Pogledajte prilog 637184
Današnja Kalabrija se nekada zvala VOJNOTRIJA , tu su počeli da se naseljavaju Grci u 8. veku pre nove ere. Pre njih su tu bili Feničani, koji su dolazili iz Španije I severne Afrike. Zašto je ovo VOJNOTRIJA?
Zato što se na starom grčkom VOJNOS zvalo vino, ustvari Vojnos ima samo onaj grčki nastavak (sufiks) koji oni svuda dodaju –S. Od VINO - VOJNOS = permutacijom.
Piće nije mogao da dobije svako, čuvalo se za vojsku I služilo je kao dezinfekcionalno sredstvo kada se pomeša sa vodom. Ili od toga što su vreže vina uvrnute (vinove loze), analagno tome mi kažemo za čoveka koji je kriv da je on VIN (u starom srpskom jeziku, reč koja danas više nije u upotrebi), ali se zadržala jedna druga reč koju koristimo a to je NEVIN [NE – VIN] što znači nije kriv , već PRAV odnosno uPRAVU JE , što bi značilo da NIJE U KRIVu. Koristimo i reč vinovnik koja je sinonim za reč krivac.
[Виновный] na ruski , čita se "vinovni" znači kriv.
Neću da vam držim predavanja o etimologiji i istoriji već sam napravio ovaj post iz razloga što me zanima, možda bi stariji članovi grupe mogli da mi potvrde ovu tvrdnju da se reč VINI među ličkim, ponekad i dalmatinskim Srbima koristila praktično do juće. Jedna starija baka mi je rekla koliko je samo puta čula od starijih ljudi kada su govorili "VINI otac" ili slicno. Reč se koristila u smislu ISTI = PRAVI, u ovom slučaju rečenica "vini otac" bi doslovno značila "pravi otac".
U primitivnom rodovskom društvu kriv je skoro uvek onaj koji nije rođak - a to je stranac. O tome nas antički pisci obaveštavaju na sjaset mesta. Za otimanje ili ubistvo sudilo se da bi se ustanovilo da li naneta uvreda Bogu ili Bogovima,a ne kao danas zbog samog ubistva. Posle utvrdjivanje krivice, krivac ukoliko preživi moguće surovosti ostaje bez prava na vatru i vodu i progoni se iz zajednice kao VIN, tačnije VINIK i time postaje stranac. Jasno je dakle da je krivac uvek i samo stranac, inoplemenik..Tako smo došli do biljnog materijala. Pokraj vinograda su se pravile "zaštite ograde" - uplitanjem elastičnog kolja kao pleteri, koje su bile na neki način zaštitne ograde oko vinograda. Zbog ovog pletene ograde i kažemo VINOGRAD jer je to njegovo -GRAD, došlo od -OGRAD a ne od grad u smislu naselja. Vinograd je dakle opletena zaštićena strana brda. Ali još ne rekoh o samom vinu.Vino je izgleda nastalo po ugledu na gradjenje reči pivo - ono što se pije, i predstavljalo je u najranije dobra vojničko vojno pivo, vremenom postalo je samo vojno, baš kako i glasi rekonstrukcija tračkog naziva VOJINA, od kog je nastalo ono čuveno grčko VOJNOS. Stablo vinove loze se VIJE -UZDIŽE SE I KRIVUDA sa svojim rasinjem, odatle i naziv. Retki i dragoceni vinogradi u starini pružali su vrlo malo mogućnosti za nekakvu u današnjem smislu široku upotrebu vina. Srpsko vino je svakako bilo rujno, u njega se često dodavao med. Vino je ustvari originalno piće za junake, energetska i psihološka bomba. Vino je u nepoznato vreme napustilo malu aziju i otišlo preko balkana do Italije. Vojnotrija je danas pogodna za uzgoj vinove loze, a mnogi su je u starini zvali i vinska zemlja. Ko je čitao Strabona zna o čemu pričam..U starom Rimu izgleda da je belo vino bilo mnogo skuplje i reče samim tim od crvenog vina, i tako se ljudi da bi impresionirali svoje goste dovijali na razne načine da pribave to skuplje ređe belo vino - sačuvan je tako recept za pretvaranje crnog vina u belo.
Šta mislite o ovome?
bez brige
