Црногорци - Срби или посебан народ

[Brđanin]

Pismo specijalnog agenta zaduženog za posrbljavanje Boke, Vuka Popovića, svom šefu Vuku Karadžiću. Pokušavao je na silu Bokelja da ubijedi kako je Srbin

@Q. in perpetuum hibernum
@RickRoss

 

[Brđanin]

Koga više volite?
Sveto 3 M posrbljavanja (Milutinovića, Medakovića i Milakovića) ili 3 vuka koja pojedoše Crnu Goru (Karadžića, Vrčevića i Popovića)?

 

[Brđanin]

 

[Brđanin]

@RickRoss

 

[Kotromanicev sin]

Pogledajte prilog 1682426

Ово је читав цитат;

 

[Brđanin]

Ово је читав цитат;

Pogledajte prilog 1682436

Ono sam iz sprdnje objavio.

 

[RickRoss]

Pogledajte prilog 1682430
@RickRoss

A opet najstariji poznati guslar bio iz Banata - Dimitrije Karaman.

 

[Gospodin Major]

https://www.vijesti.me/vijesti/politika/744768/papovic-srbija-ili-srpska-drzava-nije-nastala-u-zeti

 

[RickRoss]

Pogledajte prilog 1682111
Pismo specijalnog agenta zaduženog za posrbljavanje Boke, Vuka Popovića, svom šefu Vuku Karadžiću. Pokušavao je na silu Bokelja da ubijedi kako je Srbin

@Q. in perpetuum hibernum
@RickRoss

Pa jel uspeo?

 

[Krishna]

@RickRoss @ZabranjeniLegenda @Perperius @Q. in perpetuum hibernum @FDDD @Demagogic @SeverZapad

Nama dalmatinskim Srbima gusle nisu tradicija, nisu ni našim katoličkim komšijama. Ni Srbima iz Bosanske Krajine i Like gusle nisu tradicionalni instrument. Ako čujete nekog Krajišnika da kaže su se gusle tradicionalno svirale u Krajini, taj onda pojma nema. Kod nas u Dalmatinskoj Zagori tradicionalni muzički instrumenti su diple (gajde) i svirala (frula). Ali naša svirala je isključivo dvojnica, za razliku od srbijanske frule koja ima samo jednu cjev. Srbi iz Like pored dipli i svirale imaju i tamburu kao tradicipnalni instrument, ali njihova tambura je drugačija od slavonske i vojvođanske. U Dalmatinskoj Zagori a msm i u Dalmaciji generalno se nikad nije svirala tambura. Evo crteža 'Morlaka' iz Solina iz prošlosti kako sviraju diple tj. gajde (islod Origin and culture) a ne gusle, pošto nisu tj. nismo imali gusle https://en.m.wikipedia.org/wiki/Morlachs#Origine_and_culture

U prethodnom djelu posta rekoh da gusle nemaju veze sa Krajišnicima, a sa kime onda imaju? Gusle su definitivno crnogorski, brđanski, starohercegovački i istočnohercegovački indtrument. Van današnje Crne Gore i istočne Hercegovine gusle su tradicija i u nekim krajevima istočne Bosne i zapadne Srbije, ali radi se o krajevima u kojima velika većina stanovništva ima porijeklo iz današnje CG i istočne Hercegovine i to ne tako daleko porijeklo. Dakle u neke krajeve van CG i IH gusle su donjeli crnogorski, brđanski, starohercegovački i istočnohercegovački migranti/doseljenici/kolonisti. Moj poznanik iz Foče kaže da su gusle tamo tradicija i da su oni (Fočaci) iako pripadaju Bosni kulturološki Hercegovci. Fočanski kraj je naseljen iz IH i CG prije 200-300 godina. Postavlja se pitanje kako to da Krajišnici nemaju gusle kad veliki dio njih ima korjene u Hercegovini pa i današnjoj CG? To je zato što su preci Krajišnika migrirali iz Hercegovine i CG dosta davno (znatno ranije nego u Foču i okolinu npr.) kad ni u Hercegovini ni u CG nije bilo gusala, pa ih nisu mogli ponjeti sa sobom. Gusle su se u IH i današnjoj CG očito pojavile nakon migracija srpskog pravoslavnog naroda iz tih krajeva ka sjeverozapadu u krajiške krajeve. S obzirom da je poznata činjenica da je stanovništvo iz Hercegovine i današnje CG (uglavnom iz Stare Hercegovine) migriralo u krajiške krajeve najviše u 16-om vjeku a Krajišni nemaju gusle dok su migracije iz IH i današnje CG u fočanski kraj, na Glasinac, na Romaniju, u užički kraj itd. bile uglavnom u 18-om vjeku a u navedenim krajevima gusle su tradicija, logika ukazuje da su se gusle u današnjoj CG i istočnoj Hercegovini pojavile najverovatnije u 17-om vjeku.

 

[Perperius]

@RickRoss @ZabranjeniLegenda @Perperius @Q. in perpetuum hibernum @FDDD @Demagogic @SeverZapad

Nama dalmatinskim Srbima gusle nisu tradicija, nisu ni našim katoličkim komšijama. Ni Srbima iz Bosanske Krajine i Like gusle nisu tradicionalni instrument. Ako čujete nekog Krajišnika da kaže su se gusle tradicionalno svirale u Krajini, taj onda pojma nema. Kod nas u Dalmatinskoj Zagori tradicionalni muzički instrumenti su diple (gajde) i svirala (frula). Ali naša svirala je isključivo dvojnica, za razliku od srbijanske frule koja ima samo jednu cjev. Srbi iz Like pored dipli i svirale imaju i tamburu kao tradicipnalni instrument, ali njihova tambura je drugačija od slavonske i vojvođanske. U Dalmatinskoj Zagori a msm i u Dalmaciji generalno se nikad nije svirala tambura. Evo crteža 'Morlaka' iz Solina iz prošlosti kako sviraju diple tj. gajde (islod Origin and culture) a ne gusle, pošto nisu tj. nismo imali gusle https://en.m.wikipedia.org/wiki/Morlachs#Origine_and_culture

Ima u zapadnoj Srbiji. Dvojnice su možda i glavni tradicionalni instrument zapadne Srbije

 

[Perperius]

има и црногорска и херцеговачка и шумадијска итд

Nema ali ima bokeljska i lička kapa

 

[Krishna]

Ima u zapadnoj Srbiji. Dvojnice su možda i glavni tradicionalni instrument zapadne Srbije

Zapadni Srbijanci uz Sremce i Bačvane su da kažem bliži rođaci nama Krajišnicima od ostalih Srba iz avnojevske Srbije. Ne računam naravno potomke krajiških i drugih dinarskih kolonista u Vojvodini između WW1 i WW2 i nakon WW2. Radi se o tome da su Srbi iz zapadne Srbije, Srema i Bačke uglavnom daljim porijeklom iz dinarske zone, dok su oni iz Banata, Pomoravlja, istočne Srbije i još nekih krajeva pretežno starinom iz moravsko-vardarske zone. U lingvističkom i kulturološkom smislu Krajišnicima (izuzev Slavoncima) su najsličniji zapadni Srbijanci od svih Srba u današnjoj Srbiji. Sremci i Bačvani iako imaju većinski dinarsko (često baš krajiško) porijeklo doduše u manjem procentu od zapadnih Srbijanaca, nemaju dinarske mentalitetske, lingvističke i kulturološke crte. Krajiški i drugi dinarski doseljenici u Srem i Bačku iz ranijih vjekova su brzo ili relativno brzo gubili dinarske i dobijali/primali panonske odlike.

 

[Perperius]

Zapadni Srbijanci uz Sremce i Bačvane su da kažem bliži rođaci nama Krajišnicima od ostalih Srba iz avnojevske Srbije. Ne računam naravno potomke krajiških i drugih dinarskih kolonista u Vojvodini između WW1 i WW2 i nakon WW2. Radi se o tome da su Srbi iz zapadne Srbije, Srema i Bačke uglavnom daljim porijeklom iz dinarske zone, dok su oni iz Banata, Pomoravlja, istočne Srbije i još nekih krajeva pretežno starinom iz moravsko-vardarske zone. U lingvističkom i kulturološkom smislu Krajišnicima (izuzev Slavoncima) su najsličniji zapadni Srbijanci od svih Srba u današnjoj Srbiji. Sremci i Bačvani iako imaju većinski dinarsko (često baš krajiško) porijeklo doduše u manjem procentu od zapadnih Srbijanaca, nemaju dinarske mentalitetske, lingvističke i kulturološke crte. Krajiški i drugi dinarski doseljenici u Srem i Bačku iz ranijih vjekova su brzo ili relativno brzo gubili dinarske i dobijali/primali panonske odlike.

Zapadna i istočna Slavonija se razlikuju lingvistički, bar po akcentu. U istočnoj Slavoniji je bukvalno bački govor sa ijekavicom, dok je zaapdna Slavonija sličnija Baniji po govoru.

 

[SeverZapad]

Eo šta kaže chatGPD ili kako već

Ево, да не буде "ни по бабу, ни по стричевима", питао сам CHATGPT-a, и ево шта ми је одговорио:

У средњем веку, на простору српских земаља постојало је више политичких творевина које су се временом развијале, неке као независне државе, а неке као области у оквиру већих српских држава. Ево најзначајнијих српских држава и области:

1. Рашка
Рашка је била централна српска држава од 11. века, када се постепено издваја као доминантна српска територија.
Под влашћу великих жупана, попут Вукана и Стефана Немање, постала је најзначајнија српска држава.
Касније је под Немањићима прерасла у Краљевину Србију (1217) и Српско царство (1346).

2. Зета (Дукља)
Раније позната као Дукља, Зета је била независна под династијом Војислављевића у 11. веку, са краљем Михаилом и његовим сином Бодином.
У 12. веку потпала је под власт Рашке, али је касније, након распада српског царства, поново стекла независност под Балшићима и Црнојевићима.

3. Босна
Босна је у раном средњем веку била српска област под влашћу рашких владара и византијских управника.
У 12. веку се постепено осамостаљује под баном Кулином, а касније се, нарочито у 14. веку, претвара у независну Краљевину Босну.
У њој су владале српске династије Котроманића и њени владари су се титулисали као „краљеви Срба, Босне, Приморја и Западних страна“.

4. Захумље (Хум)
Област у Херцеговини која је у раном средњем веку била под влашћу српских кнежева.
Њоме су владале различите српске династије, укључујући Војислављевиће, Немањиће и Котроманиће.
Касније постаје део босанске државе, а после османског освајања постаје позната као Херцеговина.

5. Травунија
Рана српска област између Захумља и Зете.
Травуњани су били поданици српских жупана и касније део рашке државе.
Под Немањићима била је у саставу српске државе.

6. Конавли
Мања српска област у приморју, између Травуније и Дубровника.
Била је у саставу српских држава, али је касније дошла под утицај Дубровачке Републике.

7. Моравска Србија
После пропасти Српског царства, кнез Лазар формира Моравску Србију (друга половина 14. века).
Била је последња снажна српска држава пре пада под Османлије.

8. Српско царство (1346–1371)
Врхунац српске средњовековне државе, створено од стране цара Стефана Душана.
Обухватало је територије Рашке, Зете, Босне, Захумља, Травуније, Македоније, Епира, Тесалије и дела Бугарске.
После Душанове смрти 1355, царство се постепено распало на мање државе (деспотовине и војводства).

9. Српска деспотовина (1402–1459)
Настала као наставак Моравске Србије, под влашћу деспота Стефана Лазаревића и његовог наследника Ђурђа Бранковића.
Последња српска независна држава пре османског освајања.

Закључак
Све наведене државе и области биле су српске у етничком, језичком и културном смислу, а неке су током историје имале периоде веће или мање политичке независности. У најзначајнијим тренуцима, Србија је била уједињена под Немањићима, а касније под Лазаревићима и Бранковићима. Босна је током 14. века била најмоћнија српска држава након пада Српског царства, док су Зета и Хум често биле у саставу већих српских политичких целина.


Дукља/Зета у раном средњем веку – Током 10. и 11. века, Дукља (касније названа Зета) била је део шире српске области, али је током владавине кнеза Јована Владимира (крајем 10. века) и касније краља Михаила (1043–1081) добила одређену независност од Византије и ушла у сукобе с њом. Михаило је добио краљевску титулу од папе, али је и даље био део српског етничког и политичког простора.

Уједињење са Рашком – После династије Војислављевића, Зета је ушла под власт Стефана Немање у другој половини 12. века и постала део српске државе Немањића. Рашка је тада постала централна област српске државе, док је Зета имала статус значајне области у оквиру тог краљевства.

Период Балшића и Црнојевића – Након пада Немањића и слабљења централне власти у 14. веку, Зета је постала полуавтономна под династијама Балшића и Црнојевића, али је и даље била препозната као део српског политичког простора. У то време, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић су покушавали да је укључе у своју власт, али су локални владари успели да задрже извесну независност.
Културни и национални идентитет – У средњовековним изворима, становништво Зете се сматрало делом српског народа. Црквена организација била је под контролом Српске православне цркве, што потврђују и манастири попут Мораче, Савине и других.
Дакле, Зета је била једна од српских земаља, исто као Рашка, али с повременим периодима веће или мање аутономије. У политичком и етничком смислу, била је део српске државне традиције и средњовековне српске културе, иако је у каснијим вековима, нарочито под османском и млетачком управом, имала нешто другачију политичку судбину

 

[ZabranjeniLegenda]

@RickRoss @ZabranjeniLegenda @Perperius @Q. in perpetuum hibernum @FDDD @Demagogic @SeverZapad

Nama dalmatinskim Srbima gusle nisu tradicija, nisu ni našim katoličkim komšijama. Ni Srbima iz Bosanske Krajine i Like gusle nisu tradicionalni instrument. Ako čujete nekog Krajišnika da kaže su se gusle tradicionalno svirale u Krajini, taj onda pojma nema. Kod nas u Dalmatinskoj Zagori tradicionalni muzički instrumenti su diple (gajde) i svirala (frula). Ali naša svirala je isključivo dvojnica, za razliku od srbijanske frule koja ima samo jednu cjev. Srbi iz Like pored dipli i svirale imaju i tamburu kao tradicipnalni instrument, ali njihova tambura je drugačija od slavonske i vojvođanske. U Dalmatinskoj Zagori a msm i u Dalmaciji generalno se nikad nije svirala tambura. Evo crteža 'Morlaka' iz Solina iz prošlosti kako sviraju diple tj. gajde (islod Origin and culture) a ne gusle, pošto nisu tj. nismo imali gusle https://en.m.wikipedia.org/wiki/Morlachs#Origine_and_culture

U prethodnom djelu posta rekoh da gusle nemaju veze sa Krajišnicima, a sa kime onda imaju? Gusle su definitivno crnogorski, brđanski, starohercegovački i istočnohercegovački indtrument. Van današnje Crne Gore i istočne Hercegovine gusle su tradicija i u nekim krajevima istočne Bosne i zapadne Srbije, ali radi se o krajevima u kojima velika većina stanovništva ima porijeklo iz današnje CG i istočne Hercegovine i to ne tako daleko porijeklo. Dakle u neke krajeve van CG i IH gusle su donjeli crnogorski, brđanski, starohercegovački i istočnohercegovački migranti/doseljenici/kolonisti. Moj poznanik iz Foče kaže da su gusle tamo tradicija i da su oni (Fočaci) iako pripadaju Bosni kulturološki Hercegovci. Fočanski kraj je naseljen iz IH i CG prije 200-300 godina. Postavlja se pitanje kako to da Krajišnici nemaju gusle kad veliki dio njih ima korjene u Hercegovini pa i današnjoj CG? To je zato što su preci Krajišnika migrirali iz Hercegovine i CG dosta davno (znatno ranije nego u Foču i okolinu npr.) kad ni u Hercegovini ni u CG nije bilo gusala, pa ih nisu mogli ponjeti sa sobom. Gusle su se u IH i današnjoj CG očito pojavile nakon migracija srpskog pravoslavnog naroda iz tih krajeva ka sjeverozapadu u krajiške krajeve. S obzirom da je poznata činjenica da je stanovništvo iz Hercegovine i današnje CG (uglavnom iz Stare Hercegovine) migriralo u krajiške krajeve najviše u 16-om vjeku a Krajišni nemaju gusle dok su migracije iz IH i današnje CG u fočanski kraj, na Glasinac, na Romaniju, u užički kraj itd. bile uglavnom u 18-om vjeku a u navedenim krajevima gusle su tradicija, logika ukazuje da su se gusle u današnjoj CG i istočnoj Hercegovini pojavile najverovatnije u 17-om vjeku.

Naravno da nemate kada su gusle stigle od Albanaca

 

[Krishna]

Naravno da nemate kada su gusle stigle od Albanaca

Veliki dio Krajišnika ima korjene u Hercegovini i CG. Ali preci Krajišnika koji su došli iz Hercegovine/CG nisu ponjeli gusle sa sobom iz razloga što njih nije bilo u Hercegovi i CG u periodu kad su ovi migrirali u Krajinu. Gusle su došli u CG i Hercegovinu naknadno, nakon većih migracija tamošnjeg naroda u Krajinu. Sa prostora Hercegovine i CG narod se iseljavao u Krajinu uglavnom u 16-om vjeku, a gusle tamo (u CG/Hercegovinu) dolaze vrv. u 17-om vjeku.

 

[Brđanin]

Naravno da nemate kada su gusle stigle od Albanaca

 

[SeverZapad]

Virdžine imamo samo mi i Albanci

Hašisa Alija hašiša

 

[Brđanin]

https://www.in4s.net/zivkove-ponocne-igre-na-rtcg-dinastija-petrovic-jevrejskog-porijekla/

 

[SeverZapad]

https://www.in4s.net/zivkove-ponocne-igre-na-rtcg-dinastija-petrovic-jevrejskog-porijekla/

Montenegrini nisu sposobni da govore o genetici, jednostavno jos uvek to ne razumeju.
Većina misli da je Adžić istoričar, i dalje od toga nema.

Petrovići su mogli biti i jahači apokalipse nekim pra poreklom, to ne menja činjenicu da su njihovi pretci bezmalo skoro 1000 godina bili u srpskom etničkom korpusu, i da se nikako drugačije do kao Srbin niko od njih nije mogao ni osećati.

 

[Krishna]

Virdžine imamo samo mi i Albanci

I onda? Je li nešto promotivno i za ponos da ćaća ne da sopstvenoj ćeri da bude žensko što su joj Bog i priroda dali? Ne da joj da se udaje i rađa djecu, već je ćera da se oblači kao muško i glumi muško! Kako god da okreneš tu nema ništa pozitivno, da ne kažem neku težu rječ.

Jugoslovenski film 'Virdžina' sa Miogragom Krivokapićem i Martom Keler u glavnim ulogama je sniman u mom rodnom kraju, na Polači kod Knina (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Polača_(Knin)). Nošnje i govor u filmu su srpsko-krajiško-dalmatinski. Zbog svega toga neki misle da je običaj 'virdžina' postojao i u tim krajevima, pa sam tako par puta nekima morao objašnjavati da taj običaj u Krajini i Dalmaciji nije nikad postojao i da je film napravio zbrku.

 

[Пилипенда]

 

[Brđanin]

Montenegrini nisu sposobni da govore o genetici, jednostavno jos uvek to ne razumeju.
Većina misli da je Adžić istoričar, i dalje od toga nema.

Petrovići su mogli biti i jahači apokalipse nekim pra poreklom, to ne menja činjenicu da su njihovi pretci bezmalo skoro 1000 godina bili u srpskom etničkom korpusu, i da se nikako drugačije do kao Srbin niko od njih nije mogao ni osećati.

https://www.crnogorskiportal.me/sadrzaj/15334

Kažu da dobre pare dobijaju, čim rade velike SNP testove.

 

[SeverZapad]

https://www.crnogorskiportal.me/sadrzaj/15334

Kažu da dobre pare dobijaju, čim rade velike SNP testove.

Užas.
Baš su to komentarisali ljudi dosta stručniji od mene.
Ovi to rade samo za lakoverne, bacanje para. Al' očito da ima barem 25% onih ekstremnih ludaka koji će poverovati u svašta.