Blogovi

Samo me ne pitajte...
Samo me ne pitajte zasto jer ni ja ne znam sta je uzrok svih mojih jada i tuge moje ... ne verujem vise ni sebi ni oku svome da mi se suze ne broje... Samo me ne pitajte koliko cu plakati za njim jer ne znam ni sama ... zadnji put sam plakala dugo kad sam bila nekome dama... Samo me ne pitajte cemu sva moja uplakana jutra i ne pitajte me da li cu biti srecna danas a ni sutra... Samo mi recite idi od njega sto pre bezi jer zivot sa ovakvim bolom svaki dan je sve tezi i tezi... Samo mi recite placi poslusacu vas bez pogovora jer o nekoj sreci dugoj vise nema ni govora... Samo mi ne recite smej se jer osmeh je moj gorak svaki ako se previse smejem plakacu, to bi vec trebala znati... Samo cu ucutati tiho zatvoriti oci svoje...
Energija. Sve oko nas je energija, u ovom ili onom obliku, ali je emergija. Živototvorna i životodavna, ali i destruktivna. Znate i sami iz fizike da na ovom svetu postoji ograničena količina energije koja samo menja oblike. Pošto je ovo bipolaran svet satavljen od plusa i minusa i mi kao ljudska bića smo i pozitivni i negativni u isto vreme. Nesavršeni kakvi jesmo težimo da budemo srećni, a to je veoma težak zadatak jer privući samo pozitivnu energiju u svoj život je nemoguće običnim smrtnicima. Zbog toga je po meni najvažniji naš zadatak da realno sagledamo svet oko sebe, a još važnije je da realno sagledamo sebe. Ovo je jako teško jer hteli mi to ili ne živimo u iluzijama koje su nam nametnute rođenjem ( ovde mislim na sav fizički...
Moj famozni Jova
Moj famozni Jova Slatkis jedan mali, U grupi mi dugo Bas predugo fali… Danas mama dodje Da opravda Jovu I rece mi da pita ,,Kad cu vec u skovu”? Dosadilo Jovi Da kod kuce sedi, Bar malo u skolici Decu da pogledi… A onda sam saznala Jednu novost lepu, Jova ce nam dobiti Il brata il seku… Pitala ga mama Kako ce se zvati Mudri Jova odgovori: ,, Jova cu mu ime dati.” ,,Ti se zoves Jova”, Rekla mu je mama… ,,Pa kad viknes Jovo Mi ti dotrcimo Da ne budes sama!” Ima Jova seku, Od tetke mu, Anju, Ako bude devojcica Tako ce se zvati, Jova ce joj isto ime dati. Sad se i ja pitam Gde je Jovi masta? Ume on to, ume Da odvali svasta… Od nedelje Jova U ,,skovu” dolazi Kaze jedva ceka S nama da se mazi…
Mi zivimo da bi umrli...to sam vec odavno shvatio...ali jos nisam shvatio zasto zivjeti ako cemo umrjeti...svi znamo sto nas ceka...djetinstvo,mladost,starost,smrt...,,,,, samo kad pomislim na to razdoblje starosti...nezivi mi se vise...zar trebamo zivjeti za to da se kasnije nebi mogli pokreniti iz kreveta...zar trebamo zivjeti za to da znamo kako ce ljudi za nama plakati na pogrebu,kako ce nas poleci u crni ljes i spustiti duboko u zemlju...zar za to trebamo zivjeti............. i kad gledam sve oko sebe..sve nam kad tad dosadi...npr.igramo neku igricu i mozemo je igrati mjesec dana i dosadi...i zivot se toliko ponekad cini dosadnim.....pa se pitam zbog cega zivjeti zbog dosade i smrti...a ono ljepo kratko traje...dali mora sve biti...
Ovo je proširenje teme http://forum.krstarica.com/blog.php?b=14386 Elem, pošto sam obećao da ću se osvrnuti na učešće strasti u životu ljudskih bića od praistorije do danas to ću sada i učiniti. Elem, kada je već jednom došlo do sukoba među ljudima bilo je potrebno da se što više ljudi udruži u neku ratničku grupu koja će silom da sprovodi želje Alfa mužjaka, mužjaka koji je svojom snagom sebi obezbedio poštovanje podčinjenih. Pored sirove snage koja mu je obezbeđivala zadovoljenje seksualnih i svih drugih strasti alfa mužjak je morao da pruži zadovoljenje strasti i svojim podčinjenim ratnicima. Najjača strast svakom pojedincu je bila POSEDOVANJE neke vrednosti. Želeli su posedovati materijalne vrednosti, ali i žen(k)e. Što se više...
Ja prosto nemam vremena nizasta na svijetu, sem za pripremu jela i pica sebi. Ladno mogu dan u to potrositi. Ccc, nije lako zdravo zivjeti i brinuti o sebi. :D Osisala sam se. Preventivno. Sladak sam decko.:zper: Prijala mi je atmosfera u frizerskom, r`n`b, mladi ljudi, zuta stampa... Nekako se prisjetih da nisam stara babetina koju sve boli, kako se osjecam ovih dana... I posle dugo premisljanja odlucila da nastavim rad sa jednim ucenikom. Sat-dva dnevno posla ce mi dobro doci. Em je zdrav zivot skup, em cu misliti o necemu drugom, a ne samo o luku. I danas sam kucu sredila. Uuuu dok ne odradih ovaj popis, nisam ni znala koliko se danas bitnih stvari desilo. A muzic moj dagi je spremao rucak. Poluzdravi. Piletina i krompir na...
Cini mi se da celog zivota ,oko sebe gledam ljude koji od necega beze... Beze od sopstvene srece, od ljubavi, od drugih ljudi... od pasa lutalica ( koje su pri tom sami isterali na ulicu i pretvorili u beskucnike...) od sebe samih, od slobode. A sve, rekao bih , sa jednim ciljem - spasiti sopstvenu ( tesnu ) kozu... Tudja pri tom nije bitna. Tudja moze na siljak. Nema veze...Bitno je coveku da mu je toplo, da ima da jede ( drugi nisu bitni ) , da ga nisu oterali s posla, ne daj Boze tukli ... Filozofija nedostojna ljudi... ( Zivotinje su plemenite i ne zasluzuju uvredu ). Jadna filozofija...Strah. Svuda prisutan strah... Strah za sopstvenu jadnu kozu. Naravno, ne sporim nikome pravo da svoju kozu spasava. Samo... hoce li moci...
Bila jednom jedna lepa i srećna zemlja u kojoj su živeli srećni ljudi. Onda je došlo nesrećno vreme u kome je zavladalo zlo i srećna zemlja se krvavo cepala na komade, unesrećujući mnoge nekad srećne ljude... U nesreći i nemaštini, ljudi gube poverenje, zatvaraju se u sebe, ne gledajući druge, teško se dolazi i do sopstvene suštine... Nakon konačnog završetka užasa zvanog ratovi i rađanja nekih novih zemalja i nastanka nekih drugih vrednosti, još uvek je ostaloo mnogo onih koji su osećali i svet oko sebe doživljavali na način kako su ih nekad učili, bilo da su ostali u svom gradu ili se rasuli negde u velikom svetu... U njihove domove i sve više u njihove živote, polako se uključivao kompjuter. U nedostatku pravih ljudi u svom...
Nisam mogao a da ne podelim ovu pesmu... Intro (sample Network 76) Everybody knows things are bad. All I know is that first u got to get mad! U got to say Im a human being God damn it! My life has value! I want u to get mad! This song I dedicate to people I call they I wont say names to me they all same They are the makers, creators of this planet of the apes Do as they say or u enemy of the state No one complains we let them go their way Well never stop dancing to the music they play They own us control us like a video game They wash the money cuz they already washed our brains They can make us, they can break us, They educate us and entertain us, They are the top players that pay us Thats why we suck up thats why we lick their...
Nije li majcinski instinkt nesto sto nas cini briznima i prema nasim muskarcima? Znate vec pricu kako u djetinjstvu mi gradimo dom barbikama, pravimo "hranu" od trave i blata, presvlacimo i kupamo lutke..., a oni voze autice i ratuju. Sinoc razgovaram sa drugaricom. Zali se kako njen momak ne brine o njenim potrebama. Dogovori se sredinom sedmice sa drugarima da vikend provedu zajedno, a nikako da je pita da li ona zeli negdje s njim. Uz to, ne sjeti se nikad ni da joj priredi iznenadjenje, iako zna da ih ona obozava. Moj ustane iz kreveta i ne sjeti se da zagrije stan, iako zna da sam bolesna i zimomorna, jer, zaboga, njemu uopste nije hladno. Da li to znaci da u stanu nije hladno? Naravno da ne. Ustao je prvi, probudio me, a na...
NEKA MENE VOLI
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) NEKA MENE VOLI Bože,Bože, 8. marta Mir,tišina I na blogu. Nema muških a ni ženskih Da reč pišu, da reč poju. Nema slika ni stihova, Svi sad valjda praznik slave Umorne im glave pale Od venaca cvetne slave. Pozdraviše jutros rano, Njih nekol’ko muških glava Svim ženama poželeše Lepe dane, jutra plava. Neša, Buda, Miwka pesnik Zorom ranom opevaše I stihove pokloniše Potom opet utekoše. Z o karmi pisao je, Da l’ će biti, neće biti Mož’ da bune a ne mora. Život jeste noćna mora. Tigra nema al’ je posl’o U poruci telo muško Ispred tela plamen jarki U rukama cvetak žarki. Evo Tol, mila dušo Evo ipak pesme moje Osvanula kako reče U maniru pesničkome. Nema ženskih da se...
Tražim neke lepe pesme za takmičenje u recitovanju za osnovne škole. Linkujte mi pesme ovde. Trebaju biti duže od 4-5 strofa. Unapred vam se zahvaljujem i poklanjam pesmu na koju sam upravo naišao. Desanka Maksimović Opomena Čuj, reći ću ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Mogu mi se učiniti duboke i meke oči neke sasvim obične. Može mi se učiniti da tonem u zvuke pa ću ruke svakom pružiti. Može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. I mogu kom reći u tome času čudesnu tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Učiniće mi se negde u šumi.... Ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke česme. Učiniće mi se crn leptir jedan po teškoj vodi krilom šara što nekad...
Mir je jedino prirodno stanje ljudske svesti koje mu je dato od strane prirode ili Boga za one koji veruju kao ja. Neki se neće složiti sa mnom jer od kada je sveta, veka i ljudskih bića postoje sukobi. Ipak, pitam se kako li su ti sukobi nastali. Pretpostavljam da su prve sukobe ljudska bića vodila radi čistog opstanka, preživljavanja u tadašnjim uslovima kada su bili na meniju nekim zverkama koje su rado jele ljudsko meso. Onda je neki naš predak, radi efikasne odbrane napravio neke sekirice kojima je ubijao te životinje koje su ga napadale. Čovek je dobio MOĆ. MOĆ je dospela u ruke ljudi i do tada vrsta koja se samo branila postala je napadač. Napravljena su onda koplja i još svašta, a onda je neki naš predak sa sekiricom primetio...
Sve postalo je iz Razuma i razumu se pokorava osim tvrdoglavosti koja je za čoveka oduvek nesreća prava Nije slučajno da ženskog roda je ona jer i započe sa Evom pre onog kobnog iz Raja progona. Ona je slika i prilika one od Tvorca odpale i kažnjene volje koja umišlja da sve zna bolje a samo je uzrok raznih neprilika Ona ,koja se razumu protivi izvor je svake na svetu gluposti. Čak i inercija tela koja se uporno svoga pridržava poštuje Zakon i njemu se pokorava. Samo glava tvrdoglava uprkos svemu pa i sebi samoj istrajava i tera svoje do kraja dok ne napravi gomilu belaja.
Evo jedne Mikine pesme. Nepovratna pesma Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš Nemoj da mi nešto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bezim bez povratka. Nikad neću unatrag. Sta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za čim može da se pati Tu je ono čemu možes srce dati. Al' ako se ikad vratiš moraš znati tu ćeš stati I ostati. Očima se u svet trči Glavom rije mlako veče Od reke se dete uči ka morima da poteče. Od zvezda se dete uči da zapara nebo sjajem. I od druma da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi večno klija i ćarlija tvoj početak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri. Al' kad pođeš - nemoj...
LEA  I
(priče o kerećim ljubavima) LEA Maca obožava šarplanince. Imao je kao dete šarplaninca i to je stara ljubav kao i moja prema lovačkim psima. Zato smo deca i ja odlučili da mu za rodjendan kupimo štene i to žensko staro tri meseca. Sve sam ugovorila, našla štene u okolini Beograda, rekla da imamo ženku epanjel bretona i da od Mazinog ponašanja prilikom susreta zavisi da li ćemo ćemo uzimati štene. Podjosmo svi onako porodično.Kada smo stigli ispred nas visoka metalna ograda i rešetkasta kapija, u dvorištu borovi i ogromna ženka šarplaninca oko koje je skakutalo rundavo štene. Od gazde ili gazdarice kuće ni traga ni glasa iako smo zvonili. I moj muž, na sav moj užas, gurnu obe ruke kroz one rešetke na kapiji i pruži ih...
Jutarnje sunce probijalo je guste krošnje uličnih lipa, i uvlačilo se kroz venecijanere moje spavaće sobe ... kafa je divno mirisala. Oblačići iz šoljice, širili su se svuda po sobi, otvarajući moje napola budne oči. Kako je ovo jutro zaista divno - pomislih...povukao sam se na uzglavlju i seo. Uzeo kafu i otpio jedan dobar gutljaj, ostavio kafu na noćnom stočiću, uzeo iz pakle jednu cigaretu. Stari Zipo je dao uobičajne stare tonove (CAK - ZUK - KLOC). Uvukao sam dim punim plućima, i isto tako ga izbacio iz sebe...Osećaj je bio zaista divan.... Šta radiš to !!!!??? Postavio sam sam sebi pitanje. U trenutku me je grmljavina probudila. Padala je kiša. Soba je bila u mraku. Sedeo sam u krevetu. Svetlost grmljavine dao je čudne obrise...
~Misterija~
:heart: To napolju vetar ječi Ili je gitara U srcu mi neke nove Melodije stvara To napolju kisa lije Il su suze moje Dal to moja duša tamna Il je nebo sive boje Dal ljubavi možda fali Jedno srce novo Il zaborav bi da dodje Izbriše i ovo...:heart:
Tamna strana raja
Veliki i mocni intergalakticki zemaljski brod se priblizavao planeti AK35X u spiralnoj galaksiji NGC 4414… Jos pre vise decenija je nedvosmisleno utvrdjeno da na toj planeta, koja je po svemu jako podsecala na Zemlju, postoje razvijene forme zivota. Posada broda je uzbudjeno posmatrala ogromni ekran dok je brod ulazio u orbitu planete AK35X. Na ekranu malo po malo sve jesnije oscrtavala povrsina prekrivena tropskom dzunglom neobicno visokog rastinja, isprepletanog ogromnim lijanama i nekim biljkama koje su bile slicne orhidejama… Ogromno zuto sunce, mnogo vece nego zemaljsko, blago je grejalo palnetu, a cela povrsina je bila ispresecana potocima i rekama…. Ekipa od 6 naucnika, koji su se prvi trebali iskrcati na nepoznatu...
Žena Rodjena iz Adamovog rebra ti si hodala po dirkama klavira spavala na grudima ratnika bila inspiracija najvecih umetnika. Krhko stvorenje, stvoreno iz boli kao najlepši cvet, lelujajaš se na vetru svojim mirsom krotiš divlje životinje i očima otvaraš put do patnje. Lomiš ogledala i komadaš duše ostavljaš iza sebe groblja pesnika kao deo mitologije hiljadu likova ti dovodiš na bal nezvanog gosta. Ti raskošna vilo, ukleta senko prokletnice, boginjo unutrašnjeg sveta ti si osvajač mog carstva, tajna podzemnih voda ti si radost i patnja, ropstvo i sloboda. Drage dame, srecan praznik :heart:
Back
Top