој теми да учествује или не? Коме се нађе занимљиво, прочитаће и то је то. ;)
У осталом, да ли је нешто тачно или нетачно не одлучујемо ви и ја, већ сваки од нас може да има, на основу онога што је прочитао, видео, своје ставове (који, гле чуда, не морају бити идентични).

Помињао сам већ у другој теми да још грчко-римски писци помињу племе Сербои негде између Азовског мора и Кавказа, па... тамо се овај тим расправе може и наставити. У супротном... Леп дан вам желим.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.614
ма све је то лепо али не скрива чињеницу да сте тему почели са нетачном историјском тезом о некаквом досељавању Срба на балкан, које се и даље држите и заступате је - и на таквим дилетантским темама и тезама нико добронамеран неће учествовати
довиђења и пријатно :bye:
То што ти потенцираш је небитно за ову тему.
Иначе тема је одлична па ако имаш нешто у вези ње онда постави, свему осталом овде није место.
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
47.153
ма све је то лепо али не скрива чињеницу да сте тему почели са нетачном историјском тезом о некаквом досељавању Срба на балкан, које се и даље држите и заступате је - и на таквим дилетантским темама и тезама нико добронамеран неће учествовати
довиђења и пријатно :bye:
Diletantskim temama i tezama...jesi li ti uopšte ikada bio u Srbiji ili jednu istorijsku knjigu otvorio. :lol:
 

Sasha Smirnoff

Zainteresovan član
Poruka
101
Након боја на Косову, 1389. , Србија се нашла у, до тада, најтежем положају у својој историји.
Обезглављена, са знатно оштећеном војском - која је, уз то, због неслагања властеле била и додатно ослабљена поделама...
Као војно најмоћнији великаш у Рашкој, из битке излази Вук Бранковић, који, ослањајући се на Угаре, имао за циљ да преузме престо кнеза Лазара.
Одмах након Косовске битке, Краљ Жигмунд је к Вуку послао бана Доњег Срема, Николу Горјанског, ради преговора чији резултат није познат.
Са друге стране, кнегиња Милица, у договору са патријархом Спиридоном и сабором властеле, доноси одлуку о склапању мира са Османлијама, што је реализовано до средине наредне (1390.) године, ступањем Рашке у вазалски однос. Узрок овакве одлуке био је у тренутној војној слабости Рашке, коју су врло брзо, већ пар месеци после Косовске битке, искористили Угари, упавши на њену територију и заузевши тврђаве Честин и Борач.
Међутим, већ наредне године, уз помоћ османских трупа, ова утврђења су ослобођена.
Бука Бранковића Турци су успешно протерали са његових поседа 1392. године, међутим, његови синови касније откупљују део очеве територије и, такође, ступају у вазални однос према Бајазиту.

Вазалска обавеза државе Лазаревића састојала се и у давању данка и помоћне војске коју ће предводити,у том тренутку малолетни, Вук и Стефан Лазаревић. Срби су Турцима у помоћ слали у главном тешку, оклопну коњицу, прекаљену и добро опремљену, коју сами Турци нису имали.
Као што је већ поменуто, већ 1390. године отпочеле су пограничне борбе са Мађарима на Дунаву и Сави, а српска војска је учествовала и у биткама Ровинама (где је погинуо Краљ Марко), бици код Никопоља, освајању Солуна и Тесалије, те бици код Ангоре.

Битка код Ангоре (28. Јул 1402.) окупила је Стефана и Вука Лазаревића, те Гргура и Ђурађа Бранковића на истој страни, под Бајазитовим барјаком.
Стефан Лазаревић предводио је лево крило, са својом тешком коњицом и јединицама Бранковића, као и сам Јован Кастриот.
Први сусрет две непријатељске војске, највероватније, одиграо се на том левом боку (с' обзиром да се центар Тамерланове војске спорије кретао због подршке ратних слонова из Индије), где су се сусреле српска тешка коњица и противнички стрелци коњаници.
Свакако је јасно да су добро наоружани тешки коњаници веома лако и успешно одбили овај напад, показавши снагу и важност европске коњице у оваквом типу сукоба.
Превага битке десила се на десном боку, који је предводио Бајазитов син, Сулејман. Татарски плаћеници над којима је он командовао, у једном тренутку битке су само променили страну, што је створило жестоку пометњу у османским редовима, а због чега Бајазит преко гласника обавештава Стефана да главнину своје војске пребаци на десни бок, и тако створи одступницу за Сулејмана. У ситуацији када је сам Сулејман одбијао таква наређења, Стефан самостално пробија обруч и заједно са хришћанском војском из Румелије полази ван битке.

Након битке, а на свом путу ка Рашкој, у царском граду Константинопољу, Стефан добија титулу Деспота.
despot333.jpg
 

Kole11

Primećen član
Poruka
834
Занимљиво за ову битку јесте то што је у њој примењен маневар клинастог напада на барјак противничког владара, у циљу заробљавања истог и обезглављивања веле војске на тај начин. Будући цар Душан предводио је овај напад на Михајла Шишмана и успешно га привео крају, заробивши бугарског цара.
Иста тактика изведена је, према некима, и у боју на Косову, када је убијен турски султан.
Koji je manevar Dušan primenio kada je osvajao Troadu:D?

Šalim se naravno, nego naleteh na dokumenat o kome je pisao Lamanski. Reč je povelji cara Dušana kojom dodeljuje posede svojim velikašima, povelju je otkrio Stefan Verković u manastiru Kratovo. I tako nekom Bogdanu, car Dušan dodeli grad ASSOK u TROADI.

asok.jpg


Prevod kaže sledeće:

Недавно је искрени љубитељ српске антике Веркович пронашао у манастиру Кратово занимљив споменик у вези доделе територије својим племићима од стране цара Душана. „То је велики лист на коме је нацртано 8 кругова; у сваком кругу је натпис. " На горњем делу листа, у трећем кругу, пише следеће: „Богдану мужу искусноме за војне потребе додељујем град АССОК у ТРОАДИ“ 1. До сада, колико знам, није било информација ни о славенским имањима, него и о славенским насељима у древној Троји. Тешко је сада рећи када је и на који начин Стефан Душан стекао ово власништво;

Da li možda imaš informacije o ovom dokumentu i ako takav dokumenat zaista postoji, kako je moguće da je Dušan imao posede u maloj Aziji?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.