Blogovi

PROKNJIŽENA PESMA
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) PROKNJIŽENA PESMA Nedelja je...... Lep i sunčan dan Malo hladnjikav Dan ko dan, sav je obasjan. Monitori sada blješte Sva tri kompa rade vredno Sjaje slova pa i brojke Sve kolone i redovi Misle mnogo, pametni su Pomagači moji vredni. Štampači sad buku prave Neka.....ako, neka rade Vrednice su moje oni I nikad ih niš’ ne boli. Ajde sada pauzica Reče divna direktorka Pametnice, vredničice Brojalice, pisalice, Mislilice, smejalice, Voljno more, osmeh hoću Sad da krasi knjižilice. K’o u vojsci utihnuše Svi štampači i mašine Telefoni ne čuju se Propisi se pritajiše Polegaše heftalice I obrasci i fascikle Naredjenje izvršenje. Samo dva se oka sjaje I osmeh sad krasi lice...
Privuces me necim, mozda izgledom, mozda ponasanjem...Trudim se da postanes moja, razmisljam o tebi stalno-valjda ubedim i sebe da sam se zaljubio. Traje to tako, moje udvaranje, upinjem se da dobijem tvoju naklonost i poverenje, cak i ja verujem da si ona prava, da cu sa tobom mozda imati nesto vredno. Sve poljupce i dodire ti potpuno posvetim, jer je sve sto zelim da se tebi svide, da tebi bude dobro.Tako je i onda kada prelazimo prag. Sve sto radim je samo da ugodim tebi, tako da u stvari sebe lisavam zadovoljstva...A onda,odmah posle, postajes nezanimljiva i suvisna. U tim trenucima, dok te pripijenu na moje grudi nezno mazim, kada ti valjda mislis da te najvise volim, ja ustvari vec bezim. Sutra ti se necu javiti...a ni preksutra...
Suština života je život sam...Suština života je živeti ga kvalitetno i potpuno, ako pogledamo sa te strane. Suština života si ti sam po sebi, ti kao biće koje je centar koncentričnih krugova oko sebe... Duša se sadrži u svakoj ćeliji, u svakom atomu i svemu što čini čoveka i to je deo univerzuma u čoveku koji u njemu ostaje životni vek a onda se vraća nazad jer ne može biti uništeno(a ni stvoreno) Cilj je pokretač.Cilj je sve ono čemu damo ime cilj i prema čemu se krećemo. Uvek je tako blizu a tako daleko...Krajnji cilj ne nedostižan. "Ljubav, sloboda, osmeh, sreća, mržnja, strah" su imena za različite emocije.Emocije su stvorene vezom(linkom) prema određenoj osobi, mestu, pojavi, rečenici...samom sebi naravno. Ljubav...eh zato bi mi...
I KAD PRODJE ZIMA
Dok noge mogu i oči vide putem kojim me želje ponesu ti si ta za kojom još idem ne znajući pravu adresu Troše se putevi kao i snaga prolaze godine bez pitanja želja je sve preostalo od tvoga traga i to što te još uvek sanjam Prolazi sve i kad prodje zima u meni jedna santa ostaje jer ti si sve što imam i sve što mi nedostaje Milan Višnjić http://fontanasnova.blogspot.com/
ok, nada poslednja umire, svi smo to culi. Sasvim je u redu verovati u to. Verujemo u svoje ciljeve, svoju snagu i istrajnost takvi smo. Podrazumeva se da moramo ipak u nesto verovati da bismo ziveli zivot-sto god to znacilo. Svako za sebe ide dalje. Opet, dokle mozemo sami stici? Na primer, zelim da verujem da sama konstruisem svoj zivot, da samo od mene zavisi, sto u principu i jeste tako..i onda puf, nije tako..Uticaj okruzenja je prosto prejak i prevelik, ili ja nisam dovoljno jaka, sto opet nije tako, msm ko je uspeo da stvori ikakvu skalu o tome..Whatever, pitam se: koliko mogu verovati ljudima? Odavno sam skontala da nisam u stanju da pravilno procenim one oko sebe, pa ih uzimam sa rezervom, u fazonu *ravnodusno /ok, tu si...
Jedan je zivot.. Nemoj da umres nekreativan/a ! Kreativnost je bitna! Dosadno vam je i radili biste nešto inspirativno? Svuda oko vas su različiti zgodni materijali i korisne tehnike pomoću kojih možete da napravite mnogo toga zanimljivog. Ubrizgajte dodatnu energiju u vašu sobu tako što ćete prefarbati zidove u boje krem,bež,žuto,oker,crveno i plavo. Kupite velike postere vaših omiljenih poznatih ličnosti i okačite ih, što da ne - ko vas sprečava? Zamislite da na zidovima svoje sobe koja je samo vaša, imate kaširane postere Če Gevare,Čarli Čaplina i Džimi Hendriksa. Plafon ukrasite stotinama svetlećih zvezdica tako da gledano odozdo formiraju oblik srca. Na taj način ćete svake večeri tonuti u san blaženo posmatrajući večni...
GRESKA NA ZENI
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/P4q4GwNlDSU&hl=en_US&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/P4q4GwNlDSU&hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
Ubijanje dosade Redovna aktivnost lenjih ljudi. Za ubijanje dosade je kako statističari kažu izmišljeno do sada 198.465 različitih načina jer je dosada najveći bauk od koga se treba stvarno plašiti. Kada je čoveku dosadno, on počinje da razmišlja. Kada počne da razmišlja, on zaključuje. :mrgreen: Nekada greši, a nekada i ne greši. Zato je najbolje za sve vođe da masa ne razmišlja. :whistling: U narodnim kuhinjama siromašak kosku glođe, pa se jadan često pita, misle li na njega vođe.:worth: Misle, misle, al' zamalo dok niz grlo viski curi, sa viskijem u stomaku lakše se pred pravdom žmuri.:hvala:
ZENA BEZ STILA
Hladno jutro Kosti mi tupo ledi A ja u mislima sedim Proci ce sve I bolece me znam Kraj vec danas osecam Zauvek ostacu Zena bez stila A nekad sam princeza bila Bole me reci A boli i tuga Nikome necu biti druga Srce cu dati onom Ko oseti kako disem I cita sve sto o sebi pisem Ne zelim vise Samo da se pravdam Zelim da nekom dusom pripadam
Kažu neki mudroseri da je internet društveno zlo i da su zbog njega ljudi sve više i više otuđeni. Ne bih se složio sa njima. Živim u maloj sredini gde je izbor pametnih sagovornika sveden na minimum. Ko je iole bio pametan, zbrisao je. Ja nisam mogao. Došao sam do toga da sam postepeno postajao sve gluplji jer nisam imao sa kime da pričam o poeziji, o umetnosti uopšteno i o nekim normalnim životnim stvarima. Ako sa kolegama pričam, pričam o fudbalu, kolima, vremenu, bolestima i svim onim trivijalnim stvarima koje meni uopšte ne znače. Baš sam bio u žešćem smoru. Onda sam počeo da surfujem po netu. Isprva mi je to bio neki dalek svet. Neki tamo ljudi su pisali nešto i poprilično izgubljeno sam lutao netom. Onda sam naišao na Vukajliju...
Ponekad u drustvu, naprimjer, zatrazi i zapali cigaru, iako zna da to mrzim, i inace ne pusi. Pogleda me kao ovlas, a znam da trazi reakciju, negodovanje, da bi proglasila tu svoju igricu uspjesnom, i sebe pobjednikom...Nekad ne odreagujem, nasladjujuci se, ali bez reakcije, kada se zakaslje i ugasi nezavrsenu cigaretu, a nekad, ipak, popustim i odreagujem, pustajuci nju da "pobijedi". Mada, nekako, opet ja pobjedjujem...
Cetiri je ujutro. U minut tacno, prekasno Da priznam sve ono sto Ti nikad nisam rekao. Da nije samo sala Moja ruka oko struka Da je samo dobra gluma Rola tvog najboljeg druga. Da ne mogu ovako A ko sam da ti sudim? Da ubijes me svaki put Kad ljubis se sa drugim Trebao sam samo reci Sada mi je jasno Jedini je problem Sto u minut je tacno: Prekasno...
Uvek sam te voleo, Pazio na tebe, Kada ti je trebala pomoc i savet, Bio sam tu, Znam da te je umor stigao, Turbulentna su ovo vremena, I kada je najcrnje, Pojavi se odnekuda tracak svetla, Valjda ces ga i ti uskoro moci videti, I na svojoj kozi osetiti, Taj topli zrak sunca, Znaj da sam uvek samo korak od tebe, I jednog dana ce sve dobro biti.... Uvek tvoj, Sa svom ljubavlju koju posedujem, tvoj, R..... Voleo sam te uvek,i uvek cu...:heart:
1. Izvadite laptop iz torbe. 2. Polagano i pazljivo ga otvorite. 3. Upalite ga. 4. Cekajte trenutak da ste sigurni da putnik do vas gleda... 5. Na trenutak zatvorite oci, ponovno ih otvorite, podignite pogled prema nebu - kao da se molite. 6. Duboko udahnete...i otvorite sledeci link:http://www.myit-media.de/the_end.html 7.Pogledajte izraz lica putnika do vas. 8. Uzivajte... :twisted:
Priznajem, opet me je navuko. Da, kao droga. Popustila sam, uzela sam jos jednu dozu, tesko je odoleti, dozvolila sebi da se opet nadam. Ne. Nikad više. Konačna, za mene. Ja silazim sa ovog ringišpila. Gotovo je. Ne mora nista da se promeni spolja. Promenilo se iznutra. Nikada više iskren razgovor. Sebe mu vise ne dam. Moja ljubav je moja ljubav. Izgazena, ispljuvana, izudarana, iznipodastavana - ali moja. I ne dam je vise. Uvek ce biti u meni, samo mu je vise ne dam. Htela sam da je ubijem. Necu. Ne dam. Moja je. Od danas - samo moja.:heart:
(Tekst bloga nastao inspirisan na jednom 4umu, od jedne Gale a izvor: rekla/kazala) Šta reći o ogromnom ostrvu na koje su Englezi deportovali zarobljenike pre 300 godina kad su i našli to toliko daleko parče zemlje? Samim tim znači ne vredi skoro ništa z:lol: Zemlja kojoj su glavne atrakcije Kenguri, Koale i zgrada Opere (ako se ne slikas ispred Opere, niko neće znati da si bio u Australiji), beskrajna polja peska gde je i “čuvena crvena stena’’, dva poznata grada i glavni nepoznat grad. Toliko daleka zemlja da ni vesti odande ne stižu a kamoli da neko plati turističku kartu a kamoli boravak od 15 dana, što tamo ne znači ništa jer put traje 24 sata sa 3-4 uzletanja i sletanja, a možda i odmorom negde u Kini. Znači džak para za...
Gospođo Canić, Molim Vas da tim Vašim voditeljkama koje vode Slagalicu objasnite da se francuska, i druga strana imena ne mogu naglašavati beogradskim akcentom. Osim što je pogrešno, itekako je smešno kada se KušnEr izgovori kao KUšner. Nikola SarkozI nije Nikola SArkozi. Obzirom da one nemaju osećaj za to, jedino rešenje je da Vam pročitaju pitanja pre emisije, pritom ih ispravite gde treba, pa neka nacrtaju znakove akcentovanja gde je to potrebno, kako se, jadne, ne bi zbunile prilikom snimanja. :kafa: :whistling:
Пролеће љубав  доноси
ЉУБАВНА ПЕСМА Како мирише твоја река у пролеће када на површини жеље се искре волела бих да осетим да упијам када се плима нагих мисли уз обалу скупља и пожуда плови ка моме жалу. Какве је боје твоја обала постеља покривена твојом пути у смирај дана волела бих да посматрам да преламам када твоји кораци праве црвену бразду у плавом и ти прилазиш у кругу тек изашле месечине. Какви су обриси твојих извора скривени под ткањем речи и покрета волела бих да додирнем да трајем када све занеми и река тихо тече уз обалу а понеки талас се праћака пред долазећу олују док се мириси наших река мешају. К. Радетић
Eto, dragi moj druže,ti znaš zašto ja nisam mogao da spavam celu noć,a ja znam da ti nisi mogao da zaspiš zbog brige o meni.Pričasmo celu noć,a opet, ostalo je mnogo toga ne iskazanog. Napominješ mi, da bih trebao da se ponašam racionalno.A i sam znaš da to, u ovakvim situacijama,nije moguće.Čak,šta više,ne samo da nije moguće nego i odobravam. Još samo da ti kažem,a razumećeš,siguran sam,naročito u mom slučaju,kada poznaješ mnogo mnogo ljudi,kada imaš mnogo prijatelja i nekoliko pravih drugova,koliko je lepo što ja i ta osoba, imamo zajedničku pesmu.Nešto,što ma gde i bilo kada,čuješ a hiljade emocija i filmova iz sopstvenog života od jednom nadođu. Ovo posvećujem tebi,sećaš se...
Ugasila sam telefone jer me vec uzasno nerviraju pozivi prijatelja! Moracu smisliti fin nacin da im kazem da me ostave na miru. Ljudi, kad imate nekoga bolesnog ko vam je blizak, nemojte ga svakog dana zvati da pitate kako je, i uz to postaviti milion potpitanja. Bolesna sam, kamion me je pregazio, naravno da nisam dobro. Znam ja koliko me vole i koliko brinu, ali treba mi mir i sto manje razmisljanja o bolesti. Zelim da mi pricaju o sebi, o stvarima o kojima i inace pricamo... Ustajem u toku noci i svaki put pogledam na jastuk. Dobro je,za sad nema dlaka. :) Jos se nadam. Imam veliku potrebu da vas upozorim da mislite na sebe dok ste zdravi. Znam da zvucim kao baba saveta. Da sam ja ona stara i da sam na vasem mjestu, sad bih presla...
Prednje namere su lepe namere i rado se saopštavaju onome od koga nešto očekujemo. :D Međutim, problem sa prednjim namerama je taj što su uglavnom lažne jer iza njih idu zadnje namere koje su iskrene. :per: Retki pojedinci koji imaju samo prednje namere uglavnom zbog toga najebavaju kao žuti mravi.:sad2:
Lepota je predah od sebičnog života (ali i tad se egoizam brzo javi sa željom da lepotu sebi pribavi) Lepota je radost kad se shvate svari i duhu čoveka viši poredak objavi. Iako je dobro uživati u lepoti i lepo sudelovati u dobroti lepota i dobrota nikako nisu isto. Za lepotu se bori oko nje se otima često ona u životu drukčiji smer od dobrote ima. A što čovek vazda oseća i sluti da lepo i dobro sinonimi moraju biti to zato je što isto poreklo imaju ali ono nije ovdašnje,drugom zavičaju ove ideje pripadaju. Tamo gde u večnom obitavaju sjaju odakle se po milosti Božijoj čoveku i daju da ga kušaju i vode ka Raju
13th
I spent one to many bandages to try and patch my soul back together. Pieces are no longer of a puzzle, now they're just useless fragments lying scattered mixed with deaf silence...
Prodje tako i desetak, pa i desetine dana, i onda mi se ponovo javi. Ja je uvijek rado pozovem na kafu, pricam, slusam, budem fin-jer mi je stalo. I onda ja bih sjutra opet da je vidim, ali ona kaze da ne moze zbog ovog ili onog, i-vidjecemo se za npr pet dana...U medjuvremenu mi pise da me voli i sve tako...Ja je fino pitam zasto to radi, jer nije mi jasno zasto me tako zavlaci, ali ona tvrdi da nie tako,da stvarno nie mogla itd...ko je tu lud?
Ponekad me zulja neka misao kao kamencic u cipeli, pa pokusavam da je istresem na vidjelo i zafrljacim daleko negdje u okolnu sumu zaborava...Misao na tebe, tvoje pokrete-izludjuje me, jer si tako bezbrizno bezobzirna i sama sebi dovoljna...
Nije da ne mogu već ne želim da shvatim da je mogu imati samo koliko u prolazu mogu pogledom da zahvatim i ne marim što znam da ću posle svega kad ostanem sam pomalo i da patim Dobro znam da se sanjari ne seju ali pomisao na nju greje moju skrivenu želju i samo ta nedosanjana toplota brani me od mog sumornog života http://fontanasnova.blogspot.com/
Back
Top