Имаш право на свој приступ на форуму, али било би добро, да не кажем пожељно, бити прецизнијим, ко је изнио такве тврдње и на којем си монтенегринском порталу то прочитао, овако када напишеш "наодно ту прије Турака ничег није било" можемо сврстаи под вид троловања.
Како год, прије Турака јесте нешто постојало, није да ничег није било, а да је постојало имамо свједочење из рукописа Стефана Првовенчаног односно преписа са самог почетка XIV вијека који се чува у француској националној библиотеци. Ево и једног документарца кроз који је (од заустављеног дијела) обрађена тврђава Рибница
Projekat DANU Falsifikati i prisvajanje crnogorske istorije i kulture
Nemanjin grad nikad nije postojao
Nemanja je rođen na Martinićkoj gradini 1114. godine, umro je 1200. godine, a ova turska tvrđava je zidana 1474, i ispod nje nema starije građevine. A to što Amfilohije dolazi sa srpskim poslanicima i sa strane dovedenim sveštenstvom da kadi tursku tvrđavu, to i nije neka zagonetka
Građevina u Staroj varoši koju svake godine kadi mitropolit Amfilohije kao Nemanjin grad, turska je tvrđava Depedögen zidana 1474. godine i ispod nje nema starije građevine.
Da li je Nemanja, kao dijete izbjeglice, mogao da zida grad u tuđoj državi? A nije ozidao grad ni u Raškoj.
Mi smo prije 70 godina učili iz udžbenika za srednje škole da je „Nemanja rođen u Ribnici, kod današnje Podgorice“. Do ove izmišljotine došlo se na osnovu Pariškog rukopisa žitija Simeona Nemanje od njegovoga sina Stefana, koji nije stariji od XIV vijeka, u kome je preskočen jedan redak, što je tipična prepisivačka greška u srednjem vijeku. A ova omaška je u interpretaciji dvorskoga istoričara Ćorovića još i pogoršana, jer je on pomjerio zarez, pa je ispalo da je Nemanja rođen u crkvi, u Ribnici.
Ovo je uočila Ljiljana Juhas koja u Narodnoj biblioteci Srbije izučava stare rukopise, pa je u „Arheografskim prilozima“, 3, 1981(123-130) uporedila sporni odlomak sa tim istim mjestom u Nemanjinom žitiju od Nikona Jerusalimca u „Goričkome zborniku“ (1442) i otkrila u čemu je problem. Prepisivač Pariškoga rukopisa preskočio je jedan redak koji postoji kod Nikona i objašnjava da Nemanja nije rođen u crkvi nego je kršten u crkvi Sv. Marije u kraju koji se zove Ribnica. A to je ona crkva koja je u Duklji obnovljena u IX vijeku. Inače, ni u jednome srpskome srednjovjekovnome spisu ne navodi se mjesto rođenja, nego smrti, jer je to važno zbog posmrtnoga kulta.
Kakva je veza između Nemanje i Podgorice? Nikakva. Zbog borbi u Raškoj oko prijestola, Nemanjin otac je pobjegao u suśednu državu Zetu. Pa je logično da se nije zaustavio u prometnoj Podgorici, nego se sklonio na Martinićku gradinu, koja je služila i stanovnicima Duklje kao sklonište. I to je Porfirogenetova Lontodokla, Long >Lug blizu Duklje. Pošto je taj lokalitet nepoznat, uzet je Spuž kao mjesto Nemanjinoga rođenja. I to je prvi objavio vladika Vasilije Petrović u „Istoriji o Crnoj Gori“ 1754, ali tome niko nije poklanjao pažnju. No taj isti manastirski zapis našao je srpski istoričar Srećković i objavio ga u Beogradu dva puta, 1869. i 1870.
Srpski izvor o Nemanjinome rođenju u Spužu koji je našao Panta Srećković na Rudniku i objavio 1869. i 1870.
Prema tome zapisu, Nemanja je rođen u Spužu, od oca Bele Uroša i matere Ane. Naravno, za ovo ne zna ni jedan student u Srbiji. A profesor, ako i zna, neće da mu kaže. I u tome je problem naših odnosa sa zvaničnom Srbijom. Njima se ne sviđa njihova istorija. Pa tek kad se njihovi porazi pomiješaju s našim pobjedama, onda ta novokomponovana istorija izgleda čak i uvjerljivije.
Dakle, Nemanja je rođen na Martinićkoj gradini 1114. godine, umro je 1200. godine a ova turska tvrđava je zidana 1474, i ispod nje nema starije građevine. To je prvo ustanovio Zavičajni muzej Titograda odmah poslije rata, a potom i Srpska akademija nauka 1974. godine.
Ko gođ želi može sam da se uvjeri da onaj zid tvrđave nije ukopan u zemlju, da pod njim nema starijih temelja, zato što je širok metar i počiva na ledini, a širok je zato što su se tada pojavili topovi iz Lombardije, koje je imao Ivan Crnojević.
A to što Amfilohije dolazi sa srpskim poslanicima i sa strane dovedenim sveštenstvom da kadi tursku tvrđavu, to i nije neka zagonetka. Srpski patrijarh je proklinjao vladiku Danila i pitao: „Ko ste vi da se opirete jednome srećnome sultanu?” A kad je Marijan Bolica 1614. bio u Peći, a taj tekst njegovoga opisa Skadarskoga sandžakata može se naći u prijevodu kod Rovinskog, zatekao je patrijarha Jovana kako živi luksuzno, a janjičari mu čuvaju Patrijaršiju, jer je tu Srpsku patrijaršiju obnovio 1557. Mehmed-paša Sokolović za brata Maksima. A mi smo uzeli slobodu da ratujemo protiv tih janjičara. Eto zašto je Crnogorska pravoslavna crkva postala samostalna. A kad je Vasilije Brkić došao u Crnu Goru poslije ukidanja Srpske patrijaršije 1766, niti je on tražio da preseli Srpsku patrijaršiju na Cetinje niti mu je to ko nudio. Otputovao je dalje za Italiju i Rusiju.
Radoslav Rotković, akademik DANU
Ово је написао Радослав Ротковић о тој теми.
