Lingvistička analiza je ustanovila da su albanski i u manjoj mjeri rumunski, odnosno vlaški jezici (zato što je osnov ovih drugih ipak bio istočni romanski, vulgarni latinski jezik) u značajnoj mjeri evoluirali iz nekog starobalkanskog govora; albanski jezik danas predstavlja nešto najbliže od onoga predrimskoga što nam je ostalo na Balkanskom poluostrvu.
Када погледаш речник албанског језика, чак и ја видим доста латинског утицаја, али више словенског. Можда је то варка, јер ја незнам Латински.Утицај је вероватно извршен преко западне и источне хришћанске цркве, пре доласка Османлија.
Оно што је важно то је да Албански језик има превише туђица да би ту могла да да неке резултате лексичка анализа. Оно што остаје када се одузму туђице претпостављаш да је језик предримског времена балканских народа. Да ли то значи да имамо реконструкцију тог језка? Нисам чуо ни једног научника да то тврди.
Велики број словенских топонима на тлу албаније мора да скрене пажњу. Познато ти је да се топоними који се односе на воде најдуже задржавају. Како то да један тако стари народ није сачувао своје топониме на територији на којој сада живи, и како то да није у тој мери развио језик да је примио толики број туђица.
Ово ми личи као када аутохтонци зову у помоћ лексичку анализу језика па је зато нећу узети у обзир. Нарочито зато јер ниси озбиљно коментарисао истраживања француског лингвисте и слависте Сипријана Робера који је нашао медитеранске елементе у култури и језику југозападних Украјинаца и Молдаваца. Да си ово истраживање озбиљно схватио онда би морао да прихватиш и кретање становништва у супротном смеру од
велике сеобе Словена. И ти умеш да прећутиш одговор.
To je sada već sporno pitanje; porijeklo Albanaca je zavejano nedostatkom istorijskih izvora, međutim ne može biti apsolutno nikakvog govora o seobi nekog albanskog plemena na Balkan (davnašnja škola je mislila da su se oni doselili sa Kavkaske Albanije, koja s njima nema apsolutno nikakve veze), tako da treba porijeklo najranijih Albanaca tražiti u antici.
Proto-albanski etnos u ranom srednjem vijeku najvjerovatnije evoluirao od neromanizovanih, odnosno bolje rečeno, polu-romanizovanih etničkih skupina Tračana (suprotno nekim novoromantičarskim snovima u namjeri da se Albanci povežu sa Ilirima).
Ја сам кроз своје школовање имао историју. Учио сам да су Албанци потомци Илира, и то је за мене давнашње учење. Теорија да су дошли из азије је за мене скорашња и немам сазнања да она предходи теорији о пореклу од Илира. Онда су дошли докази да не могу бити потомци Илира, па прочитах да један албански историчар тврди да су потомци Дарданаца. Где ће се зауставити ова лицитација - незнам.
Познато ти је да су сви европски народи дошли из Азије, али ти поуздано знаш да Албанци нису. Хајде објасни нама на форуму како да то не важи само за Албанце. Како то да их нико у антици не спомиње нити као Албанце нити као Шиптаре - како су себе звали. Како нико њихову земљу не назва тим именом.
Cijela Rumunija se smatra balkanskom zemljom, ali to nije ni bitno - njeno stanovništvo je najvjerovatnije, etnički, porijeklom sa prostora južno od Dunava, u najvećoj mjeri s prostora današnje Republike Srbije.
Чудно, то не пише у књизи Симе Ћирковића.
Ne vidim razlog za ismijavanje, to je Herodotov drugi najpoznatiji nadimak, pored Oca istorije. Nikada nisi čuo za to ranije?
Prva osoba koja ga je tako okarakterisala je bila Plutarh, prije skoro dva milenijuma...
Први пут чујем. Бити оцеубица није баш похвално, стварно ме збуњујете ви историчари. Ем што бирате изворе, још од аутора бирате шта је тачно а шта не. Јасно ми реци јели Херодот кредибилан историјски извор или не?
Zofr, to je zaista tada, krajem XV i u XVI stoljeću bilo. Ne znam zašto misliš da je tako bilo poslije sultana sulejmana Veličanstvenoga.
Samačka domaćinstva nisu bila rijetko popisivana, pa sve se moralo popisati zbog poreskih obaveza.
Zofr, svi osmanski popisi stanovništva su tačno popisivali koja su sela vlaška; čemu sada to možda?
Zofr, obrnuo si princip - vlaška domaćinstva su zapravo bila mnogobrojna.
Vlasi su imali mnoštvo poreskih olakšica, a i osnovni porez oni nisu plaćali po glavi, već po kući, tako da vlasima u interesu uopšte nije bilo da žive razbijeno, u kućama, kao običnoj raji. Vlaha je bilo i po 10 pod jednim domom, pa ponekad i više, zato što bi jedna takva kuća plaćala bukvalno iste troškove koliko i kuća sa 1 ukućanom.
Naravno, ne može se ovo usvojiti kao definitivno pravilo; sigurno je bilo i vlaških kuća sa ispot 5 ukućana, ali osim ako ne mislimo da je narod bio toliko glup, neosnovano je pretpostaviti da je to bila masovnija pojava (pogotovo zato što kasnije vidimo da je vlaha bilo podosta; u centralnoj Srbiji maltene polovina cjelokupnog stanovništva).
Зато што историјски извори пишу да је до смрти Сулејмана Величанственог живот поробљених народа био лакши него касније када је Турска царевина почела да слаби.
Имај на уму да Ниш није био погранична област. Нисам написао да су била ретко пописивана, већ да се у попису појављују ретко, мање од удовичких домаћинстава.
Оно можда сам написао да не бих поново листао енциклопедију где су наведени пописи села. Према сећању, док сам систематизовао пописе, рекао бих да је око 5 села било влашких. Сада сам погледао поново, било је 5 чисто влашких села и 5 мешовитих.
За влашка села сам написао да су имала мали број домаћинстава, да су села била мала, а не да су била малог броја чланова.
Ако су не-влашка села плаћала порез по глави зашто су у њима пописана само домаћинства без навођења броја чланова? Та села су пописана на исти начин као и влашка села. Можда је тако било у то време, незнам.
Ако је у централној Србији била скоро половина влаха, а кажеш да су они били повлашћени, онда се ту много што-шта не уклапа у здрав разум. То не одговара царевини, смањује приход, а и народ боље живи, па зашто ни дизао толке буне против Турака.
Ako sam u krivu, priznaću; ako izvori i prosta logika nalaže suprotno - treba mi razjasniti zašto je to tako.

Ja sam objasnio da je srpska porodica
uvijek bila mala, a da iz ekonomskih interesa pod Osmanskim carstvom
nije ni tehnički bilo poželjno da nastaju velike porodice; mit o velikim srpskim zadružnim familijama je proizišao iz pogrešne interpretacije da je način života
jednog dijela srpskog naroda bio sveobuhvatan za sve Srba.
Nije mi jasno što su ti to
slobodna sela? Šta je to?
Написао си 3 до 4 члана домаћинства. Ја сам ти објаснио да то није довољно ни за просту репродукцију. Глупо би било да понављам, када и даље остајеш при 3 до 4 члана.
Свако село има наведено ком бегу припада, а за један врло мали број села пише да је слободно и објашњава се да се та слобода може стећи откупом. Чак се наводи о сукобу два бега око неког села, па су у спору дошли до Стамболам да би се на крају то село откупило и није припадало ни једном бегу. Није то нека слобода али је тако.
Gdje vidiš da sam to napisao? Čitaj me bolje, nisam napisao Srbi nigdje, već obična raja - vlaški status je bila privilegija, koja su uživali stanovnici katuna.
Какви катуни, писао сам о селима. У попису пише и са колико дажбина у акчима је село оптерећено. Била су оптерећена сва и влашка и не-влашка. Ја сада не могу да упоредим да ли ту има неких повластица јер на износ пореза не утиче само број домаћинстава већ и приход који остварује село што зависи од квалитета земље, броју воденица и т. д.
Zapravo, do ovakvog mišljenja sam i došao razmišljajući svojom glavom, kao i do onog objašnjenja koje sam ti postavio povodom brojnosti slojeva stanovništva - to nećeš baš naći u srpskih istoričara, koji su uglavnom prepisivači jedni od drugih; za tako nešto treba i porazmisliti i vratiti se originalnim izvorima.
Zofr, zaboravi na tu marksističku podjelu, kao prvo.
I vlasi su se isto bavili zemljoradnjom, a bogami i 'Srbi' stočarstvom.
Знам и ја да је Србија у 19-том веку имала највећи наталитет у Европи. То је последица приближавања неких елемената живота Европским узорима када смртност деце нагло пада а још увек је село организовано у задруге. То је до скора био случај са Албанцима, а почело је 1912 ослобођењем од Турака.
Овде је проблематична твоја тврдња која не обезбеђује биолошки опстанак.
Ја сам навео да преовлађује, или да је већинско занимање, значи нисам био искљулив. А када се ради о Нишу сва влашка села су била планинска, а она мешовита се могу наћи и у равници.
I uopšte nije tačno da su domaćinstva čija je primarna preorijentacije masovna zemljoradnja (bilo za prodaju, bilo zbog posebnih značajnih zemljoradničkih dažbina) nužno bila veća; pa naprotiv, ponavljam ti, ovdje na našim prostorima je vječito bila glad, prosti narod je često krepavao od gladi zbog čestih gladnih godina; prosto nije, u vremenu o kojem pričamo, bilo uslova za demografsko uvećanje prostog seljačkog naroda - narod se stalno i seli kako bi se prehranio.
Tek kasnije, u moderno doba, dovođenjem npr. kukuruza, prestaju gladi i između ostalog dolazi i do demografske buma, uključiv i srpskog naroda na Balkanu (k'o što neko reče na ovoj temi nedavno, 'kotili su se Srbi k'o i Šiptari u 19. veku').
Делемично си у праву када сељак ради туђу земљу. Али у принципу код слободних сељака земљорадничка домаћинства су по правилу бројнија од сточарских.
Демографски бум је пре свега резултат смањења смртности деце. Од економских фактора је најзначајнији подела спахијске земље сељацима, што смо урадили међу првима у Европи.