Šopenhauer - Svet kao volja i predstava

[znatizeljni mislilac]

Ovo je tacno, on jednostavno ne moze da shvati kako ova filosofija koju iznosi ozi nije neko sredstvo kojim bi se opravdala neka religija, "vi ste latentni hriscani", kao podrazumeva se da je u pitanju izmisljotina bas poput svih drugih religija pa je dovoljno da on samo spomene to, to se ni ne dovodi u pitanje....pateticno.

 

[NEREJ]

Individualno ja i metafizicko ja, dva ja koje je zapravo jedno al nije ni jedno posto jednina i mnozina tu ne vazi.

Ne znam zasto, u bilo kom obliku ( dakle kao Znatizeljni ili Oziman,sto je za mene, vidim, isto ) izbegavate fizioloska ucenja Sopenhauera? Da " Ja ", s kojim pocinje dedukcija, ne bi ostalo puka fikcija, da bi ono posedovalo empirijsku istinu i empirijsko bivstvo, nuzno je odrediti ga ne samo psihicki vec i fizicki. Sopenhauer je odlucno povukao tu konsekvencu, jer svaka analiza intelekta ostaje, po njemu, nepotpuna i sa problematicnim rezultatima, ukoliko se ne sprovede kao fizioloska analiza. Dakle, fiziologija cula i psihologija mozga predstavljaju istinski uvod u kritiku saznanja. Tako se, po Sopenhaueru, dokazuje da ukupni objektivni svet, " svet kao predstava ", jeste zavisan ne samo od Ja ( " jer taj neodredjeni izraz valja upravo izbegavati " ) , nego od mozga ! I on u najjacim izrazima obznanjuje tu zavisnost, kada kaze da intelekt, kao i onaj u njemu prisutni, ocigledni svet jeste puka pojava, ali je on ( dakle, intelekt ) funkcija cerebralnog nervnog sistema, koji je i sam, kao i ono ostalo telo, " objektivitet volje ". Dakle, intelekt pociva na somatskom zivotu organizma, a ovaj sam pociva na volji. S mozgom propada i intelekt, i sa ovim propada objektivni svet : jer celi taj objektivni svet , toliko bezgranican u prostoru, toliko beskonacan u vremenu, toliko nedokuciv u savrsenosti, ipak je, zapravo, samo " izvesno kretanje ili afekcija testenaste mase u lobanji ". ( Vidi - Sopenhauer, Svet kao volja i predstava, II, Matica srpska, Novi Sad, 1986, str.430 ff., kao i str.237., na primer )

Dakle, nemoguce je, ako se sledi Sopenhauer, izbeci neka njegova fizioloska shvatanja, pa i fiziolosku teoriju saznanja.

 

[znatizeljni mislilac]

jer celi taj objektivni svet , toliko bezgranican u prostoru, toliko beskonacan u vremenu, toliko nedokuciv u savrsenosti, ipak je, zapravo, samo " izvesno kretanje ili afekcija testenaste mase u lobanji ". ( Vidi - Sopenhauer, Svet kao volja i predstava, II, Matica srpska, Novi Sad, 1986, str.430 ff., kao i str.237., na primer )

Dakle, nemoguce je, ako se sledi Sopenhauer, izbeci neka njegova fizioloska shvatanja, pa i fiziolosku teoriju saznanja.

Ja je metafizicki entitet koji nema lokaciju, samim tim ne mozes mu prilaziti empirijski niti ga odredjivati fizicki. Kakav bezgranican prostor i vreme? Prostor je konacan, tamo se zavrsava dokle doseze tvoj pogled, vreme je nesto drugo al vidim da ga tretiras na nacin prostora sto je pogresno. Masa u lobanji dakle spada u objektivan svet koji je predstava i nestaje takodje. Mimo tvoje ili necije svesti, bilo cije ne postoji nista sto bi nazvali "masa u lobanji".

 

[NEREJ]

Ja je metafizicki entitet koji nema lokaciju, samim tim ne mozes mu prilaziti empirijski niti ga odredjivati fizicki. Kakav bezgranican prostor i vreme? Prostor je konacan, tamo se zavrsava dokle doseze tvoj pogled, vreme je nesto drugo al vidim da ga tretiras na nacin prostora sto je pogresno. Masa u lobanji dakle spada u objektivan svet koji je predstava i nestaje takodje. Mimo tvoje ili necije svesti, bilo cije ne postoji nista sto bi nazvali "masa u lobanji".

Ja govorim o Sopenhaueru. Procita li ti dobro njega ? Evo, naveo sam ti i strane , dlo, izdanje... Zar toliko ne razumem sta Sopenhauer pise ? Mozda ga ti drugacije citas?

 

[oziman]

Ne znam zasto, u bilo kom obliku ( dakle kao Znatizeljni ili Oziman,sto je za mene, vidim, isto ) izbegavate fizioloska ucenja Sopenhauera? Da " Ja ", s kojim pocinje dedukcija, ne bi ostalo puka fikcija, da bi ono posedovalo empirijsku istinu i empirijsko bivstvo, nuzno je odrediti ga ne samo psihicki vec i fizicki. Sopenhauer je odlucno povukao tu konsekvencu, jer svaka analiza intelekta ostaje, po njemu, nepotpuna i sa problematicnim rezultatima, ukoliko se ne sprovede kao fizioloska analiza. Dakle, fiziologija cula i psihologija mozga predstavljaju istinski uvod u kritiku saznanja. Tako se, po Sopenhaueru, dokazuje da ukupni objektivni svet, " svet kao predstava ", jeste zavisan ne samo od Ja ( " jer taj neodredjeni izraz valja upravo izbegavati " ) , nego od mozga ! I on u najjacim izrazima obznanjuje tu zavisnost, kada kaze da intelekt, kao i onaj u njemu prisutni, ocigledni svet jeste puka pojava, ali je on ( dakle, intelekt ) funkcija cerebralnog nervnog sistema, koji je i sam, kao i ono ostalo telo, " objektivitet volje ". Dakle, intelekt pociva na somatskom zivotu organizma, a ovaj sam pociva na volji. S mozgom propada i intelekt, i sa ovim propada objektivni svet : jer celi taj objektivni svet , toliko bezgranican u prostoru, toliko beskonacan u vremenu, toliko nedokuciv u savrsenosti, ipak je, zapravo, samo " izvesno kretanje ili afekcija testenaste mase u lobanji ". ( Vidi - Sopenhauer, Svet kao volja i predstava, II, Matica srpska, Novi Sad, 1986, str.430 ff., kao i str.237., na primer )

Dakle, nemoguce je, ako se sledi Sopenhauer, izbeci neka njegova fizioloska shvatanja, pa i fiziolosku teoriju saznanja.

Ма да. Баш је Шопенхаеур мислио попут вас материјалиста и позитивиста.

Мозак је такође представа или део појавног света и као такав он не може садржавати у себи појавни свет нити стварати исти јер је и сам део појавног света. Оно што ствара појавни свет није мозак него "хтети сазнати" која је квалитативни део метафичке воље и који се објективише као мозак у појави заједно са осталим објектвацијама воље.

Оно што креира појавни свет је "хтети сазнати" а не мозак.

То је Шопенахуер лепо објаснио у делу "Воља у природи":

Ja najpre dakle postavljam volju, stvar po sebi, potpuno prvobitnu, kao drugo, njenu čistu vidljivost, objektivaciju, telo; a kao treće, saznanje, kao čistu funkciju jednog dela tela. Taj deo je i sam objektivizirano (postalo predstavom) hteti - saznati, pri čemu je volji za njen cilj potrebno saznanje. Ova funkcija opet uslovljava ceo svet kao predstavu, samim tim i samo telo, ukoliko je ono opažljiv objekat, materija uopšte, kao kakva postoji samo u predstavi. Jer objektivan svet, bez subjekta u čijoj svesti on postoji, jeste, kad se dobro promisli, nešto apsolutno nezamislivo.

Шопенахауер

 

[NEREJ]

Ма да. Баш је Шопенхаеур мислио попут вас материјалиста и позитивиста.

Мозак је такође представа или део појавног света и као такав он не може садржавати у себи појавни свет нити стварати исти јер је и сам део појавног света. Оно што ствара појавни свет није мозак него "хтети сазнати" која је квалитативни део метафичке воље и који се објективише као мозак у појави заједно са осталим објектвацијама воље.

Оно што креира појавни свет је "хтети сазнати" а не мозак.

То је Шопенахуер лепо објаснио у делу "Воља у природи":

Moze biti da razlicito tumacimo Sopenhauera. No ja sam ovde parafrazirao, a najcesce citirao Sopenhauera. Sad, nisam bas usamljen u takvom poimanju njegove filozofije, ali, nema veze. Inace nije mi poznato delo Sopenhauera pod nazivom Volja u prirodi.

 

[oziman]

Moze biti da razlicito tumacimo Sopenhauera. No ja sam ovde parafrazirao, a najcesce citirao Sopenhauera. Sad, nisam bas usamljen u takvom poimanju njegove filozofije, ali, nema veze. Inace nije mi poznato delo Sopenhauera pod nazivom Volja u prirodi.

Nije ти Шопенахуер Хегел па да га тумачи како се коме ћефне. Да пројектује шта му свиђа као на шарено платно.

Шопенхауер је јасан у својим мислима.

 

[NEREJ]

Nije ти Шопенахуер Хегел па да га тумачи како се коме ћефне. Да пројектује шта му свиђа као на шарено платно.

Шопенхауер је јасан у својим мислима.

Nije mi poznato da bas Hegela tumace kako se kome cefne, ali hajde, sve je moguce, narocito od onih koji ga nisu citali. Inace, Über den Willen in der Natur, Sopenhauerovo delo iz 1836 je uslo u sastav Sveta kao volje i predstave, i rec je o delu O volji u prirodi, a ne Volja u prirodi. No, tumaci ti Sopenhauera kako hoces, ali obrati paznju na njegovo koketiranje sa fiziologijom, ipak. Da te ne zateknu neki Sopenhauerovi citati.

 

[oziman]

Nije mi poznato da bas Hegela tumace kako se kome cefne, ali hajde, sve je moguce, narocito od onih koji ga nisu citali. Inace, Über den Willen in der Natur, Sopenhauerovo delo iz 1836 je uslo u sastav Sveta kao volje i predstave, i rec je o delu O volji u prirodi, a ne Volja u prirodi.

"О Вољи у природи" је посебно дело које нема везе са Светом као воља и представа 1 и 2

И узгред то је једно од најважнијих његвоих делa o kome on каже:

Već 1836. godine ja sam pod naslovom Uber den Willen in der Natur (drugo izdanje 1854) objavio najhitniju dopunu toj knjizi, koja sadrži najkarakterističniji i najvažniji korak moje filozofije, sadrži, naime, prelaz od pojave ka stvari po sebi, koji po Kantu nije moguć. Mi bismo napravili veliku grešku ako bismo tuđa mišljenja, na koja sam tamo nadovezao svoja objašnjenja, smatrali pravom građom i predmetom tog po obimu malog a po sadržaju važnog spisa. Ta mišljenja bila su samo povod da na tom mestu onu osnovnu istinu svog učenja objasnim s većom jasnošću nego igde drugde i da je svedem na empirijsko saznanje prirode. A to sam najiscrpnije i najstrože učinio u poglavlju „Phvsische Astronomie", pa se ne mogu nadati da ću ikad naći tačniji i obuhvatniji izraz za to jezgro mog učenja od onog koji sam tamo dao. Ko hoće temeljno da upozna i ozbiljno da ispita moju filozofiju, mora pre svega da uzme u obzir pomenuto poglavlje. Dakle, sve ono što sam rekao u tom malom spisu sačinjavalo bi, uopšte uzev, glavni sadržaj ovih dopuna, da to već nije objavljeno, pa mora da izostane; ali ja ovde pretpostavljam da je taj spis čitaocu već poznat, jer bi inače nedostajalo ono najbolje.

Шопенахуер

Нереј

No, tumaci ti Sopenhauera kako hoces, ali obrati paznju na njegovo koketiranje sa fiziologijom, ipak. Da te ne zateknu neki Sopenhauerovi citati.

Не могу ме затећи јер све што је Шопенхауер икада написао ја сам прочитао. Тако да се немој трудити у том смеру.

 

[NEREJ]

"О Вољи у природи" је посебно дело које нема везе са Светом као воља и представа 1 и 2

И узгред то је једно од најважнијих његвоих делa o kome on каже:





Нереј


Не могу ме затећи јер све што је Шопенхауер икада написао ја сам прочитао. Тако да се немој трудити у том смеру.

Neverovatno koliko si ti tvrdoglav covek i uvek tvoja mora biti zadnja i uvek ti moras biti u pravu. Jos malo i vrapci na grani ce znati da je u prosirenom izdanju iz 1844 Sveta kao volja i predstava Sopenhauer ubacio i, istina nesto preradjeno, svoje delo O volji u prirodi. Ja pocinjem da sumnjam da ti uopste imas Svet kao volja i predstavai da citas to delo.. No, ne vredi, tvoja neutemeljena tvrdoglavost me je dovela do toga da sam izgubio volju za diskusiju sa tobom.

 

[oziman]

Neverovatno koliko si ti tvrdoglav covek i uvek tvoja mora biti zadnja i uvek ti moras biti u pravu. Jos malo i vrapci na grani ce znati da je u prosirenom izdanju iz 1844 Sveta kao volja i predstava Sopenhauer ubacio i, istina nesto preradjeno, svoje delo O volji u prirodi. Ja pocinjem da sumnjam da ti uopste imas Svet kao volja i predstavai da citas to delo.. No, ne vredi, tvoja neutemeljena tvrdoglavost me je dovela do toga da sam izgubio volju za diskusiju sa tobom.

Очито је да ти ниси видео његово главно дело "Свет као воља и представа 1 и 2". Јер да јеси не би сигурно писао да је "О Вољи у природи" додато њима.

Додао је оно што сам цитирао и то на почетку друге књиге Света као воља и представа 2 у коме указује на то дело.

Никада "О Вољи у природи" није била део Света као воље и представе 1 или 2

 

[znatizeljni mislilac]

Ja pocinjem da sumnjam da ti uopste imas Svet kao volja i predstavai da citas to delo..

OMG....

 

[znatizeljni mislilac]

Ozimane, jel moze kod nas da se nadje "Dva osnovna problema etike"?

 

[bangg]

 

[oziman]

Ozimane, jel moze kod nas da se nadje "Dva osnovna problema etike"?

Ако мислиш на издање на српском језику....може. Преведено је и издато од стране "Светови, Нови Сад "2003. године

 

[Dragoljub69]

Valjda je prvi ukaz da je stvarnost onakva kakvom se prikazuje to što postoji intersubjektivno slaganje o predmetima koji se nalaze u različitim predstavama.
Ako ja vidim drvo i ti vidiš drvo, po svoj prilici drvo se tu nalazi zapravo.
To kakvo je drvo kad ga niko ne gleda ne bi trebalo da nam bude briga jer sa tom "stvarnošću" mi ne dolazimo u kontakt po prirodi stvari.
Kao što rekoh, zaključak je relevantan filozofski jer pokazuje jedan momenat razvoja sposobnosti filozofske samoanalize, momenat prelaska na novi nivo mišljenja o mišljenju i njegovim mogućnostima, odnosno, nemogućnostima. Ali zaglaviti čitavu filozofiju u toj tački i reći "kraj", to osuđujem, a što je praksa na ovom pdfu.
Pritom vidim ogromnu količinu licemerstva jer su ljudi sposobni da mere svaku reč kada im je neko trn u oku, a njihove metafiizčke dubioze su apsolutno prihvatljive.

- - - - - - - - - -

.

Jedan od najrelevantnijih komentara na ovoj Krstarici koje sam pročitao!

 

[muzjak]

Valjda je prvi ukaz da je stvarnost onakva kakvom se prikazuje to što postoji intersubjektivno slaganje o predmetima koji se nalaze u različitim predstavama.
Ako ja vidim drvo i ti vidiš drvo, po svoj prilici drvo se tu nalazi zapravo.
To kakvo je drvo kad ga niko ne gleda ne bi trebalo da nam bude briga jer sa tom "stvarnošću" mi ne dolazimo u kontakt po prirodi stvari.

Ne vredi, izgleda da moram i ovo da prokomentarišem.
I u tvome snu ti vidiš drvo i neko drugi vidi drvo i po svoj prilici drvo se nalazi tu. A gde?

Dok si budan ne možeš da upravljaš svojom celokupnom stvarnošću. Ne možeš to ni u snu. A san je deo tebe, ili možda nije. Pa šta smo mi uopšte i šta je naš svet? Da je san jedina naša stvarnost ti bi i u njemu razmišljao o toj stvarnosti kao što sada razmišljaš o ovoj. Ali pošto je dat i drugačiji uvid u tvoj san ti ga posmatraš i tumačiš drugačije.

 

[znatizeljni mislilac]

Ne vredi, izgleda da moram i ovo da prokomentarišem.
I u tvome snu ti vidiš drvo i neko drugi vidi drvo i po svoj prilici drvo se nalazi tu. A gde?

Dok si budan ne možeš da upravljaš svojom celokupnom stvarnošću. Ne možeš to ni u snu. A san je deo tebe, ili možda nije. Pa šta smo mi uopšte i šta je naš svet? Da je san jedina naša stvarnost ti bi i u njemu razmišljao o toj stvarnosti kao što sada razmišljaš o ovoj. Ali pošto je dat i drugačiji uvid u tvoj san ti ga posmatraš i tumačiš drugačije.

U snu smo tek nemi posmatraci i to bukvalno. Duh kreira i jedan i drugi svet. I javu i san.

 

[muzjak]

U snu smo tek nemi posmatraci i to bukvalno. Duh kreira i jedan i drugi svet. I javu i san.

Mala ispravka. Duh smo mi sami. Naš duh je kreiran i kao što i kažeš, mi smo posmatrači. A šta kreira taj duh? To nikada nećemo saznati.

 

[JA KOJI JESAM]

Mala ispravka. Duh smo mi sami. Naš duh je kreiran i kao što i kažeš, mi smo posmatrači. A šta kreira taj duh? To nikada nećemo saznati.

Niti je Duh naš kreator niti posmatrač. Duh je odraz apsoluta (Svijest) ili pak odraz stanja projekcije u jednom trenu, Svjesnost. Duh je dakle Znanje-o-Sebi u JEDNOM, bilo da je to Znanje Znanje-o-Sebi-apsolutu ili pak Znanje-o-Sebi-čovjeku recimo.
Biće je i kreator i posmatrač i ono koje ZNA. Suština Bića, dakle ono-što-ono-jeste, jeste apsolut. Ono samo je apsolutno prisutno... u SVEMU. Jedino je Biće dakle, prisutno u SVEMU, bilo da je to suština, Duh (Znanje-o-Sebi) ili pak projekcija (iskustvo Znanja-o-Sebi).

MI sami, kao što kažeš, jesmo to Biće.

 

[JA KOJI JESAM]

U snu smo tek nemi posmatraci i to bukvalno. Duh kreira i jedan i drugi svet. I javu i san.

Kao i na javi tako i u snu, Biće mora da bude prisutno, da li kao posmatrač ili pak da se poistovijeti sa glavnim junakom radnje, sa Subjektom. San nije ništa drugo do dodatna dimenzija ove dimenzije 'jave'. U snu se projektuju ona iskustva koja na javi nisu mogla da se realizuju zbog kontiniuma radnje, dakle zbog kontiniuma prisutnih informacija u jednom sada, u projektovanom trenu. San dakle, služi manifestaciji mogućnosti koje ne mpogu da se manifestuju kao realnost ovog kontiniuma... recimo zato što u ovom kontiniumu nemamo moć letenja a mogućnost koja se tokom manifestacije kontiniuma stvorila u Pod-Svjesnom razumu upravo to nalaže, da doživimo let. Dakle, san je projekcija određenih cjelina koje ne podližu zakonu kontiniuma stvarnosti. Tako recimo, tokom jedne kratke projekcije u snu možeš čak i da umreš, dok instantno pri završetku te projekcije projektuješ novu projekciju u kojoj si ne samo živ i zdrav već i snažan i moćan i u sasvim drugim okolnostima, na drugoj planeti.

 

[znatizeljni mislilac]

Niti je Duh naš kreator niti posmatrač. Duh je odraz apsoluta (Svijest) ili pak odraz stanja projekcije u jednom trenu, Svjesnost. Duh je dakle Znanje-o-Sebi u JEDNOM, bilo da je to Znanje Znanje-o-Sebi-apsolutu ili pak Znanje-o-Sebi-čovjeku recimo.
Biće je i kreator i posmatrač i ono koje ZNA. Suština Bića, dakle ono-što-ono-jeste, jeste apsolut. Ono samo je apsolutno prisutno... u SVEMU. Jedino je Biće dakle, prisutno u SVEMU, bilo da je to suština, Duh (Znanje-o-Sebi) ili pak projekcija (iskustvo Znanja-o-Sebi).

MI sami, kao što kažeš, jesmo to Biće.

Nista, ovde mi se sve izmesalo.

 

[znatizeljni mislilac]

Kao i na javi tako i u snu, Biće mora da bude prisutno, da li kao posmatrač ili pak da se poistovijeti sa glavnim junakom radnje, sa Subjektom. San nije ništa drugo do dodatna dimenzija ove dimenzije 'jave'. U snu se projektuju ona iskustva koja na javi nisu mogla da se realizuju zbog kontiniuma radnje, dakle zbog kontiniuma prisutnih informacija u jednom sada, u projektovanom trenu. San dakle, služi manifestaciji mogućnosti koje ne mpogu da se manifestuju kao realnost ovog kontiniuma... recimo zato što u ovom kontiniumu nemamo moć letenja a mogućnost koja se tokom manifestacije kontiniuma stvorila u Pod-Svjesnom razumu upravo to nalaže, da doživimo let. Dakle, san je projekcija određenih cjelina koje ne podližu zakonu kontiniuma stvarnosti. Tako recimo, tokom jedne kratke projekcije u snu možeš čak i da umreš, dok instantno pri završetku te projekcije projektuješ novu projekciju u kojoj si ne samo živ i zdrav već i snažan i moćan i u sasvim drugim okolnostima, na drugoj planeti.

Ovde je jasnije, stim sto ne mogu da umrem u snovima, iako imam gotovo uvek lose snove i kosmare, likovi oko mene umiru ali ja ne mogu. Bas sam se zapitao nekoliko puta KAKO? Kao glavni lik u nekom filmu koji ostaje ziv kroz ceo film ili u mom slucaju nastavlja da bude "glumac" u snu.

 

[JA KOJI JESAM]

Ovde je jasnije, stim sto ne mogu da umrem u snovima, iako imam gotovo uvek lose snove i kosmare, likovi oko mene umiru ali ja ne mogu. Bas sam se zapitao nekoliko puta KAKO? Kao glavni lik u nekom filmu koji ostaje ziv kroz ceo film ili u mom slucaju nastavlja da bude "glumac" u snu.

Ti ne možeš da umreš. Ono što umire jeste tijelo, dakle projekcija. Ona se završava, ali kraj jedne projekcije uistinu predstavlja i početak druge. Jedna Svejsnost prestaje da postoji, pada u ZABORAV, dok se druga instantno rađa, postaje... i tako u beskraj.

Jedini način da se doživi smrt jeste posmatranjem prestanka projekcije drugih Subjekata (objekata tvoje subjektivne predstave). Smrt je za Biće kao Subjekat, nevidliva granica između dva trena. U zavisnosti na to gdje se naša pažnja pokrene izvan jednog trena zavisi i realnost koja će da slijedi. Ukoliko se između dva trena naša pažnja pokrene na apsolut, umrijet ćemo, kao i uvijek, kao što svakog trena uistinu umiremo, ovaj put umrijet ćemo iz Duha-Svjesnosti i oživjeti u Duhu-Svijesti (u apsolutu) a onda povratkom u sledeći tren (u vremenu), rodit' ćemo se ponovo...u Svjesnost s prosvijetjenim apsolutom u Sebi.

 

[oziman]

Niti je Duh naš kreator niti posmatrač. Duh je odraz apsoluta (Svijest) ili pak odraz stanja projekcije u jednom trenu, Svjesnost. Duh je dakle Znanje-o-Sebi u JEDNOM, bilo da je to Znanje Znanje-o-Sebi-apsolutu ili pak Znanje-o-Sebi-čovjeku recimo.
Biće je i kreator i posmatrač i ono koje ZNA. Suština Bića, dakle ono-što-ono-jeste, jeste apsolut. Ono samo je apsolutno prisutno... u SVEMU. Jedino je Biće dakle, prisutno u SVEMU, bilo da je to suština, Duh (Znanje-o-Sebi) ili pak projekcija (iskustvo Znanja-o-Sebi).

MI sami, kao što kažeš, jesmo to Biće.

Ma da. Зашто просто када може компликовано. Умеш ли ти да то кажеш јасно и разумљиво без да витлаш празним појмовима? Јесам, јеси , апсолут, биће, себе!

Или се бојиш да ако употребиш конкретне јасне појмове видећемо да ту нема ничега? Да нема мисли.Или да их има али баналних, обичних далеко од оних висина увида до којих нас је уздигла фиолзофија.

Шопенахуер је све рекао овим речима што се тиче теме о сновима коју сте почели:

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer

Овде је све јасно. Констатује се оно што је доступно сазнању а склања у трансцендентно оно што није.

И шта ти ту имаш додавати? И на основу чега? .... Себе. себи јесам апсолут...