„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pumpaj Dinstanović]

Предавање академика Александра Ломе „Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика”​

У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 30. септембра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, академик Александар Лома одржаће предавање под називом „Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика”.

Митологизација сопствене прошлости није специјалитет нас Срба, нити смо међу онима на свету који у томе предњаче, али јесмо један од народа који се — за сада, срећом, само на маргинама озбиљне науке — тиме баве, а да им то уопште није потребно, јер су наши историјски корени довољно дубоки, да се не морамо осећати инфериорно у односу на оне за које нема другог начина да утемељавају свој идентитет осим на нечем што је у најбољем случају научна спекулација, а често и чиста фикција, заснована на слободном поигравању са језиком.

Заправо, позитивна сазнања која имамо о својој прошлости заснивају се, осим писаних и археолошких извора, у великој мери на језику. Изданак прасловенског, српски језик – неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.



Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

-----

Sledeceg cetvrtka - Loma!

@NickFreak

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Предавање академика Александра Ломе „Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика”​

У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 30. септембра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, академик Александар Лома одржаће предавање под називом „Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика”.

Митологизација сопствене прошлости није специјалитет нас Срба, нити смо међу онима на свету који у томе предњаче, али јесмо један од народа који се — за сада, срећом, само на маргинама озбиљне науке — тиме баве, а да им то уопште није потребно, јер су наши историјски корени довољно дубоки, да се не морамо осећати инфериорно у односу на оне за које нема другог начина да утемељавају свој идентитет осим на нечем што је у најбољем случају научна спекулација, а често и чиста фикција, заснована на слободном поигравању са језиком.

Заправо, позитивна сазнања која имамо о својој прошлости заснивају се, осим писаних и археолошких извора, у великој мери на језику. Изданак прасловенског, српски језик – неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.



Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

-----

Sledeceg cetvrtka - Loma!

@NickFreak

30. septembar?

 

[Pumpaj Dinstanović]

30. septembar?

Odloženo za sutra.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Odloženo za sutra.

A, sad mi je jasno. Nisam nigde primetio obaveštenje o tome. Hvala.

 

[supertruper]

НИКЛОТ, ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ОБИЛИЋ
Сакс Граматик је рекао, главу Никлота гроф Хенри је послао краљу Валдемару, добио ју је баш када је ручао са Приславом, сином убијеног Никлота; тај принц, када је одао почаст мртвом оцу и обрисао сузе, рекао је, са више него стоичком бездушношћу, он захваљује богу што га је тако казнио за његову безбожност. Али, Валдемар га је укорио за такве речи. Зато није изненађење што историчари Мекленбурга нису оваквог монструма уврстили међу синове Никлота. Ауторово виђење Никлотове смрти спада, заправо, у домен епске фантастике. Никлот је опкољен у упоришту Орле где је, приликом пробоја, страдао. Пре тога, данска флота елиминисала је бродове Бодрића а затим уништила оближњи Рошток. Поново су развијена црна једра. Када су се поморци сукобили с Данцима, принц Никлот је окупио своје најбоље људе и отворио капију упоришта. Коњица је снажним ударним таласом погодила саксонску хорду. Тамо је међу стотинама мртвих хришћанских Германа Никлот пронашао своја врата до Нава. Живео је и умро с нераскидивом преданошћу својим боговима и племену. Све што је радио било је, у принципу, доношења најбоље могуће одлуке за свој народ. Да ли је знао да се узалудно бори? Хроничари кажу, Венеди су више волели слободу од ропства, чак и ако је то значило плаћање највише цене и живот у најтежим условима. Можда је Никлот видео неизбежан крај свог племена, али је ипак дао све од себе да промени судбину. Оно што можемо сигурно рећи је, кад је касније спуштао поглед на свој народ, са свог престола међу боговима у Наву, сигурно је плакао. (Њуџент, Историја Вандалије, Вандалија, Београд, 2000)

 

[Pumpaj Dinstanović]

A, sad mi je jasno. Nisam nigde primetio obaveštenje o tome. Hvala.

Pardon.

Za ponedeljak, 8. novembra.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

НИКЛОТ, ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ОБИЛИЋ

Sad se pozivamo i na vandalijinu fikciju, vidim...

 

[supertruper]

Sad se pozivamo i na vandalijinu fikciju, vidim...

insert iz knjige koju je napisao Tomas Njudžent veliki irski istoričar za koga ti nisi ni čuo a kamoli ga čitao, za tebe važi ona radićeva opaska

 

[Pumpaj Dinstanović]

insert iz knjige koju je napisao Tomas Njudžent veliki irski istoričar za koga ti nisi ni čuo a kamoli ga čitao, za tebe važi ona radićeva opaska

A šta je toliko teško čuti o tim Srbima u V st. pre naše ere?

Ne mora strana direktno iz Milanovićeve knjige; daj jednostavno da čujemo šta je to.

 

[supertruper]

evo još malo Njudženta koga neznalice nisu čitale

• Вандали су сигурно наставили неговање својих религијских обичаја споријим темпом него друга теутонска племена настањена на територији ближој Царству. Били су склони зајмити све што је римског порекла. Стога је Хеман или Ирменсаул, одгајан више у божанским частима, него Радогост, вандалски принц, касније одликован дивинизујућом титулом. Тачни предмети њиховог обожавања и начини како су ови обичаји и церемоније извођене, остају непознати нашем тренутном увиду. Стога, морамо указати читаоцу на оне што су првенстено писали о овој теми, као и о религији Германа, сасвим уопштено. Но, ако нам је дозвољено исказати мишљење по овом питању, чини се врло вероватним, Вандали су обожавали исте намеснике као и њихови наследници Венеди, као што су Прова, Сива, Триглав, Световид, и слични. Венеди су се научили обожавању Радогоста од Вандала, ту нема никакве сумње. Стога је разлог за њихово уважавање других намесника идентичан. Запажено је, обичај у новонасталим колонијама је усвајање обичаја њихових древних староседелаца. Места где су ови намесници обожавани, барем у време Венеда, су Мекленбург, Ретра и Котбус за Радогоста, Рацебург за Сиву, Оденбург за Прова, Бранденбург за Триглава и Риген за Световида. Богови Црнбог и Белбог нису имали своје идоле али су подједнако уживали у обожавању свих верника. То, јесу ли намесници водили порекло од Римљана, нисмо имали времена сазнати тек, рецимо, Сива је, на пример, била Венера ове нације.[1] Ово мишљење је највероватније потекло од старог обичаја извођења германских идола од грчких и римских, као и додавање намесника за обожавање. Чак и да је тако, највероватније је Сива изведена од Симбуле, дивне жене Антирија, или неке друге вандалске хероине.
• Форму владавине старих Германа, као и Вандала, је тешко одредити. Римски историчари нас обавештавају како су све варварске нације имале краљеве. Међутим, свако ће уочити јаку повезаност Германа и слободе, живели су под нестабилном владом, полу-демократском и полу-аристократском.
• Германи су засигурно били слободан народ, нису имали робове или вазале; они, заробљени током рата, или они што изгубише слободу коцкајући се, а били су јако навучени на коцкање, називани су ослобођеницима. Ако је икакав сукоб искрсао у породицама, решење је зависило од одлуке најстаријег и најпоштованијег у племену кога су, на основу старости, називали „грау“, одакле је, корупцијом, потекло име граф или гроф. Посао судије је врло поштован међу њима, додељен људима са високим племенским чином. У рату против странаца изабрали би вођу међу саплеменицима, оног што је поштован због своје храбрости; њега би титулисали именом „херзог“ или херцог, на пример, вођу војске. Задржавали би свој чин докле год је трајао сукоб, не дуже; током рата су се називали „ворстен“ или фурстен, то јест, принчевима. Синови и потомство ових принчева распознавано је под именом „еделингер“ или едел, што се односило на припаднике племства. Ако су отац и син често именовани овим титулама, сматрали су, унуци и праунуци ће бити исти као они, неће изгубити ништа од људских квалитета у односу на своје претке; стога су увек припадали племенским челницима бираним за врховну команду. Временом, ове породице посташе племство и потомство грофова (графена и херцога) названих „едезинг“, имајући више уважавања и поштовања међу саплеменицима него обичан „фрејлингер“ или слободан човек. Титуле су обухватале мали круг најугледнијих породица и тешко се додељиваше новим; на основу одређене титуле или чина, добијало се право наследства. Ово је дало узлет аристократији, ретко ко је биран у врховну команду осим синова графа или херцога. Поседовали су велику моћ јер су сви били у обавези поштивања њихових одлуке, осим ако нису биле контрадикторне правди, или добру народа. Још увек, народни зборови су задржали добар део моћи и ауторитета. Речено је, било је илустративних примера када су неки херцози осуђени на смрт због лоше владавине или катастрофалних одлука. Ако би један граф стекао моћ и уважавање код више племена, тада је добијао титулу краља, поготово током хришћанске ере; такође, ако би се истакао у рату и од стране противника, поготово Римљана, задобио поштовање, проглашаван је краљем. Али, није уживао у титули или моћи дуже него што рат траје. Стога, верујемо да су краљеви Вандала били сматрани, на почетку, изабраним од стране народа, чије право и ауторитет није било веће од осталих сународника, иако би временом постао (од краља рата) граф у стању мира. Није било вероватно да је први принц (фурст) имао толико велику подршку народа да су, у будућим изборима, давали предност члановима његове породице.[2]
• Стога, врло вероватно, влада, у почетку сачињена од више германских племена, била је демократска. Толико дуго нису били ограничени сопстеном земљом, имали су довољно простора за лов, нису имали потребу нити амбиције за инвазијом на територију својих комшија или да оду у потрагу за другим земљама где би се настанили. У почетку, свако село је чинило посебно племе, сасвим независно од осталих; у поређењу са осталим државама, чинило се, изградили су заједничко вођство зарад заједничке одране. Може се претпоставити, од првог села Херула потекло је више колонија него од било ког другог, пошто се сматра да су се проширили од Верлеа до Бранденбурга. Њихове свађе су, као што смо видели малопре, у овом периоду биле решаване од стране неког од грофова или старешина. У току ратова између племена и села, изабрали би, понекада, новог херцога или генерала што није имао амбиција да дугорочно користи моћ, већ се одмах, након што би залечио ране, вратио својим крдима стоке. Стога, у овим временима срећемо јако мало германских принчева, и ниједног вандалског, осим оних великог ауторитета, поменутог од стране савремених писаца. За Германе, давно заборављене песме својих бардова су велика штета; старе колекције ових балада направљене по наредби Карла Великог, изгубљене су удесом што га нанесе време.[3]
• )Tomas Njudžent, Istorija Vandalije, Vandalija, Beograd, 2020. masna podebljanja slova hrm supertruper

---

[1] То, наравно, није тачно. Сива или Жива, такође Живана, је српско-словенска богиња живота и плодности. Обожавана је широм данашње Пољске, Чешке, Словачке и Немачке (посебно долине реке Елбе (Лабе), пре него што се хришћанство проширило на то подручје. Њено име значи, објашњење даје српски језик, „живети, постојати“. (оп.ур)

[2] Ово помињу Цезар и Тацит, такође Хелмолд, Кранц и неколицина других. Види такође Бера и Бунауа (Beehr).
[3] Count Bunau, part I b. I. And Beehr, b, I, c. I.

 

[supertruper]

A šta je toliko teško čuti o tim Srbima u V st. pre naše ere?

Ne mora strana direktno iz Milanovićeve knjige; daj jednostavno da čujemo šta je to.

biće za neki dan

 

[Kole11]

biće za neki dan

Ucena Persida nije stigla da procita najveceg srpskog lingvistu Milana Budimira ☺

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ucena Persida nije stigla da procita najveceg srpskog lingvistu Milana Budimira ☺

Bibliografija Milana Budimira iznosi 219 jedinica. Ako ti misliš da je ništa pročitati 219 dela, onda da čujemo da nam se ovde pohvališ sa brojem koliko si tačno x/219 do sada proučio (naravno ne selektivno, po par strana i slično, već od korice do korice)?

 

[Kole11]

Bibliografija Milana Budimira iznosi 219 jedinica. Ako ti misliš da je ništa pročitati 219 dela, onda da čujemo da nam se ovde pohvališ sa brojem koliko si tačno x/219 do sada proučio (naravno ne selektivno, po par strana i slično, već od korice do korice)?

Ocigledno je da ignorises Budimirove stavove o antickim Srbima. Zasto?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ocigledno je da ignorises Budimirove stavove o antickim Srbima. Zasto?

Ja ovde ne vidim nijedan broj pročitanih, od svekupno 219 bibliografskih odrednica Milana Budimira

Je li to znači da je 0?

 

[Kole11]

Ja ovde ne vidim nijedan broj, od svekupno 219 bibliografskih odrednica Milana Budimira.

Odgovori ono sto sam te pitao, postavio sam veliki broj Budimirovih citata gde raspravlja o antickim Srbima.
Zasto ti tako nacitana i ucena ignorises veliki deo Budimirovog naucnog opusa?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odgovori ono sto sam te pitao, postavio sam veliki broj Budimirovih citata gde raspravlja o antickim Srbima.
Zasto ti tako nacitana i ucena ignorises veliki deo Budimirovog naucnog opusa?

Ne znam o čemu govoriš; misliš, znaš i sam da uglavnom ne pratim tvoje objave na ovom forumu, tako da je moguće da si moje ignorisanje tebe poistovetio sa ignorisanjem Budimira.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

veliki irski istoričar za koga ti nisi ni čuo a kamoli ga čitao, za tebe važi ona radićeva opaska

koga neznalice nisu čitale

Ko te povredio?

 

[supertruper]

evo citata na molbu gemišta

Најстарији помен Срба на грчком тлу проналазимо у Беролинијевој збирци античких инскрипторија на старогрчком језику (скупљени записи на гробним плочама, споменицима, посудама, итд.) из 446. године пре Христа и гласи Сербилиес - Σερβϒλιης.[1] Како се он ту нашао, којим поводом, објаснићемо касније. На инскрипторије прва је пажњу обратила Олга Луковић Пјановић, у делу „Срби, народ најстарији“ износећи низ примера из Беролинијевих збирки потврђујући распрострањеност и старину српског имена у антици: Србин (Συρβισ 4428, Συρβιοσ 4429, Σερβ 3702), Αντονιος Σερβλιος (Антоније Србин 2187), ουκ ΣερβΛιος (Лука Србин 2244), Σερβελιος Ρουϕος (Србин Руфус 4152) Τιτος Σερβιλιος (Тито, Титус Србин 5101), Δ. Σερβ (Д. Србин 5821), Σερβ Φαβιανος (Србин Фабије 6752), ΣερβειΛιος Βιταλιονος (Србин Виталије 8572), Σερβιω (Србија, 1952).[2] У збирци „Грчки натписи Сицилије и Италије“ налази се, између осталих, низ следећих инскрипција: Σερβιλια Οικονομια (Српкиња Еконимија, 5995), ΣερβιΛια Ονασιχα (Српкиња Онасис, 335), Σηρβατοσ (Србин, 1048).[3] У Збирци из Беотије, уз натпис под бројем 585, означена су имена палих бораца на бојном пољу код града Танагре 426. пре н.е. Међу њима је и један Србин: Σαρβαλ.[4] У једном натпису са Пелопонеза, на гробној плочи, јасно је означен чији је покоји син: Λουκις Σερβιλιος Μαξιμος υιος (Лукије, Србина Максима син). Са егејског острва Дела, долази неколико надгробних натписа где се помињу Срби: Π Σερβιλιος Π υιος (син П. Србина П, 690), Σ Σερβειλιος Γ υιος (Г. син Србина Л, 690), Κ Σερβειλιος υ υιος (П. син Србина К, 690), Σερβειλος (Србин, 698), Σερβειλια (Српкиња, 698).[5] У истој збирци, означен је под бројем 669 надгробни стећак, у селу Бујурдере близу Константинопоља, на коме је урезано име једног Србина, члана државне управе, команде или начелника града: Αρχων Γ Σερβειλιος (архонт Г. Србин). Уз његово име урезано је и име његове супруге Наде - архонткије: αρχεινη Σερβειλια Ελπις. Лексикон „Sev. Thesaurus linguae Grecae“ је сачувао име једне фригијске Сибеле имена Сарбис: Σιβυλλα Φρυγια η κληυεια υπο τι νον Σαρβις (Фригијска Сибила што је служила свештенству код Срба).[6]

Боравак ових Срба на територији античке Грчке можемо протумачити преко Сармата, Срби су били један њихов део, у склопу аланских племена. Након пропасти европских Скита, Сармати су стекли славу као најмоћнији народи старог века. Све источно од Европе, заједно са Кавказом, је називано Сарматијом. Доминантни у европским земљама, Сармати су успостављали мирољубиве трговачке договоре, па је дошло до размене са грчким градовима у црноморском базену.

---

[1] Corpus Inscriotonium Graecarum, 1,233,29 Berolini, Ex Officina Academica, 1877.


[2] Др Олга Луковић- Пјановић, Срби...народ најстарији, I, 158, Запис, Београд 1990.

[3] Inscriotiones Graecae, Siciliae et Italiae, G. Kaibel, Berolini, 1890.

[4] Inscriptiones Graecae Magaridis, Oropiae, Boeotiae, Galineus Dittenberg, Berolini, 1892.
[5] Inscriptiones Graecae Insularum Maris Aegaei praeter Delum, Galineus Dittenberg, Berolini, 1892.

[6] О.Л. Пјановић, Срби, народ најстарији, Ι, 161, Запис, Београд, 1990. Guillame Bude, Sev Thesaurus Linguae Grecae, Ioanis Crispini, 1554.

 

[supertruper]

Ko te povredio?

vređa razum stav kod nekih ljudi koji vole da diskutuju na njima nepoznate teme; ništa ne čitaju, uglavnom bulje u youtube i na osnovu tih površnih i često pogrešnih zaključaka spremni su da polemišu - ali kako? oni ne polemišu nego sude, izriču sudove i stoga toliko praznog hoda, ti napišeš nešto a nikada nisi čuo sa Njudženta niti si ga čitao a mrtav ladan napišeš to što si napisao

 

[Pumpaj Dinstanović]

evo citata na molbu gemišta

Најстарији помен Срба на грчком тлу проналазимо у Беролинијевој збирци античких инскрипторија на старогрчком језику (скупљени записи на гробним плочама, споменицима, посудама, итд.) из 446. године пре Христа и гласи Сербилиес - Σερβϒλιης.

Pa znači Kole ipak jeste delimično bio u pravu...nije Milanović govorio o tome kada je pričao o najstarijem spomenu i Bojotiji, ali reč je o Sermilji/Serbiliji na Halkidikiju tu.

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/page-1118

Na stranici iznad to smo prošli. Ja sam predložio da je preko *sermo- naziv dobio grad po reci (Ormilija je u bližem susedstvu i uliva se u Toronski zaliv).

Nije ozbiljno dovoditi taj grad u direktnu vezu sa Srbima; sve što imamo jeste izvesna sličnost u nazivu, i to jednoj od dve varijante. Zapravo upravo taj m/d dualizam bi možda mogao biti i indikator da je tu i glasovno o nečem drugačijem u odnosu na koren reči koji je dao ime srpskom narodu...

 

[Mrkalj]

 

[Kažu "strani plaćenik"]

vređa razum stav kod nekih ljudi koji vole da diskutuju na njima nepoznate teme; ništa ne čitaju, uglavnom bulje u youtube i na osnovu tih površnih i često pogrešnih zaključaka spremni su da polemišu - ali kako? oni ne polemišu nego sude, izriču sudove i stoga toliko praznog hoda, ti napišeš nešto a nikada nisi čuo sa Njudženta niti si ga čitao a mrtav ladan napišeš to što si napisao

Kome pišeš ti? Poznaješ me, moj nivo obrazovanja, poznavanje jezika? S druge strane, smatraš da donosiš ispravne zaključke citirajući Milanovića i Olgu Luković-Pjanović? Spočitavaš meni zbog vređanja razuma pozivajući se na materijal koji objavljuje Vandalija? Njudžent nigde ne piše o Niklotu kao "poslednjem srpskom Obiliću".

Најстарији помен Срба на грчком тлу проналазимо у Беролинијевој збирци античких инскрипторија на старогрчком језику (скупљени записи на гробним плочама, споменицима, посудама, итд.) из 446. године пре Христа и гласи Сербилиес - Σερβϒλιης.

Radi se o ovom natpisu:

[ὑπόμνημα Αὐρ. Αἰλ. — — — —]χανου ὃ [κατεσκεύασ]εν ἑαυτῷ ζῶν κὲ [τῇ]
[συν]βίῳ Αἰλ. Σερβ. Εὐτυχίᾳ κὲ τ[ῷ] υ[ἱῷ] Αὐρ. Αἰλ. Ὀνησίμῳ κὲ [τῇ συν]-
βίῳ αὐτοῦ Αὐρ. Ἀφροδεισίᾳ κὲ τῷ ἐκγόνῳ μου Αὐρ. Αἰλ. Ἀ[σκλη]-
πιάδῃ κὲ τοῖς θρεπτοῖς μου Ἀλυπιανῷ κὲ Εὐτυχιανῷ·
εἰ δέ ποτε εἰς μετάπτωσιν ἔσται ὁ ἀγρὸς ᾡδηποτεοῦν τι[νί],
μηδενὶ ἑτέρῳ ἐξὸν εἶναι δεσποτεῦσαι τοῦ μνήματος ἢ ἕτ[ερον]
[θέσ]ται παρὰ τοὺς ἐνγεγραμμένους· εἰ [δὲ] <μή>, δώσ[ει — —

Natpis je iz Mizije, Mala Azija. Mizija je postala deo rimske provincije Azije 133. godine p.n.e, pa je nemoguće, prema tome, da je natpis iz 446. godine p.n.e, pošto je očigledno da je iz perioda rimske vlasti nad Malom Azijom.
U tekstu se nalaze uobičajene grčke skraćenice latinskih imena poput Serb. (Σερβ.) = Serb(e)ilía = Servilia, Aur. (Αὐρ.) = Aurelía = Aurelia, kao i muških oblika Serb(e)ílios = Servilius, Aurélios = Aurelius. Servilia i Servilius su imena izvedena od servilis. Nikakvih dodirnih tačaka sa Srbima nema osim sličnosti i/ili sazvučnosti. Publius Servilius Casca bi, po tumačenju Olge Luković-Pjanović, bio Srbin, kao i Publius Servilius Priscus Structus, i svi iz porodice Servilia.

[1] Delo se zove Corpus Inscriptionum Graecarum, a ne Corpus Inscriotonium Graecarum, i nije "Berolinijeva" zbirka, objavio je August Bek (Böckh), a "Berolini" je na latinskom "Berlin".
[4] Delo se zove Inscriptiones Graecae Megaridis, a ne Inscriptiones Graecae Magaridis.

 

[Kole11]

evo citata na molbu gemišta

Најстарији помен Срба на грчком тлу проналазимо у Беролинијевој збирци античких инскрипторија на старогрчком језику (скупљени записи на гробним плочама, споменицима, посудама, итд.) из 446. године пре Христа и гласи Сербилиес - Σερβϒλιης.[1] Како се он ту нашао, којим поводом, објаснићемо касније. На инскрипторије прва је пажњу обратила Олга Луковић Пјановић, у делу „Срби, народ најстарији“ износећи низ примера из Беролинијевих збирки потврђујући распрострањеност и старину српског имена у антици: Србин (Συρβισ 4428, Συρβιοσ 4429, Σερβ 3702), Αντονιος Σερβλιος (Антоније Србин 2187), ουκ ΣερβΛιος (Лука Србин 2244), Σερβελιος Ρουϕος (Србин Руфус 4152) Τιτος Σερβιλιος (Тито, Титус Србин 5101), Δ. Σερβ (Д. Србин 5821), Σερβ Φαβιανος (Србин Фабије 6752), ΣερβειΛιος Βιταλιονος (Србин Виталије 8572), Σερβιω (Србија, 1952).[2] У збирци „Грчки натписи Сицилије и Италије“ налази се, између осталих, низ следећих инскрипција: Σερβιλια Οικονομια (Српкиња Еконимија, 5995), ΣερβιΛια Ονασιχα (Српкиња Онасис, 335), Σηρβατοσ (Србин, 1048).[3] У Збирци из Беотије, уз натпис под бројем 585, означена су имена палих бораца на бојном пољу код града Танагре 426. пре н.е. Међу њима је и један Србин: Σαρβαλ.[4] У једном натпису са Пелопонеза, на гробној плочи, јасно је означен чији је покоји син: Λουκις Σερβιλιος Μαξιμος υιος (Лукије, Србина Максима син). Са егејског острва Дела, долази неколико надгробних натписа где се помињу Срби: Π Σερβιλιος Π υιος (син П. Србина П, 690), Σ Σερβειλιος Γ υιος (Г. син Србина Л, 690), Κ Σερβειλιος υ υιος (П. син Србина К, 690), Σερβειλος (Србин, 698), Σερβειλια (Српкиња, 698).[5] У истој збирци, означен је под бројем 669 надгробни стећак, у селу Бујурдере близу Константинопоља, на коме је урезано име једног Србина, члана државне управе, команде или начелника града: Αρχων Γ Σερβειλιος (архонт Г. Србин). Уз његово име урезано је и име његове супруге Наде - архонткије: αρχεινη Σερβειλια Ελπις. Лексикон „Sev. Thesaurus linguae Grecae“ је сачувао име једне фригијске Сибеле имена Сарбис: Σιβυλλα Φρυγια η κληυεια υπο τι νον Σαρβις (Фригијска Сибила што је служила свештенству код Срба).[6]

Боравак ових Срба на територији античке Грчке можемо протумачити преко Сармата, Срби су били један њихов део, у склопу аланских племена. Након пропасти европских Скита, Сармати су стекли славу као најмоћнији народи старог века. Све источно од Европе, заједно са Кавказом, је називано Сарматијом. Доминантни у европским земљама, Сармати су успостављали мирољубиве трговачке договоре, па је дошло до размене са грчким градовима у црноморском базену.

---

[1] Corpus Inscriotonium Graecarum, 1,233,29 Berolini, Ex Officina Academica, 1877.


[2] Др Олга Луковић- Пјановић, Срби...народ најстарији, I, 158, Запис, Београд 1990.

[3] Inscriotiones Graecae, Siciliae et Italiae, G. Kaibel, Berolini, 1890.

[4] Inscriptiones Graecae Magaridis, Oropiae, Boeotiae, Galineus Dittenberg, Berolini, 1892.
[5] Inscriptiones Graecae Insularum Maris Aegaei praeter Delum, Galineus Dittenberg, Berolini, 1892.

[6] О.Л. Пјановић, Срби, народ најстарији, Ι, 161, Запис, Београд, 1990. Guillame Bude, Sev Thesaurus Linguae Grecae, Ioanis Crispini, 1554.

Olga Luković je ovde uradila veliki posao, ali moramo biti oprezni.

Kao što znaš u Rimu je bilo veoma popularno ime Servius/Servilija, koje je najpre sadržalo slovo B pa je vremenom pod uticajem pojave znane pod nazivom betacizam B zamenjeno slovom V. Posebno je pitanje poreklo tog imena ali time se nažalost niko ne bavi, jedino je izvesno da ne potiče od samih Rimljana, već iz miljea nekog potčinjenog im naroda, verovatno Etruraca.
U antičkoj Grčkoj je takođe zabeleženo ovo ime samo sa mnogo više varijacija, Serbio, Serbilio, Serbo, Serb, Sarb....itd....Umovi zaprljani pripjatskim blatom po difoltu će reći da je na tim grčkim natpisima reč o Latinima ili latinizovanim Grcima. Tu naravno mogu imati pravo, ali se onda postavlja pitanje zašto je baš u Grčkoj ovo ime toliko procvetalo i dobilo toliko varijacija, kao i zašto bi Latini pisali grčkim pismom. Sve je to veoma upitno i pripjatnici na ta pitanja nemaju odgovor.
E sad posebnu grupu pitanja pokreće činjenica da su ova imena zabeležena i pre rimskih osvajanja teritorije današnje Grčke, Makedonije i Male Azije. Da li je tu bilo reči o latinizovanim Grcima pre rimskih osvajanja? Moguće, jer u tzv pripjatskom naučnom metodu ništa nije nemoguće, sve što poželiš može da se ostvari, u tom metodu zakoni ne važe
Takođe, u antičkoj Grčkoj je ovo ime zabeleženo i kao prezime ili kao pridev koji je išao uz nekog čoveka ili skupini ljudi, što nije zabeleženo u drevnom Rimu.

Elem, ova tema nije ni zagrebana, da Olga Luković nije skrenula pažnju na ovu pojavu u Grčkoj tema bi ostala potpuno zapuštena, kao što je zapuštena i zanemarena sva istorijska nauka nadograđivana i akumulirana vekovima sve do druge polovine 19.veka kada je istorija kao nauka praktično politizovana i uništena.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Umovi zaprljani pripjatskim blatom

u tzv pripjatskom naučnom metodu ništa nije nemoguće, sve što poželiš može da se ostvari, u tom metodu zakoni ne važe

Svaka čast na argumentima, kolega. Da li i ti čitaš Berolinijeve zbirke i da li smatraš da je porodica Servilia zapravo Srbska stara plemenita loza?

Deder, objasni umovima zaprljanim pripjatskim blatom, jesu li sve ovo nazivi za Srbe i zašto jesu?

Σερβ
Συρβισ
Συρβιοσ
Σερβλιος
Σερβελιος
Σερβιλιος
ΣερβειΛιος
Σερβιω
Σερβιλια
Σηρβατοσ
Σαρβαλ
Σερβειλος
Σερβειλια
Σαρβις