Српска војска средњег века и њени великани

[Боб]

Emigrirao pre 50 godina i pišeš sa Novog Zelanda, pretpostavljam?

овде у Београду, у Србији

 

[LeoneMontana]

"Милутинова победа над Татарима“, литографија Анастаса Јовановића (1817 — 1899) из 1852.

После слома Карловог савеза, Михајло VIII се окренуо сређивању прилика на Балканском полуострву подигавши велику најамничку војску којом је планирао да сузбије Милутина и Јована. Међутим на почетку тог похода 11.12.1282. године недалеко од Родоста (Илаигита[15], турски назив је Текирдаг) Михајло умире, а команду над војском преузима његов син и наследник Андроник II[16]. Он је без обзира на очеву смрт наставио поход, али га није сам повео, већ је на Србију послао најамљене Татаре у пљачкашки, а не у освајачки поход[3]. Без обзира на то, Татари су представљали озбиљну војну снагу и Милутин се повукао пред њима, а њихови пљачкашки одреди су продрли до Липљанa и Призрена. Њихово напредовање је зауставио набујали Бели Дрим у коме се део војске предвођен Чрноглавом подавио покушавајући да га преплива на коњима, док је сам вођа успео да га пређе, али је убијен у сукобу са српским одредима, а његова глава је натакнута на колац и послата Милутину[15]. После тога су се други пљачкашки одреди повукли назад у Византију[10].

 

[Pumpaj Dinstanović]

ако мислиш да није истина, можеш лако да се увериш...

за разлику од бечко-берлинских буљаша, трудим се да не лажем

Uopšte nije bitno da li mislim dobro, i šta uopšte mislim, jerbo niko ko elementarno poznaje Srbiju i ko je završio makar osnovnu školu što je i zakonski obavezno, ne bi lupetao onako gluposti kao što si ti.

Jedina smislena obrazloženja jeste da si emigrant, li emigrirao kao klinac pre nego što si završio školu, ili možda samo ipak klinac još uvek pa ne znaš šta pričaš.

 

[Боб]

Uopšte nije bitno da li mislim dobro, i šta uopšte mislim

то све време покушавам да вам кажем...


позз за форумски ббб

 

[Pumpaj Dinstanović]

то све време покушавам да вам кажем...


позз за форумски ббб

A ti bi mogao sledeći put kada dobiješ poriv da malčice troluješ po forumu, da to zadržiš za sebe i pustiš nas koje istorija zanima (jer tebe vrlo očigledno ona uopšte ne interesuje) da pišemo, čitamo i domišljamo na miru. Kada opet osetiš tako đavola, izlupetaj nešto na PTF Politici i izvuci tako satisfakciju za svoj majušni svet u kojem živiš; ovaj je potforum već dovoljno kontaminiran raznim budalaštinama (u kojem pogledu je tvoj dobrinos sveobuhvatan, jer ovde nikada ništa nisi konstruktivno ili smisleno napisao).

 

[Khal Drogo]

Неке средњевјековне битке српске војске у сликама

 

[Khal Drogo]

Српски витезови и војници XIII-XV вијек

 

[Khal Drogo]

Видео прилог српски средњевјековни витезови;

 

[Sasha Smirnoff]

Неке средњевјековне битке српске војске у сликама
Pogledajte prilog 699016

Сасвим занимљиво... али, ово за битку код Плочника... то су тевтонски барјаци (као и одора на овом коњанику, чији се призор доминантно извија са леве стране слике). То ми је прво запало за око.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Andrija Veselinović, Država srpskih despota: https://kupdf.net/download/17287601...skih-despota-pdf_58e7531cdc0d601452da982f_pdf

Od 153. do 204. stranice se nalazi segment knjige posvećen vojsci.

 

[Khal Drogo]

... али, ово за битку код Плочника... то су тевтонски барјаци..

Ту сам слику добио у понуди када сам укуцао "battle of Plocnik", могуће да се помијешала са сликом са мотивом друге битке, нисам детаљно провјеравао извор. Важно је и колико су сликари овјековјечили средњи вијек кроз слике, рецимо шпански сликари су свој средњи вијек баш често користили као инспирацију, имамо мноштво слика, српски сликари ако изузмемо бој на Косову који је чест мотив, баш и не.
О бици код Плочника оскудни су извори (ајд рецимо онда да су се неки тевтонски витезови као најамници ту нашли, шалим се наравно), али знамо да се битка одиграла и да су Турци рђаво прошли.

 

[Kole11]

Сасвим занимљиво... али, ово за битку код Плочника... то су тевтонски барјаци (као и одора на овом коњанику, чији се призор доминантно извија са леве стране слике). То ми је прво запало за око.

Druze Smirnov, Dusanova vojska u maloj Aziji ti nije zanimljiva?

 

[Sasha Smirnoff]

Druze Smirnov, Dusanova vojska u maloj Aziji ti nije zanimljiva?

Хммм, баш недалеко од регије коју си поменуо, тачније, код места Дидимотика, војска цара Душана, под вођством војводе Градислава Бориловића, а у садејству са Ромејима, сукобила се са турским плаћеницима који су ратовали за рачун Јована Кантакузина.
Душан је послао око 5000 тешких коњаника у ту битку.

Више су српски витезови учествовали у акцијама у малој Азији за време краља Милутина, под командом популарног великог војводе Новака Гребострека.

 

[Kole11]

Хммм, баш недалеко од регије коју си поменуо, тачније, код места Дидимотика, војска цара Душана, под вођством војводе Градислава Бориловића, а у садејству са Ромејима, сукобила се са турским плаћеницима који су ратовали за рачун Јована Кантакузина.
Душан је послао око 5000 тешких коњаника у ту битку.

Више су српски витезови учествовали у акцијама у малој Азији за време краља Милутина, под командом популарног великог војводе Новака Гребострека.

Kako su oni tamo ratovali, kao vazali, saveznici, pod cijom komandom?

 

[Sasha Smirnoff]

Kako su oni tamo ratovali, kao vazali, saveznici, pod cijom komandom?

Мислиш, у доба краља Милутина?
Не, нису ратовали као вазали... нипошто.
Краљ Милутин је био ожењен ромејском принцезом Симонидом, па су Србија (Рашка) и Ромејско царство градили пријатељске односе.
Због тога је наш краљ учествовао са око 2000 тешких коњаника (а што је за то време било... заиста много, нарочито тешких, добро наоружаних...), да се у садејству са ромејским јединицама води борбу против Турака, јер су ови, како су заузимали градове у малој Азији, почињали да добијају оправдану идеју упада у саму Европу - а то није годило ни Србима, ни Ромејима.
На пример, неки паша... Халил... са малобројном војском је на скоро две године окупирао део Тракије. Међутим, сами Ромеји су успели да га потисну и сабију у камп код Галипоља.
Цар Михајло четврти Палеолог је тада замолио Милутина за помоћ и тако је почела акција под вођством великог војводе Гребострека.
Ако те занима око те битке ишта...
Све што су Ромеју урадили, везано за битку на Галипољу, била је поморска блокада - јер нису желели да Халил и његови побегну, а српска коњица је дотукла преосталу војску.

После овога, коњица Новака Гребострека је прешла и у малу Азију, где је дала значај допринос у ослобађању ромејских градова Бурсе (данашње), Никеје и Никомедије.

 

[Kole11]

Мислиш, у доба краља Милутина?
Не, нису ратовали као вазали... нипошто.
Краљ Милутин је био ожењен ромејском принцезом Симонидом, па су Србија (Рашка) и Ромејско царство градили пријатељске односе.
Због тога је наш краљ учествовао са око 2000 тешких коњаника (а што је за то време било... заиста много, нарочито тешких, добро наоружаних...), да се у садејству са ромејским јединицама води борбу против Турака, јер су ови, како су заузимали градове у малој Азији, почињали да добијају оправдану идеју упада у саму Европу - а то није годило ни Србима, ни Ромејима.
На пример, неки паша... Халил... са малобројном војском је на скоро две године окупирао део Тракије. Међутим, сами Ромеји су успели да га потисну и сабију у камп код Галипоља.
Цар Михајло четврти Палеолог је тада замолио Милутина за помоћ и тако је почела акција под вођством великог војводе Гребострека.
Ако те занима око те битке ишта...
Све што су Ромеју урадили, везано за битку на Галипољу, била је поморска блокада - јер нису желели да Халил и његови побегну, а српска коњица је дотукла преосталу војску.

После овога, коњица Новака Гребострека је прешла и у малу Азију, где је дала значај допринос у ослобађању ромејских градова Бурсе (данашње), Никеје и Никомедије.

Da li postoji mogucnost da je Milutin za svoje usluge dobio na upravljanje kakav grad u maloj Aziji?

 

[Khal Drogo]

После овога, коњица Новака Гребострека је прешла и у малу Азију, где је дала значај допринос у ослобађању ромејских градова Бурсе (данашње), Никеје и Никомедије.

Аудио запис одломка о војводи Новаку Пребостреку из књиге Марка Алексића

 

[Sasha Smirnoff]

Da li postoji mogucnost da je Milutin za svoje usluge dobio na upravljanje kakav grad u maloj Aziji?

Не. Јер, чак нема никакве стратешке логике у томе да Рашка преузме управу над неким од градова у малој Азији, константно угроженој од Турака.

 

[Kole11]

Не. Јер, чак нема никакве стратешке логике у томе да Рашка преузме управу над неким од градова у малој Азији, константно угроженој од Турака.

Slazem se.
Da li znas nesto o dokumentu koji je spomenuo Lamanski, koga je pronasao Verkovic, a prema kojem je postojao grad pod srpskom upravom u maloj Aziji?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slazem se.
Da li znas nesto o dokumentu koji je spomenuo Lamanski, koga je pronasao Verkovic, a prema kojem je postojao grad pod srpskom upravom u maloj Aziji?

Mislim da sam ga ja već postavljao u diskusiji sa tobom.

Reč je o natpisima koje je tvrdio Stjepan Verković da je video na zidu u manastiru Kratovo. Verković je jedan od najvećih mistifikatora srpske kulturne baštine; Vojislav Jovanović Marambo je najgore pisao o njemu. Taj je čovek po zaključku mnogih izmišljao uzduž i popreko i gledao ko da više novca tj. gde bi bolje mogao prodati.

Da li je nešto stajalo tu, pa on zapisao, vrlo je teško reći. Ni pripadnici romantičarske istoriografije nisu osporavali da je on dosta grešio prilikom zapisivanja (tako veli i Panta Srećković). Tu se svakako radi o jednoj konstrukciji. Prilep, sedište Marka Mrnjavčevića, u Verkovićevom tekstu postaje ličnost, koja na upravu dobija ni manje ni više no (između ostalog i) Italiju. Podunavlje koje se pripisuje da je car Dušan dao Vukašinu i Uglješi je u najmanju ruku strašno neobično, a da je Vuk Braković, koji je u to vreme bio vrlo malo dete, dobio na upravu Kučevo s Braničevom, bukvalno je nezamislivo.

Očigledno je da se ovde radi o inspiracijama; Bogdan kome je Dušan u Verkovićevom izvoru podario kontrolu nad trojanskom oblašću je konstruisan na osnovu Lazarevog kaznaca Bogdana, Vukašinovog protovestijara Bogdana Kirizmića ili možda Jug Bogdana iz narodne tradicije (odnosno spoja više različitih Bogdana). Na osnovu sadržaja navodnog natpisa, rekao bih da je Verković baš loš posao napravio.

P. S. Dodaću još da se u navodnom natpisu koji je Verković pročitao car Dušan naziva Stefan Osmi. To je prilično neobično i uopšte nije u duhu starih srpskih zapisa i natpisa; brojeći sve Stefane od Stefana Prvovenčanog i dodajući im redni broj. S druge strane, to nije toliko neuobičajeno u rimokatoličkim spisima, bliski pozadini i široko upotrebljavani od strane Verkovića. Ako je ovaj natpis Verković u potpunosti izmislio, kako mi se čini da je vrlo moguće da jeste (ako nije izdeformisan do neutvrdivih razmera, a možda i u toj situaciji), jerbo ga sem njega niko nikada nije video niti pomenuo, pretpostavljam da je odatle dobio inspiracije.

 

[Kole11]

Mislim da sam ga ja već postavljao u diskusiji sa tobom.

Pogledajte prilog 699079
Pogledajte prilog 699080

Reč je o natpisima koje je tvrdio Stjepan Verković da je video na zidu u manastiru Kratovo. Verković je jedan od najvećih mistifikatora srpske kulturne baštine; Vojislav Jovanović Marambo je najgore pisao o njemu. Taj je čovek po zaključku mnogih izmišljao uzduž i popreko i gledao ko da više novca tj. gde bi bolje mogao prodati.

Da li je nešto stajalo tu, pa on zapisao, vrlo je teško reći. Ni pripadnici romantičarske istoriografije nisu osporavali da je on dosta grešio prilikom pisanja (tako veli i Panta Srećković). Tu se svakako radi o jednoj konstrukciji. Prilep, sedište Marka Mrnjavčevića, u Verkovićevom tekstu postaje ličnost, koja na upravu dobija ni manje ni više no Italiju. Podunavlje koje se pripisuje da je car Dušan dao Vukašinu i Uglješi je u najmanju ruku strašno neobično, a da je Vuk Braković, koj je u to vreme bio vrlo malo dete, dobio na upravu Kučevo i Braničevo, bukvalno je nezamislivo.

Očigledno je da se ovde radi o inspiracijama; Bogdan kome je Dušan u Verkovićevom izvoru podario kontrolu nad trojanskom oblašću je konstruisan na osnovu Lazarevog kaznaca Bogdana, Vukašinovog protovestijara Bogdana Kirizmića ili možda Jug Bogdana iz narodne tradicije (odnosno spoja više različitih Bogdana).

P. S. Dodaću još da se u navodnom natpisu koji je Verković pročitao car Dušan naziva Stefan Osmi. To je prilično neobično i uopšte nije u duhu starih srpskih zapisa i natpisa; brojeći sve Stefane od Stefana Prvovenčanog i dodajući im redni broj. S druge strane, to nije toliko neuobičajeno u rimokatoličkim spisima, bliski pozadini i široko upotrebljavani od strane Verkovića. Ako je ovaj natpis Verković u potpunosti izmislio, kako mi se čini da je vrlo moguće da jeste (ako nije izdeformisan do neutvrdivih razmera, a možda i u toj situaciji), jerbo ga sem njega niko nikada nije video niti pomenuo, pretpostavljam da je odatle dobio inspiracije.

Samo polako,
ako je tako kao što kažeš, onda je srpska nauka XIX veka bila zaista problematična, obzirom da je Verković bio akademik, https://www.sanu.ac.rs/clan/verkovic-stefan/

Reč je o natpisima koje je tvrdio Stjepan Verković da je video na zidu u manastiru Kratovo

Kako misliš video na zidu? Da li je manastir nestao? Da li je zapis sa zida nestao?

 

[Лекизан]

Gavro A. Skrivanic - Bitka kod Velbuzda 28. VII 1330
https://www.scribd.com/document/319553323/Gavro-Skrivanic-Bitka-Kod-Velbuzda-28-VII-1330-Godine

 

[Sensei]

Срби, као ратничко словенско племе које је, још од свог доласка на Балкан, огњем и мачем бранило своје

од доласка бранили своје?
Инсинуираш да су Срби дошли у празан простор где није било живе душе?

 

[Sasha Smirnoff]

од доласка бранили своје?
Инсинуираш да су Срби дошли у празан простор где није било живе душе?

И вама је то чудно...?
Дакле, пре него што купите један стан, он није ваш... не припада вам. Али, када га купите, исте секунде имате пред самим собом обавезу и да га чувате, односно, браните.
Исти принцип важи за територије. Чим се нешто освоји, то се и брани.

Инсистирам на томе да су Срби дошавши на Балкан затекли староседелачко становништво, које су временом асимиловали, па је дошло до мешања култура, традиција, природног процеса усклађивања језика, термина, нагласка.

По ко зна који пут... ово је тема о српској војсци, биткама и војсковођама. Или пратите тему, учествујете ако имате шта паметно да кажете о истој... или ме потражите на темама везаним за порекло народа - има ме и тамо, па не мора баш овде да се спамује.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Samo polako,
ako je tako kao što kažeš, onda je srpska nauka XIX veka bila zaista problematična, obzirom da je Verković bio akademik, https://www.sanu.ac.rs/clan/verkovic-stefan/

Naučna zajednica nije monolitna celina; sastavljena je od pojedinaca od krvi i mesa, među kojima ima puno šarlatana, a bogami i pravih prevaranata. Bilo ih je uvek, kao što ima i danas.

Kako misliš video na zidu? Da li je manastir nestao? Da li je zapis sa zida nestao?

Verković kaže da se u manastiru nalazi osam koturova. Onda opisuje šta se u njima nalazi.

Danas toga nema u manastiru (poznatiji kao Lesnovo), niti je iko sem njega to video. Rekao bih da je verovatnije da nikada nije uopšte ni postojalo, a ne da je nestalo.