Црногорци - Срби или посебан народ

[Casino Royal]

Ne, nije. Sve pomesne Crkve imaju samostalno pravo da se ujedine; ne može se reći da je SPC nastala odlukom Vaseljenskog patrijarha. Ono što se može reći jeste da je patrijarh tu odluku priznao.

Tako je, pomjesne crkve imaju pravo da se ujedine. Ali koje pomjesne crkve se ujedinjuju u SPC?

To je jedino što je ključno tu; ne može se ništa drugo tvrditi. Ne može se ukoliko se SPC i BPC npr. dogovore da se objedine u jedinstvenu Crkvu, sad reći kad Vaseljenska patrijaršija to prizna da je nastala odlukom Vaseljenske patrijaršije; besmisleno je, jednostavno. Carigradska arhiepiskopija kao Majka crkva odrekla se na teritoriji Severne Srbije svih svojih nadležnosti već 1879. godine, kao što si i sam spomenuo.

Znači Carigradska crkva se odrekla svojih nadležnosti 1879. godine na teritoriji tadašnje Srbije i kao majka crkva podarila je tada autokefalnost toj crkvi. Što znači da ta tadašnja Pravoslavna crkva nastaje tada i ona nema nikakav kontinuitet sa Pećkom patrijaršijom koja je ranije ukinuta.
Po tebi taj kontinuitet imaju Karlovačka mitropolija i Crnogorska crkva (ili samo ova prva, nebitno), ako sam ispravno zaključio?
Ali već smo konstatovali da je Carigradska patrijaršija prostor Karlovačke mitropolije i Crnogorske crkve smatrala odmetnutim crkvama pod svojom kanonskom jurisdikcijom. Prema tome ona je morala sa kanonskog aspekta i tim "svojim" kanonskim teritorijama dozvoliti ujedinjenje sa Pravoslavnom crkvom u Srbiji kojoj je ona podarila autokefalnost 40-ak godina ranije.
Međutim u tom tomosu ona ove dvije crkve ne ubraja u područja pod svojom kanonskom jurisdikcijom, već ih naziva autokefalnim crkvama. To znači da je ona ove dvije crkve priznala kao autokefalne u nekom ranijem periodu. Ili da im je priznala autokefalnost u trenutku nastanka tog tomosa i pravo da se kao takve ujedine sa nesporno kanonskom Pravoslavnom crkvom Srbije. Mada se postavlja pitanje zašto bi ih uopšte navodila kao autokefalne kad je prosto mogla da ih pobroji uz svoje ostale eparhije sa područja južne Srbije i BiH? Po svemu sudeći te crkve su od nje već smatrane autokefalnim crkvama od nekog ranijeg perioda.
Znači nema kanonskog kontinuiteta sa Pećkom patrijaršijom. Ona je prestala da postoji 1766. godine i postala je dio Carigradske patrijaršije u kanonskom pogledu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To ujedinjenje iz 1726 godine je bilo posljedica toga što se tada prostor Beogradske mitropolije našao u istoj državi kao i prostor Karlovačke mitropolije, u Austriji. I to stanje je potrajalo do 1739. godine.I to je stanje prije ukidanja Pećke patrijaršije i status te ujedinjene mitropolije tada nije uopšte sporan. To što su opet dvije mitropolije spojene 1920. godine ne znači ništa što se kanonskog reda tiče, to je tada unutrašnja stvar nove SPC.

Pa o sjedinjenju beogradske i karlovačke mitropolije 1920. godine i pričamo. Mitropolija beogradsko-karlovačka nije neka novoformirana celina tj. nekakva tikva bez korena, direktni pravni naslednik i obeju mitropolija, a patrijarh Dimitrije Pavlović ili današnji Porfirije, u punom formatu direktni naslednici patrijarha Josifa Rajačića ili Arsenija Čarnojevića. Ne može se SPC tretirati kao nekakva potpuno nova tvorevina, nastala odlukom vaseljenske patrijaršije; ona je direktni naslednik karlovačke Crkve.

 

[ZabranjeniLegenda]

Колонизација источних Херцеговаца у НК након 1877. године на иницијативу краља Николе је историјски факат.

1898. године источнохерцеговачки колонисти су у Никшићу основали тамбурашко друштво "Захумље" и покренили лист "Невесиње", ево нешто о томе из једне књиге од Драшка Шћекића:
Уз брз урбани и привредни развој, Никшић у окриљу Црне Горе доживљава и културни процват. Већ 1881. године у њему се оснива Градска читаоница, а три године касније (1884) и позориште. Године 1898. покренут је лист "Невесиње" и основано пјевачко друштво "Захумље."

За многе источне Херцеговце је била примамљива понуда краља Николе да се преселе у ослобођени Никшић у независну српску Црну Гору, онда кад се њев крај није припојио Србији или Црној Гори (како су како сањали, желили и за шта су се борили и гинили) већ га је окупирала Аустроугарска.
Није ни чудо да су источни (очито Требињци) основали тамбурашко друштво у Никшићу, јербо традиције свирања на том инструменту није било ни у Катунској нахији ни у старој Херцеговину али је било у требињскоме крају.


@Demagogic @Crnugović

Govorim za sastav danasnjeg Niksica. Tih istocnih Hercegovaca malo ima u NK ako ih uopste vise ima.

 

[Casino Royal]

Pa o sjedinjenju beogradske i karlovačke mitropolije 1920. godine i pričamo. Mitropolija beogradsko-karlovačka nije neka novoformirana celina tj. nekakva tikva bez korena, direktni pravni naslednik i obeju mitropolija, a patrijarh Dimitrije Pavlović ili današnji Porfirije, u punom formatu direktni naslednici patrijarha Josifa Rajačića ili Arsenija Čarnojevića.

Bogme nisu. Naravno da je beogradsko-karlovačka mitropolija sasvim novoformirana cjelina u okviru novoformirane SPC 1920. godine. Jer si sam rekao da je ona nastala ujedinjenjem pomjesnih crkava. Kojih pomjesnih crkava? Pravoslavne crkve u Srbiji (nastala 1879. - dobila tomos od majke crkve), Karlovačke i Crnogorske, kao i čitavog niza eparhija Carigradske patrijaršije. Kakav status imaju Karlovačka i Crnogorska crkva? Da li su to tada autokefalne crkve? Ako nisu, kojoj crkvi pripadaju u tom slučaju?
A ja ću i odgovoriti - ako nisu autokefalne onda pripadaju Carigradskoj patrijaršiji i bile bi u statusu kakav danas ima Makedonska pravoslavna crkva u odnosu na SPC, "odmetnute crkve". Ko onda može da im dozvoli da se ujedine sa Pravoslavnom crkvom u Srbiji koja ima nesporan kanonski status? Jedino carigradski patrijarh. Ali u tomosu iz 1922. on ih navodi kao "autokefalne", što znači da im je Carigradska patrijaršija u nekom trenutku priznala autokefalnost (pa makar to bio taj trenutak kada ih navodi u tomosu 1922.). Jer patrijarh nabraja eparhije koje su pod njegovom jurisdikcijom kojima dozvoljava prisajedinjenje novoj crkvi. Kako onda karlovački mitropolit može biti nasljednik Pećke patrijaršije koja je prestala da postoji voljom carigradskog patrijarha?

 

[NickFreakyrgios]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bogme nisu. Naravno da je beogradsko-karlovačka mitropolija sasvim novoformirana cjelina u okviru novoformirane SPC 1920. godine. Jer si sam rekao da je ona nastala ujedinjenjem pomjesnih crkava. Kojih pomjesnih crkava? Pravoslavne crkve u Srbiji (nastala 1879. - dobila tomos od majke crkve), Karlovačke i Crnogorske, kao i čitavog niza eparhija Carigradske patrijaršije. Kakav status imaju Karlovačka i Crnogorska crkva? Da li su to tada autokefalne crkve? Ako nisu, kojoj crkvi pripadaju u tom slučaju?
A ja ću i odgovoriti - ako nisu autokefalne onda pripadaju Carigradskoj patrijaršiji i bile bi u statusu kakav danas ima Makedonska pravoslavna crkva u odnosu na SPC, "odmetnute crkve". Ko onda može da im dozvoli da se ujedine sa Pravoslavnom crkvom u Srbiji koja ima nesporan kanonski status? Jedino carigradski patrijarh. Ali u tomosu iz 1922. on ih navodi kao "autokefalne", što znači da im je Carigradska patrijaršija u nekom trenutku priznala autokefalnost (pa makar to bio taj trenutak kada ih navodi u tomosu 1922.). Jer patrijarh nabraja eparhije koje su pod njegovom jurisdikcijom kojima dozvoljava prisajedinjenje novoj crkvi. Kako onda karlovački mitropolit može biti nasljednik Pećke patrijaršije koja je prestala da postoji voljom carigradskog patrijarha?

Meni uopšte nije jasno gde se ne razumemo.

 

[Casino Royal]

Meni uopšte nije jasno gde se ne razumemo.

Pitanje kanonskog kontinuiteta današnje SPC sa nekadašnjom Srpskom (Pećkom) patrijaršijom ukinutom 1766. godine. Ja kažem da ga nema, ti kažeš da ga ima.
A što se tiče kontinuiteta srednjovjekovne Srpske crkve (1219-1463) sa Pećkom patrijaršijom (1557-1766) on moguće i postoji. Kažem moguće jer nemam definitivan stav o tom pitanju za sada.

 

[Khal Drogo]

Pa sadašnja SPC zaista u ovom obliku i postoji tek od 1919. godine i priznata je tomosom iz 1922. godine.

Нити једна држава, а камо ли вјерска заједница, не задржава исти "облик" ни кроз неколико генерација. Ни данашња СПЦ нема исти облик нити јурисдикцију као што је имала прије неколико деценија, или 1922-е, проширила се, и на нове континенте, успостаљене су нове епархије, а неке прилагодиле новонасталим околнотима. Ово је једноставно речено инфантилно поимање проблематике. Не заслужује озбиљнији осврт.

Današnja SPC nema pravni kontinuitet sa nekadašnjom Srpskom patrijaršijom.

Континуитет постоји, форумаши Persida Kolofon Gemischt и КРЦУН су објаснили све што је требало.

Da li je Patrijaršija bila podvrgnuta Ohridskoj arhiepiskopiji 1831. godine, ako ne 1463? Pitam, jer ni sam nemam formirano mišljenje, vidim da tu postoje nedoumice?
No kako god, da li je ipak u pitanju bilo samo priznanje fiskalne jedinice ako joj je tim priznanjem njena jurisdikcija proširena daleko na sjever i zapad gdje je u srednjem vijeku definitivno nije imala?

Претпостављам да си мислио си 1531.године.Форумаш КРЦУН је већ подоста тога објаснио. Није спорно, постоје различита виђења, Ради бољег разумијевања проблематике нијелоше прочитати урадак (овдје) Небојше Ђокића и Марије Живковић

Današnja SPC je nastala dobijanjem autokefalnosti od svoje majke crkve a to je Carigradska patrijaršija. Crkva u Srbiji je dobila autokefalnost 1879. godine.

Цариградска патријаршија није мајка црква, већ једна од 15 помјесних цркава, патријаршија православне цркве.

Pa se ta crkva ujedinila sa još dvije autokefalne crkve i čitavim nizom eparhija Carigradske patrijaršije upravo aktom Carigradskog patrijarha iz 1922. godine. Ona nema kontinuitet sa Srpskom crkvom iz perioda 1557-1776. a shodno tome ni sa onom ranijom. Ona je novorođena od svoje majke crkve tek u XIX vijeku. Jer da nije tako, šta će joj onda novi tomos o autokefalnosti?

СПЦ није рођена 1922-е нити се ујединила актом Цариградске патријашије, неко те изварао. Ујединила се, или поново окупила, одлукама постојећих митрополија и обласних епархија.
Томос је црквени акт који издају патријарх и сабор (синод) једне православне помјесне цркве, којим се другој цркви признаје статус аутокефалне или аутономне цркве.
Цариградска патријаршија је синодским томосом из 1922.године признала уједињење свих православних црквених области у Краљевини СХС. Ово признање (признање, не одлука у успостављању) је било неопходно.јер су уједињењењем обукваћене и епархије раније под јурисдикцијом Цариградске патријаршије за што је краљевина СХС платила и одређену накнаду.
Ако би комотно тумачили, Цариградска патријаршија је признањем (томосом) само прихватила нову реалност на терену.

 

[Krishna]

@guslar1389

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitanje kanonskog kontinuiteta današnje SPC sa nekadašnjom Srpskom (Pećkom) patrijaršijom ukinutom 1766. godine. Ja kažem da ga nema, ti kažeš da ga ima.
A što se tiče kontinuiteta srednjovjekovne Srpske crkve (1219-1463) sa Pećkom patrijaršijom (1557-1766) on moguće i postoji. Kažem moguće jer nemam definitivan stav o tom pitanju za sada.

A zašto ti ujedinjenje karlovačke mitropolije sa beogradskom teretiraš kao nekakav diskontinuitet?

 

[RickRoss]

Govorim za sastav danasnjeg Niksica. Tih istocnih Hercegovaca malo ima u NK ako ih uopste vise ima.

Ima onaj Zirojević iz Nikšića, član SD-a. Zirojevići su iz (mislim) Nevesinja rodom, a ovaj je sad veliki Crnogorac i protivnik ''srpskog nacionalizma''. Kakvi li su tu kompleksi u pitanju?
Mislim da je i onaj Dragutin Papović iz DPS-a iz srpskog dela Hercegovine poreklom.

 

[Casino Royal]

Континуитет постоји, форумаши Persida Kolofon Gemischt и КРЦУН су објаснили све што је требало.

Ja mislim da sam jasno ukazao da kontinuitet ne postoji. Jer ako je jedna crkva prestala da postoji voljom Carigradske patrijaršije, a kasnije ta Carigradska patrijaršija daje tomos o nastanku nove i posije toj novoj izdaje tomos o pripajanju njoj nekih svojih teritorija, ne vidim o kakvom kontinuitetu možemo govoriti? Ko želi da dokaže suprotno tu sam da ukrstimo argumente.

Цариградска патријаршија није мајка црква, већ једна од 15 помјесних цркава, патријаршија православне цркве.

Srpskoj pravoslavnoj crkvi je definitivno majka crkva. Jer svaka nova crkva nastaje tako što joj crkva koja je imala do tada jurisdikciju nad tom teritorijom daje autokefalnost. U srednjem vijeku je jasno da je Carigradska patrijaršija Srpskoj crkvi podarila autokefalnost, Slaven je postavio dobar tekst dr Blagote Gardaševića u vezi toga. Ali vjekovi su učinili svoje i ta crkva je ukinuta. Kasnije je opet Carigradska patrijaršija podarila autokefalnost novoj Pravoslavnoj crkvi u Srbiji i u konačnom je još kasnije dopustila pripajanje nekih svojih područja njoj.

СПЦ није рођена 1922-е нити се ујединила актом Цариградске патријашије, неко те изварао. Ујединила се, или поново окупила, одлукама постојећих митрополија и обласних епархија.
Томос је црквени акт који издају патријарх и сабор (синод) једне православне помјесне цркве, којим се другој цркви признаје статус аутокефалне или аутономне цркве.
Цариградска патријаршија је синодским томосом из 1922.године признала уједињење свих православних црквених области у Краљевини СХС. Ово признање (признање, не одлука у успостављању) је било неопходно.јер су уједињењењем обукваћене и епархије раније под јурисдикцијом Цариградске патријаршије за што је краљевина СХС платила и одређену накнаду.
Ако би комотно тумачили, Цариградска патријаршија је признањем (томосом) само прихватила нову реалност на терену.

U redu. Znači ti kažeš SPC se 1920. godine "ujedinila ili ponovo okupila odlukama postojećih mitropolija i oblasnih eparhija". Pa u kakvom su položaju bile te mitropolije, odnosno oblasne eparhije do tada? Jesu li bile autokefalne, autonomne ili su pripadale nekoj crkvi od koje su se odvoile pa pripojile ovoj SPC? Odluku o prisajedinjenju ili ujedinjenju sa nekom drugom crkvenom oblasti mogu donijeti samostalno isključivo ako su bile autokefalne. U suprotnom ta njihova odluka je nekanonska i nevažeća bez saglasnosti crkve pod čijom su jurisdikcijom bile ili čiji su dio bile.

 

[RickRoss]

...

Čak i taj citat o jednom telu jasno ukazuje da se Crnogorci nisu identifikovali sa srpskim narodnim imenom. Oni su svesni da dele istoriju, dobrim delom kulturu, pa verovatno čak i poreklo sa Srbima, da su sa njima nekada živeli u istoj državi i da će nakon ''turskog vremena'' verovatno ponovo živeti, ali ih se u narodnom smislu ne izjednačuju sa njima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jer ako je jedna crkva prestala da postoji voljom Carigradske patrijaršije,

Ne može voljom vaseljenske patrijaršije nijedna pomesna Crkva prestati da postoji.

 

[Krcun]

Čak i taj citat o jednom telu jasno ukazuje da se Crnogorci nisu identifikovali sa srpskim narodnim imenom. Oni su svesni da dele istoriju, dobrim delom kulturu, pa verovatno čak i poreklo sa Srbima, da su sa njima nekada živeli u istoj državi i da će nakon ''turskog vremena'' verovatno ponovo živeti, ali ih se u narodnom smislu ne izjednačuju sa njima.

То није толико битно, битно је да је већина Црногораца била свјесна чињенице да се радило о истом народу. Чак и да је тачно да су Српство тада прихватали као вјеру... Мало ли је? Да се наставило тим путуем, Црногорци би данас били нација попут аустријске. И сам знаш да у ЦГ нису у сукобу људи који се декларишу као Срби, и етнички просрпски Црногорци, који су вјерници канонске цркве, па и којима је матерњи језик српски. Момир Булатовић је био примјер таквог Црногорца.

 

[Krcun]

Oblik se mijenjao. U početku jurisdikcija knjaza Danila je bila šira u odnosu na samu Crnu Goru. On je imao jurisdikciju i nad primorjem, brdskim plemenima, Zetskom ravnicom ... Kasnije crnogorski mitropoliti gube jurisdikciju nad primorjem ali šire na dijelove Hercegovine koji poslije 1878. godine ulaze u sastav Crne Gore. Ali kontinuitet mitropolije nije prekidan, ona nije ukinuta, mjesto mitropolita nije svedeno na obično episkopsko sjedište ili ukinuto, pa da je kasnije da je postepeno vaskrsavala. Put je bio potpuno drugačiji.

Да ли је по твом мишљењу владика Данило желио да се Цетињска митрополија одвоји од Пећке патријаршије, или је то више стицај историјских околности? Два пећка патријарха су постојала тада. Један који је био турски поданик, а други који је отишао на просторе Хабзбуршке монархије. Владика Данило је изабрао да га хиротонише овај други.

Што се тиче црквеног уједињења из 1920. године. Та одлука није имала упоришта у важећем Уставу светог Синода. Али, не може се рећи да је одлука била нелегитимна, с обзиром да се нико није бунио, чак ни избјегличка влада. Наравно, изузетак је Никодим Јањушевић. И он је касније дошао да служи у СПЦ.

 

[RickRoss]

То није толико битно, битно је да је већина Црногораца била свјесна чињенице да се радило о истом народу. Чак и да је тачно да су Српство тада прихватали као вјеру... Мало ли је? Да се наставило тим путуем, Црногорци би данас били нација попут аустријске. И сам знаш да у ЦГ нису у сукобу људи који се декларишу као Срби, и етнички просрпски Црногорци, који су вјерници канонске цркве, па и којима је матерњи језик српски. Момир Булатовић је био примјер таквог Црногорца.

Pa ako nije bitno što si se uhvatio te moje konstatacije? Ona je od početka bila, a i dalje stoji - da se obični Crnogorci nisu identifikovali kroz srpsko narodno ime, da su srpsko ime najčešće koristi za veru. Najčešće su se identifikovali kroz crnogorsko i plemensko ime.
I u priručniku o poznavanju zakona iz 1914. (drugi pasus) autori objašnjavaju razliku između etničkog i političkog naroda, jer je očigledno dolazilo do ''štetnih i opasnih nesporazuma''. Samo što nije izbio Prvi svetski rat, a učeni Crnogorci i dalje pokušavaju da objasne neobrazovanim Crnogorcima ša znači biti Srbin, a šta Crnogorac.
Srbija je svojim delovanjem od 1918. zaustavila taj proces ''posrbljavanja'' Crnogoraca. Da je ostavila Crnu Goru i Crnogorce na miru verovatno bi prosveta vremenom učinila svoje i danas bi odnos stanovništva bio mnogo više u srpsku korist.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čak i taj citat o jednom telu jasno ukazuje da se Crnogorci nisu identifikovali sa srpskim narodnim imenom. Oni su svesni da dele istoriju, dobrim delom kulturu, pa verovatno čak i poreklo sa Srbima, da su sa njima nekada živeli u istoj državi i da će nakon ''turskog vremena'' verovatno ponovo živeti, ali ih se u narodnom smislu ne izjednačuju sa njima.

Bojim se da ti malo preteruješ sad. Nisi zaboravio da Holeček nailazi na onog muslimana i Luku Pišteljića, i onda mu ovi objašnjavaju jerbo je on mislio da su samo pravoslavni Srbi, a ovaj mu kaže da je Srb i govori srpski ali turske vere?

Ili one kafane u kojoj se svi smeju Čehu koji tvrdi da govori crnogorski.

 

[Mstislav]

Crnogorci su kao Austrijanci, jesu da kazemo deo srpskog ogranka, ali su se razvili u poseban narod. Problem je sto danas nekad ljuti srbofil Milo zarad vlasti pravi konstrukciju da nemaju nikakve veze sa Srbima pocevsi od jezika, zastave pa nadalje.

 

[Casino Royal]

A zašto ti ujedinjenje karlovačke mitropolije sa beogradskom teretiraš kao nekakav diskontinuitet?

Da ne bi ovdje pravili kakvu zbrku da rezimiramo:

- Imamo ujedinjenje beogradske i karlovečke mitropolije u periodu 1726-1739
- Imamo proglašenje srpskog patrijarha koji je do tada bio samo mitropolit beogradski, Dimitrija Pavlovića , arhiepiskopom beogradsko-karlovačkim. Ali ovdje suštinski nije riječ o ujedinjenju dvije eparhije u jednu, Sremski Karlovci nisu ni tada a ni dan danas u okviru te arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, već sremske eparhije (tada karlovačko sremske). Riječ je o počasnoj tituli.
- Imamo 1920. godine ujedinjenje svih crkava i eparhija na području nove države KSHS, a među njima i autekefalnih crkava Srbije, Karlovačke i Crne Gore

Gdje ti uočavaš kanonski kontinuitet Karlovačke mitropolije sa Pećkom patrijaršijom?

 

[Krcun]

Pa ako nije bitno što si se uhvatio te moje konstatacije? Ona je od početka bila, a i dalje stoji - da se obični Crnogorci nisu identifikovali kroz srpsko narodno ime, da su srpsko ime najčešće koristi za veru. Najčešće su se identifikovali kroz crnogorsko i plemensko ime.
I u priručniku o poznavanju zakona iz 1914. (drugi pasus) autori objašnjavaju razliku između etničkog i političkog naroda, jer je očigledno dolazilo do ''štetnih i opasnih nesporazuma''. Samo što nije izbio Prvi svetski rat, a učeni Crnogorci i dalje pokušavaju da objasne neobrazovanim Crnogorcima ša znači biti Srbin, a šta Crnogorac.
Srbija je svojim delovanjem od 1918. zaustavila taj proces ''posrbljavanja'' Crnogoraca. Da je ostavila Crnu Goru i Crnogorce na miru verovatno bi prosveta vremenom učinila svoje i danas bi odnos stanovništva bio mnogo više u srpsku korist.

Pogledajte prilog 1102603

Зато што си цитирао Ровинског и Холечека, а ту се још свашта може прочитати. Нарочито у тој вишетомној историји Црне Горе. Добро, зар та просвјета није имала довољно времена да како кажеш "посрби" становништво? Ипак период до 1918. и није тако мали.

Можда да, можда не. Сјети се да сам писао да су Македонци већински имали бугарску свијест, па су и поред тога прихватили да су дио македонске нације. Просвјета је активно радила на томе од 1945.

Да се не понављам. Мени је ок да постији црногорска нација, чији се идентитет не гради на србофобији. Дио мог народа су Црногорци који су вјерници канонске цркве, који говоре српским. Ови "Дукљани" никада не могу бити дио мог народа.

 

[kiriku1]

Crnogorci su kao Austrijanci, jesu da kazemo deo srpskog ogranka, ali su se razvili u poseban narod. Problem je sto danas nekad ljuti srbofil Milo zarad vlasti pravi konstrukciju da nemaju nikakve veze sa Srbima pocevsi od jezika, zastave pa nadalje.

Milo je daleko i malobrojan je... Ono sto postoji kod nas i medj nama je neuporedivo vece i postojanije....

 

[Khal Drogo]

Pa u kakvom su položaju bile te mitropolije, odnosno oblasne eparhije do tada? Jesu li bile autokefalne, autonomne ili su pripadale nekoj crkvi od koje su se odvoile pa pripojile ovoj SPC? Odluku o prisajedinjenju ili ujedinjenju sa nekom drugom crkvenom oblasti mogu donijeti samostalno isključivo ako su bile autokefalne. U suprotnom ta njihova odluka je nekanonska i nevažeća bez saglasnosti crkve pod čijom su jurisdikcijom bile ili čiji su dio bile.

До уједињења постојало је седам самосталних или од страних цркава зависних српских црквених области:
Карловачка митрополија (са седам епархија) и Црногорска митрополија су биле потпуно аутономне, самослане у периоду 1766-1920.године. Црногорска митрополија није имала "де јуре" канонско признање (томос) о аутокефалности, статус Карловачка митрополија у периоду 1766-1920. већ је објаснио форумаш Persida Kolofon Gemischt, она је у том периоду баштинила насљеђе и одржала континуитет Пећке патријаршије.

Црква у Босни и Херцеговини (са четири епархије) и Београдска архиепископија (са пет епархија) су након 1766.године потпале под јурисдикцију и зулум цариградских фанариота - Грка. Београдска архиепископија се отргла 1830. године из руку фанариота, 1831-е признаје јој се аутономија, а канонско признање, потврду о аутокефалности од стране Цариградске патријаршије је добила 1879.године. Након проглашења потпуне независности од Турака, и то бјеше у неком комотном тумачењу прихватање нове реалности на терену.
Српска црква у Далмацији и Боки которској (двије епархије). пролазила је кроз турбулентан период, били си разапети ратовима и тврвењима околних сила, Турака, Млечана, Француза, након подјеле 1867. између Аустрије и Угарске. Далмација је, према тој подјели, са својим епархијама Далматинско-истријском и Бококоторском. потпала под јурисдикцију румуњско-русинске Буковине и такво стање је остало до уједињења Српске цркве.
Стара Србија и Македонија (са шест епархија) област је такође до 1920.године била под јурусдикцијом цариградских фанариота.
Ту треба додати још Српску цркву у Америци која се почела стварати 1894. године.

То би било стање 1920.године. Признање (томос) Цариградске патријашије из 1878.године (од које се отргла 1830.године) о аутокефалности је имала Београдска архиепископија. Карловачка и Црногорска митрополија су биле аутономне, самосталне и свакако независне од Цариградске патријаршије
Епархије које су биле или које су након 1766.године потпале под јурисдикцију цариградских фанариота су томосом из 1922.године (овдје) добиле одобрење и благослов да се црквено ослободе од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола и присаједине Аутокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви.

Не видим овдје нешто спорно, а нисам сигуран у ком правцу "нишаниш".

 

[RickRoss]

Bojim se da ti malo preteruješ sad. Nisi zaboravio da Holeček nailazi na onog muslimana i Luku Pišteljića, i onda mu ovi objašnjavaju jerbo je on mislio da su samo pravoslavni Srbi, a ovaj mu kaže da je Srb i govori srpski ali turske vere?

Ili one kafane u kojoj se svi smeju Čehu koji tvrdi da govori crnogorski.

To je čini mi se iz druge knjige kada su srbovanje i prosveta već dosta uzeli maha. Upravo taj musliman je dokaz za to. Zar ti misliš da je on srpsko osećanje pokupio od kuće ili ipak ima veze sa crnogorskom prosvetom i zvaničnom unutrašnjom politikom?

Добро, зар та просвјета није имала довољно времена да како кажеш "посрби" становништво? Ипак период до 1918. и није тако мали.

Očigledno da ne i to dovoljno govori.

 

[Pumpaj Dinstanović]

- Imamo proglašenje srpskog patrijarha koji je do tada bio samo mitropolit beogradski, Dimitrija Pavlovića , arhiepiskopom beogradsko-karlovačkim. Ali ovdje suštinski nije riječ o ujedinjenju dvije eparhije u jednu, Sremski Karlovci nisu ni tada a ni dan danas u okviru te arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, već sremske eparhije (tada karlovačko sremske). Riječ je o počasnoj tituli.

Jok.

Pregovori o ujedinjenju svih tih delova Pravoslavne crkve bili su započeti 31. decembra 1918. godine u patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima. Tu su bili i završeni, 12. septembra 1920. godine, a Dimitrije Pavlović bio izabran za mitropolita i patrijarha. Sremski Karlovci su itekako bili u sastavu njegove direktne eparhijske nadležnosti, a bili su i patrijaršijska rezidencija SPC. U Sremskim Karlovcima je patrijarh sve primao i svi su episkopi SPC bili hirotonisani upravo tamo. Patrijarh Dimitrije je sve vreme, do smrti 1930. godine, stolovao u Karlovcim; u suštini sedište SPC u Kraljevini SHS bilo je u Sremskim Karlovcima, a ne Beogradu; pod njim je bio i Srem, sremska eparhija.

Tek posle šestojanuarske diktature menja se politika i u skladu sa jugointegralističkim tendencijama kralja Aleksandra, kada se stvara i posebno beogradsko područje, donosi se Ustav SPC 1931. godine koji proglašava Beograd sedištem. U praksi to neće još biti realizovano, jer se priprema i zgrada i tek 1936. godine definitivno se patrijaršija seli iz Sremskih Karlovaca u Beograd. Ali Karlovci, naravno, ostaju u sastavu mitropolije, nevezano za pomeranje sedišta. I nema ničeg tu titularnog.

Ko zna; da nije bilo te jugounitarističke politike, možda bi i dan-danas Porfirije stolovao u Karlovcima.