Ples sa djavolom

[Zelena milja]

Skupljači uspomena se brzo oporavljaju..ako uspešno reše mozgalicu ,onu najbolju,krvavu.
U suprotnom postaju odlazeći .

 

[Branko Lori]

 

[LastDay]

"Čudovišta postoje, a i duhovi takođe..
Oni žive u nama, a ponekad i pobeđuju."

(S.King)

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Trebalo je doneti odluku.Odluke su uvek teške kada su oba izbora zazidana porazom.Ostati na ovaj ili otići na drugi način.Oba su bolna.I oba ostavljaju tragove pepela za sobom.
Rešiti mozgalicu.Neke su bile male ,kao ujedi ili trzaj pred uspomenama.Nagrade neizvesne.Ali nudile su ostanak i nešto šta bi mogla biti nada(ali u nekoj drugoj priči).Ova je drugačija.Isuviše strašna da bi se pričala deci pred spavanje.
Rešiti mozgalicu .Ili otići.Biti otet,prognan u bespuća.Najbolje su bile one krvave.Od njih je bivalo bolje,ako si umeo da se zalečiš.Odlazeći se brzo oporavljaju.U zaboravu.I prelasku preko.
Bila je to nagrada za suočavanje sa užasima i oštećenim umovima.Osakaćenost je bila vidljiva ,ali to je neminovnost koja se nije mogla izbeći .
Rešiti mozgalicu !!Uprkos bolnom odsustvu saosećanja.Kao cilj i obeštećenje ..
Jer ,jezerska voda je lekovita i sve rane pretvara u tupe ožiljke.

S

 

[bmaxa]

voleti kamen je isto korisno kao i tucati kamen. To je robija.

 

[LastDay]

"......Naši koraci su blede smernice.

Otisci samo varljivi putokaz.

Hodamo

Da ne nestanemo.

Konačno odredište ne postoji.

Sutra je veliko crno platno...."

 

[Plant]

 

[Zelena milja]

Zora je dolazila.Isuviše kasno ,znala je to.Sivilo je bila njena konačnost,koju je davno predvidela u svojim snovima .Najgore vreme za umiranje.
Bez svetlosti da se ulepša slika ispod oteklih kapaka,bez tame da prikrije svu rugobnost .Odlasci nisu prelepi ,kao što se priča.Bolni su i nasilni .Mirišu na spaljeno meso i dimnjivi vonj koji se pamti kroz vekove.Znala je da dolaze.Da su već tu ,u dahtanju koje se mešalo sa cerekom vlažnog kamenja.
Plakala je nemim suzama,ne zarad samilosti i spasenja .Toga se nesvesno davno odrekla.U poslednjem tračku svoje ljudskosti,još uvek je očajno tražila utehu ,nešto -bilo šta -šta će joj olakšati muke .U vrtlogu raštrkanih misli ,vreme joj je klizilo kroz prste..tako malo preostale svesti..a tako puno sivila..

Zar da tako ode?Bez ijednog žala ,bez uspomena i nečega šta bi potražila možda jednom ..u nekom novom rođenju..

 

[Branko Lori]

Možda smo svi samo domaćini parazitskih duša , ali znam da postoji još uvek deo nas koji možemo da kontrolišemo
Osećam svim svojim bićem gde se bitak sa ne bitkom spaja
Osećam preveliku čežnju da budem ovde kad sve nestane !
Jer ne mogu da podnesem pomisao da ćeš mi jednoga dana nedostajati...

 

[Zelena milja]

Izvan svojih misli ..ništa sam.Više od besmisla a mnogo manje od razumevanja.Zarobljena ,zidovima dala sam nemoguć zadatak.Odbranu. Sigurnost,lažnu svakako ,ne znajući s čime sam unutar sebe.Jer najstrašniji demoni su u meni.Teško ih je uspavati runama i zaboravom.Oni ćute.dajući privid tišine Čekaju.

Ponekad vaskrsne ludilo i zovem ga nadom.Lepo ime za nešto smaknuto na rođenju.Koliko li sam je puta sahranila ?Moja su polja prepuna malih grobova.Zaraslih.Neobeleženih .
......
Izvan svojih misli,senkama se krećem.Daljine su mrtve ,horizonti se menjaju u davnašnje slike.Nikuda je neću stići.Osećam to ,duboko u sebi.Nema moje Bolne Arkadije.
Iščezla je..

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Mračni vodeni znak donosi nemir i traganje za sećanjima koje uzmiču pred razumom.
Nestalno se vraća da bi nanovo nestao u tamnicama svog srca.
Udahnjuje prazninu prepunu poznatog bola i iščekivanja .
Zaljubljeno čuva svoju samoću.
......
Mračan je i svoj,ćuteći čeka..
Dok se nezaustavljivo prepliće u tihe duše...i uzima im ono što nisu znale drugima da daju ....

 

[Zelena milja]

Otvorivši oči ,u trenutku ,shvatila je da se sva tama vratila ,zavukla duboko u sve delove njenog bića.Prvi uzdah novog rođenja bio je bolan i optužujuć.Poraz novog početka.
......
Na već dobro znanim stazama.

 

[Zelena milja]

Nije joj mogao pomoći.Izmicao je.Za život dalje .Ostavljao tragove koje je ćuteći pratila,susrećući se sa praznim licima koja joj ništa nisu značila. Uvek je sa umiranjem nosila nadu u sebi da će ga sustići.Nasilni odlasci donosili su joj samo bol.Krvarila je šapćući njegovo ime na bezbroj jezika .Rađala se nemirna i sama sa dušom starom hiljadu godina.
Davila se svakim novim udisajem u svetu gde ga nije bilo .Ciklični krugovi,zatamnjenih ivica širili su se i grčili oko nje .Srce prepuno iskidanih sećanja.Fragmenti samoće.Pogled u magli ,oivičen njenim uzaludnim dolaskom.Jer,bio je odlazeći...
.....
Za trenutak bi joj se tužno osmehnuo i nestao..Kao iluzija..

 

[Branko Lori]

Sakriveno na jedno mesto ,sigurno i tiho ,do koga je nemoguće stići bez mogućnosti da se izgubiš.
A to i jeste magija..zalutati u sebe.

Nije joj mogao pomoći.Izmicao je.Za život dalje .Ostavljao tragove koje je ćuteći pratila,susrećući se sa praznim licima koja joj ništa nisu značila. Uvek je sa umiranjem nosila nadu u sebi da će ga sustići.Nasilni odlasci donosili su joj samo bol.Krvarila je šapćući njegovo ime na bezbroj jezika .Rađala se nemirna i sama sa dušom starom hiljadu godina.
Davila se svakim novim udisajem u svetu gde ga nije bilo .Ciklični krugovi,zatamnjenih ivica širili su se i grčili oko nje .Srce prepuno iskidanih sećanja.Fragmenti samoće.Pogled u magli ,oivičen njenim uzaludnim dolaskom.Jer,bio je odlazeći...
.....
Za trenutak bi joj se tužno osmehnuo i nestao..Kao iluzija..Pogledajte prilog 1378416

Ispod moje kože nedovršena pesma ,neopipljiva rana reči koje sam namenio tebi i ...
Jedne večeri otiči ću zauvek , samo još da ispišem svoju samoću
Za mene je svo cveče odavno mrtvo
Negde u mom sećanju iza kamenih zidina obraslih bršljenom ostali su moji letnji snovi , grle moje zaledjeno sunce na drugoj strani moga neba
ledim se kao sura stena u svojoj samoći
A leto je opet !
Deo moje duše sačuvao je svoje misterije , svoje tajne iz nekadašnjeg života
Života u kom sam te već voleo
Tvoj dom nije tamo gde si rodjena, dom je mesto gde prestaju svi tvoji pokušaji bekstva
B.L.
........................
.....................

 

[Branko Lori]

kad zaboravis juli
i kad
sve se desi i prodje
tada bih da te sretnem
i neces srecna biti
slutim
jer su andjeli i djavli
i narcis i grijeh
potrebni za smijeh
..............
..............

 

[Branko Lori]

Nije joj mogao pomoći.Izmicao je.Za život dalje .Ostavljao tragove koje je ćuteći pratila,susrećući se sa praznim licima koja joj ništa nisu značila. Uvek je sa umiranjem nosila nadu u sebi da će ga sustići.Nasilni odlasci donosili su joj samo bol.Krvarila je šapćući njegovo ime na bezbroj jezika .Rađala se nemirna i sama sa dušom starom hiljadu godina.
Davila se svakim novim udisajem u svetu gde ga nije bilo .Ciklični krugovi,zatamnjenih ivica širili su se i grčili oko nje .Srce prepuno iskidanih sećanja.Fragmenti samoće.Pogled u magli ,oivičen njenim uzaludnim dolaskom.Jer,bio je odlazeći...
.....
Za trenutak bi joj se tužno osmehnuo i nestao..Kao iluzija..Pogledajte prilog 1378416

 

[Zelena milja]

Tvoj dom nije tamo gde si rodjena, dom je mesto gde prestaju svi tvoji pokušaji bekstva

 

[Branko Lori]

 

[Rusalka]

 

[Zelena milja]

Nit po nit razvlačim sećanja.Runama pišem priče iz tama ,sabijenih duboko pod žičanim ranama.Patnja je odjek nekih reči ,neizgovorenih .Obespravljenih i zabranjenih.Anatemisanih.
I nikad ih neću izreći !...
Uviću se svojim tišinama.Jer prognaće me neke istine koje nisu za mene.Niti su od mojih svetova.
......
Uzaludne su sve tupe želje.Ne umem.Odriču me se...

S

 

[Branko Lori]

To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu.
Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je.
Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
H. L. Borhes

 

[Zelena milja]

Sačuvaj je za snove ,tamo te ne ume boleti...sanjaj je kao melem i tišinu. Pronađi smisao u besmislu .
Dotakni je mislima i oseti kako upija sav čemer nakupljen dugogodišnjem traganjem ,jer ona poznaje svaku tvoju ranu ,svako mesto koje boli.
Sačuvaj sećanje na nju.
......
Biće tu i

kada ti odavno nestaneš u svojom lutanjima.

 

[Branko Lori]