Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Pretpostavljam da ne znaš od kad postoji austrijska Vojna Krajina u ovim granicama:
![]()
Religijski sastav stanovništva hrvatsko-slavonske Vojne Krajine 1857. godine je sledeći: 58.8% rimokatolika, 40.3% pravoslavnih, 0.8% evangelista.
Како је последњи Аустро-турски рат био завршен 1791. г. заиста је у контексту "ко је чувао границу" небитно какав је верски састав Војне Крајине био 60 година касније. Верујем да си и сам могао наћи податак о верском саставу становништва ВК у неко раније доба, да си хтео изнети објективну реплику.
Но, хајде да видимо какав је састав становништва био у доба када су Аустрија и Турска заиста улазили у сукобе.
1732. године је у Вараждинском генералату пописано 4.438 православних домаћинстава, а идуће године је укупан број крајишких домаћинстава утврђен на 7.815. Ако претпоставимо да се у тих годину дана нису десиле битније промене, долазимо да постотка од 56,78 православних домаћинстава од укупног броја крајишких.
Или нешто ранији подаци за Лику и Крбаву: приликом њиховог укључивања у Карловачки генералат 1712. године сачињен је детаљан попис тамошњих насеља, становништва и земљишних поседа, којим је утврђено да у овим областима има 35 насеља са укупно 26.503 становника – 20.500 православне вере и 6.003 римокатоличке. Проценте је небитно рачунати, довољно је очигледно.
Приликом формирања Банске крајине, већинско становништво је такођер било православно. Једино је Славонска посавина тј. посавска крајина имала већинско римокатоличко становништво. (у тренутном недостатку боље референце податке црпим из белешки са предавања професора Војина Дабића, али се исти могу наћи и у његовим радовима Банска крајина од краја XVII до половине XVIII века, Београд 1982 и Карловачки генералат 1683-1746. године, Београд 1996.)