Ocekujem sledeci logican korak,ali nista se ne desava.S vremena na vreme me pomiluje ili poljubi.To je sve? - pitam.Gleda me.Dugo.
-Ne moramo,znas.
-Znam.
-Zelis?
-Zelim.
-Sigurna si?
-Jesam.
I prelomih u sebi.Jer,nikada nisam bila sigurnija u nesto.I shvatih tada,nikada,ni na tren ,nisam ga zaboravila.Samo sam se zavaravala.Kao da sam sve te godine cekala da dozivim samo taj trenutak.Uzima me u cvrst zagrljaj.Moje ruke su ispod njegove majice,a njegove...svuda.Ispred mene se otvaraju nove dimenzije.U noci magije dvoje ljudi spojeni zeljom,nosenom u sebi godinama,otkrivaju nove svetove.Samo odabranima je dopusteno da ih vide.Zajedno smo pogazili sve moralne norme kojima su nas ucili.Stavio je na mene prokletstvo svojih ruku.Da zauvek pamtim njegove dodire.I da ih zauvek zelim.Noc je postala vecnost.A ipak tako kratka.
Stojim na istom onom parkingu od prosle noci.Na parkingu iz nekog proslog zivota.Onom koji se zove:
zivot pre njega.Na nebu skoro i da nema zvezda.Bledi trag zore najavljuje novi dan.Dan u kome ce naizgled sve biti isto.A nista nece.Dan u kome ce sunce sijati samo za mene.I cekati mesec da samo meni peva pesmu za laku noc.I sijalo je sunce,i pevao je mesec,i zvezde su mi jos jednom pokazale put koji vodi do njega.Bese jos jedna noc magije i dodiri se urezase jos dublje,prodrese ispod koze.Da ostanu.
-Ne moramo,znas.
-Znam.
-Zelis?
-Zelim.
-Sigurna si?
-Jesam.
I prelomih u sebi.Jer,nikada nisam bila sigurnija u nesto.I shvatih tada,nikada,ni na tren ,nisam ga zaboravila.Samo sam se zavaravala.Kao da sam sve te godine cekala da dozivim samo taj trenutak.Uzima me u cvrst zagrljaj.Moje ruke su ispod njegove majice,a njegove...svuda.Ispred mene se otvaraju nove dimenzije.U noci magije dvoje ljudi spojeni zeljom,nosenom u sebi godinama,otkrivaju nove svetove.Samo odabranima je dopusteno da ih vide.Zajedno smo pogazili sve moralne norme kojima su nas ucili.Stavio je na mene prokletstvo svojih ruku.Da zauvek pamtim njegove dodire.I da ih zauvek zelim.Noc je postala vecnost.A ipak tako kratka.
Stojim na istom onom parkingu od prosle noci.Na parkingu iz nekog proslog zivota.Onom koji se zove:
zivot pre njega.Na nebu skoro i da nema zvezda.Bledi trag zore najavljuje novi dan.Dan u kome ce naizgled sve biti isto.A nista nece.Dan u kome ce sunce sijati samo za mene.I cekati mesec da samo meni peva pesmu za laku noc.I sijalo je sunce,i pevao je mesec,i zvezde su mi jos jednom pokazale put koji vodi do njega.Bese jos jedna noc magije i dodiri se urezase jos dublje,prodrese ispod koze.Da ostanu.
za tebe