- Poruka
- 389.960
Ono što je duboko nezadovoljavajuće i uvek mi nedostaje to što me nikada ne pogledaš sa mesta sa kojeg ja vidim tebe.”
Jacques Lacan, psihoanalitičar, smatra da je zaljubljenost fundamentalno vezana za narcizam i projekciju idealnog ja na drugu osobu. Kada se zaljubimo, mi zapravo ne volimo tu konkretnu osobu kakva jeste, već je volimo zato što nam omogućava da volimo sebe kroz nju. Zaljubljeni subjekt projektuje svoj ideal na objekt ljubavi i tako stvara iluziju potpunosti i harmonije.
Perspektiva međusobnog gledanja je ključna u Lakanovoj teoriji jer pogled nije neutralan - on uvek nosi sa sobom želju i fantaziju. Kada gledamo voljenu osobu, mi je ne vidimo objektivno, već kroz filter naših nesvesnih želja i projekcija. Lakan govori o tome kako je pogled uvek “uokviren” našim simboličkim i imaginarnim pozicijama.
Zaljubljenost je za Lakana privremeno stanje koje nastaje kada mislimo da smo našli objekt koji će popuniti naš osnovni nedostatak. Međutim, ova iluzija se neizbežno ruši jer nijedan realni objekt ne može da ispuni funkciju koju mu pripisujemo u fantaziji. Zbog toga ljubav mora da prođe kroz krizu zaljubljenosti da bi postala prava ljubav koja prihvata drugog u njegovoj različitosti i nepotpunosti.
Marija V.
Jacques Lacan, psihoanalitičar, smatra da je zaljubljenost fundamentalno vezana za narcizam i projekciju idealnog ja na drugu osobu. Kada se zaljubimo, mi zapravo ne volimo tu konkretnu osobu kakva jeste, već je volimo zato što nam omogućava da volimo sebe kroz nju. Zaljubljeni subjekt projektuje svoj ideal na objekt ljubavi i tako stvara iluziju potpunosti i harmonije.
Perspektiva međusobnog gledanja je ključna u Lakanovoj teoriji jer pogled nije neutralan - on uvek nosi sa sobom želju i fantaziju. Kada gledamo voljenu osobu, mi je ne vidimo objektivno, već kroz filter naših nesvesnih želja i projekcija. Lakan govori o tome kako je pogled uvek “uokviren” našim simboličkim i imaginarnim pozicijama.
Zaljubljenost je za Lakana privremeno stanje koje nastaje kada mislimo da smo našli objekt koji će popuniti naš osnovni nedostatak. Međutim, ova iluzija se neizbežno ruši jer nijedan realni objekt ne može da ispuni funkciju koju mu pripisujemo u fantaziji. Zbog toga ljubav mora da prođe kroz krizu zaljubljenosti da bi postala prava ljubav koja prihvata drugog u njegovoj različitosti i nepotpunosti.
Marija V.
