Црногорци - Срби или посебан народ

[Casino Royal]

Problem je što praviš narode i nacije veštački, tamo gde ih nije bilo. Transponuješ sadašnje stanje nacija u prošlost a to ne sme da se radi.......

Živkovićev prevod

Pogledajte prilog 1191356

Treba vidjeti kako stoji u orginalu.

 

[Brđanin]

Ajde da malo raščlanimo šta piše o Vojislavljevom ustanku u LJPD. Pa ćemo poslije uporediti sa vizantijskim izvorima. Ali sada LJPD.

"Dakle poslije smrti bugarskog cara Vladislava, car Vasilije sakupivši veliku vojsku i mnoštvo lađa, pođe da osvaja zemlju i zauzeo je čitavu Bugarsku, Rašku, i Bosnu, čitavu Gornju Dalmaciju i sve primorske oblasti do granica donje Dalmacije.
Zatim Dobroslav, zato što je bio mudar i darovit, počne da se pokorava Grcima i da bude gotovo kao njihov pomagač i saveznik, pa je sa njima jezdio po pokrajinama i tajno savjetovaše Grke da surovo i nepravedno postupaju sa narodom. A i narodu je isto tako tajno govorio: "Zašto podnosite tako veliko zlo od Grka ? Nepravedno vam sude, zaista, odnose vam imovinu, bludniče sa ženama i vaše kćeri djevice skrnave i kaljaju. Nikad vam moji preci, koji su prije mene bili kraljevi, nijesu takve stvari činili. To je veliko i teško zlo". I dok je on tako radio u pojedinim mjestima, narod poče da se njemu okreće i veoma ga zavoli, a žestoko zamrzi Grke. Međutim poslije savjetovanja, narodi su sporazumno jednog dana izmijenili poslanike i pisma, pa ustanu i u jednom danu pobiju sve grčke velikaše koji su bili zatečeni po čitavoj Dalmaciji.
Poslije ovoga sakupili su se narodi, i poruče Dobroslavu i njegovim sinovima da dođu i preuzmu kraljevstvo i zemlju svojih predaka. On dođe sa pet svojih sinova, koji su već bili postali mladići i vješti borci, i preuze kraljevstvo, pa poče ratovati protiv Grka i zadobije zemlju sve do Toplice. Tada grčki car, ljutit, pozva jednog od svojih vojskovođa po imenu Armenopola, i naredi mu da ode i savlada kralja Dobroslava i njegove sinove. Ovaj pošto je sakupio veliku vojsku konjanika i pješaka stigne do ravnice Zete."

Šta možemo uočiti u ovom dijelu teksta?

1. Iz teksta se ne vidi da je Vojislav dobio na upravu ni Dioklitiju, ni Travuniju, ni Srbiju. Već da je kao predstavnik više vladajućih dinastija bio saveznik Vizantijcima i da je sa njima "jezdio po pokrajinama"? Znači po Dukljaninu ne u jednoj pokrajni (sklaviniji) već u više njih. Navodno im je bio saveznik a bunio je narod na pobunu.
2. Naravno, ne znači da je zaista to i radio jer ovaj tekst želi da njemu pripiše izbijanje ustanka u "čitavoj Dalmaciji". Znači ne u Duklji, ili samo Srbiji, po LJPD ustanak je imao i širi karakter.
3. Po njemu sakupili su se "narodi" - ne narod, i oni su pozvali Vojislava da preuzme vlast nad njima što je on i uradio.
4. Zadobio je zemlju sve do Toplice - znači do istočnih granica tadašnje Srbije a pod njegovom vlašću je i Zeta.

Ne pominje se Vojislav u vizantijskom zarobljeništvu.
Ovdje je samo pominje da je Vojislav bio saveznik Vizantije, ali i da je tajno huškao narod na ustanak. I odmah se prelazi na 1039. i novi ustanak.

 

[Casino Royal]

Pa taj župan je vjerovatno tada povratio Rašku, jer se ne spominje Vojislavova efektivna vlast u Raškoj. Ali je Vojislav zavladao određenim djelovima Srbije, poput župe Pive.

Može da bude tačno, ali i ne mora uopšte. Već sam objasnio.

 

[Brđanin]

I još ovo:

"Kursilije dakle dođe sa čitavom vojskom u ravnicu grada Skadra i zastade da bi se tu svi sakupili.Tu se, dakle, sakupilo toliko mnoštvo ljudi da ih je zemlja jedva primila, potom, prešavši rijeku, stigoše u ravnicu grada Bara. Knez Ljutovid sa svojom vojskom stigne u Travuniju. Kralj Dobroslav, pak, sa svojim sinovima i svojim narodom ostao je u Crmnici; naime vidio je da ima veoma mnogo Grka i bojao se da Ljutovid ne pređe preko zaliva, pa da njega ne opkole."

Ovdje sada prvo slijedi opis Barske bitke, a potom borbe kod Klobuka između Gojislava i Ljutovida (granično mjesto Crne Gore ka BiH ka Trebinju). Da preskočim opis tih borbi pa da pređemo na ovo:

" A slavni kralj Dobroslav vladao je dvadeset i pet godina i pade u krevet, i umrije u Prapratni u svom dvorcu. Njegovi sinovi, okupivši se oko njega, oplakali su ga i sahranili ga u crkvi Svetog Andrije u njegovoj kapeli s velikom čašću i slavom."

Da je Vojislav vladao još 25 godina to je nemoguće jer znamo da je umro 1043. a njegov sin Mihailo je došao na vlast 1046. godine. Ali ovdje se moguće misli na ukupnu vladavinu kneza Vojislava? Znači umro je 1043. umanjimo 25 godina vladavine - 1043-25= 1018 Znači došao je na vlast 1018. godine. Što se savršeno uklapa da je naslijedio svog oca Dragimira koji je ubijen 1018. godine. Značči dobio je na upravu Travuniju kao vizantijski podložnik. Ali vjerovatno i Dioklitiju jer smo već konstatovali da je poslije smrti svog brata od strica Vladimira Dragimir polagao pravo na nju, zato je i ubijen od Kotorana. Tako da je vjerovatno i ona njemu data na upravu.

Poslije ide novo poglavlje:

"Poslije kraljeve smrti sastadoše se njegovi sinovi sa svojom majkom i zaželješe da podijele sebi zemlje i oblasti svojih predaka, kako bi svaki od njih posjedovao svoj dio. Tako Gojislav i Predimir, najmlađi brat, dobiše Travuniju sa Grbljem; Mihala: Oblik, Prapratnu i Crmnicu; Saganek pak; Gorsku županiju, Kupelnik i Balec; Radoslav: Luku župu, Podlužje i Kučevo u Budvi sa župom."

Postavlja se pitanje - šta se desilo sa velikom teritorijom Srbije i dijela Albanije s obzirom da Vojislavljevi sinovi sada dijele samo župe Dioklitije i Travuniju? Možda su je u te tri godine njegovi sinovi izgubili? A možda je ključ u ovom boldovanom: "zaželješe da podijele sebi zemlje i oblasti svojih predaka, kako bi svaki od njih posjedovao svoj dio". Ovdje je moguće riječ o podjeli zemalja predaka, a ne kompletne zemlje koju su posjedovali.

To za zemlju predaka je apsolutno tačno. Znamo da je Vojislav zavladao Zahumljem i župama koje Dukljanin svrstava u Podgorje. Ali nema podataka za Rašku. Zato ja mislim da je Raška ponovo potpala pod Vizantiju.

 

[Casino Royal]

Ne pominje se Vojislav u vizantijskom zarobljeništvu.
Ovdje je samo pominje da je Vojislav bio saveznik Vizantije, ali i da je tajno huškao narod na ustanak. I odmah se prelazi na 1039. i novi ustanak.

Pa ko je rekao da se ovdje spominje njegovo zarobljeništvo? A kako žuriš i trčiš čovječe? Polako. Da analiziramo sada vizantijske izvore.

 

[Casino Royal]

To za zemlju predaka je apsolutno tačno. Znamo da je Vojislav zavladao Zahumljem i župama koje Dukljanin svrstava u Podgorje. Ali nema podataka za Rašku. Zato ja mislim da je Raška ponovo potpala pod Vizantiju.

Gdje piše da je Vojislav zavladao Zahumljem? Iz teksta se to ne vidi. Čak naprotiv. Tamo vlada Ljutovid. Skoncentriši se.

 

[Brđanin]

Pa ko je rekao da se ovdje spominje njegovo zarobljeništvo? A kako žuriš i trčiš čovječe? Polako. Da analiziramo sada vizantijske izvore.

Pa Dukljanin je napravio rupu u toj priči.

 

[Brđanin]

Gdje piše da je Vojislav zavladao Zahumljem? Iz teksta se to ne vidi. Čak naprotiv. Tamo vlada Ljutovid. Skoncentriši se.

Zar nije Vojislav nakon Barske bitke i poraza Ljutovida kod Klobuka zavladao Zahumljem.

 

[Casino Royal]

Pa Dukljanin je napravio rupu u toj priči.

Kakvu rupu? Pa nije autor LJPD doktor istorijskih nauka pa da ga optužujemo da nam je nešto izostavio? Dukljanin piše ono što zna. Ili ono što želi da istakne kao pozitivno kod Vojislava, zar ne uočavaš da je on za njega pozitivna ličnost. Čak mu je i ime Dobroslav kod njega a u svim drugim izvorima Vojislav.

 

[Brđanin]

E sad treba odrediti da li Skilica pod Tribalijom misli samo na Duklju ili na Duklju i Travuniju. Pošto izgleda da je Vojislav ovladao Dukljom i Travunijom istovremeno.

 

[Casino Royal]

Zar nije Vojislav nakon Barske bitke i poraza Ljutovida kod Klobuka zavladao Zahumljem.

Tačno ću prestati da pišem o ovome. Jer nema svrhe. Ti ne želiš ništa sam da pročitaš već mi ovdje moramo da ti crtamo, a ni to nije dovoljno već to nacrtano dodatno da ti objašnjavamo. Ajde, čitaj ovo:

"Poslije toga kralj pošalje svoga sina Gojislava, s vojskom protiv kneza Ljutovida, davši mu pedeset Grka koji su bili zarobljeni i ranjeni, da bi ih čim se bude približio neprijateljima, ovako ranjene i poprskane krvlju, poslao u logor kneza Ljutovida, kako bi Grci ispričali što im se dogodilo, a ako Grci ne budu htjeli otići, da im odsiječe glave. I to je kralj uradio zato da knez i njegova vojska oslabe od straha kada ih vide ovako sječene. Gojislav dakle, učini sve ono što mu je otac bio naredio. Pokrenuvši, dakle, vojsku, preplovi zaliv, nastavljajuci put preko Konavala popeo se na brdo koje se zove Klobuk. Tada, pošto bješe blizu Ljutovidova vojska, pošalje gorerečene Grke u njegov logor. Kad viđeše to oni koji su bili sa Ljutovidom i cuvši što se zbilo, veoma se uplaše. A knez Ljutovid, kako je bio čovjek ratoboran i vičan oružju, nimalo se ne uplaši. Naprotiv on poruči Gojislavu govoreći: "Tvoja dosjetljivost me nimalo ne plaši, nego ako si čovjek i ako nešto vrijediš, uzmi sa sobom dva vojnika, a ja ću isto tako sići u polje da tu ukrstimo oružje, pa ćeš saznati ko sam ja". Ova poruka dopade se Gojislavu i odmah, uzevši sa sobom dva odvažna vojnika, siđe u polje, a knez je isto tako sišao. Čim pak počeše da se bore, jedan od dvojice Gojislavljevih vojnika, po imenu Udobik, napadajuci kneza Ljutovida, pogodi ga i bači na zemlju. Tada drugi poče vikati: "Trčite saborci i drugovi, trčite, jer je Ljutovid pao i mrtav je". Na glas o njegovoj pogibiji počeše svi da trče, ali Ljutovid, iako je bio ranjen, dokopavši se konja dade se u bijeg. Oni pak koji su bili sa njim, vidjevši da je on pao i da je bio ranjen, svi pobjegnu. A Gojislav sa svojim ljudima gonio ih je cijelog onog dana, i uzevši njihov ratni plijen, vratiše se kao pobjednici u svoja mjesta. I od onog dana zemlja se smirila pod kraljem i njegovim sinovima, i niko se nije usudio da im se suprostavi, već su svi postali prema njima miroljubivi."

Gdje si pročitao ovdje da je Vojislav zauzeo Ljutovidovo Zahumlje?

 

[Brđanin]

Tačno ću prestati da pišem o ovome. Jer nema svrhe. Ti ne želiš ništa sam da pročitaš već mi ovdje moramo da ti crtamo, a ni to nije dovoljno već to nacrtano dodatno da ti objašnjavamo. Ajde, čitaj ovo:

"Poslije toga kralj pošalje svoga sina Gojislava, s vojskom protiv kneza Ljutovida, davši mu pedeset Grka koji su bili zarobljeni i ranjeni, da bi ih čim se bude približio neprijateljima, ovako ranjene i poprskane krvlju, poslao u logor kneza Ljutovida, kako bi Grci ispričali što im se dogodilo, a ako Grci ne budu htjeli otići, da im odsiječe glave. I to je kralj uradio zato da knez i njegova vojska oslabe od straha kada ih vide ovako sječene. Gojislav dakle, učini sve ono što mu je otac bio naredio. Pokrenuvši, dakle, vojsku, preplovi zaliv, nastavljajuci put preko Konavala popeo se na brdo koje se zove Klobuk. Tada, pošto bješe blizu Ljutovidova vojska, pošalje gorerečene Grke u njegov logor. Kad viđeše to oni koji su bili sa Ljutovidom i cuvši što se zbilo, veoma se uplaše. A knez Ljutovid, kako je bio čovjek ratoboran i vičan oružju, nimalo se ne uplaši. Naprotiv on poruči Gojislavu govoreći: "Tvoja dosjetljivost me nimalo ne plaši, nego ako si čovjek i ako nešto vrijediš, uzmi sa sobom dva vojnika, a ja ću isto tako sići u polje da tu ukrstimo oružje, pa ćeš saznati ko sam ja". Ova poruka dopade se Gojislavu i odmah, uzevši sa sobom dva odvažna vojnika, siđe u polje, a knez je isto tako sišao. Čim pak počeše da se bore, jedan od dvojice Gojislavljevih vojnika, po imenu Udobik, napadajuci kneza Ljutovida, pogodi ga i bači na zemlju. Tada drugi poče vikati: "Trčite saborci i drugovi, trčite, jer je Ljutovid pao i mrtav je". Na glas o njegovoj pogibiji počeše svi da trče, ali Ljutovid, iako je bio ranjen, dokopavši se konja dade se u bijeg. Oni pak koji su bili sa njim, vidjevši da je on pao i da je bio ranjen, svi pobjegnu. A Gojislav sa svojim ljudima gonio ih je cijelog onog dana, i uzevši njihov ratni plijen, vratiše se kao pobjednici u svoja mjesta. I od onog dana zemlja se smirila pod kraljem i njegovim sinovima, i niko se nije usudio da im se suprostavi, već su svi postali prema njima miroljubivi."

Gdje si pročitao ovdje da je Vojislav zauzeo Ljutovidovo Zahumlje?

Stanoje Stanojević na strani 68. i Jagoš Jovanović na strani 12. piše da su Bosna, Raška i Hum nakon Barske bitke priznale vrhovnu vlast Stefana.
Dmitar Milošević u knjizi ,, Rodoslovi sprskih" dinastija takođe piše to.
Vladimir Ćorović piše da je Vojislav zavladao Zahumljem.

Ovaj dokumentarac čiji su izvori Ćorović i Ostrogorski takođe navode to.

Skoro svi istoričari navode državu Vojislava i Mihajla kao ovakvu.

 

[Brđanin]

Tačno ću prestati da pišem o ovome. Jer nema svrhe. Ti ne želiš ništa sam da pročitaš već mi ovdje moramo da ti crtamo, a ni to nije dovoljno već to nacrtano dodatno da ti objašnjavamo. Ajde, čitaj ovo:

"Poslije toga kralj pošalje svoga sina Gojislava, s vojskom protiv kneza Ljutovida, davši mu pedeset Grka koji su bili zarobljeni i ranjeni, da bi ih čim se bude približio neprijateljima, ovako ranjene i poprskane krvlju, poslao u logor kneza Ljutovida, kako bi Grci ispričali što im se dogodilo, a ako Grci ne budu htjeli otići, da im odsiječe glave. I to je kralj uradio zato da knez i njegova vojska oslabe od straha kada ih vide ovako sječene. Gojislav dakle, učini sve ono što mu je otac bio naredio. Pokrenuvši, dakle, vojsku, preplovi zaliv, nastavljajuci put preko Konavala popeo se na brdo koje se zove Klobuk. Tada, pošto bješe blizu Ljutovidova vojska, pošalje gorerečene Grke u njegov logor. Kad viđeše to oni koji su bili sa Ljutovidom i cuvši što se zbilo, veoma se uplaše. A knez Ljutovid, kako je bio čovjek ratoboran i vičan oružju, nimalo se ne uplaši. Naprotiv on poruči Gojislavu govoreći: "Tvoja dosjetljivost me nimalo ne plaši, nego ako si čovjek i ako nešto vrijediš, uzmi sa sobom dva vojnika, a ja ću isto tako sići u polje da tu ukrstimo oružje, pa ćeš saznati ko sam ja". Ova poruka dopade se Gojislavu i odmah, uzevši sa sobom dva odvažna vojnika, siđe u polje, a knez je isto tako sišao. Čim pak počeše da se bore, jedan od dvojice Gojislavljevih vojnika, po imenu Udobik, napadajuci kneza Ljutovida, pogodi ga i bači na zemlju. Tada drugi poče vikati: "Trčite saborci i drugovi, trčite, jer je Ljutovid pao i mrtav je". Na glas o njegovoj pogibiji počeše svi da trče, ali Ljutovid, iako je bio ranjen, dokopavši se konja dade se u bijeg. Oni pak koji su bili sa njim, vidjevši da je on pao i da je bio ranjen, svi pobjegnu. A Gojislav sa svojim ljudima gonio ih je cijelog onog dana, i uzevši njihov ratni plijen, vratiše se kao pobjednici u svoja mjesta. I od onog dana zemlja se smirila pod kraljem i njegovim sinovima, i niko se nije usudio da im se suprostavi, već su svi postali prema njima miroljubivi."

Gdje si pročitao ovdje da je Vojislav zauzeo Ljutovidovo Zahumlje?

U tom tekstu ne piše nigdje, ali on ne ide dalje od pobjede na Klobuku.

 

[Casino Royal]

A sada malo o vizantijskim izvorima koji govore o ovim događajima - Jovan Skilica piše poslije događaja o ustanku Petra Deljana:

"И Србија (ή Σερβία), која се после смрти цара Романа била одметла, поново се покори."

"Јован посла цару који je боравио, како рекосмо, у Солуну десет кентенарија злата али брод, захваћен олујним ветром, удари на илирске обале (τοις Ίλλυρικοΐς ... αΐγιαλοΐς) и разби će. Злато приграби Стефан Војислав, архонт Срба (Στέφανος δ καΐ Βοϊσθλάβος, δ των Σέρβων άρχων), који je био пре кратког времена побегао из Цариграда и заузео земљу Срба (τον τόπον των Σέρβων), протеравши оданде Теофила Еротика."

Mnogi su ranije mislili da se ovdje govori o Dioklitiji, međutim za to nema baš nikakvog osnova, lijepo piše da je riječ o Srbiji. Znači odavde se može zaključiti da se Srbija poslije smrti cara Romana IV Agira 1034. godine bila pobunila, ali i da se ta pobuna smirila. A da je potom Stefan Vojislav pobjegavši iz Carigrada gdje je bio zatočen zauzeo "zemlju Srba" odakle je protjerao vizantijskog namjesnika Teofila Erotika. Mnogi su čitajući LJPD zaključili da je u pitanju Dioklitija. Ali kao što smo već skrenuli pažnju - to u LJPD ne piše. Vidi se da je on zauzeo Srbiju, Zetu i Travuniju. O tome u nastavku.

 

[Casino Royal]

Stanoje Stanojević na strani 68. i Jagoš Jovanović na strani 12. piše da su Bosna, Raška i Hum nakon Barske bitke priznale vrhovnu vlast Stefana.
Dmitar Milošević u knjizi ,, Rodoslovi sprskih" dinastija takođe piše to.
Vladimir Ćorović piše da je Vojislav zavladao Zahumljem.

Ovaj dokumentarac čiji su izvori Ćorović i Ostrogorski takođe navode to.

Pogledajte prilog 1191379
Skoro svi istoričari navode državu Vojislava i Mihajla kao ovakvu.

Ao A pusti sada Stanojevića i Jovanovića. Ajde da se koncentrišemo na istorijske izvore na momenat. Pa ćemo se kasnije pozivati na njih.

 

[Casino Royal]

U tom tekstu ne piše nigdje, ali on ne ide dalje od pobjede na Klobuku.

Pa eto. O tome ti govorim. Znači po LJPD nije zauzeo Zahumlje. E sada vidjećemo druge izvore.

 

[Brđanin]

Ao A pusti sada Stanojevića i Jovanovića. Ajde da se koncentrišemo na istorijske izvore na momenat. Pa ćemo se kasnije pozivati na njih.

Pa vjerovatno su postoji neki izvor čim toliki istoričari pišu.
Sad, meni je nejasno da li je ovladao samo pojedinim župama Srbije, koje Dukljanin svrstava u teritoriju Podgorja ili cijelom Srbijom, a oni navode da cijela Srbija prihvata vrhovnu vlast Vojislava.

 

[RickRoss]

Problem je što praviš narode i nacije veštački, tamo gde ih nije bilo. Transponuješ sadašnje stanje nacija u prošlost a to ne sme da se radi.......

Živkovićev prevod

Pogledajte prilog 1191356

Ajde brate ne zaebavaj...

 

[Casino Royal]

"Кад цар у Солуну сазнаде за губитак злата написа Стефану да му пошаље његово и да својом кривицом не пружа повода избијању рата. Пошто овај није дао никакав одговор, посла цар против њега војску којом je заповедао евнух Георгије Проватас. Стигавши у земљу и запавши у гудуре, јаруге и беспутна места, изгуби целу војску и сам се једва спасе."

"Пошто je Стефан Војислав био побегао, као што je раније речено, из Цариграда и заузео илирске планине (τα Ιλλυρικά ... όρη) и Трибале и Србе и околна племена (Τρι,βαλλούς και Σέρβους και τα πρόσοικα γένη) подложна Ромејима нападао и пљачкао, Мономах није могао да подноси његове упаде и писмено нареди архонту Драча — био je το патрикије Михаило, син логотета Анастасија — да прикупи стратиотску војску Драча која je била под њиме, као и војске из суседних тема које су биле њему подређене (τον ύπ'αύτον άθροΐσαι του Δυρραχίου λαόν στρατιωτικών, έτι δε και τάς στρατιάς των έγγιζόντων τούτω θεμάτων και αύτω υποκειμένων) и да заједно са хипостратезима крене на Трибале и да савлада Стефана. Kao размажен и навикнут на уживања, он (se. Михаило) није имао никаквог војничког знања, и глупо и неспретно водећи ствар постаде кривац велике несреће за државу Ромеја. Скупивши, наиме, снаге, како му je било наређено, a тих je било око хиљада, он упаде у земљу Трибала (εις Τριβαλλούς), пролазећи путевима стрмим и кршним и врлетним и тесним тако да упоредо нису могла ни два коњаника да иду. Срби су њима, како се прича, намерно дозволили и допустили да улазе, док се он (se. Михаило) није бринуо нити o повратку нити je остављао довољно јаку стражу по теснацима. Проваливши овај je пустошио и палио поља док су Срби заузели и чували теснаце и стрмовита места на путу (της τρίβου) и чекали на повратак. Кад Михаило одлучи да je довољно пљачкања и кад je био прикупио много плена и заробљеника и дошло време за повратак и кад путујући стигоше у теснаце тада непријатељи са висова почеше да бацају камење и гађају стрелама и свим могућим справама за бацање и ваљају огромно стење, док они око Михаила нису могли да се служе ни рукама ни оружјем нити уопште да покажу примере храбрости. Неки погођени одмах погинуше, други се низ стрмине стровалише и јадно завршише, тако да се околне гудуре и речна корита напуне мртвацима и постану пролазни за прогонитеље. Паде око 40.000, a изгине и седам стратега. Остали кријући се по жбуњу и шумама и брдским гудурама, и кријући се од погледа непријатељских, и успузавши се преко врхова, ноћу се спасу боси и голи, тужан и суза достојан призор онима који гледају. Са њима се спасе и Михаило, поделивши исту судбину.
Тада Михаило (Μιχαηλας), Стефанов син, који je после оца био постао владар Трибала и Срба (Τριβαλλών καί Σέρβων... αρχηγός), склопи уговор са царем и би уписан међу савезнике и пријатеље Ромеја (τοις συμμάχους καί φίλοις των 'Ρωμαίων έγγράφται), и би почаствован протоспатарским саном."

Šta uočavamo? Dva vizantijska pohoda na Vojislava. Isto je i kod Dukljanina. Razlikuju se samo imena vojskovođa: I pohod: Armenopul (LJPD) - Georgije Provatas (Skilica); II pohod: Kursilije (LJPD) - Mihailo (Skilica). I Kursilije i Skilica su bili arhonti (toparsi) Drača.
Zemlja u kojoj su sukobi je zemlja Tribala. Tribalija = Dioklitija. Stefan Vojislav i kasnije njegov sin su vladari Tribala i Srba = Dioklitije i Srbije. Ali kao što smo vidjeli on je prvo bio samo arhont Srba (Srbije), a malo kasnije Tribalije (Dioklitije) i Srbije. Zaključak bi mogao biti da je najprije zavladao Srbijom gdje je izbio ustanak a potom vlast proširio na Dioklitiju i "ilirske planine" (pretpostavljam albanske planine, ali bi dodatno trebalo pretresti šta bi značio taj pojam u XI vijeku).

 

[Brđanin]

"Кад цар у Солуну сазнаде за губитак злата написа Стефану да му пошаље његово и да својом кривицом не пружа повода избијању рата. Пошто овај није дао никакав одговор, посла цар против њега војску којом je заповедао евнух Георгије Проватас. Стигавши у земљу и запавши у гудуре, јаруге и беспутна места, изгуби целу војску и сам се једва спасе."

"Пошто je Стефан Војислав био побегао, као што je раније речено, из Цариграда и заузео илирске планине (τα Ιλλυρικά ... όρη) и Трибале и Србе и околна племена (Τρι,βαλλούς και Σέρβους και τα πρόσοικα γένη) подложна Ромејима нападао и пљачкао, Мономах није могао да подноси његове упаде и писмено нареди архонту Драча — био je το патрикије Михаило, син логотета Анастасија — да прикупи стратиотску војску Драча која je била под њиме, као и војске из суседних тема које су биле њему подређене (τον ύπ'αύτον άθροΐσαι του Δυρραχίου λαόν στρατιωτικών, έτι δε και τάς στρατιάς των έγγιζόντων τούτω θεμάτων και αύτω υποκειμένων) и да заједно са хипостратезима крене на Трибале и да савлада Стефана. Kao размажен и навикнут на уживања, он (se. Михаило) није имао никаквог војничког знања, и глупо и неспретно водећи ствар постаде кривац велике несреће за државу Ромеја. Скупивши, наиме, снаге, како му je било наређено, a тих je било око хиљада, он упаде у земљу Трибала (εις Τριβαλλούς), пролазећи путевима стрмим и кршним и врлетним и тесним тако да упоредо нису могла ни два коњаника да иду. Срби су њима, како се прича, намерно дозволили и допустили да улазе, док се он (se. Михаило) није бринуо нити o повратку нити je остављао довољно јаку стражу по теснацима. Проваливши овај je пустошио и палио поља док су Срби заузели и чували теснаце и стрмовита места на путу (της τρίβου) и чекали на повратак. Кад Михаило одлучи да je довољно пљачкања и кад je био прикупио много плена и заробљеника и дошло време за повратак и кад путујући стигоше у теснаце тада непријатељи са висова почеше да бацају камење и гађају стрелама и свим могућим справама за бацање и ваљају огромно стење, док они око Михаила нису могли да се служе ни рукама ни оружјем нити уопште да покажу примере храбрости. Неки погођени одмах погинуше, други се низ стрмине стровалише и јадно завршише, тако да се околне гудуре и речна корита напуне мртвацима и постану пролазни за прогонитеље. Паде око 40.000, a изгине и седам стратега. Остали кријући се по жбуњу и шумама и брдским гудурама, и кријући се од погледа непријатељских, и успузавши се преко врхова, ноћу се спасу боси и голи, тужан и суза достојан призор онима који гледају. Са њима се спасе и Михаило, поделивши исту судбину.
Тада Михаило (Μιχαηλας), Стефанов син, који je после оца био постао владар Трибала и Срба (Τριβαλλών καί Σέρβων... αρχηγός), склопи уговор са царем и би уписан међу савезнике и пријатеље Ромеја (τοις συμμάχους καί φίλοις των 'Ρωμαίων έγγράφται), и би почаствован протоспатарским саном."

Šta uočavamo? Dva vizantijska pohoda na Vojislava. Isto je i kod Dukljanina. Razlikuju se samo imena vojskovođa: I pohod: Armenopul (LJPD) - Georgije Provatas (Skilica); II pohod: Kursilije (LJPD) - Mihailo (Skilica). I Kursilije i Skilica su bili arhonti (toparsi) Drača.
Zemlja u kojoj su sukobi je zemlja Tribala. Tribalija = Dioklitija. Stefan Vojislav i kasnije njegov sin su vladari Tribala i Srba = Dioklitije i Srbije. Ali kao što smo vidjeli on je prvo bio samo arhont Srba (Srbije), a malo kasnije Tribalije (Dioklitije) i Srbije. Zaključak bi mogao biti da je najprije zavladao Srbijom gdje je izbio ustanak a potom vlast proširio na Dioklitiju i "ilirske planine" (pretpostavljam albanske planine, ali bi dodatno trebalo pretresti šta bi značio taj pojam u XI vijeku).

Da li se pod Tribalijom smatra i Travunija ili samo Duklja? Ako se ne smatra, onda znači da je prvo zavladao u Srbiji i Travuniji pa čotomu Duklji.

 

[Casino Royal]

A sada drugi jako značajan izvor za Stefana Vojislava - Kekavmen:

Ako upadneš i pljačkaš zemlju nekog toparha, ne vraćaj se istim putem kojim si ušao u njegovu zemlju. Neprijatelj poznavajući kraj postaviće zasede u klisurama i na povratku uništiće te.
„Тако уради у Дукљи Травуњанин Србин катепану Драча Михаилу, сину логотета (όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν), и унИШТИ његову војску која je бројала преко 40.000. Поменути наиме катепан упавши у Дукљу ошвачка je, a враћајући се затече клисуре, кроз које je био ушао, запоседнуте и би заробљен. A можда je имао и други пут да се безопасно повуче, али из непромишљености, боље рећи неискуства, би заробљен"

Ovdje se potvrđuje Skiličino pisanje da je riječ o katepanu Drača Mihailu. Potvrđuje i da se događaj zbio u Dioklitiji (kod Sklice u Tribaliji, u LJPD u Zeti - Bar sa okolinom). Ovdje je Vojislav koji nije imenovan nazvan Travunjaninom Srbinom. Da li je to Kekavmen preuzeo od Skilice pa je ono Tribal shvatio kao Travunjanin? Ili je znao da je vladao najprije Travunijom odakle mu je porijeklo a kasnije Srbijom? O tome se može razmišljati.

Sledeće:

"Да ти саопштим и друго лукавство варварина (εθνικού). Катакалон Клазоменски био je стратег у Дубровнику (ό Κατακαλών ό Κλυζομενίτης στρατηγός ην Φαουσίου). Стратегу се прохте да помоћу намештеног пријатељства изврши ратни подвиг. Беше у градовима Далмације у Зети и у Стону топарх Бојислав Дукљанин (ή"ν δε εΕς τα κάστρα Δαλματίας εις την Ζένταν καΐ εις την Στάμνον τοπάρχης Βοϊσ·&λάβος ό Διοκλητιανός) (se. Стратег) хтеде да га зароби. И шта учини? Спријатељи c e c нjиме, чешће му шаљући поклоне, желећи њима да га обмане. Иако je овај био варварин, али по природи и искуству беше мудaр. na je он c једне стране, примао поклоне a, c друге, претвараше се као да je цару поданички одан (δούλος) тобоже због благонаклоности и милости стратега. Пошто je топарх имао сина недавно рођеног, стратег се понуди да му кумује при светом крштењу. A кад му овај сав одушевљен рече: „ако тражиш и кућн д:и деђк", стратег ке хтеде. Сложе се, тако, обојица да ће СКЛОПЕТН кумство на средини између стратегове теме и топархове земље (εν μέσω του Φέματος του στρατηγού καί της χώρας του τοπάρχου). Стратег je на мору био припремио дромоне [место je наиме било поред мора] у намери да га (se. Војислава), чим он дадне знак, шчепају и убаце у дромон. Исту намеру имао je и топарх и држао je на тајном месту у припреми одабране момке тако да, када он дадне знак, који je c њима уговорио, искоче, ухвате стратега, и оне c њим. Тако и би. ОЕИ се потсм сретну и, изљубивши се, седну. Тек што су они сгли, на дати заак опколе стратега и, везавши му руке и ноге, одведу га везаног са његовим сином и свом пратњом и дромонама· у Стон (εις την Στάμνον). И оним замкама и мрежама којима хтеде да улови би уловљен, на срамоту Ромеја. И пази да оно, што си у себи лукаво смислио другоме не постане победа; несрећа једних постаје наиме слава и добитак других. Треба, дакле, да радиш смишљено, јер ja ти не изнесох старе догађаје, већ оно што се пре кратког времена за наших дана десило. Стратези наиме у највећем броју пострадаше од оних које су сматрали пријатељима"

Ovdje se Vojislav naziva Vojislavom Dioklićaninom.
Najvažnije pitanje je kada se ovaj događaj desio?
Neki istoričari su smatrali da se on dogodio poslije Barske bitke i ovdje se vidi da Vojislav upravlja Zahumljem (Stonom). Međutim Tibor Živković je dao argumente da se ovaj događaj desio znatno prije Barske bitke, u vrijeme dok je Vojislav upravljao kao vizantijski podložnik Dioklitijom, Travunijom i očito jedno vrijeme i Zahumljem. Jer jasno piše da je toparh (Vojislav) nedavno dobio sina i da je strateg predložio da mu kumuje. U doba Barske bitke njegovi sinovi su već odrasli dovoljno da su učestvovali u njoj. Naravno ovo pitanje još može biti otvoreno, ali je vjerovatnije da se ovaj događaj desio znatno prije 1042. godine nego poslije nje. Uostalom već naredne 1043. godine Vojislav je umro a imao je nedavno rođenog sina?
Moguće je razmišljati da je ovo bio povod neke kasnije akcije protiv Vojislava gdje je on svrgnut sa vlasti u ovim oblastima, potom zarobljen i odveden u Carigrad. A to je moglo biti i znatno prije 1034. godine. A ne prilikom prvog ustanka u Srbiji 1034. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

E to je zanimljivo pitanje. Jer mi imamo posvedočenu titulu Ljutovida, ipata i stratega Srbije i Zahumlja. A Srbija je poslije vizantijske rekonkviste pretvorena u posebnu vizantijsku oblast stratigidu Srbiju. Imamo pečate stratega Srbije. Najprije je to bio Konstantin Diogen, pa neki Nikola (za njih dvoje imamo sačuvane pečate sa tom titulom) i na kraju očito Teofil Erotik. Kada je on prognan moguće da je za stratega imenovan domaći vladar Zahumlja Ljutovid kome je povjereno da predvodi vojsku na Vojislava. Postojanje vizantijskog stratega ne znači nužno da su domaće dinastije i vladari bili protjerani, prije će biti da im je dozvoljeno da vladaju na svojim područjima ali da budu vjerni i pokorni caru i strategu. U Dubrovniku je postojao strateg za pomorske zemlje (Zahumlje, Travuniju i Dioklitiju), u Zagorju poseban strateg za Srbiju (Srbiju/Rašku i Bosnu).
Mi imamo ustanak 1034-36, a onda novi 1039-40 koji predvodi Vojislav. Skilica ne spominje da je i prvi ustanak predvodio Vojislav. On kaže da kada se vratio iz zarobljeništva u Carigradu da se stavlja na čelo tog drugog ustanka. U Srbiji naravno. I konačno imamo dva napada na Vojislava od strane vizantisjke vojske, 1040. godine i onaj čuveni iz 1042. godine koji je rezultirao Barskom bitkom.

To što je Ljutovid strateg i Srbije pored Zahumlja, blago podseća na Jovana Vladimira koji je vladao delom Srbije.

Ništa konkretno; samo razmišljam naglas. Možda su i jedan i drugi bili primorske velmože koje su dobile delove Srbije na upravu.

 

[Casino Royal]

I sam si napisao da je imao vlast na Zahumljem.

Pa? Čitaš li šta sam napisao do kraja? Moguće je da je Vojislav poslije 1018. godine dobio na upravu sem Travunije i Dioklitije i Zahumlje. Ali to ne znači da je poslije sukoba sa Vizantijom 1039-1042. pridobio Zahumlje jer nam izvori ništa ne govore u tom smjeru. Jedini bi bio ovaj Kekavmenov. Ali treba dokazati da se događaj o kom Kekavmen govori desio poslije 1042. godine. A po mom sudu događaj je iz znatno ranijeg perioda.

 

[Brđanin]

Pa? Čitaš li šta sam napisao do kraja? Moguće je da je Vojislav poslije 1018. godine dobio na upravu sem Travunije i Dioklitije i Zahumlje. Ali to ne znači da je poslije sukoba sa Vizantijom 1039-1042. pridobio Zahumlje jer nam izvori ništa ne govore u tom smjeru. Jedini bi bio ovaj Kekavmenov. Ali treba dokazati da se događaj o kom Kekavmen govori desio poslije 1042. godine. A po mom sudu događaj je iz znatno ranijeg perioda.

Pa kada onda Mihailo ovladava Zahumljem?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stanoje Stanojević na strani 68. i Jagoš Jovanović na strani 12. piše da su Bosna, Raška i Hum nakon Barske bitke priznale vrhovnu vlast Stefana.
Dmitar Milošević u knjizi ,, Rodoslovi sprskih" dinastija takođe piše to.
Vladimir Ćorović piše da je Vojislav zavladao Zahumljem.

Ovaj dokumentarac čiji su izvori Ćorović i Ostrogorski takođe navode to.

Pogledajte prilog 1191379
Skoro svi istoričari navode državu Vojislava i Mihajla kao ovakvu.

..I skoro svi, očigledno, pogrešno..