Црногорци - Срби или посебан народ

[Mstislav]

Izmisljena je i Austrija kao pojam od strane nemackih vladara kao teritorijalna jedinica pa je danas to nezavisna drzava sa svojim narodom totalno nezavisna od Nemacke.

 

[veliki krang]

Izmisljena je i Austrija kao pojam od strane nemackih vladara kao teritorijalna jedinica pa je danas to nezavisna drzava sa svojim narodom totalno nezavisna od Nemacke.

Osim što u tom slučaju nije postojalo dvadeset Austrija, nego samo jedna.

 

[Mstislav]

Ne znam da je postojalo dvadeset Crnih Gora. Jedino ako geografski pojam Skopsku Crnu Goru ne ubrajas u drzavne tvorevine.

 

[Khal Drogo]

Crnogorska nacija je rodjena stvaranjem Crne Gore, nezvanicno krajem 18 veka, zvanicno 1878.

Молио бих извор, документ, неки запис, рукопис, било шта написано у XVIII и XIX вијеку у којем се помиње црногорска нација, а може и мишљење било којег историчара (уз ограду да шарлатане попут неког Ћосовића не можемо бројати у историчаре) да је црногорска нација рођена 1878.године. Значи било шта.

 

[veliki krang]

Ne znam da je postojalo dvadeset Crnih Gora. Jedino ako geografski pojam Skopsku Crnu Goru ne ubrajas u drzavne tvorevine.

To što ti ne znaš, ne znači da nije tačno...

Име Црна Гора се на овим просторима први пут званично јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића. Јавља се у облику оть Чрне Горе, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира, Скадарског језера.[8] Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име. Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предијеле,[9] а овдје је изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим (црногоричним) шумама.

 

[Mstislav]

 

[veliki krang]

Murat dobi carstvo naše, Muratu ga oteti i valja. Biće da sam propustio deo istorije u kojem je crnogorska nacija stvorila carstvo...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Молио бих извор, документ, неки запис, рукопис, било шта написано у XVIII и XIX вијеку у којем се помиње црногорска нација

Девето. Продавац, то ест Его Високо Преосвештенство Господ. Петар Петровић Његош Митрополит Црногорски и Брдски и с њим согласно и договорено главари Нахијах Црногорскијех овден присуствујушчи и који пристају овоме Контракту, ренунцијавају за себе за њихове претнике и насљеднике и за онијех који приказивају Нацију Црногорску и исту Нацију, свакијем правом јавненијем особенијама врху поменутом Манастиру, принадлежашће потврдива и од њихове стране настојашчи Контракт од куповине и продаје.

Kupoprodajni ugovor Njegoša iz maja 1839. godine, o prodaji manastira Stanjevići.

http://istorijskispisi.blogspot.com/2021/01/

 

[RickRoss]

Брђани су такође имали српску националну свест пре припајања Црној Гори , Карађпрђе их је подигао све на устанак иако је Петар Цетињски их саветовао да не иду по савету Русије да не би довели Црну Гору у рат с Турцима. Због овога трпи неколико писмених прекора од Карађорђа али се Брђани махом одазивају и прикључују првом српском устанку.

Људи мемојте због личних емпатији или анимозитета да тролате једни друге или историју.

Dakle savezništvo u borbi za oslobođenje Turaka je sada standard za narodnu svest? Da li su onda Crnojevići kao članovi Lješke lige imali albansku svest s obzirom da su svi ostali članovi bili albanski gospodari?
Brđani su samo slušali i radili šta su im njihovi lideri govorili da čine, kao na pirmer Mojsije Zečević.

 

[Khal Drogo]

Pogledajte prilog 1099185

Девето. Продавац, то ест Его Високо Преосвештенство Господ. Петар Петровић Његош Митрополит Црногорски и Брдски и с њим согласно и договорено главари Нахијах Црногорскијех овден присуствујушчи и који пристају овоме Контракту, ренунцијавају за себе за њихове претнике и насљеднике и за онијех који приказивају Нацију Црногорску и исту Нацију, свакијем правом јавненијем особенијама врху поменутом Манастиру, принадлежашће потврдива и од њихове стране настојашчи Контракт од куповине и продаје.

Kupoprodajni ugovor Njegoša iz maja 1839. godine, o prodaji manastira Stanjevići.

http://istorijskispisi.blogspot.com/2021/01/

У реду, иако теби нисам поставио питање него овом ***** који је ту са једином сврхом провоцирања и опструкције било какве озбиљне расправе, захваљујем на доприносу бољем сагледавању теме.
Купопродајни уговор из 1839.године "примићемо к знању", није спорно, имамо тај спис из XIX вијека (ето видиш како су Срби разборити у расправи и сваки аргумент прихвате, за разлику од тролова који су се намножили на овом форуму и који врте до бесвијести исту будаласту мантру) у којем се у једној реченици заиста помиње црногорска нација.
И једно питање теби. Да ли се у спису по твом мишљењу црногорска нација односи на поданство или на народност?

 

[Pumpaj Dinstanović]

У реду, иако теби нисам поставио питање него овом ***** који је ту са једином сврхом провоцирања и опструкције било какве озбиљне расправе, захваљујем на доприносу бољем сагледавању теме.
Купопродајни уговор из 1839.године "примићемо к знању", није спорно, имамо тај спис из XIX вијека (ето видиш како су Срби разборити у расправи и сваки аргумент прихвате, за разлику од тролова који су се намножили на овом форуму и који врте до бесвијести исту будаласту мантру) у којем се у једној реченици заиста помиње црногорска нација.
И једно питање теби. Да ли се у спису по твом мишљењу црногорска нација односи на поданство или на народност?

Odnosi se na ono što je Mstislav i imao na umu; na isto što je bilo bitno kad je taj spor bio posle 1918. godine, kao i šta je bio razlog za proglašavanje crnogorske nacije 1945. godine — na crnogorsku (pravno političku) državnost.

 

[Mstislav]

Prebacivanje komunistima da su oni zapravo krivi sto je cetnik Milo obrnuo curak je zadnja nada u ovakvim raspravama. Zaboravilo se da je on govorio o ispravljanju nekakvih boljsevickih granica podno Dubrovnika i da je 91 kada je vrhunac patriotskog naboja bio na vrhuncu popisano 10% Srba u Crnoj Gori. Tek na sledecem popisu 2003 broj Srba ide preko 30% kada je Milo totalno krenuo u pravcu forsiranje svoje verzije crnogorstva. Sto znaci da ono crnogorstvo iz 45 nije negiralo srpski substrat u crnogorskom narodu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prebacivanje komunistima da su oni zapravo krivi sto je cetnik Milo obrnuo curak je zadnja nada u ovakvim raspravama. Zaboravilo se da je on govorio o ispravljanju nekakvih boljsevickih granica podno Dubrovnika i da je 91 kada je vrhunac patriotskog naboja bio na vrhuncu popisano 10% Srba u Crnoj Gori. Tek na sledecem popisu 2003 broj Srba ide preko 30% kada je Milo totalno krenuo u pravcu forsiranje svoje verzije crnogorstva. Sto znaci da ono crnogorstvo iz 45 nije negiralo srpski substrat u crnogorskom narodu.

Ne samo da nije negiralo, nego je tako i zvanično bilo. Milovan Đilas, koji je izdao proklamaciju, govorio je o srpskom etničkom poreklu Crnogoraca, u samoj toj deklaraciji — koju niko nije osporavao sve do 1970-ih godina (tj. kada je Savo Brković objavio 1974. godine publicističku knjigu O postanku i razvoju crnogorske nacije), odnosno konkretnije 1980-ih godina (kada su se počele polemike otvarati). I kako je Dimitrije Vujović (i sam Cetinjanin) i lično svedočio, i 1948. godine mogao je bilo doći na Cetinje i ponosno pevati srpske pesme i reći svakom Cetinjaninu reći da je Srbin, najnormalnije — a da ne dobije praktično ni trunku kritike.

Formiranje crnogorske nacije 1945. godine bilo je na temeljima crnogorske državnosti, od pre 1918. i utemeljene Berlinskim kongresom iz 1878. godine, kao i borbom od Martinića i Krusa 1796. godine. U okvirima crnogorskog dela Saveza komunista Jugoslavije pre Brionskog plenuma i pre programa Edvarda Kardelja i Dalibora Brozovića, ideje o etničkom Crnogorstvu (tj. ideje Savića Markovića Štedimlije i kasnoga, zrelog Sekule Drljevića) neće se razvijati; iliti presudno pre definitivne konstrukcije takvog uređenja SFRJ, zbog čega nije ni slučajno što baš tada ('74) izlazi Brkovićevo delo u kojem iznosi radikalno drugačije teze. Pa opet, čak i nakon slične i ozbiljnije (i barem naizgled, donekle, naučne) knjige Špire Kulišića 1980. godine, i bez obzira na podršku koja je postojala u određenim višim strukturama u okviru komunističke partije, taj diskurs ostaće marginalan sve do 1989. godine (kada se i pokazalo da nema nikakvog uporišta u širem partijskom članstvu, između ostalog, a da su zapravo neki skoriji politički zaokreti rukovodstva u Titogradu tom padu u žutoj gredi i uvelike doprineli), da bi se posle prebacio na jednu minornu opozicionu stranku 1990-ih godina.

 

[veliki krang]

Prebacivanje komunistima da su oni zapravo krivi sto je cetnik Milo obrnuo curak je zadnja nada u ovakvim raspravama. Zaboravilo se da je on govorio o ispravljanju nekakvih boljsevickih granica podno Dubrovnika i da je 91 kada je vrhunac patriotskog naboja bio na vrhuncu popisano 10% Srba u Crnoj Gori. Tek na sledecem popisu 2003 broj Srba ide preko 30% kada je Milo totalno krenuo u pravcu forsiranje svoje verzije crnogorstva. Sto znaci da ono crnogorstvo iz 45 nije negiralo srpski substrat u crnogorskom narodu.

Komunisti su krivi jer su silom pokušali da naprave takvu podelu u crnogorskom narodu. Milo je samo moderna i politički korektna verzija te sile.

 

[Mstislav]

Komunisti su krivi jer su takvog kao Milo pustili u partiju, ali to je vec bilo vreme dezintegracije, u ostalim stvarima nista lose nisu uradili po srpsku stvar, cak naprotiv. Zastava trobojka, grb lovcenska kapela sa trobjkom pride, jezik srpski tj srpska verzija srpskohrvatskog, cirilica u masovnoj upotrebi. Cak se zarad mira u kuci nije spominjala Bozicna pobuna, a Mojkovacka bitka se spominjala i slavila u svakoj prilici.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne samo da nije negiralo, nego je tako i zvanično bilo. Milovan Đilas, koji je izdao proklamaciju, govorio je o srpskom etničkom poreklu Crnogoraca, u samoj toj deklaraciji — koju niko nije osporavao sve do 1970-ih godina (tj. kada je Savo Brković objavio 1974. godine publicističku knjigu O postanku i razvoju crnogorske nacije), odnosno konkretnije 1980-ih godina (kada su se počele polemike otvarati). I kako je Dimitrije Vujović (i sam Cetinjanin) i lično svedočio, i 1948. godine mogao je bilo doći na Cetinje i ponosno pevati srpske pesme i reći svakom Cetinjaninu reći da je Srbin, najnormalnije — a da ne dobije praktično ni trunku kritike.

Formiranje crnogorske nacije 1945. godine bilo je na temeljima crnogorske državnosti, od pre 1918. i utemeljene Berlinskim kongresom iz 1878. godine, kao i borbom od Martinića i Krusa 1796. godine. U okvirima crnogorskog dela Saveza komunista Jugoslavije pre Brionskog plenuma i pre programa Edvarda Kardelja i Dalibora Brozovića, ideje o etničkom Crnogorstvu (tj. ideje Savića Markovića Štedimlije i kasnoga, zrelog Sekule Drljevića) neće se razvijati; iliti presudno pre definitivne konstrukcije takvog uređenja SFRJ, zbog čega nije ni slučajno što baš tada ('74) izlazi Brkovićevo delo u kojem iznosi radikalno drugačije teze. Pa opet, čak i nakon slične i ozbiljnije (i barem naizgled, donekle, naučne) knjige Špire Kulišića 1980. godine, i bez obzira na podršku koja je postojala u određenim višim strukturama u okviru komunističke partije, taj diskurs ostaće marginalan sve do 1989. godine (kada se i pokazalo da nema nikakvog uporišta u širem partijskom članstvu, između ostalog, a da su zapravo neki skoriji politički zaokreti rukovodstva u Titogradu tom padu u žutoj gredi i uvelike doprineli), da bi se posle prebacio na jednu minornu opozicionu stranku 1990-ih godina.

A propo ove priče i da bi se ona dobro razumela, vrlo su važni rezultati anketiranja koje je bilo sprovedeni u okviru SKJ tokom kasnih 1980-ih godina; rezultate sam već kačio na forum:

https://forum.krstarica.com/threads/mnjenje-o-problemima-jugoslavije-u-1989-godine.805025/

Dakle, 88% crnogorskih komunista izjasnilo se da treba smanjiti prava i nadležnosti sopstvene matične, nacionalne države (SR Crne Gore!), a svega 6% da ih treba povećati. Raspoloženje među članstvom SKJ (i propratnih socijalističkih organizacija,...rada, itd...) u crnogorskom ogranku, bilo je više unitaristički orijentisano nego u Srbiji po pitanju nadležnosti (što je u skladu i sa nekim drugim indikatorima, kao što je npr. činjenica da su se Crnogorci i značajno više od Srbijanaca odazvali da uskoče u rat protiv Hrvata i Muslimana 1991/2). .

I drugi procenti pokazuju slične stvari. Čak 76% Crnogoraca je bilo za ukidanje federalnog statusa Vojvodini i Kosovu, tj. da je to unutrašnje pitanje SR Srbije čija se pitanja moraju rešiti kroz samu Srbiju (tj. njihovo predstavništvo na federalnom nivou). Samo 17% Crnograca podržavalo je aktuelno stanje i zasebnost srbijanskih autonomnih pokrajina. Koliko su bili nezadovoljni tadašnjom situacijom, pokazuje da je samo 16% Crnogoraca podržavalo tadašnju praksu konsenzualnog odlučivanja u saveznim organima, a čak 66% da se primeni model odlučivanja prostom većinom — nešto što nužno vodi ka majorizaciji i u tom smislu bi malena Crna Gora bi imala značajno manje glasa. Ovde podvlačim opet da su sami Crnogorci većinski podržavali nešto što im tehnički ne deluje da ide na ruku, uključujući i već pomenuto smanjivanje prava sopstvene republike zard jačanja federalnih ingerencija.

 

[veliki krang]

Komunisti su krivi jer su takvog kao Milo pustili u partiju, ali to je vec bilo vreme dezintegracije, u ostalim stvarima nista lose nisu uradili po srpsku stvar, cak naprotiv. Zastava trobojka, grb lovcenska kapela sa trobjkom pride, jezik srpski tj srpska verzija srpskohrvatskog, cirilica u masovnoj upotrebi. Cak se zarad mira u kuci nije spominjala Bozicna pobuna, a Mojkovacka bitka se spominjala i slavila u svakoj prilici.

Mojkovačka bitka je deo istorije Crne Gore pre komunista, plus se uklapa u njihov narativ o borbi protiv imperijalizma, nije ni čudo da se obeležavala. Slično kao i borba Srbije na Solunskom frontu ili uopšte ulazak u Prvi svetski rat. Što se Njegoševe kapele na Lovćenu tiče, jesi li siguran da je to argument u prilog tvojoj tezi kako komunisti nisu imali ništa protiv srpstva u Crnoj Gori?

 

[Mstislav]

A propo ove priče i da bi se ona dobro razumela, vrlo su važni rezultati anketiranja koje je bilo sprovedeni u okviru SKJ tokom kasnih 1980-ih godina; rezultate sam već kačio na forum:

https://forum.krstarica.com/threads/mnjenje-o-problemima-jugoslavije-u-1989-godine.805025/

Dakle, 88% crnogorskih komunista izjasnilo se da treba smanjiti prava i nadležnosti sopstvene matične, nacionalne države (SR Crne Gore!), a svega 6% da ih treba povećati. Raspoloženje među članstvom SKJ (i propratnih socijalističkih organizacija,...rada, itd...) u crnogorskom ogranku, bilo je više unitaristički orijentisano nego u Srbiji po pitanju nadležnosti (što je u skladu i sa nekim drugim indikatorima, kao što je npr. činjenica da su se Crnogorci i značajno više od Srbijanaca odazvali da uskoče u rat protiv Hrvata i Muslimana 1991/2). .

I drugi procenti pokazuju slične stvari. Čak 76% Crnogoraca je bilo za ukidanje federalnog statusa Vojvodini i Kosovu, tj. da je to unutrašnje pitanje SR Srbije čija se pitanja moraju rešiti kroz samu Srbiju (tj. njihovo predstavništvo na federalnom nivou). Samo 17% Crnograca podržavalo je aktuelno stanje i zasebnost srbijanskih autonomnih pokrajina. Koliko su bili nezadovoljni tadašnjom situacijom, pokazuje da je samo 16% Crnogoraca podržavalo tadašnju praksu konsenzualnog odlučivanja u saveznim organima, a čak 66% da se primeni model odlučivanja prostom većinom — nešto što nužno vodi ka majorizaciji i u tom smislu bi malena Crna Gora bi imala značajno manje glasa. Ovde podvlačim opet da su sami Crnogorci većinski podržavali nešto što im tehnički ne deluje da ide na ruku, uključujući i već pomenuto smanjivanje prava sopstvene republike zard jačanja federalnih ingerencija.

Uzmimo za primer kako se proveo Spiro Kulisic od strane SK CG nakon sto je objavio knjigu "O etnogenezi" Crnogoraca" 1980 koja je za danasnje standarde kamilica u poredjenju sa zvanicnom crnogorskom istoriografijom.

https://www.antenam.net/index.php/stav/item/16095-srbi-i-crna-gora

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uzmimo za primer kako se proveo Spiro Kulisic od strane SK CG nakon sto je objavio knjigu "O etnogenezi" Crnogoraca" 1980 koja je za danasnje standarde kamilica u poredjenju sa zvanicnom crnogorskom istoriografijom.

https://www.antenam.net/index.php/stav/item/16095-srbi-i-crna-gora

Donekle bih se složio, ali to je samo zbog toga što u crnogorskim medijima zahvaljujući popularnosti smeća i dominira šund; pseudoistorijska propaganda. Tako da, Kulišić je lako štivo u poređenju sa njima; sa Novakom Adžićem i sl.

Ima puno istoričara, po institutima i u CANU, koji pišu ozbiljne naučne studije i nikako u to ne spadaju. Neke i citirah na ovoj temi.

 

[veliki krang]

Uzmimo za primer kako se proveo Spiro Kulisic od strane SK CG nakon sto je objavio knjigu "O etnogenezi" Crnogoraca" 1980 koja je za danasnje standarde kamilica u poredjenju sa zvanicnom crnogorskom istoriografijom.

https://www.antenam.net/index.php/stav/item/16095-srbi-i-crna-gora

Veoma lako objašnjivo, zamereno mu je raspirivanje šovinizma i nacionalizma. Slično kao i sa Hrvatima, guše im "proljeće" i u isto vreme daju državu sa nikad boljim granicama. Da ne pričamo o etničkom čišćenju Italijana sa primorja...

 

[Khal Drogo]

....... na crnogorsku (pravno političku) državnost.

У реду, слажем се, уз малу дигресију како пишемо о 1839.години, прикладнији термин је поданство, но то је то.

Ne samo da nije negiralo, nego je tako i zvanično bilo. Milovan Đilas, koji je izdao proklamaciju, govorio je o srpskom etničkom poreklu Crnogoraca, u samoj toj deklaraciji — koju niko nije osporavao sve do 1970-ih godina

То није спорно, и у посту сам образложио

Испрва бјеше то нација у духу политичког концепта нације, обухватала би становнике републике Црне Горе гдје се српска народност није оспоравала, на неки начин постојала је и двојност, народност српска, националност црногорска, но временом би наратив како су Црногорци понајбољи међу Србљем бивао потиснут и уступао мјесто отклону од српства .....

да успостављање црногорске нације није у старту утемељено на негацији српства. Као што није спорно да је отклон од српства бивао све присутнији од 1980их, да би задњих деценија барем онај део српског корпуса у Црној Гори на том путу ка монтенегринству "прешао Рубикон" и ту вјерватно повратка више нема.

Formiranje crnogorske nacije 1945. godine bilo je na temeljima crnogorske državnosti, od pre 1918. i utemeljene Berlinskim kongresom iz 1878. godine,.......

Могуће јесте на томе утемељено, могуће бјеше тежња дружине која је добила огромну моћ, да моделира нову садашњост и креира будућност, према свом нахођењу, да раситњава постојеће нације и измишља нове, а могуће бјеше директива Коминтерна која је опет вођена неким својим разлозима и гдје је остао тај наратив да је главна препрека у реализацији замишљених процеса у Југославији великосрпски хегемонизам.
Како год, и црногорска нација у свом старту и касније југословенска нација бејаху утемељни на ономе што би могли назвати политичким концептом нације.

 

[Mstislav]

Jedina prosrpska drzavna organizacija koja je ostala u CG je udruzenje knjizevnika Crne Gore koja osnovano 1956. Danu kao okosnica crnogorstva je osnovana 98, to nesto govori.

 

[NickFreakyrgios]

истраживања осећања нечије припадности народу кроз 17. 18, 19. век је бесмислен. Јер не знамо како су домороци постали Словени на основу чега су осећали ту припадност? Према језики , обичајима? начини живота? Или титула римсог папе?
Оно што је опстало под Турцима је српска народна црква и она је имала књучну улогу идентитета у та смутна времена.
Свакако да је Зета заузаузимала специфично место у Немњићкој држави сваки млади краљевић би добио прво на управу Зету па касније наследио трон. Свакако ће у свести тамошењег народа остати светосавље и српска црква не никакава барска бискупија и слично јер их она није ни хомогенизовала нити ујединила у борби против Турака.
Факторе уједињења су опструирали готово сви и британска и немачка или аутрушка политика. Тако да је сама тежња горела дуго у самом народу.
Период теократије у Црној Гори је нешто сасвим друго од световне Црне Горе као теократија би се мноо лакше у једињила.
Међутим како видимо у "Писмима из Италије" Љубе Ненадовића , Његош је говорио често ја ћу српском кнезу дати Призрен да из њега влада а себи ћу узети Пећ. Предлагао је састајање војске на Косову да би се на тај начин лакше спојиле.
Љуба ненадовић је предавао на Цетињу у време књаза Данила. Било их је још који су писали и боравили тамо и свакако је у тим периодима идентитет Црногораца био неупитан иако књаз Данило води политику незаависне Црне Горе. Убијен је у атентату наслеђује га књаз Никола.
Он је владар као и његов предходник секуларне Црне Горе он ће вкладати готово 60 година. Уа његово време Црна Гора ће се издефинисати и пресајединити на овај модеран појам Црне Горе. Почео је лоше на почетку са Латасом и Турци су му ушли у Цетиње али су францунском инизијативом изашли аи се Црна Гора морала обаврзати на врло непопуларне обавезе да морају пропуштати турске караване преко својих територија. Тада се окренуоо српском царству и почео прве протоколе уједињвања пре свега и војни савез са кнез Михајлом ту је Београд припојен Србији и осећао се велики полет. Већ његов наследник Милан Обреновић је владао сасвим другачије био је у јако лошим односима са књаз Николом нису се подносили. Међутим ову слабост Србије књаз Никаола доживаљава као своју шансу о чему на почетку није ни могао да арзмишља.
Иако је прихватио краља Петра Карађорђевића оженио га својом ћерком књагињом Зорком он и даље оджава односе са Александром Обреновићем.
Овде је већ књаз Никола био утемељивач тог двоструког идентитета као и те приче да су Црногорц бајхрабрији Срби и да требају владати. Почеле су да се јављају аспирације Дукље и тд.
Штои је најгоре обе државе су регрутоваке српство из старих српских джава и једна другу осећале као конкуренцију.
Кназ Никола је оставио једну дугу каријеру власти и заокруживања идентитета Црноигораца и Срба.
Може се рећи да је 1918 су настале прве озбиљне поделе у народу између две фамилије Петровић и Карађорђевић.
Начин уједињење није био спектакуларан нити ствари како су се догодиле оставило је трага.
Тако да ће се све касније лепити на ту подлогу свакако при карају осећајући опасност губитка трон јер је Петар већ био озбиљан ривал и две спојене динстије онда је почео говорити о Црногорцима који су најхрабрији Срби који требају владати свим осталим Србима.
До данас су га неки још буквално схватили и мисле да је тако....

 

[Mstislav]

Veoma lako objašnjivo, zamereno mu je raspirivanje šovinizma i nacionalizma. Slično kao i sa Hrvatima, guše im "proljeće" i u isto vreme daju državu sa nikad boljim granicama. Da ne pričamo o etničkom čišćenju Italijana sa primorja...

Cak i da je to bio slucaj to je po Srbe bilo dobro. Dps doskora em nije sankcionisao nego je i kreirao takvo raspolozenje sto znaci da su opet komunisti vise valjali srpskoj stvari od nekadasnjih ljutih cetnika Mila i druzine.

 

[veliki krang]

Cak i da je to bio slucaj to je po Srbe bilo dobro. Dps doskora em nije sankcionisao nego je i kreirao takvo raspolozenje sto znaci da su opet komunisti vise valjali srpskoj stvari od nekadasnjih ljutih cetnika Mila i druzine.

Takođe treba pomenuti da je upravo iz DPS došla inicijativa da se Podgorica opet preimenuje u Titograd