Ubistvo kneza Mihaila mi ne djelu kao političko, više mi djeluje kao emotivno, lično ubistvo. Njemu se lice noževima masakrirali. Da je neko ozbiljan htio da ih ubije, Mihailo bi bio sklonjen kao Mirko.
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Antisemitizam i uzroci
- Bivši general HV Rahim Ademi:Bobetkova...
- Bez tv prenosa tenisa u Sangaju
- Kako neko može da ne navija za Zvezdu...
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- Grudi su sramota?
- Odelo čini čoveka ili ne?
- Sta bi sa nasim nobelovcima?
- Gde je ''Srpski'' MERCEDES koji je...
Црногорци - Срби или посебан народ
- Začetnik teme Lamasu
- Datum pokretanja
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
Zanima me li su po tvom mišljenju Petrovići zaista verovali da su Crnogorci Srbi ili su tu ideju propagirali zbog neke koristi? Koliko je uticaj spolja bio na stvaranje i jačanje njihove srpske svesti? Vidimo da pre Njegoša se navodilo tu i tamo da su Crnogorci Srbi, mada su se jasno videle i naznake dvojnog identiteta, pa čak ponekad i da se pravila distinkcija između srpskog i crnogorskog imena. Ja pretpostavljam o čemu se tu radi mada nisam 100% siguran i mislim da bi teško ko mogao reći suprotno. Onda Njegoš sve to ubacuje u neku veću brzinu opijen srpskim mitovima i romantizmom, mada i on negde pravi distinkciju između Srba i Crnogoraca. Posle njega dolazi knjaz Danilo u čije vreme se tek ponekad usput spomene da su Crnogorci Srbi, ali čini se da je to gotovo nebitna tema za njega i Crnu Goru. Onda dolazi Nikola koji poput Njegoša biva opijen srpstvom i srpskom istorijom (i pravom i mitološkom). Svugde se ''srbuje'': u govorima, proglasima, štampanim medijima, književnosti, prosveti... da se meni čini kao da su Crnogorci pokušavali jako da ubede i sebe i druge da su oni ne samo Srbi, već i najbolji Srbi. Onda Nikola na ličnom planu sa godinama postaje umereniji, a kada Aleksandar zauzima Crnu Goru srpstvo se maltene u potpunosti gubi u Nikolinim proglasima i pismima (možda je shvatio da od njega sada ima više štete nego koristi?).
Zanimljivo bi bilo videti grafikon srbovanja od vladike Danila do 1918. godine. Mislim da bi bio veoma talasast.
Casino Royal
Poznat
- Poruka
- 7.364
Vjerovali su da su Srbi, tako su se osjećali, što znači da su tada to i bili. Ali intezitet "srbovanja" nije isti kod svakog od Petrovića prije svega zbog različitih vremenskih perioda u kojima su živjeli, a tek potom zbog različitih ličnih shvatanja, uvjerenja i političkih okolnosti.Zanima me li su po tvom mišljenju Petrovići zaista verovali da su Crnogorci Srbi ili su tu ideju propagirali zbog neke koristi? Koliko je uticaj spolja bio na stvaranje i jačanje njihove srpske svesti? Vidimo da pre Njegoša se navodilo tu i tamo da su Crnogorci Srbi, mada su se jasno videle i naznake dvojnog identiteta, pa čak ponekad i da se pravila distinkcija između srpskog i crnogorskog imena. Ja pretpostavljam o čemu se tu radi mada nisam 100% siguran i mislim da bi teško ko mogao reći suprotno. Onda Njegoš sve to ubacuje u neku veću brzinu opijen srpskim mitovima i romantizmom, mada i on negde pravi distinkciju između Srba i Crnogoraca. Posle njega dolazi knjaz Danilo u čije vreme se tek ponekad usput spomene da su Crnogorci Srbi, ali čini se da je to gotovo nebitna tema za njega i Crnu Goru. Onda dolazi Nikola koji poput Njegoša biva opijen srpstvom i srpskom istorijom (i pravom i mitološkom). Svugde se ''srbuje'': u govorima, proglasima, štampanim medijima, književnosti, prosveti... da se meni čini kao da su Crnogorci pokušavali jako da ubede i sebe i druge da su oni ne samo Srbi, već i najbolji Srbi. Onda Nikola na ličnom planu sa godinama postaje umereniji, a kada Aleksandar zauzima Crnu Goru srpstvo se maltene u potpunosti gubi u Nikolinim proglasima i pismima (možda je shvatio da od njega sada ima više štete nego koristi?).
Zanimljivo bi bilo videti grafikon srbovanja od vladike Danila do 1918. godine. Mislim da bi bio veoma talasast.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
A na osnovu čega su došli do tog verovanja? Uticaj sa strane, uticaj Crkve, neki istorijski zapisi ili su tako čuli od svojih starih?
Bili su Srbi, kao i svi tada.
Casino Royal
Poznat
- Poruka
- 7.364
Ajde najprostije da razmislimo? Evo ja sam crkveni velikodostojnik neke oblasti početkom XVIII vijeka koja je dio Osmanskog carstva ali tu potčinjenost ta oblast više ne priznaje. A narod u njoj je neprosvjećen, surov. Ko sam ja, na osnovu čega gradim uvjerenje?
Prvo na osnovu najosnovnije činjenice - moji su svi koji govore isti jezik kao ja. Ipak, ja živim u skoro izolovanoj pravoslavnoj sredini koja je u neprijateljstvu sa Osmanskim carstvom a od početka XVIII vijeka kidaju se veze sa islamiziranim dijelom mog naroda, ne ženimo/udajemo se više međusobno, živimo jedni pored drugih, nema miješanja, u neprijateljstvu smo. Donekle izlovani i od rimokatolika i imamo predrasude prema njima, iako ne u neprijateljstvu kao sa islamskim sunarodnicima. U suštini dok sam u Crnoj Gori, ja sam Crnogorac, onaj pored mene je Bjelopavlić, Piper, Drobnjak, Paštrović itd. Ako odem negdje dalje (Karlovci, Beč, Petrovgrad), ja vidim da ima "mojih ljudi" i iz daljih predjela koji govore moj jezik i koji su iste vjere kao ja. Sa njima dijelim neka starija usmena predanja o veličini srednjovjekovne srpske države, a potvrdu za tako nešto nalazim i u pravoslavnim crkvenim (i ostalim) knjigama koje su očuvane.
Prema tome na osnovu toga se određujem ko sam. Kod običnih ljudi, najvažnija identitetska odrednica je ona plemenska, pa oblasna (pogotovo ako je oblast zasnovana na nekoj srednjovjekovnoj državnosti), pa onda ona šira, za običnog čovjeka moguće i maglovita koju zna samo na osnovu očuvanog predanja i učenja obrazovanijih sveštenika.
Kako raste i jača prosvjeta u Evropi, ona se na kakav takav način sve više reflektuje i na Crnu Goru, ako ne na obično stanovništvo, onda makar na sveštenstvo i glavare. A tek pojavom nacionalizma sve više jača i taj opšti osjećaj koji postaje sve manje maglovit. Na kraju ga i država usvaja i kroz obrazovanje širi i učvršćuje kod svakog stanovnika u Crnoj Gori. Ovaj proces nije bio specifičan isključivo za Crnu Goru već za sve zemlje u Evropi, naravno nije sve to bilo unisono.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.478
Кроз историју српска Спарта је изњедрила бројне велике личности, у XIX је вијеку изњедрила је једну од најзначајнијих личности, свакако једног од пет највећих српских великана у историји, Петра Петровића Његоша, но (по мени) најзанимљивија и најинтригантнија личност у том вијеку, а могуће и уопште у историји Црне Горе бјеше војвода Мирко Петровић Његош.
Којем би могли посветити и засебну тему, каквим све безначајним личностима и догађајима неки тролови на овом птф отварају теме, војвода Мирко је кудикамо више заслужује. Могуће је није лоше отворити.
У историји је упамћен као војвода, дипломата, пјесник, старији брат кнеза Данила и отац краља Николе. није био књаз господар, није био ни владика, од 1857. бјеше тек предсједник Црногорског сената. али он бјеше тај који се највише питао и који ће највише обиљежити то турбулентно вријеме црногорске и српске историје.
Није био господар, неки ће речи да бјеше сива еминенција у Црној Гори тог времена. но то се гледа кроз призму данашњег времена када то има рђаву конотацију и повезује се са дубоком државом и бескрупулозним олигарсима.
Мирко бјеше снажна личност од интегритета, одважан и храбар човјек који је пркосио силницима, по њему наопаким скрупулама, некад и властитој нарави, али бјеше прије свега одговорна личност, одговорна према Црној Гори, поданицима и вриједностима до којих је држао, није дозвољавао да Црна Гора постане османска или аустријска прћија, слијепи послушник интереса неких других сила, вјерујем да је сматрао да му је мисија не дозволити да Црну Гору одувају снажни вјетрови балканске вјетрометине.
Бјеше одважан ратник и војсковођа, истакао се током рата 1852-53., посебно код одбране манастира Острог, касније 1858.године у бици на Граховцу оствариће бриљантну побједу. Као и свака таква личност, имао је и своју тамну мрљу, гријех за похару Куча 1855. и 1856.године иде на његову душу, похару која је завршила бестијалним клањем, и дјечице у колијевци. Бјеше то лудо вријеме, када је ваљало енергично и исхитрено дјеловати, но за похару Куча оправдања једноставно нема. И та ће мрља пратити војводу Мирка, и по томе ће га историја упамтити.
Преминуо је 1867.године, неки рекоше од некакве болештине. Али знате шта, када се наметнете ауторитетом у смутном времену и многим грабљивцима пореметите планове, када пркосите силницима, када турском султану поручите "ти мислиш да смо мали, али ево ти кур.чина што ћеш нас поробити", када чврстом руком не дозвољавате у земљи разним јајарама да раде како им воља, када стекнете силу моћних непријатеља, ту је могућ само "природан" крај, никако "неприродан". А "природна" смрт за такве личности је од куршума, каме или отрова, да сконча неком глупом "неприродном" смрћу, у постељи или од некакве болештине, нема шансе. Како није скончао од куршума, гуслари би знали да јесте, није ни од каме, остаје само отров.
Којем би могли посветити и засебну тему, каквим све безначајним личностима и догађајима неки тролови на овом птф отварају теме, војвода Мирко је кудикамо више заслужује. Могуће је није лоше отворити.
У историји је упамћен као војвода, дипломата, пјесник, старији брат кнеза Данила и отац краља Николе. није био књаз господар, није био ни владика, од 1857. бјеше тек предсједник Црногорског сената. али он бјеше тај који се највише питао и који ће највише обиљежити то турбулентно вријеме црногорске и српске историје.
Није био господар, неки ће речи да бјеше сива еминенција у Црној Гори тог времена. но то се гледа кроз призму данашњег времена када то има рђаву конотацију и повезује се са дубоком државом и бескрупулозним олигарсима.
Мирко бјеше снажна личност од интегритета, одважан и храбар човјек који је пркосио силницима, по њему наопаким скрупулама, некад и властитој нарави, али бјеше прије свега одговорна личност, одговорна према Црној Гори, поданицима и вриједностима до којих је држао, није дозвољавао да Црна Гора постане османска или аустријска прћија, слијепи послушник интереса неких других сила, вјерујем да је сматрао да му је мисија не дозволити да Црну Гору одувају снажни вјетрови балканске вјетрометине.
Бјеше одважан ратник и војсковођа, истакао се током рата 1852-53., посебно код одбране манастира Острог, касније 1858.године у бици на Граховцу оствариће бриљантну побједу. Као и свака таква личност, имао је и своју тамну мрљу, гријех за похару Куча 1855. и 1856.године иде на његову душу, похару која је завршила бестијалним клањем, и дјечице у колијевци. Бјеше то лудо вријеме, када је ваљало енергично и исхитрено дјеловати, но за похару Куча оправдања једноставно нема. И та ће мрља пратити војводу Мирка, и по томе ће га историја упамтити.
Преминуо је 1867.године, неки рекоше од некакве болештине. Али знате шта, када се наметнете ауторитетом у смутном времену и многим грабљивцима пореметите планове, када пркосите силницима, када турском султану поручите "ти мислиш да смо мали, али ево ти кур.чина што ћеш нас поробити", када чврстом руком не дозвољавате у земљи разним јајарама да раде како им воља, када стекнете силу моћних непријатеља, ту је могућ само "природан" крај, никако "неприродан". А "природна" смрт за такве личности је од куршума, каме или отрова, да сконча неком глупом "неприродном" смрћу, у постељи или од некакве болештине, нема шансе. Како није скончао од куршума, гуслари би знали да јесте, није ни од каме, остаје само отров.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Isto tako su mogli da pronađu i neki drugi unificirajući faktor, recimo bugarska carstva, mađarsku državu, Latine, Vizantiju, mogli su da se vežu i za Vandale i Gote. Umesto svega toga, nikad se nije ni postavljalo pitanje šta je za tamošnji narod blisko. Nema tu mesta milogorskim spekulacijama tipa "verovali su". Ne, oni jesu bili Srbi, kao što su i danas, kao i ti što si, koliko god ti luda glava pričala drugačije i splet još luđih ličnosti u njoj.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
Šta je to što ih čini Srbima?
I glupo poređenje. Čovek je sve lepo objasnio. Crnogorci nisu imali sećanje na mađarsku ili bugarsku državu, već na srpsku. Srpske kraljeve, vladare, svece... U svojim crkvenim spisima su pronalazili zapise o srpskoj državi i vladarima, jezički su srodni sa Srbima, pećkog patrijarha smatrali za vrhovnog verskog poglavara. U najširem smislu su se smatrali Srbima (i to isključivo učeni i pismeni Crnogorci), u užem među sobom su se zvali Crnogorcima, a u najužem su bili pripadnici svojih plemena.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Pa o tome upravo i pričam. Ako je jedino sećanje koje su oni imali ono na srpsku državu, a moglo je da bude i nekakvo dukljansko ili bugarsko (takva se objašnjenja i danas daju, tipa da Njegoš u "Gorskom Vijencu" pominje Srbe misleći na sve Južne Slovene), onda je prilično jasno da se radi o Srbima. Istorijsko nasleđe i pripadajuće mu sećanje se ne može promeniti dnevnom politikom. Uzgred, kakva crna jezička srodnost, to je kao kada bi rekao da su Novosađani jezički srodni Beograđanima.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
Nismo tada svi govorili istim dijalektima i bili 100% razumljivi jedni drugima.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Vidiš, to je dobro pitanje, u kom periodu je došlo do većeg raslojavanja dijalekata na ovim prostorima? Ako, primera radi, uporedim kruševački govor sa podgoričkim, akcentovanje za većinu reči je isto. Sad, da li je to posledica migracija stanovništva iz Srbije u Crnu Goru (na početku) ili obrnuto (kasnije)?
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
Kakvi akcenti? Ja govorim o različitim dijalektima pre Vukove reforme. Poslušaj malo Jordana Nikolića i prizrensko-južnomoravski dijalekat njegovih pesama.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Misliš da postoji ne znam kakva značajna razlika u rečniku? Odnosno da je u srednjem veku postojala?
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.714
Ne znam kako je baš bilo u srednjem veku. Ima onih koji su dosta kompetentniji ovde od mene po tom pitanju. Ja pričam o periodu vladika Petrovića Njegoša.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Tad već nema sumnje da su postojali različiti dijalekti, ali pošto je to neupitno, više bih voleo da znam kakva je bila situacija ranije...
Tada se bio haos u jeziku. Naručito u Srbiji zbog ruskog,...
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.174
Крушевачки и подгорички говор спадају у староштокавске и зато најчешће имају исту акцентуацију (први има екавски а други ијекавски рефлекс јата и то је главна разлика). По акцентуацији говор Подгорице је ближи говору Крушевца него говору Никшића који је новоштокавски.
Spadaju li šopski govori u štokavski?
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.174
Шопско-торлачке говоре су неки лингвисти раздвајали од штокавских, али то је погрешно. Шопско-торлачки говори су штокавски али су претрпили мањи или већи бугарско-македонски утицај. И поред тога шопско-торлачки говори су скоро потпуно разумљиви Србима који су удаљени стотинама км од југоистока Србије. Ја сам родом из Далмације и немам никакве везе са југоистоком Србије, а тамошње говоре у изворној форми могу разумити 99%.
Da li je na forumu neko dao objašnjenje za naredbu Živojina Mišića u kojoj se spominje famozna okupacija.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Ja sam video da se navodno original te naredbe nalazi u biblioteci "Đurđe Crnojević" na Cetinju. Dok ne vidimo taj original i dok njegova autentičnost ne bude potvrđena, nema potrebe komentarisati takve stvari. Posebno jer sve priče o toj naredbi dolaze sa milogorskih portala i komentarišu ih ličnosti tog profila, a već znamo koliko su one sklone krivljenju istorije. Pogledaj samo ovaj komentar, "da se crnogorskoj vladi omogući povratak u otadžbinu kao u slučaju Srbije i Belgije". Niko srpskoj vladi nije omogućio povratak, ona i njena armija su se za to izborile, dok crnogorska vlada nije.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Ili ovaj citat...
Prvo, skupština je zakonodavno telo, pa je stoga to bila i Podgorička skupština, što znači da ona jeste imala pravo da odlučuje o državnom uređenju zemlje u kojoj je izabrana. Takođe smo konstatovali da okupacione vlasti nisu zadržale ustavni i zakonodavni sistem Kraljevine Crne Gore tokom okupacije (nije bilo ni lokalnih skupština, a kamoli neke koja bi predstavljala čitavo stanovništvo), što znači da taj Ustav u momentu završetka PSR odavno nije važio, stoga je izabrana Podgorička skupština imala apsolutno pravo da odlučuje o pomenutim pitanjima kao jedino izabrano predstavničko telo na teritoriji Crne Gore u tom trenutku.
Prvo, skupština je zakonodavno telo, pa je stoga to bila i Podgorička skupština, što znači da ona jeste imala pravo da odlučuje o državnom uređenju zemlje u kojoj je izabrana. Takođe smo konstatovali da okupacione vlasti nisu zadržale ustavni i zakonodavni sistem Kraljevine Crne Gore tokom okupacije (nije bilo ni lokalnih skupština, a kamoli neke koja bi predstavljala čitavo stanovništvo), što znači da taj Ustav u momentu završetka PSR odavno nije važio, stoga je izabrana Podgorička skupština imala apsolutno pravo da odlučuje o pomenutim pitanjima kao jedino izabrano predstavničko telo na teritoriji Crne Gore u tom trenutku.
Pominje se da su srpski vojnici izvadili korijen onog čuvenog Brijesta pod kojim su se okupljali Crnogorci. Navodno se taj brijest osušio 1892., ali je postojao i mlađi brijest.Taj brijest su posjekli vojnici 1938. kada se gradio spomenik Aleksandru Karađorđeviću.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Deluje mi da je to varijacija priče o Drvetu Gernike, svetom drvetu baskijskih zemalja koje su španski nacionalisti pokušali da poseku i tako unište slobodarski duh Baska. Naravno, našao se heroj koji je spasio drvo, za razliku od crnogorske verzije gde takvog heroja nije bilo.
Slične teme
