Rodjena sam u maju.I taman kad se resih da donesem rodjendansku odluku da necu prezivljavati,da cu se buditi svakog jutra sa osmehom,proslost me udari u lice.Dan pred rodjendan moja drugarica,moja bestfrendforewer,nagovarala me da idemo negde s nekim.A tako mi se nije islo.Ali..uzimajuci u obzir da nema rodjendanske zurke i da je mnogo volim...Provalila me.Jos malo moljakanja,kuknjave kako joj treba trezvanjak da vozi i sl. konacno popustih kada mi je do detalja opisala kako cu je skupljati u delovima oko bandere ako ona bude morala da vozi.Dok su se ona,drugarica,drugarica i drugaricina sestra od neceg spremale i meni se popravilo raspolozenje.I krenusmo tako put N.S.Muzika do daske,pet zena u kolima...nismo mnogo ni pricale do ulaska u grad.Vozikamo se dok smislimo kuda prvo.U trenutku delic svesti je registrovao karakteristicno j u vazduhu.Taj naglasak...Drugaricina sestra od nekog...Pitam odakle je.Iz.....Pa odale bi drugo i bila?!
-To je pomali i moj grad.I ja sam zivela tamo.Gde si tacno?
Nije ni izgovorila do kraja ime ulice a vec mi klize trnci niz vrat.Negde u predelu ledja nesto se otkacilo i vec se sva tresem.Ruke mi drhte.
Dve ulice dalje.Svega par stotina metara od njegovog doma.Za mene vece se zavrsilo,pre nego je i pocelo.Dok one djuskaju i ispijaju koktele ja naroguseno teram svakog ko se usudi da pridje nasem stolu.Bespotrebno bezobrazna trazim nekog da se posvadjam,ako treba i nesto ludje,samo da skrenem misli,da prestane kljuckanje u glavi.
Negde oko pet ujutu skoro smo stigle kuci.Vozim okolo i uzasno sporo jer se lomim da li da pitam ili ne.Da barem nadjoh onu banderu..Umesto toga pitam je: Poznajes li ...,a vec dodajem gas da sto pre stignemo,da sto manje cujem.Ne zna ko je.Objasnjavam ko je i gde zivi.Setila se.Ne zna ga licno.Pa da.Klinka.Ima 16g, otkud bi ga i znala?
-On je u zatvoru.
Ne znam kako sam nagazila kocnicu ni sta se desilo.Kao iz daljine cujem vristanje drugarice pored mene.Lupila je glavom.Na pitanja, vadim se nekako.Stizemo ispred njihove zgrade i tek tada se setim da pitam kako,zasto?Kaze:
-Ne znam.
-Mislim,ubio je nekoga.
-Cao.
-To je pomali i moj grad.I ja sam zivela tamo.Gde si tacno?
Nije ni izgovorila do kraja ime ulice a vec mi klize trnci niz vrat.Negde u predelu ledja nesto se otkacilo i vec se sva tresem.Ruke mi drhte.
Dve ulice dalje.Svega par stotina metara od njegovog doma.Za mene vece se zavrsilo,pre nego je i pocelo.Dok one djuskaju i ispijaju koktele ja naroguseno teram svakog ko se usudi da pridje nasem stolu.Bespotrebno bezobrazna trazim nekog da se posvadjam,ako treba i nesto ludje,samo da skrenem misli,da prestane kljuckanje u glavi.
Negde oko pet ujutu skoro smo stigle kuci.Vozim okolo i uzasno sporo jer se lomim da li da pitam ili ne.Da barem nadjoh onu banderu..Umesto toga pitam je: Poznajes li ...,a vec dodajem gas da sto pre stignemo,da sto manje cujem.Ne zna ko je.Objasnjavam ko je i gde zivi.Setila se.Ne zna ga licno.Pa da.Klinka.Ima 16g, otkud bi ga i znala?
-On je u zatvoru.
Ne znam kako sam nagazila kocnicu ni sta se desilo.Kao iz daljine cujem vristanje drugarice pored mene.Lupila je glavom.Na pitanja, vadim se nekako.Stizemo ispred njihove zgrade i tek tada se setim da pitam kako,zasto?Kaze:
-Ne znam.
-Mislim,ubio je nekoga.
-Cao.
