Zvonimirъ ga naziva i Jovan Rajić u svojoj istoriji.
Pogledajte prilog 1198492
Ali hipotetika nije dovoljna zato što kao što rekoh i obližnji Zvonigrad je na isti način bio zapisivan, pa nikome ne pada na pamet da kaže da je ime tog naselja ranije bilo Svinigrad ili slično.
Па добро, имали су клесачи плоче узор негде, очигледно нису клесали на слепо.Да су консултовали Кљајића и натпис би био другачији.
И Нада Клаић наводи његове повеље у изворном латинском облику.
Diplomaticka analiza isprava iz doba hrvatskih narodnih vladara I
А ко ти каже да је тај Звониград настао тако што га је основао Звонимир и дао му своје име!?Имаш још таквих топонима по Херцеговини и Босни, носе исто име, нису их оснивали Звонимири него су име добили по звону.
Такође не видим због чега би Свинимирово име била нека спрдња, може да се повеже са свињама, а може и са нечим другим.Не знам ни колико су свиње међу Словенима уопште и биле популарне тада.Срби су трговином највише свињама и подигли устанак против Турака много касније и изборили слободу, због чега би то било срамота.
To sam postavio iz dva razloga. Prvi je, kao što mislim da znaš vrlo dobro, na ovom forumu postoji jedna potpuno neopravdana percepcija o „zlom, mračnom 19. veku, kada su ljudi počeli prvi put u istoriji da lažu i tako izmišljaju i Hrvate“. O hrvatskim kraljevima kroz čitave vekove se pisalo u pripovedačkim izvorima, hiljadu godina sve do današnjeg dana o onog nedavnog dokumentarca Hrvatski kraljevi. Ne radi se tu ni o kakvoj priči nastaloj u XIX veku (kao što nije niko uopšte ni Zvonimira tako prozvao tada) niti je uopšte reč o bilo kakvim segmentima hrvatske nacionalne mitologije, iskonstruisane u vreme Ivana Kukuljevića Sakcinskog, već o dosta dugoj tradiciji koja nije ni specifično hrvatska, što je ujedno i drugi razlog zbog kojeg sam postavio dotični citat.
Dalje, postoji neka percepcija da je dotično pitanje, ko bi bio tačno prvi hrvatski kralj i uopšte razgovor o ovome, da je nešto što je posledica hrvatske mitomanije. Zapravo, ismevanje dotičnog više govori o srpskoj sredini nego o hrvatskoj, odnosno ne prelazi u ozbiljnoj meri granice Srbije ili Republike Srpske; pitanje ko bi tačno bio krunisan, da li Tomislav, Držislav, Miroslav ili Zvonimir ili možda neko peti, usko je stručno pitanje kojim se bavi (i treba da se bavi) istoriografija. Ali ovako kada se ode u neku drugu zemlju; ne znam, Rusiju, Nemačku ili Francusku, potpuno deluje neshvatljivo da neko strašnim tretira pitanje koju je tačno titulu recimo Miroslav nosio; da li kneza ili kralja. U pisanim izvorima onovremenog doba pa i današnjoj praksi razni vladari uključujući i poglavari plemenskih saveza nazivani su kraljevima, a niko ne pravi ni famu kada neko Jovana Vladimira naziva naziva kraljem, kao što prikazah na primeru onog dokumentarca koji je nedavno izašao na RTS. I to je razlog zašto sam dotični citat podelio; zato što je Rajić hrvatski kraljevi u kolokvijalnom smislu upotrebio sa čak naslovi celi segment hrvatske istorije, od ranog VII do kraja XI stoleća, iako i sam razlikuje preciznije hrvatske kneževe od hrvatskih kraljeva.
To sve pišem iz razloga zato što u našoj sredini postoji, a to se itekako ogleda i na forumu Krstarice (pa i na velikom broju objava na ovoj temi), puka tendencija da se samo isprazno piše „haha hrvatski kraljevi“ obično uz čiste prozivke i šale, nekada čak i sa neprikrivenom dozom mržnje na nacionalnoj osnovi. A iza toga se ne krije zapravo apsolutno ikakva želja za razgovorom o ili upoznavanjem prošlosti; već naprotiv, samo želja (i to baš prilično neozbiljna) za zafrkavanjem Hrvata (odnosno zezanja na njihov račun), vođena gotovo isključivo predrasudama.
Као прво колико знам средњи век се назива понекад мрачним добом, а то за 19. столеће први пут чујем, и никако се 19. век после периода ренесансе и хуманизма и процвата просветитељства и народних препорода може тако назвати.Оно што сам хтео да кажем јесте да су све науке па и историјска биле у повоју и тек настајале по неком критичком обрасцу, да аутори историјских дела у то време нису имали приступ многим историјским делима насталим пре њих, као ни методе како да обраде и научно сагледају оне које су имали на располагању, ни Рајић није био изузетак.Читање историјских извора и дан данас је проблем.
Као друго не знам одакле ти да ја негирам постојање самог хрватског народа или њихових владара што ми не пада на памет, већ овде само говорим о многим недоследностима који прате тај део хрватске историје, а које се провлаче до дан данас као нека врста неупитне догме и пуне историјске истине којој неки директни докази и не требају.Ту долазимо на терен митоманије са врло мало или нимало извора којом обилује тај део хрватске историје, а управо такви су и башчанска плоча и пакта конвента и Трпимирова даровница, а ако теби то не смета онда у реду али ми онда немој додавати нешто што не сматрам.Да ти напоменем да су управо овакви фалсификати темељ хрватске правашке мегаломаније настале баш у 19. веку, где су нашле касније своје пуно утелотворење у усташком покрету као историјска подлога за геноцид почињен над Србима, тако да је то далеко од зезања и неког зафркавања.
Трећи разлог ми није интересантан јер тако нешто никада нисам тврдио па можеш да то спочитаваш ономе ко јесте.
Дакле, не знамо колико је људи радило на плочи – само зато што има одступања у истим знаковима у тексту не значи да је плоча фалсификат. И док не дође до озбиљнијих аргумената везаних за историјско-техничку експертизу плоче, такви закључци су неосновани.
Знамо да је вероватно радило више, и да очито глагољично писмо нису познавали адекватно, да црква којој се дарује ледина није из тог доба па је немогуће да тако нешто буде исписано тада, то је сасвим довољно да буде фалсификат.
Po mom mišljenju to što piše tu savršeno se uklapa i u podatke iz osorskog jevanđelistara u kojem se ljudi mole i kralju i caru, te se Petar Krešimir nije probudio i odjednom jedno jutro iz čista mira dodao Dalmaciju u svoju titulu, već da je učinio nešto za šta postoje vrlo specifični razlozi, baš kao što se ni mletački dužd nije samo titularno proglasio iz čista mira za dux-a Dalmacije, već zato što je intervenisao u zaštitu Dalmatinaca od Neretljana i krenuo da širi svoju vlast nad Dalmacijom.
Takve stvari bez nekog vrlo jasnog konteksta, jednostavno se ne dešavaju. A što se tiče povelje u kojoj Petar Krešimir kaže da je proširio svoju vlast na moru, meni je logičnije da se radi o širenju nad Dalmacijom, nego, kao što neki pokušavaju da protumače, da je podvrgao Paganiju svojoj vrhovnoj vlasti.
Па и није се само пробудио као и ни други владари који су имали намеру завладати суседним територијама, у овом случају Далмацијом.Само што је тенденција за контролом на неком подручју једно а стварна власт нешто друго.Као што рекох не знам ни чиме би Крешимир успоставио власт тамо.
Знам да је Дубровник рецимо дуги низ деценија плаћао трибут српским краљевима па да ли би тај град назвао Немањичким, Котроманићким или самосталним?
