Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?

[Лекизан]

Nije ih nitko pohrvatio, oni su sami svoj jezik i narod nazivali hrvatskim imenom, pročitaj njihove knjige pa ćeš se i sam uvjeriti, imaš Google pa traži i nađi.

Углавном су свој језик називали илирским и словенским.Већ су помињани овде више пута као неки доказ постојања Хрвата али се жалосно завршило када се загребе испод површине.

Samo što su taj jezik stari dubrovački pisci Dominik Zlatarić, Bernardin Pavlović i ostali zvali hrvatski a ne srpski.

Има свега неколико помена хрватског језика у Дубровнику и углавном немају везе са самим Дубровчанима, погледај тему о Дубровнику и језику тамо.

Babuša je bila najčitanija knjiga 18. stoljeća u hrvatskom puku poslije Kačićeva Razgovora ugodnog naroda slovinskog. Njegove duhovne pjesme iz Babuše (Cvita) pjevaju se i danas, pogotovo u Zagori, a posebno Gospin plač na Veliki petak (Runovići, procesija za križen na Hvaru). Njegova gramatika bitna je zbog poimanja jedinstvenog hrvatskog jezika, kojeg fra Toma Babić i zove njegovim imenom. Cvit piše zbog širenja kršćanskog nauka na hrvatskom jeziku, kako sam kaže u predgovoru:

»Bilo je ljudih (i sada ima ) naučnih i razumnih mnogo, ali nisu htili na svitlost dati, ma, što je gore, rugaju se onima koji su naški pisali i tiskali. Ja sam doisto najmanji i nerazumniji od svih, a da znam više, više bi i učinio na poštenje gospodina Boga, i na korist duhovnu našega naroda slavnoga i jezika hrvatskoga...«
(predgovor, Babuša)
Kršćanski nauk uklapa u narodni epski deseterac, a svoje propuste u sklapanju slogova objašnjava:

»I prem u niki ima više slova ili ti silaba, ništa ne manje glas lipo iznosi u naš jezik i slaže se pivajući tko je pravi Arvat i pivalac. Ako bi koje slovo manjkalo neka on izgovori i reče kako je njemu draže i lipše. «
(predgovor, Babuša)

Качићеви разговори нису писани хрватским језиком, он свој језик назива словински.

Filip Grabovac rodio se u Podosoju kraj Vrlike, 1697. ili 1698. godine. Uza sva pomna istraživanja ne mogu se pomno odrediti detalji iz Grabovčeva života jer (zasad) ne postoje relevantni izvori, zbog toga se uzimaju te dvije godine kao godine rođenja. Njegov otac Mate, doseljenik iz Medara kraj Bribira, kao istaknuti vojnik protiv Turaka, dobiva u Podsoju zemljište obitelji Turaka Bukarčića. Filip se u javnim ispravama naizmjenice zove Grabovčević, Grabić, Grabovac. Osnovno školovanje dobio je kod župnika u Vrlici, nastavio je u samostanu na Visovcu u trajanju od osam godina. Nakon ovladavanja hrvatskim pismom (bosančicom), latinskim i talijanskim jezikom, te položenih obveznih predmeta i ispita zrelosti u svibnju 1718. godine u Zaostrogu stupio je u Franjevački red. U ljetopisu tog samostana stoji bilješka da je fra Andrija Maršić obukao "dicu za đake" i to na prvom mjestu "fra Filipa Grabovčevića iz Varlike". Tri godine filozofije i četiri teologije završio je u Italiji te položio ispite za lektora i propovjednika a 1726. godine zaređen je za svećenika. Bio je propovjednik, profesor, pjesnik, prozaist, dobročinitelj, od 1729. godine duhovno se skrbio kao kapelan za hrvatske vojnike u mletačkoj vojsci (Croati à cavallo, Cavalleria croata) u talijanskim gradovima od Parme do Brescie. I danas se štuju Gospine slike, koje je iz Italije poslao u splitsko svetište Gospe od Zdravlja te u Imotski i Vrliku. Kao izraziti domoljub u svojim tekstovima je, osobito u pjesmama Slava Dalmacije i Od naravi i ćudi arvacke, pisao o teškom položaju Hrvata u Mletačkoj Republici.

Грабовац је фрањевац који је језик на коме треба да проповеда по илирским земљима морао прво сам да научи.Иначе врло лоше пише о Хрватима и њиховом понашању у млетачкој служби, чак су га пријавили због антивенецијанске делатности па је био и притворен.

Fra Lovro Šitović, rodom iz Ljubuškog, tiska 1727. u Mlecima svoju »Pismu od pakla« i slaže u »hrvatski jezik i pivanje«. On veli za svoju pjesmu:

Ловро ти је из муслиманске породице који је заробљен као дечак и покатоличен у Венецији, фрањевац студирао у Италији и касније радио на ширењу католичанства по Далмацији и Босни, служи се штокавским језиком, што је и језик конгрегације за ширење вере.Наравно веру шири међу тамошњим православцима.
https://www.scribd.com/doc/259827994/llovro-sitovic

 

[Lionman]

Углавном су свој језик називали илирским и словенским.Већ су помињани овде више пута као неки доказ постојања Хрвата али се жалосно завршило када се загребе испод површине.

Има свега неколико помена хрватског језика у Дубровнику и углавном немају везе са самим Дубровчанима, погледај тему о Дубровнику и језику тамо.

Качићеви разговори нису писани хрватским језиком, он свој језик назива словински.

Грабовац је фрањевац који је језик на коме треба да проповеда по илирским земљима морао прво сам да научи.Иначе врло лоше пише о Хрватима и њиховом понашању у млетачкој служби, чак су га пријавили због антивенецијанске делатности па је био и притворен.

Ловро ти је из муслиманске породице који је заробљен као дечак и покатоличен у Венецији, фрањевац студирао у Италији и касније радио на ширењу католичанства по Далмацији и Босни, служи се штокавским језиком, што је и језик конгрегације за ширење вере.Наравно веру шири међу тамошњим православцима.
https://www.scribd.com/doc/259827994/llovro-sitovic

Ovi štokavski pisci koje sam ja nabrojao Andrija Kačić Miošić, Toma Babić, Filip Grabovac, Ivan Filipović Grčić, Petar Knežević, Ivan Ančić, Augustin Vlastelinović, Lovro Šitović, Nikola Lašvanin, Hanibal Lucić, Dominik Zlatarić, Mavro Vetranović, Bernandin Pavlović su svoj narod i jezik nazivali hrvatskim imenom vijekovima prije nego šta se rodio Vuk Karadžić. Možda su ga neki drugi nazivali slavenski ili ilirski, ali ovi "moji" ne. Nego sa kim ima veze spominjanje hrvatskog jezika u Dubrovniku ako ne sa Dubrovčanima? Sa Marsovcima možda? Znaš li da su strani autori Muhamed Al-Idrisi, Richard Guylford, Conrad Grunenberg, Arnold von Harff, Bernhard von Breidenbach, Peter Rindfleisch, Johann von Solms također nazivali Dubrovnik hrvatskim gradom? Znaš li da je sin od Ivana Gundulića Fran Gundulić inače general u austrijskoj vojsci pisao da ide u Dubrovnik pronaći Hrvate koji će služiti u njegovoj vojsci?

 

[Лекизан]

Ovi štokavski pisci koje sam ja nabrojao Andrija Kačić Miošić, Toma Babić, Filip Grabovac, Ivan Filipović Grčić, Petar Knežević, Ivan Ančić, Augustin Vlastelinović, Lovro Šitović, Nikola Lašvanin, Hanibal Lucić, Dominik Zlatarić, Mavro Vetranović, Bernandin Pavlović su svoj narod i jezik nazivali hrvatskim imenom vijekovima prije nego šta se rodio Vuk Karadžić. Možda su ga neki drugi nazivali slavenski ili ilirski, ali ovi "moji" ne. Nego sa kim ima veze spominjanje hrvatskog jezika u Dubrovniku ako ne sa Dubrovčanima? Sa Marsovcima možda? Znaš li da su strani autori Muhamed Al-Idrisi, Richard Guylford, Conrad Grunenberg, Arnold von Harff, Bernhard von Breidenbach, Peter Rindfleisch, Johann von Solms također nazivali Dubrovnik hrvatskim gradom? Znaš li da je sin od Ivana Gundulića Fran Gundulić inače general u austrijskoj vojsci pisao da ide u Dubrovnik pronaći Hrvate koji će služiti u njegovoj vojsci?

Нису не измишљај.

 

[Lionman]

Углавном су свој језик називали илирским и словенским.Већ су помињани овде више пута као неки доказ постојања Хрвата али се жалосно завршило када се загребе испод површине.

Има свега неколико помена хрватског језика у Дубровнику и углавном немају везе са самим Дубровчанима, погледај тему о Дубровнику и језику тамо.

Качићеви разговори нису писани хрватским језиком, он свој језик назива словински.

Грабовац је фрањевац који је језик на коме треба да проповеда по илирским земљима морао прво сам да научи.Иначе врло лоше пише о Хрватима и њиховом понашању у млетачкој служби, чак су га пријавили због антивенецијанске делатности па је био и притворен.

Ловро ти је из муслиманске породице који је заробљен као дечак и покатоличен у Венецији, фрањевац студирао у Италији и касније радио на ширењу католичанства по Далмацији и Босни, служи се штокавским језиком, што је и језик конгрегације за ширење вере.Наравно веру шири међу тамошњим православцима.
https://www.scribd.com/doc/259827994/llovro-sitovic

Kačić Miošić svoj jezik naziva slavenskim ali također piše da su njegovi Kačići hrvatsko pleme još od kralja Zvonimira. Poanta je da je po vlastitom priznanju bio Hrvat i da je njegovo narječje bila štokavica. To je dokaz da je štokavica bila prisutna kod Hrvata puno prije Vuka Karadžića.

 

[Škutor Kićo]

Нису не измишљај.

Pa dubrovcani su pricali slicno dalmatincima
DAnas je to ostalo u tragovima kad gutaju lj ili kad govore dundo kao boduli

 

[Škutor Kićo]

Kačić Miošić svoj jezik naziva slavenskim ali također piše da su njegovi Kačići hrvatsko pleme još od kralja Zvonimira. Poanta je da je po vlastitom priznanju bio Hrvat i da je njegovo narječje bila štokavica. To je dokaz da je štokavica bila prisutna kod Hrvata puno prije Vuka Karadžića.

Jel imas neki njegov tekst da vidin je li stokavski ili scakavski

 

[Lionman]

Нису не измишљај.

Kako nisu kad sam ti ih čak i citirao?

 

[Lionman]

Нису не измишљај.

Don Ivan Filipović Grčić, (Sinj, prije 1660. – Klis?, nakon 1715.) svećenik, književnik i protuosmanski ratnik.

Spominje ga se na početku Morejskog (Bečkog) rata, 1685., kao uglednog vođu velike skupine Cetinjana s kojom je napustio tursko podaništvo i prešao u Solin. Sudjeluje u tadašnjim borbama na hrvatskom jugu, a nakon oslobođenja Sinja od Turaka, 1686., vraća se u Sinj, gdje mu brat Mate uskoro postaje harambaša jedne od bandira. Zbog svojih zasluga od mletačkog dužda prima orden Reda sv. Marka, te postaje vitezom (kavalirom).

God. 1704. u Veneciji, ponovno izdaje Divkovićeve Besjede, no u ikavskom obliku (Beside), a također i vlastitu liturgijsku pjesmu "Pisma koja se piva iliti kanta po epistoli na misi svake nedilje četvrte u misecu, što u jedni strana zovu Mladu nedilju". Na njenom kraju nalazi se zaziv: "Svagda nam bilo Ime Isusovo u pomoć, i ob dan i ob noć, i Prisveto Trojstvo i Divica Marija naša pomoćnica i Sveti Jerolim, Sveti Juraj Mučenik, Sv. Ilija, naše zemlje protekturi, Bosne, Ercegovine, Hrvata i svega slavnoga slovinskoga naroda i jezika hrvatskoga, molite se za nas".

U Bitci pod Sinjem 1715., kao izaslanik, pred turskim predstavnicima odbija predaju grada. Pokopan je vjerojatno na Klisu.

 

[Lionman]

Нису не измишљај.

Bernardin Pavlović je bio franjevac i hrvatski pisac iz Dubrovačke Republike.

Rođen je u Stonu.

Za povijest hrvatskog jezika i hrvatstva Dubrovnika je bitan po dvjema knjigama tiskanim u Mlecima 1747. godine, u kojima je na naslovnoj stranici stajalo:

Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 .

 

[Ovi jedan]

Kačić Miošić svoj jezik naziva slavenskim ali također piše da su njegovi Kačići hrvatsko pleme još od kralja Zvonimira. Poanta je da je po vlastitom priznanju bio Hrvat i da je njegovo narječje bila štokavica. To je dokaz da je štokavica bila prisutna kod Hrvata puno prije Vuka Karadžića.

Spominje i Ante Mažuranić štokavicu ka jedno od naših starih narječja koje Vinodolci još od davnina mišaju s ćakavicom, a sve je to napisa kad je radia prijepis Vinodolskog Zakona i to 6 god prije nego je Vuk napisa svoj spis Srbi svi i svuda. I ako sam dobro povata između redaka on ga smatra našim glavnim/osnovnim narječjem jer kroz svoj tekst povlači paralele s njim:

Zakon Vinodolski od lěta 1280.

Al kad s druge strane imaš manijakalnu propagandu koja traje već sto i kusur godina, aj se ti onda obrani od toga da su naši pričali štokavicom davno prije nego je Vuk objavia svoj "znanstveni" rad. I kad smo kod toga uberite način na koji Mažuranić piše svoje tekst pa i to kako nema onog priča se, zna se, men se čini, rekli su mi i ostalih nebuloza.

I šta je najsmišnije čovik je rođeni Vinodolac pa se opet pravda i trudi se bit odmjeren jer već neko vrime živi u Zagrebu pa smatra da nije mjerodavan za donit sud oko nekih stvari. A onaj njihov neka mista ili krajeve nije ni posjetia, al on zna kako se priča u Makedoniji jer njemu su tako rekli duo lingva iz Cetinja koje je srea na svojim putovanjima

Eto samo tih par detalja je dovoljno za vidit koja su to dva odvojena svemira bila od pristupa, vokabulara pa i do načina razmišljanja i svega ostalog šta ide uz to.

 

[Škutor Kićo]

Spominje i Ante Mažuranić štokavicu ka jedno od naših starih narječja koje Vinodolci još od davnina mišaju s ćakavicom, a sve je to napisa kad je radia prijepis Vinodolskog Zakona i to 6 god prije nego je Vuk napisa svoj spis Srbi svi i svuda. I ako sam dobro povata između redaka on ga smatra našim glavnim/osnovnim narječjem jer kroz svoj tekst povlači paralele s njim:

Zakon Vinodolski od lěta 1280.


Pogledajte prilog 1797378

Pogledajte prilog 1797379
Pogledajte prilog 1797380

Al kad s druge strane imaš manijakalnu propagandu koja traje već sto i kusur godina, aj se ti onda obrani od toga da su naši pričali štokavicom davno prije nego je Vuk objavia svoj "znanstveni" rad. I kad smo kod toga uberite način na koji Mažuranić piše svoje tekst pa i to kako nema onog priča se, zna se, men se čini, rekli su mi i ostalih nebuloza.

I šta je najsmišnije čovik je rođeni Vinodolac pa se opet pravda i trudi se bit odmjeren jer već neko vrime živi u Zagrebu pa smatra da nije mjerodavan za donit sud oko nekih stvari. A onaj njihov neka mista ili krajeve nije ni posjetia, al on zna kako se priča u Makedoniji jer njemu su tako rekli duo lingva iz Cetinja koje je srea na svojim putovanjima

Eto samo tih par detalja je dovoljno za vidit koja su to dva odvojena svemira bila od pristupa, vokabulara pa i do načina razmišljanja i svega ostalog šta ide uz to.

Ja sam se na Cetinju (u Crnoj Gori) razgovarao s dvojicom ljudi iz Dibre, koji su mi kazivali da onamo ima mnogo "srpskijeh" sela, po kojima se govori srpski onako kao i oni što su govorili, tj. između srpskoga i bugarskoga, ali opet bliže k srpskome nego k pravome bugarskome[1]).
Da ih podsjetin

 

[Krishna]

Pa dubrovcani su pricali slicno dalmatincima
DAnas je to ostalo u tragovima kad gutaju lj ili kad govore dundo kao boduli

Dubrovčani su ijekavci i pričaju slično istočnim Hercegovcima i Crnogorcima.

 

[Sizif]

Samo što ta granica nije bila onakva kakvom je predstavljate vi srpski mitomani.

Hrvati, Srbi, Crnci, Gorci, Dorćolci.... Sve su to potomci istih Balkanjerosa.

 

[Krishna]

Hercegovina nije bila od Svetog Save nego od kralja Tomislava i Šubića Bribirskih.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Duchy_of_Saint_Sava

 

[Ovi jedan]

Ja sam se na Cetinju (u Crnoj Gori) razgovarao s dvojicom ljudi iz Dibre, koji su mi kazivali da onamo ima mnogo "srpskijeh" sela, po kojima se govori srpski onako kao i oni što su govorili, tj. između srpskoga i bugarskoga, ali opet bliže k srpskome nego k pravome bugarskome[1]).
Da ih podsjetin

Koje ruganje sa zdravim razumom. Oni su njemu kazivali

S druge strane čovik koji je rođeni Vinodolac ovako piše za osobitosti narječja svog rodnog kraja:

 

[Ovi jedan]

Hrvati, Srbi, Crnci, Gorci, Dorćolci.... Sve su to potomci istih Balkanjerosa.

Ti si ludilo lik i da većina tvojih sunarodnjaka razmišlja zdravo ka i ti ovaj prokleti Balkan bi sutra posta Skandinavija

 

[Škutor Kićo]

Koje ruganje sa zdravim razumom. Oni su njemu kazivali

S druge strane čovik koji je rođeni Vinodolac ovako piše za osobitosti narječja svog rodnog kraja:

Pogledajte prilog 1797415

Nama filozofiraju za stokavski kraj vranjanskog govora. Ko bi desifrira tekst ove pisme

 

[Škutor Kićo]

Dubrovčani su ijekavci i pričaju slično istočnim Hercegovcima i Crnogorcima.

Ne razlikuju č i ć
Imaju meko l
Nemaju lj
Imaju ono grOAd
Jako neobican naglasak
Specificni talijanizmi
Na kraju 3.l mn dodaju u
"Oni hoću" umisto oni hoce

 

[Sizif]

Ti si ludilo lik i da većina tvojih sunarodnjaka razmišlja zdravo ka i ti ovaj prokleti Balkan bi sutra posta Skandinavija

Neće to skoro da se desi, ovde na Balkanu je svaki narod definisan pomoću mržnje prema najbližem komšiji. Da nema onog Hegelovog "Drugog" koga mrzimo, mi sami više ne bismo znali šta smo.

 

[Krishna]

Ne razlikuju č i ć
Imaju meko l
Nemaju lj
Imaju ono grOAd
Jako neobican naglasak
Specificni talijanizmi
Na kraju 3.l mn dodaju u
"Oni hoću" umisto oni hoce

Italijanizmi su tuđinski/strani uticaj. A to ostalo što si naveo i dalje ne čini dubrovački govor bitno različitim od trebinjskog. Istine radi treba reći da navedeni elementi ne postoje u govoru današnjih Dubrovčana. To je postojalo prije 100+ godina pa se izgubilo.

 

[Ovi jedan]

Neće to skoro da se desi, ovde na Balkanu je svaki narod definisan pomoću mržnje prema najbližem komšiji. Da nema onog Hegelovog "Drugog" koga mrzimo, mi sami više ne bismo znali šta smo.

Znam da neće, al mogu se bar nadat da će s vašom omladinom zapuvat neki drugi vitrovi kod vas i da ćete se maknit iz 20.st. kad se riješite ovih čacija i njihovih vođa. Bez toga teško ćemo svi skupa naprid jer takvi ne koče samo vas nego i nas u neku ruku(i cili ovaj nesritni Balkan).

Svjestan sam da imamo i mi štošta toga za počistit isprid svog praga(pa i drugi), al generalno gledajući manje smo zatrovani ka narod i manje smo opterećeni nedavnom prošlošću.

 

[Ovi jedan]

Italijanizmi su tuđinski/strani uticaj. A to ostalo što si naveo i dalje ne čini dubrovački govor bitno različitim od trebinjskog. Istine radi treba reći da navedeni elementi ne postoje u govoru današnjih Dubrovčana. To je postojalo prije 100+ godina pa se izgubilo.

I jesu li Dubrovčani krivi šta u Trebinju pričaju ka i oni?

Uostalom Trebinje je 20km od Dubrovnika i šta je onda čudno da imaju dosta sličnosti u govoru? Pa nije bia zid od 50m među njima pa da neće utjecat jedni na druge.

 

[Krishna]

I jesu li Dubrovčani krivi šta u Trebinju pričaju ka i oni?

Uostalom Trebinje je 20km od Dubrovnika i šta je onda čudno da imaju dosta sličnosti u govoru? Pa nije bia zid od 50m među njima pa da neće utjecat jedni na druge.

Kod nekih tvojih sunarodnika sam primjetio da maksimalno umanjuju sličnosti između trebinjskog i dubrovačkog. Trebinjski nazivaju govorom vlaških čobana, a dubrovački im je govor gospara. Niđe veze s mozgom. Trebinjski i dubrovački su veoma slični, istu osnovu i korjen imaju. Govor Dubrovnika je 100 puta bliži govoru Trebinja nego govoru Splita ili Zadra.

 

[Škutor Kićo]

Italijanizmi su tuđinski/strani uticaj. A to ostalo što si naveo i dalje ne čini dubrovački govor bitno različitim od trebinjskog. Istine radi treba reći da navedeni elementi ne postoje u govoru današnjih Dubrovčana. To je postojalo prije 100+ godina pa se izgubilo.

1.Ne govore borša nego bursa
Soldi i šoldi, pomadora ne pomidora...
2.To je knjizevni jezik
3.Mores odma skontat po naglasku ko je iz trbebinja ko je iz dubrovnika
Znan ih mali milijun

 

[Škutor Kićo]

Kod nekih tvojih sunarodnika sam primjetio da maksimalno umanjuju sličnosti između trebinjskog i dubrovačkog. Trebinjski nazivaju govorom vlaških čobana, a dubrovački im je govor gospara. Niđe veze s mozgom. Trebinjski i dubrovački su veoma slični, istu osnovu i korjen imaju. Govor Dubrovnika je 100 puta bliži govoru Trebinja nego govoru Splita ili Zadra.

Zato sto je blizi trebinju pa je govor slican al je generalno veca razlika nego sto bi tribala bit
Ovi pricaju slicnije dalmatincima

I ko te laze za gospare kad su ti detici najveci seljaci. Sve im kuce u brdu jer su bili sirotinja
Bilo je i ljudina sta san upozna al eto svi su nekako metroseksualni