Svim damama:telefon: i gospođicama :manikir:želim srećan 8. mart i poklanjam od :heart: malo dobrog raspoloženja.
:hahaha:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kad imate mudrost, možete da rešite svaki problem.
Kad nemate mudrost, svaka stvar može da postane problem.
Master Hsuan Hua
Dva monaha peru u vodi svoje zdjelice, kad primijete škorpiona koji se utapa.
Jedan od njih ga izvuče na suho, ali škorpion ga prilikom spašavanja ubode.
Monah mirno nastavi prati svoju zdjelu, no nakon nekoliko minuta isti škorpion ponovno upadne u vodu.
Monah ga opet spasi.
Škorpion ga i prilikom ovog spašavanja ubode.
- Pa, zašto ga nastavljaš spašavati iako znaš kako je u škorpionovoj naravi ubadati? - drugi monah upita prvog.
- Zato što je u mojoj naravi spašavati, mirno odgovori prvi i nastavi prati svoju zdjelicu od hrane.
zen prica
Istina je u tvom umu, ne u šumi. Ne veruj drugima. Samo osluškuj...
Postoje rijechi i opisi koji u meni bude strah,jezu,ili barem nemir i nelagodu.Nijesu to rijeci poput smrt,kraj,pad,slom,bol,mrznja,niti opisi odsijecanja glave,udova,tijela raznesenih granatom,sa crijevima napolju itd...Jezom me ispunjaju rijeci poput gasnuti,bledeti,iskrvariti,opisi laganog umiranja,dugogodisnje tihe patnje...sta god da se dogodi sa mnom,neka samo bude brzo...
Baš sam znatiželjan:
Ko je ovo zabranio?
Zašto?
Da li je muškarac ili žena?
Da možda nije bo pijan?
Želi da se osveti nekome?
Možda je pored travnjaka prostor na kome je dozvoljen seks?
Treba li organizovati proteste?
...
Znam da je nacionalni sport kršenje zabrana iz čistog inata
Zna li iko gde se ovo nalazi?
U modernom drustvu, najlaksi nacin da prozivite lep i miran zivot je da kazete NE svemu onome gde vecina govori DA.
Treba prepoznati dobro u svetu koji je lose prihvatio za dobro u tolikoj meri da krivi sliku onog zaista dobrog.
Nikad ne zaboravite ko ste i koje ideale sledite, makar bili i losi.
Trpljenje koje vodi u depresiju nije trpljenje.
Svi se uprljaju u zivotu, ali tek shvate sta je prljavstina kada postanu cisti.
Test ljubavi je u toleranciji osoba koje nam stvaraju frustraciju u ostvarenju nekog naseg cilja.
Vera u Boga je vera u ljubav. Ko ne veruje u ljubav ne veruje ni u Boga.
Boga verovatno nikad necemo potpuno spoznati, ali mozemo ici putem ka njemu.
Svi trazimo srecu, ali sto je duze imamo manje je cenimo...
Pronadjem u vrelini pogleda,pod osmehom na usnama,na prstima pod kozom,u tebi,sebe...Zatreperi tanka,lelujava mi želja,ali strašna do očaja,da te imam nesanjanog,nedodirnutog i u bojazni da mi misli kopaju jamu pod nogama,sklopicu ruke oko tvoga vrata,u neizrecivoj mi samoći,sve podseća na tamnicu,nanovo me život ostavio bez izbora,bez pravih reči na usnama...Ćutim...i kao da je jedan dan sve što preostaje,ne pitaj me zašto sam to što jesam,tražili smo se kroz vekove,kroz živote,oduvek sam bila deo koji nedostaje,slutim ti misli u izlivanju,u vrtlogu senki nazirem ti korake,znam šta sutra na svojim ledjima nosi,zato ne nudi mi ljubav,slab pojam za nas,vreme je uvek nadjača,daj mi da urežem tvoj lik u ovu dušu od mermera,prepoznaj se u...
Tako vezan prošlošću,okovan svakodnevnicom,godine ti ukrotile snove,a u sebi sačuvao divljinu,vrišti iz tebe ta energija...Podji sa mnom,moji su putevi bez ravnoteže,bez gravitacije,moji putevi slobodno tonu niz brda,i ne vode nikud,ne postoji kraj...Podji sa mnom,ja sam kao reka,nikad u isti tok nećeš ući,svako jutro je nova pobeda,ja ne znam za strah,nemam morala ni sud,ne zavisim od tudjeg pogleda,zato podji sa mnom,uneću boje u tvoju sliku života,skinuću lance sa tvoje duše...jer osećam kako ti krv vri u dubini,ne krij lice pod maskama,ne stoje ti uloge nametnutog života...Podji sa mnom,ja sam samo vrisak ovog vremena,u ovoj prolaznosti,moji koraci pomeraju zemlju,ostaviću trag,nema života u čekanju,udahni vetar sa lica kao da...
Preplicu se noćas,stare sumnje sa novim nadama,u mojim očima,ljubav sa strahom od padanja...A opet,vučem na sebi delić jačine tvog zagrljaja u svaki novi sat,i sklapam nespojive slagalice gradeći tvoj lik,ali ja sam samo isparenje tvojih vrelih suza,moje su misli igračice na ledu,uvek iznova padnu pa ustanu i kruže po istom,za mene vreme zaledjeno ćuti tajnu zašto te volim...
Kad te nema,za mene su reči uvek samo reči,odavno prezrene,premalene,nedovoljne da zasite glad za tobom...
Trebam te,da pomesam svoje konfuzije sa tvojom željom,da ispijem tugu iz tebe u zamenu za jedan lep dan,trebam te,noćas,samo da na usnama osetim udare tvog srca,da se nasmejem svemu što će doći,trebam te,da mi daš snage kad ne vidim izlaz,da mi daš razlog...
Hodi, ljubavi moja! Ucini opet da sati budu sekunde.
Spasi me, nasmej za mene ostricu tuge.
Pometi kosom nemir sa mojih grudi.
Reci mi da si moja-i stvarno moja i budi!
Ti vatro, od koje beze zveri iz moje duse,
Slusaj kako mi srce kuca brze!
Sad znam da sreca stvarno postoji.
Kako?
Jer upravo lezi na grudima mojim!
Lazem! Sve lazem! Lazem jer je lako.
Lako je reci "Volim te" kad stvarno ne mislis tako.
A kako je kad stvarno volis, kad nocima lezis besan?
Ja bih vam rado rekao, ali ne znam...ne znam.
I da hocu
Ne mogu drugog da trazim…
Stvarnost ima vecu vrednost
Ali vrlo malo drazi.
I nije stvar u tome
Da li cu ljubav imati,
Ona treba iznenada da se dogodi
I sasvim tiho polako
U srce da me pogodi…
I da hocu
Ne mogu da te zaboravim…
Sve ono sto smo mi imali
Niko mi dao nije.
Ako sve to nestane
Srce ce vecno tugu da krije…
I da hocu
Ne mogu da te mrzim,
U srce si se tiho uselio
Ali moja je sudbina takva izgleda,
Nisam bila tu kad je andjeo
Svima ljubav delio…
U važnim tačkama života
kod nenadnih zaokreta
javi se slutnja kod čoveka
da u pitanju je sila neka
što životnim putem upravlja
i koja viši poredak zna
pa shodno tome greške ispravlja
da pravda bude zadovoljena.
A čovek da pouku dobije,nauči
kako se živeti mora
i da se manje muči
zbog onoga što ne može da zna.
*
Karmu našu baštine naša deca
a od njih deca njihova
Karma može da se menja
ako se shvati poenta njena
i zavisi još i od toga
šta joj ko i kako usput pridoda
Ne imetak već karma
je nasledja bitan deo
od nje zavisi potomstvu život ceo
Može lako da bude tako
da je to tajna ljudskih sudbina.
Miroslav Antić
Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.
Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznam
gde sam udešen tako neverovatno nesrećno
da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
i svemu pristajem da sam posuda,
da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
da sam ikona koju varaju da je boja,
da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.
Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?
Ako te uprlja blato i otruje gorčina
oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.
Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.
Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PS Ovoga puta posvećeno jednoj jako hrabroj devojci
KLEMATIS NEUNIŠTIVI
Postade jasno svima koji moje pričice čitaju da volim cveće. Uživam u sadjenju, uredjenju prostora i naravno kupovini cveća. Nisam ljubitelja nekih egzotičnih vrsta, retkih i skupih, ne zato što mi se ne dopadaju, već zato što ih je teško održavati jer uglavnom ne pripadaju našem podneblju, pa sebe krivim ako neka biljka počne da vene. Uglavnom su kod nas otporne biljke, naše domaće proizvodnje. Svejedno, zahtevno je imati toliko cveća.........ali i zahtevno je imati i tri psa, ipak je prelepo. Na kraju krajeva, sve ima svoju cenu, pa ko hoće neka plati.......a ja plaćam sa osmehom na licu.......i...
Ja sam nova ovde i verovatno će mnogi reći,
"šta ova hoće,ja sam ovde pisao/la kad ona nije ni čula za forum"..
Pa sve i da je tako,
i da nisam kompetentna da pišem na ovu temu,
ne mogu više da "ćutim"..
Naime,smatram,ili sam bar ja tako shvatila,
da bi blog trebao da bude nešto specifično,
nešto što volimo a želimo da podelimo sa ostalim blogerima,
nešto što nas u neku ruku ocrtava kao ličnost..
E,sad,to znači da treba osmisliti temu,
treba malo istraživati i sve to oblikovati tako da,
na neki način liči na nas jer se kroz blogove u stvari predstavljamo...
I sve je to lepo...Super!!!..
Tek sad sam došla do suštine...Dakle,primetila sam,a znam da ste i vi,
već su neki o tome pisali ali nije zgoreg to ponavljati s vremena na...
--------------------------------
Eh, da sam znala iz oka da pročitam
Sve,ono,što htedoh da pitam
I,sve što nikad rekao nisi...
I,znam da nećeš nikada više
Dojuriti izmedju kapi kiše
Na usnama vlažan da ostaviš trag...
.............
Mnoga se jutra ispraše kišom
Zora i suton se spojiše krišom...
A,mene još guši istog polena prah.
«Čitam Deset malih Crnaca po ko zna koji put», reče mi prijateljica pre neki dan, preko telefona. «Znam knjigu već napamet, ali ne mogu da joj odolim.»
Moja prijteljica i ja nismo istih godina, različitog smo obrazovanja i, uopšte uzev, različitih ukusa – osim kada je u pitanju opus Agate Kristi. Agatu Kristi čitamo na moru, uveče u krevetu, pa čak i na raznim tabu-mestima kao što je toalet. Nismo jedine: poznajem barem još desetak devojaka, udatih žena i onih koje žele da se udaju, različitog porekla, socijalnog i ostalih stanja, koje čine kružook obožavateljki ove, pored kraljice Viktorije, najpoznatije engleske bake, koja bi, da je živa, imala preko sto godina i, verovatno, još toliko napisanih romana. Njena romansijerska...
Sve naše besede.
Baš lepo, do sada mo ćutali a sada hajde da počnemo da besedimo da bi se
prisetili kako je neko nekada besedio.
Zamišljam sebe kako do svoje 40e ćutim a onda nekome tamo padne na
pamet kako bi valjalo organizovati takmičenje u besedništvu u čast nekoga
,u ovom slučaju Zorana Đinđića, što na mene počne da deluje toliko
inspirativno da odjedared smognem snage i inspiraciju da konačno probesedim koju.
E sada dolazi ono najteže, o čemu besediti?
Padaju mi na pamet crkva, moral i žabe ali mi neneko neugodno
da to troje povežem u neku smislenu besedu za ovaj svoj nastup
jer kako da žabama dodelim moral a crkve žabama pošto još
nisam čula da je i jedna žaba pronađena u crkvi a i moral i žabe
mi nekako ne idu zajedno.
I...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
GLAVOBOLNA PESMA
Što me boli ova glava....
Ne pomažu lekarije
Mora da je od hemije
Što po glavi peva, rije.
Lela kaže:
’oće to ko ima glavu
Kuma kaže:
I zub boli kad je šipalj
A ja kažem
Oću kućiiiiiiiiiiii
Direktorka sad se pući.
Evo, pišem da me prodje
A možda mi mis’o dodje
Možda nešto i pametno
Misleć’ tako na um padne.
I od silnog tog saznanja
Glavobolja ipak prodje.
Da u misli sam’ priviri
Idejica za pisanje.
Da je sklepam u stihove,
Da zburičkam osećanja,
Pa da dodam i sećanja.
Kuvarica od pesništva
Sad da spravi pesmu ovu.
Jednu pesmu glavobolnu
Lekovitu, tajnovitu
Boju neka čitač bira
Važno osmeh da ne dira.
OJHAAAAAA
PS Prodje mene moja glava...
Pozdrav svima. :)
Dakle,imam jednu nedoumicu koju se nadam da cete mi pomoci da razresim. Planiram da putujem ovo leto u USA u posetu rodjacima. Svu potrebnu dokumentaciju za vizu polako pripremam i dolazim do sledece nedoumice; negde na nekom forumu sam procitala da je kandidat za vizu prilozio fotokopiju rezervisanih karata. Da li da rezervisem karte pre polaska ili ne?
Ovo zvuci mozda kao debilno pitanje,ali svejedno bih bila zahvalna na odgovoru :)
Posto sam maturant u gimnaziji ove godine sta mi savetujete da ponesem od dodatnih papira na intervju? Pored ovih sto su obavezni :)
Zahvalna unapred.
Poklanjam vam dva ringtona za vaše mobilne telefone sa mog google sajtića.
Prvi je za mušku:cool:, drugi za žensku:manikir: populaciju blogera.
Prijavite ako ne rade linkovi.
http://sites.google.com/site/mastarenje/Home/BOYFONTEL.mp3?attredirects=0
http://sites.google.com/site/mastarenje/Home/GIRLFONTEL.mp3?attredirects=0
Predstavljam vam prvi deo radijske emisije bez svoje radio stanice Vukajlija Show Time.
Imam još urađenih delova pa ako to budete želeli objavljivaću ih po jedan na dan.
Zato ako želite napišite to u komentaru.
Prvih osam delova nisu Bog zna kako urađeni, ali su i oni simpatični.
Evo dela broj 1.
Re: НАРЕДБА ФУНКЦИОНЕРА - Медији само лепо да пишу о власти
Kažu ovako - poslanika vladajućih nema na
skupštinskim sednicama zato što
isti mnogo rade po odborima od čega se valjda premore pa postanu nesposobni
da se koncentrišu na skupštinske sednice iako ovih dana čujemo da sednice
skupštinskih odbora redovno nemaju kvoruma baš zbog nedolaska
poslanika vladajuće koalicije!
Ako poslanika vladajuće koalicije nema ni na skupštinskim odborima a
ni na skupštinskim sednicama ostaju samo dva mesta koja mogu da ih zaokupe a
to su ili skupštinskiWC ili skupštinski restoran!
Verovatno ti isti primaju platu zbog učestovanja u radu jednoga od to dvoje ili pak oboje i
Wc-a i restorana.
_________________
Sinoc sam imala napad samosazaljenja i sazaljenja prema njemu.
Zasto sam sebi ovo uradila? Koliko puta sam se kidala, plakala po cijelu noc, nervirala se zbog stvari koje su sad proslost, vecina njih potpuno zaboravljene.
Grlio me je i govorio da ne mislim o tome, da mislim o onome sta ce biti kad sve prodje...
Pokusavao je da sakrije oci, izmisljao nesto da bi se okrenuo dok mu suze prodju.
Ne gleda mi se niko. Kumu nisam vidjela od prije terapije.
Cak mi se ne razgovara. Samo bih spavala.
Bole me vilice, grlo, desni, pomalo i glava.
Smetaju mi mirisi.
A tek sam na pocetku.
Znam da treba da se trgnem, da sredim malo stan, malo sebe, da izadjem iz kuce i pricam o necemu drugom, da gledam filmove, citam knjige, ali oborilo me je...
Aplauz. ;)
12 sati sa iglom u veni. Usla sam u wc, malo boksovala vazduh, udahnula duboko, pokupila pozitivne misli i 2l vode i pocela je hemioterapija.
Prva flasa, odlicno. Druga takodje. Od trece do poslednje, pete, mi je bilo malo muka, ali neznatno. Odbrojavala sam svaku kapljicu poslednje flase, cinilo mi se da ne mrda. I u 9 sam dosla kuci.
Od svih simptoma sam imala samo blago mucninu.
Imam je jos, ali nije strasno. Srecna sam jer znam da se ovo tesko podnosi. Izgleda da sam zilavija nego sto sam mislila.:roll: Istina, malo sam kao da me je pregazio kamion, ali slabost ce brzo proci.
Utrljavam u kosu pantenol, ali neki trnci u korijenu mi ne govore nista dobro. Zakazala sam sisanje na skroz kratko za ponedeljak.
Cudan je...
Na vratima me docekuje bakica potpuno celava, sa kapom koja ne sakriva dovoljno. Prosjek godina 70, ne racunajuci sinove koji su doveli svoje stare roditelje i koji mog supruga i mene posmatraju sa sazaljenjem i uzasom, sirom otvorenih ociju (u cemu se ne razlikuju od starceva).
Krevet do mene zena sa premalo kose na glavi, otpalo joj je posle prve terapije, istu noc! Zar moze to tako brazo?:(
Preko puta zena koja spava sa jednim okom otvorenim, jauce u snu i odmah mi kazu da joj nema pomoci.
Poluosamucena, sa knedlom u grlu, otezanim disanjem i na granici placa lijezem ukrevet ...
Tudja kosa po mom carsavu.
Malo kasnije, u, na moj zahtjev, promijenjenoj posteljini, jos mi je gore. Svi me ispituju, a niko nece da uvazi moje pravo da...
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/P4q4GwNlDSU&hl=en_US&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/P4q4GwNlDSU&hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име —
Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,
Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,
Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!
Алекса Шантић