„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Kole11]

Svaka čast na argumentima, kolega. Da li i ti čitaš Berolinijeve zbirke i da li smatraš da je porodica Servilia zapravo Srbska stara plemenita loza?

Za tebe je DAI biblija.

Tamo stoji da je etimologija naziva za Srbe izvedena od naziva za robove.

Vašom naučnom metodologijom iz DAI ste istrgnuli samo deo o migraciji Srba u grad Serviju u Grčkoj. Međutim ne verujete vestima DAI da su Srbi napustili Serviju i potom konstruišete kako su iz Servije kolonizovali malu Aziju.

Tako je jedan brat sa svojom polovinom naroda iz neke Bele Srbije uspeo da naseli Dalmaciju, Grčku i Malu Aziju.

Ne znam uopšte zašto obraćam pažnju na tebe, verovatno zato što si neverovatan društveno-sociološki fenomen i samim tim interesantan za proučavanje, kolega

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Za tebe je DAI biblija.

O čemu ti pričaš, dečko?

Tamo stoji da je etimologija naziva za Srbe izvedena od naziva za robove.

Pa? Fascinantna je ta potreba pojedinaca da izvale nešto bez ikakve poente i cilja, i onda očekuju da ih neko shvati ozbiljno. Oćeš da gatam šta si hteo da kažeš tom konstatacijom ili ćeš da me udostojiš obrazloženja?

Vašom naučnom metodologijom iz DAI ste istrgnuli samo deo o migraciji Srba u grad Serviju u Grčkoj. Međutim ne verujete vestima DAI da su Srbi napustili Serviju i potom konstruišete kako su iz Servije kolonizovali malu Aziju.

Čekaj, kome se sad obraćaš; meni s persiranjem odjednom, ili me trpaš u neki zamišljeni koš s nekim drugim ljudima u svojoj glavi?

Tako je jedan brat sa svojom polovinom naroda iz neke Bele Srbije uspeo da naseli Dalmaciju, Grčku i Malu Aziju.

Ne znam uopšte zašto obraćam pažnju na tebe, verovatno zato što si neverovatan društveno-sociološki fenomen i samim tim interesantan za proučavanje, kolega

Sere mi se kad pročitam to "ne znam zašto obraćam pažnju" ili "zaista nemam vremena ni volje" po pravilu praćeno nastavkom diskusije.

Nego, nisi odgovorio na pitanja, ne mogu da se ne zapitam zbog čega. Možda bi se setio kad bi manje pribegavao upotrebi argumentum ad hominem. Ako počneš sad tu kao ona dva degena Šargić i Antić da lupetaš, izgubiću i ja volju i prestaću da obraćam pažnju na tebe.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Elem, ova tema nije ni zagrebana, da Olga Luković nije skrenula pažnju na ovu pojavu u Grčkoj tema bi ostala potpuno zapuštena,

Ta tema uopšte ne postoji. Niko u svetu, ne u Beogradu i Atini, nego ni u Parizu, Moskvi, niti igde drugde, ne bavi se takvim stvarima. Niko u Rusiji ne priča o tome uuuu aj da vidimo gde piše sve ros/rus/ras, ili u Francuskoj uuuuu aj zagrebemo antičke izvore gde ima nešto fra/fru/fre/fro/fri il' uuuuuuu aj da vidimo po Vel. Britaniji i zap. Evropi di ima bri/bro/bre/bru to e mnOGo bITno zA IstOriJu BRitaNAca.

To uopšte nije pitanje da bi moglo biti zapušteno i zanemareno, ne u Srbiji, nego igde na svetu.

 

[Boris T]

НИКЛОТ, ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ОБИЛИЋ
Сакс Граматик је рекао, главу Никлота гроф Хенри је послао краљу Валдемару, добио ју је баш када је ручао са Приславом, сином убијеног Никлота; тај принц, када је одао почаст мртвом оцу и обрисао сузе, рекао је, са више него стоичком бездушношћу, он захваљује богу што га је тако казнио за његову безбожност. Али, Валдемар га је укорио за такве речи. Зато није изненађење што историчари Мекленбурга нису оваквог монструма уврстили међу синове Никлота. Ауторово виђење Никлотове смрти спада, заправо, у домен епске фантастике. Никлот је опкољен у упоришту Орле где је, приликом пробоја, страдао. Пре тога, данска флота елиминисала је бродове Бодрића а затим уништила оближњи Рошток. Поново су развијена црна једра. Када су се поморци сукобили с Данцима, принц Никлот је окупио своје најбоље људе и отворио капију упоришта. Коњица је снажним ударним таласом погодила саксонску хорду. Тамо је међу стотинама мртвих хришћанских Германа Никлот пронашао своја врата до Нава. Живео је и умро с нераскидивом преданошћу својим боговима и племену. Све што је радио било је, у принципу, доношења најбоље могуће одлуке за свој народ. Да ли је знао да се узалудно бори? Хроничари кажу, Венеди су више волели слободу од ропства, чак и ако је то значило плаћање највише цене и живот у најтежим условима. Можда је Никлот видео неизбежан крај свог племена, али је ипак дао све од себе да промени судбину. Оно што можемо сигурно рећи је, кад је касније спуштао поглед на свој народ, са свог престола међу боговима у Наву, сигурно је плакао. (Њуџент, Историја Вандалије, Вандалија, Београд, 2000)

А зар ниси уморан од глупости - о каквим се овде српским "Обилићем" прича - ови су Ободрити - на Балтику, знаш где је ово - 12. век?
Штавише, таквог коментара о Никлоти у оригиналном тексту нема. Њуџент не анализира већ препричава. Анализе (погрешне) радите ти и Вандалија.

 

[supertruper]

Kome pišeš ti? Poznaješ me, moj nivo obrazovanja, poznavanje jezika? S druge strane, smatraš da donosiš ispravne zaključke citirajući Milanovića i Olgu Luković-Pjanović? Spočitavaš meni zbog vređanja razuma pozivajući se na materijal koji objavljuje Vandalija? Njudžent nigde ne piše o Niklotu kao "poslednjem srpskom Obiliću".


Radi se o ovom natpisu:

Natpis je iz Mizije, Mala Azija. Mizija je postala deo rimske provincije Azije 133. godine p.n.e, pa je nemoguće, prema tome, da je natpis iz 446. godine p.n.e, pošto je očigledno da je iz perioda rimske vlasti nad Malom Azijom.
U tekstu se nalaze uobičajene grčke skraćenice latinskih imena poput Serb. (Σερβ.) = Serb(e)ilía = Servilia, Aur. (Αὐρ.) = Aurelía = Aurelia, kao i muških oblika Serb(e)ílios = Servilius, Aurélios = Aurelius. Servilia i Servilius su imena izvedena od servilis. Nikakvih dodirnih tačaka sa Srbima nema osim sličnosti i/ili sazvučnosti. Publius Servilius Casca bi, po tumačenju Olge Luković-Pjanović, bio Srbin, kao i Publius Servilius Priscus Structus, i svi iz porodice Servilia.

[1] Delo se zove Corpus Inscriptionum Graecarum, a ne Corpus Inscriotonium Graecarum, i nije "Berolinijeva" zbirka, objavio je August Bek (Böckh), a "Berolini" je na latinskom "Berlin".
[4] Delo se zove Inscriptiones Graecae Megaridis, a ne Inscriptiones Graecae Magaridis.

ovo za Berlin je vrh gluposti, Berolini je izdavač i to vrlo dugo vremena, ovo je istorijat 4 njegove knjige

Berolini Publisher - 4 works / 4 ebooks Published between 1544 & 2005.​

Borrow

Read

Read

Read

Publishing History This is a chart to show the when this publisher published books. Along the X axis is time, and on the y axis is the count of editions published. Click here to skip the chart. This graph charts editions from this publisher over time. Click to view a single year, or drag across a range.​

EDITIONS PUBLISHED
1550
1600
1650
1700
1750
1800
1850
1900
1950
2000
0
1
2
YEAR OF PUBLICATION

Common Subjects Search for books published by Berolini​

SUBJECTS​

Accessible book, Early works to 1800, Emperors, Empire, 30 B.C.-284 A.D., Greek Elegiac poetry, Greek language materials, History, Literature, history and criticism, Protected DAISY, Psychology, Rome -- History -- Empire, 30 B.C.-284 A.D, Soul, Tarih, Translations into Italian

PLACES​

Rome

PEOPLE​

Marcus Aurelius Emperor of Rome (121-180), Theognis

TIMES​

Empire, 30 B.C.-284 A.D.

 

[supertruper]

А зар ниси уморан од глупости - о каквим се овде српским "Обилићем" прича - ови су Ободрити - на Балтику, знаш где је ово - 12. век?
Штавише, таквог коментара о Никлоти у оригиналном тексту нема. Њуџент не анализира већ препричава. Анализе (погрешне) радите ти и Вандалија.

ovo je komentar fus-nota u knjizi gde je citiran jedan poljski istorićar; bre pročitaj prvo knjigu, onda nećeš ovoliko lupati, a naslov je moj ne iz knjige, bar to prosečno inteligentan čovek može da ukapira

 

[supertruper]

Ta tema uopšte ne postoji. Niko u svetu, ne u Beogradu i Atini, nego ni u Parizu, Moskvi, niti igde drugde, ne bavi se takvim stvarima. Niko u Rusiji ne priča o tome uuuu aj da vidimo gde piše sve ros/rus/ras, ili u Francuskoj uuuuu aj zagrebemo antičke izvore gde ima nešto fra/fru/fre/fro/fri il' uuuuuuu aj da vidimo po Vel. Britaniji i zap. Evropi di ima bri/bro/bre/bru to e mnOGo bITno zA IstOriJu BRitaNAca.

To uopšte nije pitanje da bi moglo biti zapušteno i zanemareno, ne u Srbiji, nego igde na svetu.

dakle, ovo je čista glupost, tema itekako postoji, pročitaj knjigu Srbi u poznoj antici i ranom srednjem veku. Nemo se brukaš bez potrebe

 

[supertruper]

 

[Boris T]

ovo je komentar fus-nota u knjizi gde je citiran jedan poljski istorićar; bre pročitaj prvo knjigu, onda nećeš ovoliko lupati, a naslov je moj ne iz knjige, bar to prosečno inteligentan čovek može da ukapira

Како си то написао, то ће бити одломак из књиге - (Њуџент, Историја Вандалије, Вандалија, Београд, 2000)
Који пољски историчар - име?

 

[Boris T]

a naslov je moj ne iz knjige

Тако сам мислио и тако сам написао – наравно да такав наслов не може да напише човек са озбиљним познавањем историје.

 

[Boris T]

insert iz knjige koju je napisao Tomas Njudžent veliki irski istoričar za koga ti nisi ni čuo a kamoli ga čitao, za tebe važi ona radićeva opaska

Колико пута сам те ухватио у лажи! - прво кажеш да је ово одломак из Нуџента а онда кажеш да си ти то написао - да ли уопште читаш шта пишеш овде?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kome pišeš ti? Poznaješ me, moj nivo obrazovanja, poznavanje jezika? S druge strane, smatraš da donosiš ispravne zaključke citirajući Milanovića i Olgu Luković-Pjanović? Spočitavaš meni zbog vređanja razuma pozivajući se na materijal koji objavljuje Vandalija? Njudžent nigde ne piše o Niklotu kao "poslednjem srpskom Obiliću".


Radi se o ovom natpisu:

Natpis je iz Mizije, Mala Azija. Mizija je postala deo rimske provincije Azije 133. godine p.n.e, pa je nemoguće, prema tome, da je natpis iz 446. godine p.n.e, pošto je očigledno da je iz perioda rimske vlasti nad Malom Azijom.
U tekstu se nalaze uobičajene grčke skraćenice latinskih imena poput Serb. (Σερβ.) = Serb(e)ilía = Servilia, Aur. (Αὐρ.) = Aurelía = Aurelia, kao i muških oblika Serb(e)ílios = Servilius, Aurélios = Aurelius. Servilia i Servilius su imena izvedena od servilis. Nikakvih dodirnih tačaka sa Srbima nema osim sličnosti i/ili sazvučnosti. Publius Servilius Casca bi, po tumačenju Olge Luković-Pjanović, bio Srbin, kao i Publius Servilius Priscus Structus, i svi iz porodice Servilia.

[1] Delo se zove Corpus Inscriptionum Graecarum, a ne Corpus Inscriotonium Graecarum, i nije "Berolinijeva" zbirka, objavio je August Bek (Böckh), a "Berolini" je na latinskom "Berlin".
[4] Delo se zove Inscriptiones Graecae Megaridis, a ne Inscriptiones Graecae Magaridis.

Aha, dobro; ipak znači nije pogodio Kole, a i ja pomešah.

Elem, ostaje još da vidimo šta tačno znamo o tom Sarbalu, gde se pominje i kakvo je to ime u Bojotiji (426 g. p. n. e.).

 

[Pumpaj Dinstanović]

dakle, ovo je čista glupost, tema itekako postoji, pročitaj knjigu Srbi u poznoj antici i ranom srednjem veku. Nemo se brukaš bez potrebe

Ja sam potpuno ozbiljno mislio to što sam napisao. Koliko si upoznat sa nemačkom istoriografijom, primera radi? Jesi li ikada video da neko čačka pisane dokumente iz antičkog perioda tražeći gde se pominju ger-/gar-/gur-/gor-/gir- ili doj-/dej-/daj-/dij-/duj- u formi toponima ili ličnih imena kao nešto što bi na neki način moglo biti relevantno za nemačku nacionalnu istoriju?

To forumaš @Kole11 priča koještarije kako je nešto samo kod nas, navodno, a to što zamišlja zapravo nigde na svetu nema; samo u mašti naših (novo)romantičara. U tom je smislu i jalov posao to što je Olga Luković Pjanović radila. Ne može se tako nešto pohvaliti jerbo pre svega, juriti par slova nije apsolutno nikakav ozbiljan posao, a da ni ne govorimo što je tako nešto, operisano od konteksta, u naučnom smislu i poprilično besmisleno.

E, a onda ljudi koji ovo rade, smeju se Albancima i njihovim maštarijama, ili Hrvatima i posprdne fore prave na račun hrvatskih kraljeva i svašta još. Ne može da bidne više ironično.

 

[Kole11]

Ja sam potpuno ozbiljno mislio to što sam napisao. Koliko si upoznat sa nemačkom istoriografijom, primera radi? Jesi li ikada video da neko čačka pisane dokumente iz antičkog perioda tražeći gde se pominju ger-/gar-/gur-/gor-/gir- ili doj-/dej-/daj-/dij-/duj- u formi toponima ili ličnih imena kao nešto što bi na neki način moglo biti relevantno za nemačku nacionalnu istoriju?

To forumaš @Kole11 priča koještarije kako je nešto samo kod nas, navodno, a to što zamišlja zapravo nigde na svetu nema; samo u mašti naših (novo)romantičara. U tom je smislu i jalov posao to što je Olga Luković Pjanović radila. Ne može se tako nešto pohvaliti jerbo pre svega, juriti par slova nije apsolutno nikakav ozbiljan posao, a da ni ne govorimo što je tako nešto, operisano od konteksta, u naučnom smislu i poprilično besmisleno.

E, a onda ljudi koji ovo rade, smeju se Albancima i njihovim maštarijama, ili Hrvatima i posprdne fore prave na račun hrvatskih kraljeva i svašta još. Ne može da bidne više ironično.

Budimir je maštao kada je pisao o srpskim antičkim toponimima?
Halkokondil je maštao kada je pisao o srpskoj drevnosti?
Nikodim je maštao kada je pisao o srpskim Tribalima?
Planud je maštao kada je pisao o srpskom Serbinonu?

Ili ti Persida možda maštaš o Srbima koji su pokorili balkanske narode nezapisanom invazijom iz Pripjata?

Ko mašta Persida, a?

 

[supertruper]

Колико пута сам те ухватио у лажи! - прво кажеш да је ово одломак из Нуџента а онда кажеш да си ти то написао - да ли уопште читаш шта пишеш овде?

odlomak je fus nota iz Njudžentove knjige , komentar poljskog istoričara, a naslov je moj - i, šta je tu nejasno?!

 

[supertruper]

Budimir je maštao kada je pisao o srpskim antičkim toponimima?
Halkokondil je maštao kada je pisao o srpskoj drevnosti?
Nikodim je maštao kada je pisao o srpskim Tribalima?
Planud je maštao kada je pisao o srpskom Serbinonu?

Ili ti Persida možda maštaš o Srbima koji su pokorili balkanske narode nezapisanom invazijom iz Pripjata?

Ko mašta Persida, a?

odličan, konkretan odgovor na koje ostali imaju da zaćute izuzev ako imaju nešto razumno; fraziranje ne pomaže,

 

[supertruper]

Ja sam potpuno ozbiljno mislio to što sam napisao. Koliko si upoznat sa nemačkom istoriografijom, primera radi? Jesi li ikada video da neko čačka pisane dokumente iz antičkog perioda tražeći gde se pominju ger-/gar-/gur-/gor-/gir- ili doj-/dej-/daj-/dij-/duj- u formi toponima ili ličnih imena kao nešto što bi na neki način moglo biti relevantno za nemačku nacionalnu istoriju?

To forumaš @Kole11 priča koještarije kako je nešto samo kod nas, navodno, a to što zamišlja zapravo nigde na svetu nema; samo u mašti naših (novo)romantičara. U tom je smislu i jalov posao to što je Olga Luković Pjanović radila. Ne može se tako nešto pohvaliti jerbo pre svega, juriti par slova nije apsolutno nikakav ozbiljan posao, a da ni ne govorimo što je tako nešto, operisano od konteksta, u naučnom smislu i poprilično besmisleno.

E, a onda ljudi koji ovo rade, smeju se Albancima i njihovim maštarijama, ili Hrvatima i posprdne fore prave na račun hrvatskih kraljeva i svašta još. Ne može da bidne više ironično.

dakle zaista se brukaš bez potrebe; germanima je ime dao Tacit a najstarije srpsko ime Sarbi vuče naziv iz davne davnine kako je to lepo objasnio Đahinšah Darakhšani u svojoj oksfordskoj doktorskoj disertaciji prevedenoj u "Pisanim izvorima", pojašnjeno u njegovoj knjizi Migracije IE 3-2 milenijum pne (dostupna na nemačkom

 

[Pumpaj Dinstanović]

Budimir je maštao kada je pisao o srpskim antičkim toponimima?
Halkokondil je maštao kada je pisao o srpskoj drevnosti?
Nikodim je maštao kada je pisao o srpskim Tribalima?
Planud je maštao kada je pisao o srpskom Serbinonu?

Ili ti Persida možda maštaš o Srbima koji su pokorili balkanske narode nezapisanom invazijom iz Pripjata?

Ko mašta Persida, a?

Milan Budimir apsolutno nije išao redom po izvorima i tražio gde se pominje Sarb/Serb/Sorb/Surb/Surb i sl.

 

[Pumpaj Dinstanović]

dakle zaista se brukaš bez potrebe; germanima je ime dao Tacit a najstarije srpsko ime Sarbi vuče naziv iz davne davnine kako je to lepo objasnio Đahinšah Darakhšani u svojoj oksfordskoj doktorskoj disertaciji prevedenoj u "Pisanim izvorima", pojašnjeno u njegovoj knjizi Migracije IE 3-2 milenijum pne (dostupna na nemačkom

I taj Darakšani je po planeti išao o tražio Sorb/Serb/Sirb/Surb/Sarb?

 

[Kole11]

Milan Budimir apsolutno nije išao redom po izvorima i tražio gde se pominje Sarb/Serb/Sorb/Surb/Surb i sl.

Nije pominjao maloazijsku reku Sirbis?

 

[Kole11]

Milan Budimir apsolutno nije išao redom po izvorima i tražio gde se pominje Sarb/Serb/Sorb/Surb/Surb i sl.

Da ti malo osvežim pamćenje, jer upravo si ti postavio Radenkovićeve komentare Budimira nedavno:

Budimir: да апофонска база имена Срба не би била усамљена, јер се потпуно поклапа са хидронимом Sirbis, како се још другачије звала тројанска река Xanthos односно Skamandros

Ali apsolutno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije pominjao maloazijsku reku Sirbis?

Nisam to rekao.

 

[Kole11]

Trebao bi da budeš ponosan jer neko je digitalizovao Radenkovićev rad koji si ti postavio na forumu

http://www.kroraina.com/slav/radenkovich_2017.htm#55

Photos in .pdf format (10.8 Mb) by Slaven777, forum.krstarica.com

Kakva ironija, kad Radić bude saznao da popularizuješ Budimira neće biti baš srećan. Ali objasni uvaženom profesoru da se desila digitalzacija i pojavio internet tako da će sve više ovakvih radova ugledati svetlost dana. Jednostavno ste nemoćni i ne možete sprečiti objavljivanje informacija za koje ste mislili da su zaboravljene i da ste sa njima završili

 

[Boris T]

Da ti malo osvežim pamćenje, jer upravo si ti postavio Radenkovićeve komentare Budimira nedavno:

Budimir: да апофонска база имена Срба не би била усамљена, јер се потпуно поклапа са хидронимом Sirbis, како се још другачије звала тројанска река Xanthos односно Skamandros

Ali apsolutno

Будимир је своје књиге писао углавном у првој половини 20. века. Од тада је прошло много времена, појавиле су се нове научне методе.
Sirbis је име о коме се готово ништа не зна – нема епиграфских натписа ни извора из тог времена. Једини извор је Страбон.По њему име је највероватније ликијског порекла. Друга опција је персијско име.
Овако изнесене Будимирове реченице, без општег сагледавања контекста написаног, није тачна констатација и не могу је узети здраво за готово.

 

[Mrkalj]

In memoriam

Svim Srbima muslimanske veroispovesti izražavam duboko saučešće usled gubitka velikog intelektualca i pobornika autohtonističke misli.

Slava mu.