Црногорци - Срби или посебан народ

[Pumpaj Dinstanović]

На султановом двору у Цариграду налазио се, већ у врло угледном положају, потурчени Србин Херцеговац Мехмед Соколовић, потоњи велики везир Сулејмана Величанственог. Мехмедовом интервенцијом пошло је за руком његовому рођаку Макарију, ранијем хиландарском калуђеру, да 1557. добије од султана одобрење за обнављање самосталне Пећке Патријаршије. Охридски архиепископ био је немоћан да ишта предузме против ове акције, која је имала тако моћног заштитника на султановом двору. За првог патријарха обновљене Пећке Патријаршије постављен је сам Макарије. У састав обновљене П. П. ушле су тада не само све српске земље, које су и за царева Душана и Уроша биле саставни део њен, него и све друге земље, у којима су Срби живели под разним господарима или су их населили емиграцијама за време турске инвазије. Тако је обновљена П. П., поред своје старе територије у Јужној и Северној Србији и Црној Гори, обухватила још две епархије у данашњој Бугарској (Ћустендил и Самоков), целу Босну и Херцеговину с Далмацијом, Срем и Славонију с Хрватском, Банат и Бачку с Барањом, све до више Будима, Темишвара и Арада, где су се, бјежећи пред Турцима, населили многи православни Срби. Охридској архиепископији остали су само крајеви јужно од Тетова, Скопља, Велеса и Штипа (Охрид, Битољ, Прилеп, Кавадар и Струмица. Тако су први пут готово сви Срби дошли у једну народно-црквену заједницу, која је стекла ванредних заслуга не само за очување и проширење православља, него и за одржање и развијање српске националне свести.
Pogledajte prilog 1102018
Pogledajte prilog 1102019
Наслов: Православна српска црква, стр. 84-86
Културно-историјска баштина
Аутор: Радослав М Грујић
Издавач: Светлост, 1989

Nekoliko anhronizama ima tu...naime, pre svega Mehmed-paša Sokolović.

 

[КРЦУН]

«Одмах после ослобођења и уједињења свега народа нашег у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца прогласили су архијереји наши и уједињење свих српских обласних Цркава у једну Српску Цркву: која је 30. августа 1920, на дан прославе свих српских светитеља, прогашена Српском Патријаршијом.»

Наслов: Православна српска црква, стр. 113
Културно-историјска баштина
Аутор: Радослав М Грујић
Издавач: Светлост, 1989

 

[АнаиванГорд]

На султановом двору у Цариграду налазио се, већ у врло угледном положају, потурчени Србин Херцеговац Мехмед Соколовић, потоњи велики везир Сулејмана Величанственог. Мехмедовом интервенцијом пошло је за руком његовому рођаку Макарију, ранијем хиландарском калуђеру, да 1557. добије од султана одобрење за обнављање самосталне Пећке Патријаршије. Охридски архиепископ био је немоћан да ишта предузме против ове акције, која је имала тако моћног заштитника на султановом двору. За првог патријарха обновљене Пећке Патријаршије постављен је сам Макарије. У састав обновљене П. П. ушле су тада не само све српске земље, које су и за царева Душана и Уроша биле саставни део њен, него и све друге земље, у којима су Срби живели под разним господарима или су их населили емиграцијама за време турске инвазије. Тако је обновљена П. П., поред своје старе територије у Јужној и Северној Србији и Црној Гори, обухватила још две епархије у данашњој Бугарској (Ћустендил и Самоков), целу Босну и Херцеговину с Далмацијом, Срем и Славонију с Хрватском, Банат и Бачку с Барањом, све до више Будима, Темишвара и Арада, где су се, бјежећи пред Турцима, населили многи православни Срби. Охридској архиепископији остали су само крајеви јужно од Тетова, Скопља, Велеса и Штипа (Охрид, Битољ, Прилеп, Кавадар и Струмица. Тако су први пут готово сви Срби дошли у једну народно-црквену заједницу, која је стекла ванредних заслуга не само за очување и проширење православља, него и за одржање и развијање српске националне свести.
Pogledajte prilog 1102018
Pogledajte prilog 1102019
Наслов: Православна српска црква, стр. 84-86
Културно-историјска баштина
Аутор: Радослав М Грујић
Издавач: Светлост, 1989

Да ли ми знамо да је прво укидање било изведено на неки начин сличан другом?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли ми знамо да је прво укидање било изведено на неки начин сличан другом?

Taj period, XVI st., strašno je slabo istražen. Za sad nema tu decidnih odgovor, sa preciznostima. Mnogo više znamo o XV i o XVII st.

 

[Mstislav]

То се слажем, али кад погледаш у корену свега тога стоји то да се унук и деда нису договорили, и да се сви ови проблеми јављају због тога. Не мислим да је ту било неке зле намере али тако је. О последицама нико изгледа није размишљао.

Ne mislim da je to razlog ovoga sto danas imamo u CG bar ne najveci. Stvar je u tome da se Milo setio da odrzava vlast posle sloma srpske stvari 90-ih upravo poturanjem nacionalne price sa ultra crnogorske tacke gledista. To svima manje-vise odgovara, odgovara zapadu, odgovara Rusiji odgovara i Srbiji tj njenoj vlasti sa kojom je Djukanovic tesno povezan.

 

[АнаиванГорд]

Taj period, XVI st., strašno je slabo istražen. Za sad nema tu decidnih odgovor, sa preciznostima. Mnogo više znamo o XV i o XVII st.

Написао сам због тога што смо мало зашли у те 'правне' оквире. Ја сам у том смислу лаик па ме заинтересовало. Јер ако није било првог укидања, онда до другог укидања имамо континуитет од 1219. Можда!?

 

[Casino Royal]

Taj je period neistražen. Posle smrti patrijarha Arsenija 1460-ih godina patrijarha nema sve do Makarija. Pokušaji samoorganizacije prošli su bedno i izgleda da je u nekom trenutku u vreme Rustem-paše Opukovića država odlučila da interveniše i prihvati tj. blagosilja obnovu patrijaršijske stolice i centralnih organa Crkve, kao alternativu idejama da se cela pripoji bugarskoj arhiepiskopiji u Ohridu.

Jeste. Izgleda de je smederevski episkop Pavle pokušao da obnovi rad Srpske patrijaršije u Peći. I tadašnji ohridski arhiepiskop Prohor se žalio carigradskom patrijarhu. Zbog toga četiri patrijarha (Carigrada, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima) izdaju hrisovulju iz 1531. godine:

"[JOAKIM, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP ALEKSANDRIJE, PATRIJARH CIJELOGA EGIPTA I SUDIJA VASELJENSKI]
[MIHAILO, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH VELIKOGA GRADA BOŽJEGA ANTIOHIJE I CIJELE ANADOLIJE]
[JOSIF, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH SVETOGA GRADA JERUSALIMA …]
JEREMIJA, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP CARIGRADA, NOVOGA RIMA I VASELJENSKI PATRIJARH

Posigurno bi, naravno, i podobno i pravedno bilo, da ono što od početka prekrasno uzakonjeno i ustrojeno bijaše za vazda sačuva svoju snagu i tvrdoću i da se ne mijenja potonjim (okolnostima), da pod izgovorom ma kakvih prava ne budu narušene saborske odluke i poništavana Patrijaršijska naređenja.

No, kako sve to često biva, posljedice takve nestalnosti djela (ljudskih) se otklanjaju novim Patrijaršijskim naređenjima i njima se opet blagoustrojava i vaspostavlja zakonitost, kako je predviđeno i saborskim odlukama.

Utoliko sada Blaženjejši Arhiepiskop Prve Justinijane, tj. Ohrida, u Svetome Duhu voozljubljeni brat naš i saslužitelj gospodin Prohor, trpi takvo (bezakonje) u svojoj eparhiji: zbog toga što takozvana Pećka arhiepiskopija, prije i od početka potčinjena njegovoj crkvi, no neki kako govore, posljedicom nečijega nasilja bivši otrgnuta od nje i postavljena u status autonomije, ali ne ostavši takva do danas, jer opet bi prisajedinjena njegovoj crkvi i postade zavisna od nje na osnovu toga da i nije bila počastvovana po predlogu i sudu nekoga iz vaseljenskih sabora; i tako, dakle, on, obrativši nam se, izvjesti o nedavnim događajima u svojoj eparhiji.

Pavle nakakav, nosaše odjelo pastira, a vaistinu je vuk, ne ugledavši se na Apostola Pavla, nego na prokletnika Samosatca, upotrijebivši vanjsku vlast, imajući za pomoćnike neke iz mirjanstva, podmitivši zlatom zauze Pećku crkvu a s njom otrgnu i druge crkve od Ohridske eparhije.

Izvijestivši nas o svemu, Blaženjejši Arhiepiskop gospodin Prohor, zamoli nas da mi po pravu razmotrimo i presudimo: je li to zakonito i saglasno kanonima?

I uzevši molbu rečenoga Blaženjejšega Arhiepiskopa i razmotrivši (predmet) saborno, mi smo razmislivši utvrdili: da pomenuti Pavle, kao protivan kanonima prestupnik, podliježe odlučenju iz njegova sabratsva u saboru arhijerejâ koji se ima sastati u tamošnjoj eparhiji, po kanonu, koji kaže: ‘Episkop koji preko svjetovne vlasti prigrabi crkvu, neka se svrgne i odluči kao i svi koji opšte s njime’ [30. kanon Svetih Apostola]; i saučesnici da budu odlučeni od Boga Svedržitelja i neka im se ne oprosti ako se ne predomisle i ne pokaju i ne pristupe Crkvi Božijoj.

Budući pogledavši i starosavne carske hrisovulje, dokazuje se da cijela Pećka eparhija sa Srbijom jeste zakonita (baština) Ohridske arhiepiskopije, pa naše smjernosti, prema smislu naznačenih hrisovulja, saborno opredijelismo odluke i rješavamo: Peć i cijela srpska oblast se nalazi pod rukom svjatjejšega arhiepiskopa ohridskoga, kako su se i oduvijek do sada potčinjavali njoj, i ko odsad zaželi praviti o tome kakvu smutnju, takav, kogođ bio, od Boga Svedržitelja da bude odlučen i bez blagoslova i za svoj vijek i u budućnosti, i neka bude u zajednici sa Judom izdajnikom.

Tako riješivši u Svetome Duhu, naše smjernosti sastaviše sada o svemu ovome odluku napismeno i nju dadosmo Svjatjejšemu Arhiepiskopu Prve Justinijane, nahodeće u Ohridu, ljeta 7039, mjeseca septembra, indiktiona 4”.

Samo pismo je interesantno jer ono otkriva tadašnje poglede ne samo na pokušaj obnove Pećke patrijaršije četiri tadašnja patrijarha, već i na raniji status te crkvene organizacije. Po njima Pećka patrijaršija je ranije imala stautus autonomije i u tom vremenu nema nikakvog dokaza u njihovim arhivima da je ta crkva dobija autokefaliju. I da je tu autonomiju izgubila u prethodnom periodu postavši opet dio Ohridske arhiepiskopije bez znanja bez znanja i suda "nekoga iz Vaseljenskih sabora" (pretpostavljam bez znanja, suda i preporuke nekog od njih četvorice?)

 

[АнаиванГорд]

Ne mislim da je to razlog ovoga sto danas imamo u CG bar ne najveci. Stvar je u tome da se Milo setio da odrzava vlast posle sloma srpske stvari 90-ih upravo poturanjem nacionalne price sa ultra crnogorske tacke gledista. To svima manje-vise odgovara, odgovara zapadu, odgovara Rusiji odgovara i Srbiji tj njenoj vlasti sa kojom je Djukanovic tesno povezan.

Да, али је Ђукановићу то згодно дошло. Наравно да те приче о два различита народа немају никакве везе, с тим што је државност Црне Горе неупитна и они с њом могу да раде шта им је воља. Али градити Црну Гору с анти-српством показује колико је држава у том случају слаба и лако разградива. Да ли то Ђукановић не види или с намером ради, питање је. Ово условно речено лако разградива. Мислим да Црна Гора има неупоредиво чвршћих аргумента да гради своју државност ( опет кажем, државност која је неупитна).

 

[Mstislav]

Ipak stanje u realnosti je mnogo relaksiranije od onoga u medijima po kojem sukob i hvatanje za gusu samo sto nije pocelo. Srbi i Crnogorci u 99% slucajeva izlaze u iste kafice, druze se, zene i udaju izmedju sebe, prosto i ako ne smatraju da su isti narod znaju da su najblizi jedni drugima sto i jeste tako.

 

[АнаиванГорд]

Jeste. Izgleda de je smederevski episkop Pavle pokušao da obnovi rad Srpske patrijaršije u Peći. I tadašnji ohridski arhiepiskop Prohor se žalio carigradskom patrijarhu. Zbog toga četiri patrijarha (Carigrada, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima) izdaju hrisovulju iz 1531. godine:

"[JOAKIM, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP ALEKSANDRIJE, PATRIJARH CIJELOGA EGIPTA I SUDIJA VASELJENSKI]
[MIHAILO, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH VELIKOGA GRADA BOŽJEGA ANTIOHIJE I CIJELE ANADOLIJE]
[JOSIF, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH SVETOGA GRADA JERUSALIMA …]
JEREMIJA, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP CARIGRADA, NOVOGA RIMA I VASELJENSKI PATRIJARH

Posigurno bi, naravno, i podobno i pravedno bilo, da ono što od početka prekrasno uzakonjeno i ustrojeno bijaše za vazda sačuva svoju snagu i tvrdoću i da se ne mijenja potonjim (okolnostima), da pod izgovorom ma kakvih prava ne budu narušene saborske odluke i poništavana Patrijaršijska naređenja.

No, kako sve to često biva, posljedice takve nestalnosti djela (ljudskih) se otklanjaju novim Patrijaršijskim naređenjima i njima se opet blagoustrojava i vaspostavlja zakonitost, kako je predviđeno i saborskim odlukama.

Utoliko sada Blaženjejši Arhiepiskop Prve Justinijane, tj. Ohrida, u Svetome Duhu voozljubljeni brat naš i saslužitelj gospodin Prohor, trpi takvo (bezakonje) u svojoj eparhiji: zbog toga što takozvana Pećka arhiepiskopija, prije i od početka potčinjena njegovoj crkvi, no neki kako govore, posljedicom nečijega nasilja bivši otrgnuta od nje i postavljena u status autonomije, ali ne ostavši takva do danas, jer opet bi prisajedinjena njegovoj crkvi i postade zavisna od nje na osnovu toga da i nije bila počastvovana po predlogu i sudu nekoga iz vaseljenskih sabora; i tako, dakle, on, obrativši nam se, izvjesti o nedavnim događajima u svojoj eparhiji.

Pavle nakakav, nosaše odjelo pastira, a vaistinu je vuk, ne ugledavši se na Apostola Pavla, nego na prokletnika Samosatca, upotrijebivši vanjsku vlast, imajući za pomoćnike neke iz mirjanstva, podmitivši zlatom zauze Pećku crkvu a s njom otrgnu i druge crkve od Ohridske eparhije.

Izvijestivši nas o svemu, Blaženjejši Arhiepiskop gospodin Prohor, zamoli nas da mi po pravu razmotrimo i presudimo: je li to zakonito i saglasno kanonima?

I uzevši molbu rečenoga Blaženjejšega Arhiepiskopa i razmotrivši (predmet) saborno, mi smo razmislivši utvrdili: da pomenuti Pavle, kao protivan kanonima prestupnik, podliježe odlučenju iz njegova sabratsva u saboru arhijerejâ koji se ima sastati u tamošnjoj eparhiji, po kanonu, koji kaže: ‘Episkop koji preko svjetovne vlasti prigrabi crkvu, neka se svrgne i odluči kao i svi koji opšte s njime’ [30. kanon Svetih Apostola]; i saučesnici da budu odlučeni od Boga Svedržitelja i neka im se ne oprosti ako se ne predomisle i ne pokaju i ne pristupe Crkvi Božijoj.

Budući pogledavši i starosavne carske hrisovulje, dokazuje se da cijela Pećka eparhija sa Srbijom jeste zakonita (baština) Ohridkse arhiepiskopije, pa naše smjernosti, prema smislu naznačenih hrisovulja, saborno opredijelismo odluke i rješavamo: Peć i cijela srpska oblast se nalazi pod rukom svjatjejšega arhiepiskopa ohridskoga, kako su se i oduvijek do sada potčinjavali njoj, i ko odsad zaželi praviti o tome kakvu smutnju, takav, kogođ bio, od Boga Svedržitelja da bude odlučen i bez blagoslova i za svoj vijek i u budućnosti, i neka bude u zajednici sa Judom izdajnikom.

Tako riješivši u Svetome Duhu, naše smjernosti sastaviše sada o svemu ovome odluku napismeno i nju dadosmo Svjatjejšemu Arhiepiskopu Prve Justinijane, nahodeće u Ohridu, ljeta 7039, mjeseca septembra, indiktiona 4”.

Чекај, ако ја ово добро разумем, они, у ствари, оспоравају аутокефалију из 1219.?

 

[Casino Royal]

Чекај, ако ја ово добро разумем, они, у ствари, оспоравају аутокефалију из 1219.?

Da, rekao bih da je tako. Govore o autonomiji.

 

[АнаиванГорд]

Ipak stanje u realnosti je mnogo relaksiranije od onoga u medijima po kojem sukob i hvatanje za gusu samo sto nije pocelo. Srbi i Crnogorci u 99% slucajeva izlaze u iste kafice, druze se, zene i udaju izmedju sebe, prosto i ako ne smatraju da su isti narod znaju da su najblizi jedni drugima sto i jeste tako.

Ма наравно и добро је да је тако, али се пумпа константно. Само центар тог пумпања није у Подгорици, а ни у овој регији.

 

[Mstislav]

Centar toga nije, ali je tu ekspozitura. Srbi su sebi pucali u stomak 89, to moraju javno da priznaju umesto sto sve svaljulju na period 45-89 gde je ironijom upravo prica vecinom isla u njihovu korist.

 

[АнаиванГорд]

Da, rekao bih da je tako. Govore o autonomiji.

Ух, ово је баш дискутабилно да после 3 века то оспорава. Сад, питање је да ли је неко од охридских архиепископа између 1219-1531. прихватио српску цркву као независтан ентитет? Уколико јесте, онда је ово суштински ништавно.

Da, rekao bih da je tako. Govore o autonomiji.

Ух, ово је баш дискутабилно да после 3 века то оспорава. Сад, питање је да ли је неко од охридских архиепископа између 1219-1531. прихватио српску цркву као независтан ентитет? Уколико јесте, онда је ово суштински ништавно

Centar toga nije, ali je tu ekspozitura. Srbi su sebi pucali u stomak 89, to moraju javno da priznaju umesto sto sve svaljulju na period 45-89 gde je ironijom upravo prica vecinom isla u njihovu korist.

По мом мишљењу то су све одрази једне крупније игре. Ови простори су упали у вир из кога ће требати за излаз да пливају из све снаге. Како ће бити у будућности не знам. Да ли ће овај део Европе бити одвучен на дно, не знам. Надам се да неће.

 

[АнаиванГорд]

Centar toga nije, ali je tu ekspozitura. Srbi su sebi pucali u stomak 89, to moraju javno da priznaju umesto sto sve svaljulju na period 45-89 gde je ironijom upravo prica vecinom isla u njihovu korist.

За нас све на овима просторима би било добро да неко време седимо, ћутимо и смрдимо и правимо се мртви, без обзира ко је на којој 'страни'.

 

[Mstislav]

Crna Gora je suvise mala da bi i pokusala da vodi nezavisnu politiku, tu se nece nista posebno promeniti.

 

[Casino Royal]

Ух, ово је баш дискутабилно да после 3 века то оспорава. Сад, питање је да ли је неко од охридских архиепископа између 1219-1531. прихватио српску цркву као независтан ентитет? Уколико јесте, онда је ово суштински ништавно.

Slažem se sa tobom. Pitanje je da li su oni i imali dovoljno podataka da presude o tome na valjan način. Mada spominju kako su pregledali neke "carske hrisovolje" i da nisu našli neke podatke o tome. Što se tiče ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana on je protestvovao kad je Rastko Nemanjić izdejstvovao samostalnost Srpske crkve (da li autonomiju ili autokefalnost to je pitanje za raspravu, ali suštinski bila je potpuno samostalna - autokefalna) jer je smatrao da joj je jedino on mjerodavan to dozvoliti.
Kasnije ohridski arhiepiskopi za vrijeme cara Dušana potpadaju pod njegovu vlast, oni čak dobijaju neke zemlje nazad i učestvuju sa novoproglašenim srpskim i bugarskim trnovskim patrijarhom u Dušanovom krunisanju. Tako da oni u tom periodu priznaju Srpsku crkvu. Prije i kasnije, ne znam. Nisam ništa istraživao u tom pravcu.

 

[АнаиванГорд]

Što se tiče Dimitrija Homatijana on je protestvovao kad je Rastko Nemanjić izdejstvovao samostalnost Srpske crkve (da li autonomiju ili autokefalnost to je pitanje za raspravu, ali suštinski bila je potpuno samostalna - autokefalna) jer je smatrao da joj je jedino on mjerodavan to dozvoliti.
Kasnije ohridski arhiepiskopi za vrijeme cara Dušana potpadaju pod njegovu vlast, oni čak dobijaju neke zemlje nazad i učestvuju sa novoproglašenim srpskim i bugarskim trnovskim patrijarhom u Dušanovom krunisanju. Tako da oni u tom periodu priznaju Srpsku crkvu

Да, ово ми је познато. Сад, како се то правно гледа, не знам, нисам баш неки стручњак. Углавном, где нас све упућује перипетија око СПЦ у Црној Гори! Не знам, мени то све лоботомија. Вероватно, иза тога стоји голи интерес. Углавном, можда грешим, ми живимо у доба раскола у православљу а да тога нисмо ни свесни.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jeste. Izgleda de je smederevski episkop Pavle pokušao da obnovi rad Srpske patrijaršije u Peći. I tadašnji ohridski arhiepiskop Prohor se žalio carigradskom patrijarhu. Zbog toga četiri patrijarha (Carigrada, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima) izdaju hrisovulju iz 1531. godine:

"[JOAKIM, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP ALEKSANDRIJE, PATRIJARH CIJELOGA EGIPTA I SUDIJA VASELJENSKI]
[MIHAILO, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH VELIKOGA GRADA BOŽJEGA ANTIOHIJE I CIJELE ANADOLIJE]
[JOSIF, BOŽJOM MILOŠĆU PATRIJARH SVETOGA GRADA JERUSALIMA …]
JEREMIJA, BOŽJOM MILOŠĆU ARHIEPISKOP CARIGRADA, NOVOGA RIMA I VASELJENSKI PATRIJARH

Posigurno bi, naravno, i podobno i pravedno bilo, da ono što od početka prekrasno uzakonjeno i ustrojeno bijaše za vazda sačuva svoju snagu i tvrdoću i da se ne mijenja potonjim (okolnostima), da pod izgovorom ma kakvih prava ne budu narušene saborske odluke i poništavana Patrijaršijska naređenja.

No, kako sve to često biva, posljedice takve nestalnosti djela (ljudskih) se otklanjaju novim Patrijaršijskim naređenjima i njima se opet blagoustrojava i vaspostavlja zakonitost, kako je predviđeno i saborskim odlukama.

Utoliko sada Blaženjejši Arhiepiskop Prve Justinijane, tj. Ohrida, u Svetome Duhu voozljubljeni brat naš i saslužitelj gospodin Prohor, trpi takvo (bezakonje) u svojoj eparhiji: zbog toga što takozvana Pećka arhiepiskopija, prije i od početka potčinjena njegovoj crkvi, no neki kako govore, posljedicom nečijega nasilja bivši otrgnuta od nje i postavljena u status autonomije, ali ne ostavši takva do danas, jer opet bi prisajedinjena njegovoj crkvi i postade zavisna od nje na osnovu toga da i nije bila počastvovana po predlogu i sudu nekoga iz vaseljenskih sabora; i tako, dakle, on, obrativši nam se, izvjesti o nedavnim događajima u svojoj eparhiji.

Pavle nakakav, nosaše odjelo pastira, a vaistinu je vuk, ne ugledavši se na Apostola Pavla, nego na prokletnika Samosatca, upotrijebivši vanjsku vlast, imajući za pomoćnike neke iz mirjanstva, podmitivši zlatom zauze Pećku crkvu a s njom otrgnu i druge crkve od Ohridske eparhije.

Izvijestivši nas o svemu, Blaženjejši Arhiepiskop gospodin Prohor, zamoli nas da mi po pravu razmotrimo i presudimo: je li to zakonito i saglasno kanonima?

I uzevši molbu rečenoga Blaženjejšega Arhiepiskopa i razmotrivši (predmet) saborno, mi smo razmislivši utvrdili: da pomenuti Pavle, kao protivan kanonima prestupnik, podliježe odlučenju iz njegova sabratsva u saboru arhijerejâ koji se ima sastati u tamošnjoj eparhiji, po kanonu, koji kaže: ‘Episkop koji preko svjetovne vlasti prigrabi crkvu, neka se svrgne i odluči kao i svi koji opšte s njime’ [30. kanon Svetih Apostola]; i saučesnici da budu odlučeni od Boga Svedržitelja i neka im se ne oprosti ako se ne predomisle i ne pokaju i ne pristupe Crkvi Božijoj.

Budući pogledavši i starosavne carske hrisovulje, dokazuje se da cijela Pećka eparhija sa Srbijom jeste zakonita (baština) Ohridske arhiepiskopije, pa naše smjernosti, prema smislu naznačenih hrisovulja, saborno opredijelismo odluke i rješavamo: Peć i cijela srpska oblast se nalazi pod rukom svjatjejšega arhiepiskopa ohridskoga, kako su se i oduvijek do sada potčinjavali njoj, i ko odsad zaželi praviti o tome kakvu smutnju, takav, kogođ bio, od Boga Svedržitelja da bude odlučen i bez blagoslova i za svoj vijek i u budućnosti, i neka bude u zajednici sa Judom izdajnikom.

Tako riješivši u Svetome Duhu, naše smjernosti sastaviše sada o svemu ovome odluku napismeno i nju dadosmo Svjatjejšemu Arhiepiskopu Prve Justinijane, nahodeće u Ohridu, ljeta 7039, mjeseca septembra, indiktiona 4”.

Samo pismo je interesantno jer ono otkriva tadašnje poglede ne samo na pokušaj obnove Pećke patrijaršije četiri tadašnja patrijarha, već i na raniji status te crkvene organizacije. Po njima Pećka patrijaršija je ranije imala stautus autonomije i u tom vremenu nema nikakvog dokaza u njihovim arhivima da je ta crkva dobija autokefaliju. I da je tu autonomiju izgubila u prethodnom periodu postavši opet dio Ohridske arhiepiskopije bez znanja bez znanja i suda "nekoga iz Vaseljenskih sabora" (pretpostavljam bez znanja, suda i preporuke nekog od njih četvorice?)

Ime samo Jeremije se nalazi u tekstu. Ostala imena su naknadno interpolirana (otuda i te zagrade).

Nauka se već bavila jednim delom Prohorove dokumentacije i barem za dokumenta koja se tiču Vlaške, nesporno je dokazano da je reč o falsifikatima.

U tekstu se takođe i brkaju dosta pojmovi autonomno i autokefalno. No, ono što je dosta bitnije jeste da imamo direktno pozivanje na poznati falsifikat, koji se tiče Justinijanove XI Novele, a po kojem bi Ohrid trebalo da je Prva Justinijana.

Kako to Ohrid svakako nije bio, čak i ukoliko ovde ne bi bilo reči o falsifikatima, već o autentičnoj dokumentaciji, svakako to ne može nikakve veze imati sa stvarnom istorijom u periodu od XIII do XV st., kao što ni Ohrid nije bio Justinijana Prima, već to postao, u ideološkom kontekstu. Mada ja imam neki osećaj da će se neki istraživač - ako već nije - uhvatiti temeljno te dokumentacije i dokazati da je reč o falsifikatima, sve mi se više čini.

Izvorni tekst sa prevodom:

'arhiepiskop Prve Justinijane'

 

[Casino Royal]

Ime samo Jeremije se nalazi u tekstu. Ostala imena su naknadno interpolirana (otuda i te zagrade).

Nauka se već bavila jednim delom Prohorove dokumentacije i barem za dokumenta koja se tiču Vlaške, nesporno je dokazano da je reč o falsifikatima.

U tekstu se takođe i brkaju dosta pojmovi autonomno i autokefalno. No, ono što je dosta bitnije jeste da imamo direktno pozivanje na poznati falsifikat, koji se tiče Justinijanove XI Novele, a po kojem bi Ohrid trebalo da je Prva Justinijana.

Kako to Ohrid svakako nije bio, čak i ukoliko ovde ne bi bilo reči o falsifikatima, već o autentičnoj dokumentaciji, svakako to ne može nikakve veze imati sa stvarnom istorijom u periodu od XIII do XV st., kao što ni Ohrid nije bio Justinijana Prima, već to postao, u ideološkom kontekstu. Mada ja imam neki osećaj da će se neki istraživač - ako već nije - uhvatiti temeljno te dokumentacije i dokazati da je reč o falsifikatima, sve mi se više čini.

Slažem se u vezi Justinijane prime i Ohrida. Ohridski arhiepiskopi se redovno i tako titulišu iako si u pravu da je u pitanju samo jedan ideološki konstrukt.
E sada da li su ovo falsifikati ili ne, ja ne znam. Koliko sam te shvatio za dio Prohorovih dokumenta dokazano je da su falsifikati. Za ovo pismo za sada ne, ali postoje neke indicije da bi i ovo mogao biti falsifikat?

 

[КРЦУН]

Да ли ми знамо да је прво укидање било изведено на неки начин сличан другом?

Грци Фанариоти су били гори од самих Турака. Да би се успешно бавили трговином, а наводно су се бавили ,,световним послом'', под управништвом Охридске архиепископије сваки покушај осамостаљења Српске Цркве односно Пећке патријаршије бивао је осујећен. Фанариоти су својим положајима датим од Порте, уско су сарађивали са турским намесништвом у Србији, нарочито после 1459. године пропасти Српске Деспотовине. Турци су све митрополије и епископије подвргле Охридској Архиепископији, дакле Светосавсла Српска Црква је била тада укинута и предата је на управљање грчким Фанариотима где су заједно са Турцима рабили турске намете српском православном становништву. Фанариоти су узгред управљали Трансилванијом и Влашком, односно њиховим митрополијама и археиепископијама.

Почетком XVI. в. (1531.), митрополит смедеревски Павле, помоћу одличних Срба и за добар новац поткупљених моћних Турака, одметнуо се од Охрида и прогласио се пећким патријархом, те покушао да самосталнo управља Српском Црквом, тада је охридски архиепископ сазвао Синод и проклео тога родољубивог Србина. Уједно је потражио помоћ од цариградског патријарха, који је Павла прогласио свргнутим с престола и одредио, да се Пећка Патријаршија има сматрати коначно укинутом и сва Српска Православна Црква подвргава Охридској Архиепископији. То су за тим санкционисале и турске врховне власти наравно уз притисак Фанариота, али не на дуго време.

У то доба, а на име 1550., постао је охридским архиепископом и један Србин, Митрополит рашки Симеон; али су ra Грци већ после пола године збацили. Поново Грци а не Турци...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slažem se u vezi Justinijane prime i Ohrida. Ohridski arhiepiskopi se redovno i tako titulišu iako si u pravu da je u pitanju samo jedan ideološki konstrukt.
E sada da li su ovo falsifikati ili ne, ja ne znam. Koliko sam te shvatio za dio Prohorovih dokumenta dokazano je da su falsifikati. Za ovo pismo za sada ne, ali postoje neke indicije da bi i ovo mogao biti falsifikat?

Postoje neki baš slični dokumenti (sličnog konteksta, arhiepiskopa Prohora i istog vremena) koji se tiču rumunskih zemalja. Bili su predmet datog istraživanja tj. polje interesovanja. Dokazano je da je reč o falsifikatima. Ovim se pojedinačnim dokumentima nije bavilo, jer je ukoliko se dobro sećam polje istraživanja bilo Rumunija, ali su svi oni proizašli iz istog korpusa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo referentne teme jedne: https://forum.krstarica.com/threads/autokefalija-srpske-pravoslavne-crkve.895725/

Tamo ima cela rasprava Blagote Gardaševića, koja je za ovo vrlo ključna; može se pročitati/skinuti ovde: https://forum.krstarica.com/threads/autokefalija-srpske-pravoslavne-crkve.895725/post-38566541

Gardašević je bio sklon mišljenju da pismo patrijarha Jeremije vuče na falsifikat.

No, obrni-okreni bez obzira na to je li pismo patrijarha Jeremije autentično ili ne, činjenica je da realpolitičke okolnosti utiču i tako u hodu menjaju tj. prave nove 'istine'. Tako se pojavio i taj tekst, a koji crnogorski novinar Vladimir Jovanović izvlači iz konteksta tj. nekritički tumači.

Po mom mišljenju na pomenutoj temi Statler&Waldorf je izneo neke od najubedljivijih tumačenja izvora XIII stoleća; o tome da je Sava isprva dobio autonomiju 1219/20. godine, a potom obišao i Palestinu u sklopu lobiranja i deceniju docnije dobio i punu autokefalnost, 1229. godine, dobivši je od patrijarha Germana II dokument, odnosno prateći neke slične situacije u slučaju bugarske crkve. I to je i razlog zašto Domentijan pominje patrijarha Germana II umesto Manojla I Sarantena. Docnija dokumentacija pokazuje da su sve stare pravoslavne patrijaršije, uključujući i vaseljensku, priznavale srpsku Crkvu. Niti jedna jedina nije priznavala pretenzije Ohrida (bez obzira na to da li se to u par godina u prvoj polovini XVI stoleća promenilo — ili uopšte ne, ukoliko je reč definitivno o falsifikatima).

 

[ZabranjeniLegenda]

O tome piše i Živko Andrijašević u svojoj disertaciji i brojnim radovima; srpstvo je bilo jedan od osnovnih stubova izgradnje crnogorskog identiteta; vezivno tkivo koje objedinilo sve te različite krajeve i bilo ključno i u procesu formiranja crnogorske nacije.

To je potpuno u pravu, osim sto "formiranje crnogorske nacije" u drzavnom smislu se desi za vrijeme knjaza Danila i Nikole, i to iskljucivo na prostoru stare Crne Gore. Naprije bi se to moglo zvati "starocrnogorska nacija" kao drzavno-teritorijalna zajednica srpskog karaktera.

Sa oslobadjenjem ostalih srpskih krajeva 1878-88. godine starocrnogorci su preuzeli vodeca mjesta i najbolju zemlju, i fakticki su cinili elitnu kastu u tim krajevima.

Ovo stanje nastavlja sa komunizmom, dje su u SRCG starocrnogorci najvise zastupljeni u vodecim mjestima i danas u CG starocrnogorci su smatrani kao neka vrsta kraljevstva i vode glavne funkcije u DPS-u, najjace firme i podzemlje. Dok su Brdjani i Hercegovci smatrani za varvarske rulje.

Za razliku od ovo, u Srpskoj zajednici CG, Brdjani uzimaju najvece mjesto postovanja, a starocrnogorci su smatrani kao tlacitelji Srba.

 

[Mstislav]

Ovo podseca kao na ono Beogradjani vladaju svima. U stvarnosti njih i najmanje u aparatu.