Benediktinski opat iz Dubrovnika Mavro Orbini (1563-1610). Istine i zablude

Projekat prvog prevođenja na srpski jezik imao je svrhu da posluži kao izvor za kasni srednji vek srpske istorije. Tzv. Letopis Popa Dukljanina do tada je više puta bio prevođen i izdat, a razlike između italijanske i latinske recenzije su vrlo male i skoro sve su propisane od strane istoričara.

Prevođenje tog dela bi bilo gomilu posla za praktično nikakve rezultate (i svakako za sma projekat od i doslovnon nikakve koristi).
Ти си као бот да су рекли да треба спалити аутохтонисте на ломачи ти говорио да треба спалити аутохтонисте на ломачи какав бре СНС теби је научна заједница религиозна установа ту је главни свештеник и мајстор ваш агностика.
Дакле рекох ти ако ништа друго Краљевство Словена је књижевно дело а постоје разлике у верзијама барског родослова.
Узмеш Достојевског Ксрамазове и преведеш 2 књигу прву не.
 
Kedrinov spis je preveden na latinski i štampan. Njega citira dosta.

Ako i jeste ikada u ikakvom formatu imao uvid u Skilicin spis, moguće je da je video da je to manje-više isti što i kod Kedrina.

Da li je to za tebe sporno i ako jeste, u kom smislu, tačno?

Ovako se stiče dojam (?) kao da si ti, izgleda, pomislio da sam ja igde želeo da kažem da Orbini nije znao za Kedrina? Ja to nigde nisam rekao. Naprotiv, naveo sam i specifično da se Orbin više puta na njega upravo i poziva.

Možeš li objasniti gde vidiš tu zabunu oko Georgija Kedrina?
Смејао си се на изјаву да је на неке Порфирогенитове наводе могао знати преко Скилице ,Кекавмена или Кедрена међутим видимо да је то једно те исто у овом случају.
Зонару такође помиње тако да је имао увид у дело чак и посредно
 
Na str. 265 Kraljevstva Slovena:

Pogledajte prilog 1677823
Pogledajte prilog 1677824

U opisu Dušanovog rata protiv Bosne, Orbini piše da je Dušanova vojska krenula uništavati i paliti sve pred sobom i da je srušio dvorove bana Stjepana II Kotromanića, specifično na nagovor žene, koja je spremna na svako zlo.:azdaja:

„Pokvarena“ šizmatička Bugarka kojom je Dušan bio oženen, tera ga na zlodela. :lol:
Кантакузин у то време напада Душана са Југа, у намери да му одузме градове по Македонији. Када је према личном сведочанству стигао до Скопља, описао је страх грађана Скопља, због тога што "краљ" није могао да,им протекне у помоћ, будући да је био одсутан на северу ратујући са Пеоњанима (Παιονεσ).. Дакле, Кантакузин јасно тврди да Душан на северу ратује са Угарима тј. Мађарима и не региструје никакву Босну као државни фактор, нити зараћену страну у сукобу, интересантно! Наравно, ту су Сима Ћирковић и Јиричек да нам објасне да Кантакузин није био добро обавештен, већ су га гласници погрешно информисали, јер забога не може у исто време да ратује и са Угарима и са једном тако јаком силетином каква је била Котроманићева Босна.
 
Кантакузин у то време напада Душана са Југа, у намери да му одузме градове по Македонији. Када је према личном сведочанству стигао до Скопља, описао је страх грађана Скопља, због тога што "краљ" није могао да,им протекне у помоћ, будући да је био одсутан на северу ратујући са Пеоњанима (Παιονεσ).. Дакле, Кантакузин јасно тврди да Душан на северу ратује са Угарима тј. Мађарима и не региструје никакву Босну као државни фактор, нити зараћену страну у сукобу, интересантно! Наравно, ту су Сима Ћирковић и Јиричек да нам објасне да Кантакузин није био добро обавештен, већ су га гласници погрешно информисали, јер забога не може у исто време да ратује и са Угарима и са једном тако јаком силетином каква је била Котроманићева Босна.
Колико се ја сећам био је у рату са Бугарима Кантакузен је мислио да је мртав а узео је Охрид , Штип , Прилеп не Скопље.
Иначе по Кинаму и жаргону Алексијаде Пеонци су Бугари а Мађари Хуни.
Мачва и Београд нису издвојени од Срема није најјасније шта подразумева Кинам под Пеонцима Мађари нису сигурно.
Штип је заузео Кантакузен Скопље је било птестоница од Милутина није ни Прилеп ни Охрид.
Душан је дошао само уз присуство телесне гарде и захтевао да Кантакузен изађе уз пратњу на разговор.
Није се тада радило о Котроману као суперсили већ некога ко му врши инвазије на територије и тера га да враћа војску коју спрема за Цариград.
Све у свему Душан је испустио 2 преговарачке могућности да га Јован 6 Кантакузин уз неке велике уступке призна за владара који је дошао на власт из помоћ Османлија да га придобије за савезника некако па макар да искотисти Палеологе да би извукао то признање и преузео номиналну власт над Цариградом. Уз црквено признање. Други неуспех је драстично лош однос према католицима и папи нешто што није уливало поветење папи и Венецији да уђе у поморски рат са Цариградом на његовој страни
Ретки су велики ратници који имају и политичку мудрост и дар за преговоре мислим да је последњи такав био Милутин.
Који је умео да се прави мртав кад треба затим да удари у пуној силини са осмишљеним планом.

.
 
Meni je bitan, jer da postoje Hrvati tada u Dubrovniku on bi ih pomenuo, a nije
Ма какви бре Хрвати у Дубровнику то само могу Хрвати да лупетају.
Тим пре што су територије Сплит Далмација , Бар , Котор Дубровник под влашћу Византије све територије Беле 3 који је изгнан у Цариград као претрдент Манојла Комнена.
Јако је чудно што се ове територије једном код Хонијата називају Хрватском ја лично мидлим да је у питању каснија корупција у извору.

" Византијски цар Мануел Комнин покренуо је велику војску на Угарску јер је био обавештен о њиховом незадовољству и унутрашњим сукобима. Угарски кнез Бела ИИИ морао је да живи у Цариграду, где је био ожењен, а Белине земље, Далмација са јужном Угарском (испод Велебита ), морале су доћи под власт Цариграда. У Угарској постоји отпор, због чега цар Мануел креће у поход. Византијска војска је освојила Земун и Срем 1165. Византијце су пратили обавезни одреди Срба. Друга византијска војска под командом Јована Дуке Комнена кренула је на запад, преко Србије и Босне према јадранској обали. Без значајнијег отпора заузели су све градове од Сплита до Бара , приморавајући их да признају власт Византије."
Не знам зашто Никита Хонијат Немањине нападе на Котор и византијске територије назива Хрватском.
Једина могућност да је Мануел Комнен ширио власт Беле ИИИ свог рођака и савезника под територијом банске Хрватске.
Не знам искрено како је дошло до тог именовања код Хонијата и нигде другде у читавом спису ни код Сплита.
 
Ма какви бре Хрвати у Дубровнику то само могу Хрвати да лупетају.
Тим пре што су територије Сплит Далмација , Бар , Котор Дубровник под влашћу Византије све територије Беле 3 који је изгнан у Цариград као претрдент Манојла Комнена.
Јако је чудно што се ове територије једном код Хонијата називају Хрватском ја лично мидлим да је у питању каснија корупција у извору.

" Византијски цар Мануел Комнин покренуо је велику војску на Угарску јер је био обавештен о њиховом незадовољству и унутрашњим сукобима. Угарски кнез Бела ИИИ морао је да живи у Цариграду, где је био ожењен, а Белине земље, Далмација са јужном Угарском (испод Велебита ), морале су доћи под власт Цариграда. У Угарској постоји отпор, због чега цар Мануел креће у поход. Византијска војска је освојила Земун и Срем 1165. Византијце су пратили обавезни одреди Срба. Друга византијска војска под командом Јована Дуке Комнена кренула је на запад, преко Србије и Босне према јадранској обали. Без значајнијег отпора заузели су све градове од Сплита до Бара , приморавајући их да признају власт Византије."
Не знам зашто Никита Хонијат Немањине нападе на Котор и византијске територије назива Хрватском.
Једина могућност да је Мануел Комнен ширио власт Беле ИИИ свог рођака и савезника под територијом банске Хрватске.
Не знам искрено како је дошло до тог именовања код Хонијата и нигде другде у читавом спису ни код Сплита.
Tacno, i pri tom sve oko starog grada je bilo Pravoslavno. Danas kad odes u Dubrovnik, sreces samo istocno hercegovacka prezimena. Milutinović, Popović, Filipović, Bacić itd .. konverti
 
Овде негде лежи цака са ткз црвеном Хрватском.

"ом и предаје му Срем, а свога брата Белу шаље у Цариград на васпитање. Бели је Манојло наденуо ново име - Алексије и верио га са својом кћерком Маријом именујући га за наследника (у то време још није имао сина). Године 1169. рођен је Манојлов син Алексије II Комнин. Цар је одмах раскинуо веридбу ћерке Марије и Беле. Бела је ожењен Агнесом од Антиохје (ћерком антиохијског кнеза), полусестром Марије Антиохијске, византијске царице. Лишио га је византијске круне, али му је одредио угарско-хрватску круну."
 
Овде негде лежи цака са ткз црвеном Хрватском.

"ом и предаје му Срем, а свога брата Белу шаље у Цариград на васпитање. Бели је Манојло наденуо ново име - Алексије и верио га са својом кћерком Маријом именујући га за наследника (у то време још није имао сина). Године 1169. рођен је Манојлов син Алексије II Комнин. Цар је одмах раскинуо веридбу ћерке Марије и Беле. Бела је ожењен Агнесом од Антиохје (ћерком антиохијског кнеза), полусестром Марије Антиохијске, византијске царице. Лишио га је византијске круне, али му је одредио угарско-хрватску круну."
Crvena Hrvatska je mit a ne realnost, jedino je poninje prepiska popa Dukljanina, totalno nebitan dokument. Logika sa druge strane nalaze da su svi Hrvati stokavci Srbi, a i genetska istraživanja.
 
Crvena Hrvatska je mit a ne realnost, jedino je poninje prepiska popa Dukljanina, totalno nebitan dokument. Logika sa druge strane nalaze da su svi Hrvati stokavci Srbi, a i genetska istraživanja.
Има још неких помена али је политички конструкт у питању не етнички што би у Дукљаниновом спису анахроно претварао у некакву етничку хрватску територију. Међутим појам настаје под мађарском круном и шири се попут алтернативног назива за римску Далмацију под суверенитетом Мађарске.
 
Има још неких помена али је политички конструкт у питању не етнички што би у Дукљаниновом спису анахроно претварао у некакву етничку хрватску територију. Међутим појам настаје под мађарском круном и шири се попут алтернативног назива за римску Далмацију под суверенитетом Мађарске.
naravno
 
Колико се ја сећам био је у рату са Бугарима Кантакузен је мислио да је мртав а узео је Охрид , Штип , Прилеп не Скопље.
Иначе по Кинаму и жаргону Алексијаде Пеонци су Бугари а Мађари Хуни.
Мачва и Београд нису издвојени од Срема није најјасније шта подразумева Кинам под Пеонцима Мађари нису сигурно.
Штип је заузео Кантакузен Скопље је било птестоница од Милутина није ни Прилеп ни Охрид.
Душан је дошао само уз присуство телесне гарде и захтевао да Кантакузен изађе уз пратњу на разговор.
Није се тада радило о Котроману као суперсили већ некога ко му врши инвазије на територије и тера га да враћа војску коју спрема за Цариград.
Све у свему Душан је испустио 2 преговарачке могућности да га Јован 6 Кантакузин уз неке велике уступке призна за владара који је дошао на власт из помоћ Османлија да га придобије за савезника некако па макар да искотисти Палеологе да би извукао то признање и преузео номиналну власт над Цариградом. Уз црквено признање. Други неуспех је драстично лош однос према католицима и папи нешто што није уливало поветење папи и Венецији да уђе у поморски рат са Цариградом на његовој страни
Ретки су велики ратници који имају и политичку мудрост и дар за преговоре мислим да је последњи такав био Милутин.
Који је умео да се прави мртав кад треба затим да удари у пуној силини са осмишљеним планом.

.
1351. не може бити у рату са Бугарима, а сем тога Бугари нису на Северу. Бугари су Мизи по Кантакууиновом поимању ствари и сматра их једним народом са Трибалима тј. Србима из немањићке Србије.
 
1351. не може бити у рату са Бугарима, а сем тога Бугари нису на Северу. Бугари су Мизи по Кантакууиновом поимању ствари и сматра их једним народом са Трибалима тј. Србима из немањићке Србије.
Поставља се питање шта се догађало тамо да ли опсада Бобовца јер је Душан дошао само са телесном гардом.
 
Ти си као бот да су рекли да треба спалити аутохтонисте на ломачи ти говорио да треба спалити аутохтонисте на ломачи какав бре СНС теби је научна заједница религиозна установа ту је главни свештеник и мајстор ваш агностика.

Niče, razlike su mizerne. Italijanska recenzija Dukljaninovog spisa, gotovo je istovetna latinskoj.

Tibor Živković kada je objavio kritičko izdanje Dukljaninovog spisa, nije video za potrebnim da se izvrši prevod Orbinove recenzije i objavi u Grsta regum sclavorum, već je smatrao dovoljnim da usputno komentariše razlike u recenzijama koje postoje. Tako je, tamo gde postoje izvesne razlike, u svom Komentaru uz latinsku redakciju Živković navodio gde postoje razlike kod Orbina.

Дакле рекох ти ако ништа друго Краљевство Словена је књижевно дело а постоје разлике у верзијама барског родослова.
Узмеш Достојевског Ксрамазове и преведеш 2 књигу прву не.

Ako govoriš ovde o projektu oko Sima Ćirkovića, njih uopšte nije interesovalo Kraljevstvo Slovena kao knjiženo delo. To je bio projekat priređivanja jednog dela tog spisa kao istorijskog izvora; pre svega u kontekstu šireg poduhvata obrađivanje pisanih izvora o dobu kraja XIV stoleća tj. epohi Kosovske bitke.

Ako smatraš da je to bila greška o da je trebalo izdvojiti vreme, sredstva i trud da se sve to prevede, ti objasni zbog čega to smatraš. Ovako, ispada kao da su napravili po tvom mišljenju grešku zbog toga što nisu učinili nešto...od čega gotovo nikakve koristi nisu imali.

Kao što Ćirković piše u predgovoru:

Naime, Istorija kraljeva Dalmacije ... zapravo je Orbinov prevod sa latinskog Dukljaninove Istorije (Letopis Popa Dukljanina, ili Barski rodoslov), izvornog dokumenta koji nam je danas dostupan u osetno pouzdanijim verzijama od one koju pruža Orbin. Njegov prevod danas je od interesa samo za uski krug specijalista koji, ispitujući stepen verodostojnosti Barskog rodoslova, proučavaju i rukopisnu tradiciju ovog spomenika.
 
Meni je bitan, jer da postoje Hrvati tada u Dubrovniku on bi ih pomenuo, a nije

Ali čekaj, bio je Orbini u zabludi; nije znao za spis 200 godina star krstaša iz severne Evrope koji zbog brkanja pojmova Dalmacije i Hrvatske kaže da je Dubrovnik u Hrvatskoj. :rotf: :hahaha::hahaha:

Mislim da je Orbin bio dubrovački patriota u punom značenju tog pojma.


1000020776.jpg


U ovom Zrcalu duhovnom, štampanom u Rimu 1614. godine, stoji da je..

Istomaceno iz Yezikka Italianskoga ù Dubrovacki pò D. Mauru Orbinu Dubrovcaninu Opattu od S. Marie od Backe, od Reda Sfetoga Benedikta

Na naslovnoj stranici doslovno stoji da je Orbin izvršio prevod sa italijanskog na „dubrovački jezik“.

Dubrovački glotonim je po mom mišljenju najverovatnije bio i najčešće kolokvijalno zastupljen, u tim krugovima.
 
Poslednja izmena:
Поставља се питање шта се догађало тамо да ли опсада Бобовца јер је Душан дошао само са телесном гардом.
Мислиш да ли је пао Бобовац? Не, то је остала једина слободна територија, поред Солуна и Цариграда.
 
Мислиш да ли је пао Бобовац? Не, то је остала једина слободна територија, поред Солуна и Цариграда.
Није пао али га је опседао Котроман се сакрио у Бобовац сад није хтео да помера читаву војску због тог инцидента.
 
Ево ти о Птоломеју КОГА НИЈЕ ЧИТАО!

Pogledajte prilog 1678632

A ko je to decidno tvrdio da Orbini nije čitao Ptolemeja?

Ti ovde uporno postavljaš stvari koje sam i sam već bio postavio, odnosno o kojima je bilo reči, kao da nešto demantuješ ili potvrđuješ. Ako to smstraš, bilo bi lepo da preciznije navedeš i objasniš šta to tvrdiš. Zašto postavljaš ovde stranice u kojima pominje Ptolemeja?

Ja nisam nigde tvrdio da Orbini NIJE ČITAO Ptolemeja. Naprotiv, očigledno je da ga citira.

Štaviše, Geografija Klaudija Ptolemeja je bila prevedena na latinski jezik još 1406. godine. Izvršio ga je Jakov Angel (1360-1411), učenik Manojla Hrisolare (epohe cara Manojla II Paleologa).

1000020826.jpg


Štampana je prvi put 1475. godine u Vićenci u štampariji Angela Vadija i Varnave Pikarda.

https://archive.org/details/alisteditionspt00eamgoog/page/n13/mode/1up

Zašto si ti pomislio da je Ptolemaj u nekom kontekstu sporan?
 
TИ(!)
На моје тврдње и довођење Срба из азијске Сарматије тврдио си да је читао Плинија не Птолемеја јер није знао грчки!
Ако настављаш причу у истом маниру да треба да ти се извињава свако кад погреши а да теби треба да се доказује на суду кад погрешиш уз 3 сведока камеру , снимљен звук и адвоката и случај од 20 страница затрпавања тема на крстарици то за мене нема смисла.

Сваки човек носи своје бреме ако је одлучио да живи с тим и да мимикрира правду и истину а да је лаж и обмана и малициозност само оно што се доказује на суду " нема тела нема дела" Ја се ту не бих мешао нек свако ради оно што хоће докле може.

Стара пословица " Свако може како хоће али не може докле хоће!"

Видиш важи за Вучића и много крупније и веће зверке од нас а камоли за нас!
 
A ko je to decidno tvrdio da Orbini nije čitao Ptolemeja?

Ti ovde uporno postavljaš stvari koje sam i sam već bio postavio, odnosno o kojima je bilo reči, kao da nešto demantuješ ili potvrđuješ. Ako to smstraš, bilo bi lepo da preciznije navedeš i objasniš šta to tvrdiš. Zašto postavljaš ovde stranice u kojima pominje Ptolemeja?

Ja nisam nigde tvrdio da Orbini NIJE ČITAO Ptolemeja. Naprotiv, očigledno je da ga citira.

Štaviše, Geografija Klaudija Ptolemeja je bila prevedena na latinski jezik još 1406. godine. Izvršio ga je Jakov Angel (1360-1411), učenik Manojla Hrisolare (epohe cara Manojla II Paleologa).

Pogledajte prilog 1679532

Štampana je prvi put 1475. godine u Vićenci u štampariji Angela Vadija i Varnave Pikarda.

https://archive.org/details/alisteditionspt00eamgoog/page/n13/mode/1up

Zašto si ti pomislio da je Ptolemaj u nekom kontekstu sporan?
Км км.....🧐🤔
 
TИ(!)
На моје тврдње и довођење Срба из азијске Сарматије тврдио си да је читао Плинија не Птолемеја јер није знао грчки!
Ако настављаш причу у истом маниру да треба да ти се извињава свако кад погреши а да теби треба да се доказује на суду кад погрешиш уз 3 сведока камеру , снимљен звук и адвоката и случај од 20 страница затрпавања тема на крстарици то за мене нема смисла.

Сваки човек носи своје бреме ако је одлучио да живи с тим и да мимикрира правду и истину а да је лаж и обмана и малициозност само оно што се доказује на суду " нема тела нема дела" Ја се ту не бих мешао нек свако ради оно што хоће докле може.

Стара пословица " Свако може како хоће али не може докле хоће!"

Видиш важи за Вучића и много крупније и веће зверке од нас а камоли за нас!

Niče, ti meni pripisuješ tvrdnje koje nikada nisam izneo.

Je li ti čuješ koliko besmisleno to zvuči? Ptolemej preveden još početkom XV stoleća latinski, a...čovek mora znati grčki da bi čitao nešto na latinskom (?).

Nikakve logike to što pišeš nema. Nešto si ti konfabulirao i onda stavljaš druge reči u moja usta.

Mislim da nije u redu da govoriš o nekakvim obmanams i manipulacijama, zato što stalno imsmo situaciju sa tim da ti iznosiš neke nove tvrdnje svako malo da sam ja nešto novo izjavio; ispostavlja se da sam se naprosto više neko majka Rodnija i Del Boja na samrtnoj postelji, a ti Del Boj.

Plinije je latinski autor.

Da, Orbini nije imao nikakav uvid u samog Ptolemeja.

Ne samo što nije poznavao samog Ptolemeja, Orbini ni jedan jedini grčki izvor nije čitao ili koristio za svoje delo. Pa grčki jezik po svemu sudeći nije čak ni poznavao.

Dakle, ovde smo imali jednu celu temu na kojoj smo i govorili o Ptolemejevim prevodima na latinski jezik: https://forum.krstarica.com/threads...dobili-ime-po-panonskom-gradu-serbinu.990802/

Ne razumem šta je sporno. U sam Ptolemejev spis (izvorno) Orbini nije imao uvid. Ne deluje da je ikada znao grčki jezik, tako da je sve grčke tekstove koji su mu bili dostupni čitao isključivo u prevodima, bilo na latinski, bilo italijanski jezik.

Ako neki grčki izvor još uvek nije bio preveden, Orbini njega ne koristi.

Je li sada konačno jasno, ili opet treba crtati sve?
 
Poslednja izmena:

I Herodotova Istorija je isto bila prevedena na latinski jezik i objavljena dosta davno.

Herodota je počeo da prevodi humanista iz Pize Matija Palmijeri (1423-1483) 1440-ih godina po narudžbi kondotjera Prospera Kolone (1452-1523). Ali, pošto nisu znali jedan za drugog, simultano je Herodota prevodio i Lorenco Vala (1407-1457) za papu Nikoli V (1447-1455). No, kako je papa umro, ostao je bez mecene i nije dovršio prevod, tako da je dovršen i izašao tek 1474. godine u Veneciji. Dovršio ga je Benedeto Brunjoli (je 1427-1501), a prevod je štampa Žak la Ruž.

1000020827.png


Pošto je ovaj prevod objavljen, obezbedio je Palmijerijev, tako da će Palmijerijev prevod Herodota izaći konačno tek sad, ove godine: https://www.degruyter.com/document/isbn/9783111340388/html

Palmijerijev prevod nije bio preterano poznat, ali u Orbinovo vreme onaj koji su izvršili Vala (i malkice ga doterao Bronjoli) itekako jeste bio opšteprisutan. Tako da svakako Orbinu nije bio problem doći do Herodota.

Ono što ti, izgleda, nisi razumeo, jeste da sam ja govorio o Orbinovom (ne)poznavanju grčkog jezika.
 

Back
Top