I2a2 L38 - N78257 je Алпски Келт
R1b1a2a1a2b (P312+, U152+) - E15955 такође (стара Галија и сев. Италија - Итало-Гали). Овај је могући представник Виланова културе, али пошто је Бугарин нека буде халштатски Келт)
Међу L11 (очинска за P312 и S21 aka U106) такође има Келта.
P312 je настала у Европи пре 3575±400 година (по Кљосову), а ово би био типичан резултат на 67 маркера, с болдованим битним маркерима:
13 24 14 11 11 14 12
12 12
13 13 29 - 17 9 10 11 11 25 15 19 29 15 15 17 17 - 11 11 19 23 15 15 18 17 36 38 12 12 - 11 9 15 16 8 10 10 8 10 10 12 23 23 16 10 12 12 15 8 12 22 20 13 12 11 13 11 11 12 12 (P312)
Шта уочавам као проблем балканске М205? Недостатак прелаза западњачких узорака према Балкану. Очигледно је да су на западу прилично повезани са Алпима и кретањима Келта, али фали карика која их повезује са Балканом. Требало би проверити да ли чешки узорак стоји ближе западњацима или бугарско-румунским - ја мислим да ће бити ближи западу. Наиме, Келти су се очигледно ширили већим речним токовима па су тако и Дунавом могли доћи и до западних Карпата где су се бавили металургијом (волели су обраду метала што се види из њихових бајки). Верујем да су српско-бугарско-румунски узорци имали свој корен рецимо у егејској Македонији па се отуд ширили у два правца. Дакле, питање је како су са Алпа проширили у ове крајеве?
То се могло учинити на два начина: 1) природним путем и 2) циљно.
Овај други начин пружа више могућих одговора. Рецимо, то је могао бити премештај неке римске легије са простора западног Царства на исток, око Солуна нпр. Такву могућност би требало истражити у историјским документима, да ли се уопште и десила. Такође, могло се доћи на исток и у својству трговаца јер је у средњем веку и Венеција имала врло блиске везе са Византијом премда су се мрзели из дна душе. Наравно, могао је неко доћи у Византију и као плаћеник попут Варјага, али ту скандинавску генетику имамо око Солуна и Цариграда и позната је у историји. Неке од ових кретања нису морале ићи копном већ и морем.
Природно насељавање је последица миграције и ширења културе итд итд. Келти су Дунавом стигли и до Поморавља, Повардарја па све до Мале Азије где се читава област по њима звала Галатија (Галата-сарај, хаха). Келтских локалитета има на том потезу попут налазишта на Јухору, на пример. Постојала је и заједница на западном Балкану (Јаподи). Ако проучимо друштвену организацију Келта на западу Европе, видимо да они нису имали неке амбиције да стварају озбиљније државе и уопште државну заједницу. Само је Ирска имала више од 10 ''краљевина'', Будика је успела накратко ујединити британске Келте, Верциногеторикс ове у Француској што је по мени оставило последицу данас да немамо јаче келтске групације осим шаке јада у изолованим или удаљеним просторима који нису били толико на удару '''великих сила''. Зато сумњам да су Келти могли живети другачије и на овим просторима: једни ратовали, други копали руде (или земљу), а трећи скупљали травке по светим шумама. Иако се Келти не помињу у време доласка Славена, сигурно је њихових потомака било овде, раштрканих у малим енклавама и асимилованих у већинско окружење. Међу тим групицама асимилованих Келта, могло је бити и М205 као врло мале заједнице у оквиру њих.
Ако су ''српски'' М205 међусобно удаљени само +/- 1000 година, могуће је да је заједница којој су припадали негде у то време доживела ефекат ''bottleneck'' који је нпр. више погодио келтске R1b, а до тада мањинска М205 успева преживети и до данас се изузетно разгранати. Кад би поуздано знали временски период заједничког претка, знали би и који је то догађај проузроковао ''bottleneck''. Ипак, или су то били славенско-германски (па и аварски) упади на Балкан све до Солуна и Пелопонеза, али и разни други унутрашњи сукоби који су се могли десити након тога у Византији (у 11.веку је беснео грађански рат). Чини ми се да је то ипак било новијег датума јер ако су М205 даљим пореклом из егејске Македоније, упади Турака и агонија распада система у Византији могли су покренути одређене скупине у сеобе. У том случају правац ка западу одговара баш том моменту. Правац ка Бугаској и Румунији више одговара нешто ранијем периоду тј. кретањима Влаха, мада у време када су Османлије прикљештиле Цариград, сеоба у том правцу је такође била сигурна. Да ли је неко поредио блискост бугарско-румунских са чешким? Можда сам превидео информацију
Извините на дугачком посту.
