Istočnogermanska ili zapadnoslovenska plemena?

[vučko]

Kada smo već kod Venetie, da pogledamo malo toponimiju. Ustvari ne znam gde da počnem.

Idemo redom:

VENEZIA (sloven. Venecija)
Već samo ime navodi na to da su ga osnovali Veneti (Sloveni). Dakle osnovali su ga ljudi iz AKVILEJE (sloven. Oglej) - naseobina uz granicu sa Slovenijom - koji su bežali prema pred Hunima u 5. veku
https://hr.wikipedia.org/wiki/Venecija

AKVILEJA (sloven. Oglej) dolazi od slovenačkog glagola oglédati -am [SIZE=-1]dov.[/SIZE], ogléj [SIZE=-1]in[/SIZE] oglèj ogléjte, [SIZE=-1]stil.[/SIZE] oglédi oglédite - gledanjem nešto opaziti/zapaziti
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ogle&hs=1

 

[Engelbert Humperdinck]

Kao prvo, ja i dalje ne dobih odgovor.

Kao drugo, pročitaj temu od početka pa ćeš videti da linija između Slovena/Srba i neSlovena ide od severa Nemačke, preko Bavarske, Švajcarske, Austrije, Slovenije skroz dole na jug do Italije, odnosno Venetije.

Kao treće, u Venetiji postoji drevna slovenska toponimija, kao i u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj.

Kao četvrto, Sloveni/Srbi se i danas nalaze na toj liniji - istina, ta linija se pomera prema istoku; slovenske/srpske manjine se i dan danas nalaze u Italiji, Austriji, Nemačkoj.

Kao peto, imaš jednog od vodečih evropskih lingvista, Italijana Maria Alineia, koji kaže da su Sloveni/Srbi autohtoni na Balkanskom poluostrvu.


Daj komentar bar na jedan od tih 5 tačaka, pa da idemo dalje.

Doista, idemo dalje. Definiraj 'drevno" (vremenski period) u Sloveniji. Npr. drevna toponomastika, posebno bogato posvjedočena antroponimija (što potvrđuju natpisi sa imenima koja se pronalaze i u zapadnom galskom arealu), u tim krajevima je nepobitno keltska, numizmatika (novčići, Kelti su imali svoje kovnice npr. u Celju, "v Celeji bila keltska kovnica", vidi prvi sken Vere Kolsek) i latenski arheološki nalazi.

Vera Kolsek, Keltski novci iz Celja, Arheoloski vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 410-411.

Primjeri drevniih keltskih imena na natpisima iz Slovenije:

Spojler

Radoslav Katičić, Keltska osobna imena u Sloveniji, Arheološki vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 149-151.

Latenski (keltski) arheološki nalazi u Sloveniji.

Darja Pirkmajer, Kelti na Celjskem: arheološka razstava Pokrajinskega muzeja Celje, 1991, str. 14-15.

Eto, nisi se ni pomjerio pošteno prema jugu, par klipova imaš u tom kotaču.

Kako to da ne koristiš više naziv "Helmsko poluostrvo" za Balkan, nije valjda da si napokon negdje pročitao (npr. kod českog jezikoslovca Josefa Janka, Slavia, IX, Praha, str. 346) da je "helm" germanska posuđenica "šljem" u slovenskim jezicima?

Šljemsko poluostrvo.

 

[vučko]

Doista, idemo dalje. Definiraj 'drevno" (vremenski period) u Sloveniji. Npr. drevna toponomastika, posebno bogato posvjedočena antroponimija (što potvrđuju natpisi sa imenima koja se pronalaze i u zapadnom galskom arealu), u tim krajevima je nepobitno keltska, numizmatika (novčići, Kelti su imali svoje kovnice npr. u Celju, "v Celeji bila keltska kovnica", vidi prvi sken Vere Kolsek) i latenski arheološki nalazi.

Mašala, ti li si?

Pa eto pišem "venetske" toponime, polako.

 

[Engelbert Humperdinck]

Kada smo već kod Venetie, da pogledamo malo toponimiju. Ustvari ne znam gde da počnem.

Idemo redom:

VENEZIA (sloven. Venecija)
Već samo ime navodi na to da su ga osnovali Veneti (Sloveni). Dakle osnovali su ga ljudi iz AKVILEJE (sloven. Oglej) - naseobina uz granicu sa Slovenijom - koji su bežali prema pred Hunima u 5. veku
https://hr.wikipedia.org/wiki/Venecija

AKVILEJA (sloven. Oglej) dolazi od slovenačkog glagola oglédati -am [SIZE=-1]dov.[/SIZE], ogléj [SIZE=-1]in[/SIZE] oglèj ogléjte, [SIZE=-1]stil.[/SIZE] oglédi oglédite - gledanjem nešto opaziti/zapaziti
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ogle&hs=1

Veneti se spominju u 4. v. prije Hrista kod Pseudo-Skilaksa, prije Histra i Liburna.

"19. And after the Keltoi are the Enetoi (Veneti), a community and the river Eridanos (Po) among them. And of the Enetoi the coastal voyage in a direct line (from the city of Pise) is of days, one."

Graham Shipley, Pseudo-Skilax's PERIPLOUS, Text, Translation and Commentary, Bristol, 2001, pp. 27, 57.


Po njima je Venecija dobila ime, a to nije bila slovenska kultura.

G. B. Pellegrini, A. L. Prosdocimi, La lingua venetica, vol. I, Le iscrizioni, Padova, 1967, 327.

 

[vučko]

Veneti se spominju u 4. v. prije Hrista kod Pseudo-Skilaksa, prije Histra i Liburna.

Da, i?

Po njima je Venecija dobila ime, a to nije bila slovenska kultura.

Naravno da po njima, koji su preci Slovena/Srba. Još čekam odgovor zašto?

 

[vučko]

Kada smo već kod Venetie, da pogledamo malo toponimiju. Ustvari ne znam gde da počnem.

Idemo redom:

VENEZIA (sloven. Venecija)
Već samo ime navodi na to da su ga osnovali Veneti (Sloveni). Dakle osnovali su ga ljudi iz AKVILEJE (sloven. Oglej) - naseobina uz granicu sa Slovenijom - koji su bežali prema pred Hunima u 5. veku
https://hr.wikipedia.org/wiki/Venecija

AKVILEJA (sloven. Oglej) dolazi od slovenačkog glagola oglédati -am [SIZE=-1]dov.[/SIZE], ogléj [SIZE=-1]in[/SIZE] oglèj ogléjte, [SIZE=-1]stil.[/SIZE] oglédi oglédite - gledanjem nešto opaziti/zapaziti
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ogle&hs=1

Ako idemo dalje:

UDINE (sloven. Videm)
Ovo ime dolazi od reči vid, odnosno videti. U Sloveniji ima 6 naselja sa imenom Videm i jedno Videž, da ne nabrajam svih sa korenom -vid.

Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. The origin of the name Udine is unclear. It has been tentatively suggested that the name may be of pre-Roman origin, connected with the Indo-European root *ou̯d - 'udder' used in a figurative sense to mean 'hill'.The Slovene name Videm (with final -m) is a hypercorrection of the local Slovene name Vidan (with final -n), based on settlements named Videm in Slovenia.The Slovene linguist Pavle Merkù characterized the Slovene form Videm as an "idiotic 19th-century hypercorrection."
https://en.wikipedia.org/wiki/Udine

 

[Engelbert Humperdinck]

Da, i?



Naravno da po njima, koji su preci Slovena/Srba. Još čekam odgovor zašto?

Ako su drevni Veneti preci Slovena ili Srba, šta onda ovdje piše?

Aldo Luigi Prodoscimi, Le iscrizioni venetiche su pietra di Padova e di Vicenza, Atti dell' Istituto Veneto di Scienze Lettere ed Arti, CXX, Venezia, 1961-1962, str. 751, Tav. IV.

Ako idemo dalje:

UDINE (sloven. Videm)
Ovo ime dolazi od reči vid, odnosno videti. U Sloveniji ima 6 naselja sa imenom Videm i jedno Videž, da ne nabrajam svih sa korenom -vid.

Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. The origin of the name Udine is unclear. It has been tentatively suggested that the name may be of pre-Roman origin, connected with the Indo-European root *ou̯d - 'udder' used in a figurative sense to mean 'hill'.The Slovene name Videm (with final -m) is a hypercorrection of the local Slovene name Vidan (with final -n), based on settlements named Videm in Slovenia.The Slovene linguist Pavle Merkù characterized the Slovene form Videm as an "idiotic 19th-century hypercorrection."
https://en.wikipedia.org/wiki/Udine

"Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000." Komedija.

 

[Сребрена]

Graham Shipley, Pseudo-Skilax's PERIPLOUS, Text, Translation and Commentary, Bristol, 2001, pp. 27, 57.

Nije to jedini pomen ni tumačenje porekla, smatrani su i Ilirima

str 267 Herodotus: A sketch of the life of Herodotus. Chio. Euterpe. v. 2. Euterpe ...Аутор: Herodotus

https://books.google.rs/books?id=tA...5YQ6AEISTAI#v=onepage&q=eneti herodot&f=false

Eneti, još bolje Heneti

Herodotus, Том 3 Аутор: Herodotus
str 126-7
https://books.google.rs/books?id=bw...4Q6AEIKzAC#v=onepage&q=heneti herodot&f=false

Pa,eto, znam i ja jednu reč koju koriste Slovenci za sto (astal))- miza, koja je iz persijskoj jezika (dal baš od Medjana, ne znam)
A znamo svi takođe za zapis putopisca Nikola de Nikole o Srbinu, poreklom od Parćana, koji u Jedrenu u 16.veku (ove ere) ratuje kao delija.
Verovatno nije od Veneda koji su zabeleženi oko Crnog mora, nego , kao što sam reče, poreklom iz Persije.

A i Baltičko (Suebsko)) more jednači se sa venetskim/Venedskim

.....

str 37 Ogledalo Iliriuma, iliti dogodovština Ilirah, Slavinah, stražnji put ..., Том 1 Аутор: Ivan Švear
https://books.google.rs/books?id=mK...8Q6AEIHjAA#v=onepage&q=heneti herodot&f=false

 

[Engelbert Humperdinck]

Nije to jedini pomen ni tumačenje porekla, smatrani su i Ilirima

str 267 Herodotus: A sketch of the life of Herodotus. Chio. Euterpe. v. 2. Euterpe ...Аутор: Herodotus

https://books.google.rs/books?id=tA...5YQ6AEISTAI#v=onepage&q=eneti herodot&f=false

Eneti, još bolje Heneti

Herodotus, Том 3 Аутор: Herodotus
str 126-7
https://books.google.rs/books?id=bw...4Q6AEIKzAC#v=onepage&q=heneti herodot&f=false

Pa,eto, znam i ja jednu reč koju koriste Slovenci za sto (astal))- miza, koja je iz persijskoj jezika (dal baš od Medjana, ne znam)
A znamo svi takođe za zapis putopisca Nikola de Nikole o Srbinu, poreklom od Parćana, koji u Jedrenu u 16.veku (ove ere) ratuje kao delija.
Verovatno nije od Veneda koji su zabeleženi oko Crnog mora, nego , kao što sam reče, poreklom iz Persije.

A i Baltičko (Suebsko)) more jednači se sa venetskim/Venedskim

.....

str 37 Ogledalo Iliriuma, iliti dogodovština Ilirah, Slavinah, stražnji put ..., Том 1 Аутор: Ivan Švear
https://books.google.rs/books?id=mK...8Q6AEIHjAA#v=onepage&q=heneti herodot&f=false

Imaš dovoljno svojih tema da razvijaš nestvarne jezikoslovne hipoteze (jedna lasta ne čini proljeće), ovdje se priča specifično o italijanskim Venetima i njihovoj kulturi, oni su u direktnoj vezi s nastankom imena Venecija. Nigdje nisam napisao da je to gore kod Pseudo-Skilaka jedini pomen niti autor nešto posebno piše o njihovom porijeklu. Ne mora svaki pomen Veneta u antici da znači automatski i pomen Slovena, u tome je stvar. Pogotovo, Veneti na Visli ne moraju biti u srodstvu sa italijanskim ili nekim drugim.

Ilirska hipoteza italijanskih Veneta je, na žalost, odbačena iz lingvističkih razloga (pogrešno čitanje natpisa tokom 19. i 20. vijeka je dovelo do pogrešnih fonetskih tumačenja, detaljno objašnjenje ima kod Dorjane Širole: Two pre-Roman Alphabets of Northern Italy: Venetic and Raetic, doktorska disertacija, Oxford, 2004) ali bih volio da su Iliri sa Balkana jer skoro 300 njihovih natpisa ne idu u prilog autohtonosti Slovena na Balkanu niti u Italiji.

 

[Сребрена]

Imaš dovoljno svojih tema da razvijaš nestvarne jezikoslovne hipoteze (jedna lasta ne čini proljeće), ovdje se priča specifično o italijanskim Venetima i njihovoj kulturi, oni su u direktnoj vezi s nastankom imena Venecija. Nigdje nisam napisao da je to gore kod Pseudo-Skilaka jedini pomen niti autor nešto posebno piše o njihovom porijeklu. Ne mora svaki pomen Veneta u antici da znači automatski i pomen Slovena, u tome je stvar. Pogotovo, Veneti na Visli ne moraju biti u srodstvu sa italijanskim ili nekim drugim..

Мислим да ниси меродаван да оцениш колико је мени тема довољно, као што ја нисам меродавна да утврдим колико је теби никова потребно.

Северноиталијански Венети су однекуд дошли, видиш да још неки аутори антике бележе њихове сеобе.Успут, овде се прича о западнословенским племенима (и источногерманским) па су тако Венети дошли на ред, у вези са Венедима и Вендима.
Што се тиче тога да Венети на Висли не морају да буду сродни северноиталијанским Венетима, подсетићу те на то сваки пут кад будеш проговорио о Германима, под било којим именом- како Германи из Германие инфериор не морају да буду сродни Германима из Германије супериор, а ни једни ни други понаособ и заједно, не морају да буду сродни било којим другим племенима са егзонимом Германа, поесбно не онима другачијег назива.

Таман сам бистрила један знанствени рад на исту тему, па да теби и Вучку оставим линк:
http://web.archive.org/web/20070119....uibk.ac.at/~c61705/DISSERTATION-Volltext.pdf

Мени се засад свиђа да издвојим делић о атипичним дугобрадим Лангобардима, које поменух негде овде:

 

[ИгарЈ]

Naravno da po njima, koji su preci Slovena/Srba. Još čekam odgovor zašto?

Блажено незнање.

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica hrvatska, Zagreb 2008, 41.

 

[Engelbert Humperdinck]

Мислим да ниси меродаван да оцениш колико је мени тема довољно, као што ја нисам меродавна да утврдим колико је теби никова потребно.

Северноиталијански Венети су однекуд дошли, видиш да још неки аутори антике бележе њихове сеобе.Успут, овде се прича о западнословенским племенима (и источногерманским) па су тако Венети дошли на ред, у вези са Венедима и Вендима.
Што се тиче тога да Венети на Висли не морају да буду сродни северноиталијанским Венетима, подсетићу те на то сваки пут кад будеш проговорио о Германима, под било којим именом- како Германи из Германие инфериор не морају да буду сродни Германима из Германије супериор, а ни једни ни други понаособ и заједно, не морају да буду сродни било којим другим племенима са егзонимом Германа, поесбно не онима другачијег назива.

Таман сам бистрила један знанствени рад на исту тему, па да теби и Вучку оставим линк:
http://web.archive.org/web/20070119....uibk.ac.at/~c61705/DISSERTATION-Volltext.pdf

Мени се засад свиђа да издвојим делић о атипичним дугобрадим Лангобардима, које поменух негде овде:

Samo ti izdvajaj... Tvoji su odnekud isto došli, to važi za svakoga na ovoj Zemlji, jučer, danas, sutra.

Kako se uopće italijanski Veneti mogu povezivati sa Slovenima? Najobičnija krađa tuđe istorije.

G. B. Pellegrini, A. L. Prosdocimi, La lingua venetica, vol. I, Le iscrizioni, Padova, 1967, str. 573.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Блажено незнање.

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica hrvatska, Zagreb 2008, 41.

Zar ne ide u novije vrijeme mišljenje sve više ka tome da govorimo o Keltima?

 

[vučko]

Блажено незнање.

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica hrvatska, Zagreb 2008, 41.

Drugi značajan izvor jeste Vitae sanctorum Columbani (615), gde J. Bobbiensis navodi Venete, koji se nazivaju Slovani. U originalu čitamo: »termini Venetorum qui et Sclavi dicuntur.« A malo kasnije još i še hroničar
Fredegar (7. st.), za 631 godinu piše o Slovanima, koji su nazvani Vinedi (Sclavi coinomento Winidi). U nastavku tog izvoda autor upotrebi zanimljivi imenski izvedenici Wenedus in Venedorum".
https://www.academia.edu/17139793/Razbiranje_ilirskih_jezikov_by_Vinko_Vodopivec

Što bi Slovenac rekao: "Obriši se izpod nosa".


"...koji pokazuje osobite veze s italskim i germanskim jezicima."

Još mi samo reci kako je g. Matasović došao do tog saznanja. Hvala.

 

[vučko]

Zar ne ide u novije vrijeme mišljenje sve više ka tome da govorimo o Keltima?

Keltima, Venetima, Vendima,..ni sami više neznate kako bi ih nazvali.

 

[vučko]

"Alinei bukvalno navodi sledeće: »Početi moram sa tim, da počistim sa jednom od najabsurdnijih posledica tradicionalne hronologije: 'dolazak', i to čak u istorijskom periodu Slovana na na nemerljivo područje, kakvog danas naseljavaju ...jedini logičan zaključak jeste da je južna grana Slovana najstarija i da su se od nje razvili, na različite načine i i možda u različitim peiodima , zapadna i istočna grana Slovan...Danas tek još manjina kesperata podpupire teorijo o kasnom doseljenju Slovana…jer ni jedna od verzija kasnog doseljavanja ne odgovara na pitanje: šta je omogučilo Slovanom, da su iz svojih bronastovekovnih ognjišta postali dominantno ljudstvo u Evropi…"
[7] M. Alinei, Origini delle lingue d'Europa, vol.2., Il Mulino Ed., Bologna 2000.

https://www.academia.edu/17139793/Razbiranje_ilirskih_jezikov_by_Vinko_Vodopivec

 

[Engelbert Humperdinck]

Srbi i Sloveni progovorili u drevnoj Italiji.


Str. 143.

Str. 147.

Spojler

Str. 149.

Str. 149-150.

Str. 151.

Str. 152-153.

Str. 153-154.

Str. 155.

Str. 156.

Str. 157.

Michel Lejeune, Manuel de la langue venete, Heidelberg, 1974, str. 143, 147-157.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Keltima, Venetima, Vendima,..ni sami više neznate kako bi ih nazvali.

Oprosti, jesi li mi nešto htio smisleno kazati?

 

[vučko]

Oprosti, jesi li mi nešto htio smisleno kazati?

Aha. To što sam ti rekao. Ne zna se kako da se ih nazove, a ustvari se radi o kontinuitetu naroda pod različitim imenima. Pročitaj temu od početka.

 

[vučko]

Srbi i Sloveni progovorili u drevnoj Italiji.

Nisam znao da je venetski jezik dešifrovan.

 

[vučko]

Таман сам бистрила један знанствени рад на исту тему, па да теби и Вучку оставим линк:
http://web.archive.org/web/20070119....uibk.ac.at/~c61705/DISSERTATION-Volltext.pdf

Мени се засад свиђа да издвојим делић о атипичним дугобрадим Лангобардима, које поменух негде овде:

Winiler=Langobarden (Paulus Diaconus). - Winiler und Wandalen sind mit Vinidi=Wenden verwechselt.

 

[vučko]

Ako idemo dalje:

UDINE (sloven. Videm)
Ovo ime dolazi od reči vid, odnosno videti. U Sloveniji ima 6 naselja sa imenom Videm i jedno Videž, da ne nabrajam svih sa korenom -vid.

Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. The origin of the name Udine is unclear. It has been tentatively suggested that the name may be of pre-Roman origin, connected with the Indo-European root *ou̯d - 'udder' used in a figurative sense to mean 'hill'.The Slovene name Videm (with final -m) is a hypercorrection of the local Slovene name Vidan (with final -n), based on settlements named Videm in Slovenia.The Slovene linguist Pavle Merkù characterized the Slovene form Videm as an "idiotic 19th-century hypercorrection."
https://en.wikipedia.org/wiki/Udine

Idemo dalje:

TARVISIO (sloven. Trbiž)
https://en.wikipedia.org/wiki/Tarvisio

TREVISO
https://en.wikipedia.org/wiki/Treviso

TRAVESIO
https://en.wikipedia.org/wiki/Travesio

TREVIGNANO
https://it.wikipedia.org/wiki/Trevignano

TRIVIGNANO
https://it.wikipedia.org/wiki/Trivignano

To je Trebež ili skračeno Trbiž.
Etimologija reči trébež -a m (ẹ̑) 1. trebljenje: dogovoriti se za trebež na skupnem zemljišču / iti v trebež // kar se pri trebljenju odstrani: sežigati trebež po travnikih; uporabljati trebež iz jarkov za kompost 2. nar. zemljišče, svet, s katerega je odstranjeno drevje, grmovje, zlasti gozd; krčevina: prekopavati trebež; pasti na trebežu 3. nar. vrhnja rahla plast z ostanki rastlin na iztrebljenem svetu: rodoviten trebež na barju ◊ čeb. iztrebki čebel pri čistilnem izletu; vet. plodove ovojnice, ki se po porodu izločijo iz maternice ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=treb&hs=1)
Znači zemlju na kojoj posećeš šumu, žbunje; istrebiš šumu, žbunje od glagola trebiti.

Ovi toponimi TRIBAN, TRIBANJ a pogotovo TRIBALJ veoma podsečaju na pleme/narod TRIBALE.
На Трибале подсјећају и многи хидроними и топоними.
•Трибал, село у цриквеничком крају,
•Трибан, село у околини Бенковца,
•Трибија заселак у височком крају у Босни,
•Трибинал, врх на планини Мосор,
•Травунија (Херцеговина), дуго је у записима називана Тривалијом...(https://sr.wikipedia.org/sr/Т%D...B0ли)

Late Latin tribulationem (nominative tribulatio) "distress, trouble, affliction" (c.200), from tribulatus, past participle of tribulare "to oppress, afflict," a figurative use by Christian writers of Latin tribulare "to press," also possibly "to thresh out grain," from tribulum "threshing sledge," from stem of terere "to rub" (see throw) + -bulum, suffix forming names of tools.

http://www.etymonline.com/index.php?...earchmode=none
"to thresh out grain" znači u prevodu "mlatiti žito da ispadnu zrna", odnosno trebiti žito
"to rub" znači u prevodu "trljati, odstraniti, ukloniti", odnosno trebiti

»Odmah dalje na severu, između Dubrovnika i Kotora, prostirala se oblast Tribunium, Tribunia, docnije Tribigna, grčki Τερβοννιι naseljena Terbunijatima ili Tribunjanima, slovenski (Tribin) ali u titulama srpskih kraljeva napisana svagda u pogrčenoj formi vizantijskih kancelarija kao Tpaвoyни (i Tpeвoyни, Tpoвoyни). Biće da je ovo ime ilirskoga porekla pa su ga Sloveni preinačili (sa odjekom na tribiti)« (Jireček, 1988, str. 65).

Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.


"Biće da je ovo ime ilirskoga porekla pa su ga Sloveni preinačili (sa odjekom na tribiti)" Koja je to logika? Znači Sloveni, odnosno Srbi pre toga nisu imali reč za trebiti, odnosno na ikavskom tribiti?

Jeste ilirskog porekla, a to jeste istovetno sa "praslovenskog porekla", odnosno "prasrpskog porekla".

trebiti - ukloniti suvišno iz nečega
trebuh (slovenač.) odnosno trbuh (srp.) istog je porekla, ne treba ni objašnjavti zašto

Naravno, ako pogledamo toponime po slovenskom svetu ima ih na stotine sa tim korenom -treb.

 

[vučko]

<br>
<em

 

[Сребрена]

. Pogotovo, Veneti na Visli ne moraju biti u srodstvu sa italijanskim ili nekim drugim..

"Nesrodni " su i galsko (keltski?) Veneti iz Armorike, koji su dali ime gradu Vannes https://en.wikipedia.org/wiki/Vannes
odn. Gwened, Bro Gwened ( Breton: Bro-Wened), or Vannetais (French: Pays Vannetais)
It is unrelated to the Welsh realm and county of Gwynedd, which developed from Latin Venedotia.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bro_Gwened

mapa:
http://upload.wikimedia.org/wikiped...s_Towns.png/760px-Map_Gallia_Tribes_Towns.png

..na venetskoj vikipediji pišu, na venetskom jeziku, da su poreklom od Veneta iz Venecije
La popolasion dei Vèneti a xera stansià inte ƚa xona del Morbihan, in bretagna (che xera parte de ƚa Galia). La ƚora capitale la xera Darioritum (oncò xe Vannes)...Tante 'olte se pensa che i gabia ƚa stésa orixene dei Veneti de ƚe Venesie. https://vec.wikipedia.org/wiki/Vèneti_(celti)

 

[Сребрена]

UDINE (sloven. Videm)
Ovo ime dolazi od reči vid, odnosno videti. U Sloveniji ima 6 naselja sa imenom Videm i jedno Videž, da ne nabrajam svih sa korenom -vid.

Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. The origin of the name Udine is unclear.
https://en.wikipedia.org/wiki/Udine

..In serbo il castello era designato come "Belgrado in Friuli", in tedesco "Velgrat", "Velgradt", "Belgratt".
I Veneziani lo chiamavano "Belgrado", il comune di Varmo, la provincia di Udine e la regione Friuli-Venezia Giulia.

Zamak u venetskom delu Italije postoji pod imenom Belgrado od 1001.godine.
http://www.picmediofriuli.it/enciclopedia/pdf/4.5.5.pdf

#476
http://forum.krstarica.com/showthread.php/432630-Сербски-времеплов/page20