Ples sa djavolom

https://i.pinimg.com/564x/c8/9e/ea/c89eea1c75be1dfb3f3333670d27f727.jpg



Sam je đavo mrsio joj vlasi
Mesečevim zrakom obasjane
Crne ruže u kosi ukrasi
Zvezde ćute, nebom uspavane

Đavo drugoj mesečinu krade
On ne mari za prošlosti pute
Ni što oči behu pune nade
Sad on traži tuđe, meke skute

Jelena Simonović​
 
Kretanje tačke, koja nema dimenzije, generiše liniju: linija je jednodimenzionalna. Ako bismo živeli na toj liniji, bilo bi nemoguće shvatiti kako bi bilo kakav pokret pod pravim uglom uopšte bio moguć. Kretanje linije generiše ravnu površinu ,koji pokret treba da napravi geometrijsko telo, da bi generisalo višedimenzionalnu figuru sebe samog. Uzmimo svoje živote kao linije Vreme živi. Mi živimo u živom Vremenu i svaki od naših života je fiksiran u neki deo život Vremena i taj deo je naše vreme. Ukoliko ništa ne promenimo u sebi, sve će ponovo biti isto. Ako Suština ostane nepromenjena, rodiće se ponovo u istom delu Vremena i još jednom će privući sebi isti život i okružiti sebe istom Ličnošću. Suština je nerazorivi deo nas. Znamo da unutrašnji rast znači novi rast Suštine i znamo da Suština ne može da raste, dok Ličnost ne bude učinjena pasivnom – posebno određeni delovi Ličnosti, određene slike. Budući da je naše biće napravljeno od različitih delova, od kojih su neki više budni, a neki više u snu, shvatićemo da možemo predstaviti svoje živote kao seriju paralelnih linija, nalik telegrafskim žicama. Ako smo negativni, mi smo u nižoj žici. Pamćenjem sebe možemo stići do neke više žice. Uzimajući sve što je teže moguće, mi putujemo najnižom (najgorom) žicom, da tako kažemo. Imamo mnogo različitih vrsta memorije i svako ’Ja’ ima svoju sopstvenu memoriju. Moramo se setiti trenutka razumevanja koje smo imali. Moramo se setiti da opet ne pogresimo!
Cela igra je u onome što ispunjava prostor svesti. I našoj (ne)mogućnosti da to primetimo vezujući se za sadržaje.

Živeti u prošlosti, kroz sećanja i emocije je odbijanje onoga što je sada tu, odbijanje stvarnog. Živeti u budućnosti, kroz ciljeve, planove, je isto to, odbacivanje onoga što jeste, imaginacija.
Stvarni plesa Djavolom!
 
***

Samo jednom sam video
tako krvavo sunce.
I nikad više.
Sloslutno se spustalo niz obzor,
činilo se kao da je neko
razvalio nogom vrata pakla.
Raspitao sam se u opservatoriji,
pa znam šta to beše.
Pakao, znamo, posvuda je,
ide na dve noge.
Ali raj?
Možda je raj tek onaj osmeh,
dugo očekivani,
i usta koja šapću naše ime.
A onda taj kratki vrtoglavi tren
kada naglo zaboravljamo
taj pakao.

Jaroslav Seifert
 
Odsustvo tuge kao poslednji pečat
Čekanja.
Prazni vetar koji ništa ne govori ,bojeći noć u nešto živo.
Ali spremno na izdisaj,spleteno tamnom bojom mahovine.
Nemam reči,nemam misli..
Ne više ..
Odsustvo bola kao dokaz konačnosti
Rasipanje sećanja i prasećanja
Na bezbroj krhotina
Osećam moja je duša prozirna .
Spremna da odluta
Stazama odlazećih.


S
 
,,Stomak se steže u bol nesnosan.

Nedostaje malenih duša osam.

Ko će ih čuvati u večnoj tami.

Čuvar je s njima, bar nisu sami.

Sedim, kroz suze gledam u krevet.

Nedostaje nam života devet.

umesto ruža, buketi sveća.

U školi na vrhu Cvetnog trga

danas u dvorištu stanuje tuga".

Žarko Laušević
 
Grimizni krugovi kao pečati utisnuti mojom prestarelom krvlju.Ožiljci nanovo otvoreni ,iskidani ,razvučeni među izmešanim svetovima,svih bivših mene i neke jezive tuge.Za koga ja toliko bezdušno prokopavam sebe ..
Boli me traženje odgovora ,posustala čekanja,boliš me i ti,večno sakriven u senkama .
........
Bojim se,iznedriću nešto iz te tame ,što neću moći da preživim.
budjenje-usred-noci-sp.jpg
 

Zelena milja:
Grimizni krugovi kao pečati utisnuti mojom prestarelom krvlju.Ožiljci nanovo otvoreni ,iskidani ,razvučeni među izmešanim svetovima,svih bivših mene i neke jezive tuge.Za koga ja toliko bezdušno prokopavam sebe ..
Boli me traženje odgovora ,posustala čekanja,boliš me i ti,večno sakriven u senkama .
........
Bojim se,iznedriću nešto iz te tame ,što neću moći da preživim.Pogledajte prilog 1343025
Kliknite za proširenje...

Zelena milja:
Nemam snage za pitanja niti hrabrosti za odgovore.Sve moje priče su kao jauci ,nedovoljni i besmisleni.
Zazidana svojim tugama ,umrle su mi najlepše želje.I ja sam im ,tako nepokopanim,dugo pričala o jednom drugom vremenu i jednoj drugoj sebi...

SPogledajte prilog 1343030
Kliknite za proširenje...

Zelena milja:
Svrati ponekad,
Na obalama mutnog jezerceta ispisane su sve moje priče.
Možda pronađeš nešto ,poznato i daleko,za šta si mislio da si ga davno izgubio.
Dođi da vidiš moj svet,jednom,kad sve utihne i ostanu samo uspomene.Prati put kroz visoku travu ,ali ne skreći ,jer ostali su tragovi koji se ne smeju dotaći .
Grimizna zavesa te ne može sačuvati od ludila ,ona samo skriva ono šta nije za tebe.
Svrati ponekad ,
Čekaću te u šumu talasa ,tom divnom zvuku što donosi mir.
.....tu sam se skrivala kad nisam imala kuda,i pisala sve one priče.
Pronaći ćeš nešto i sebe u njima...Pogledajte prilog 1343040


S
Kliknite za proširenje...
374892-10150353533410759-1139094209-n-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
176
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
842
Džudi S
Džudi S

Back
Top