Blogovi

Sve je pepeo

Treba mi svet, otvoren za poglede I u njemu pet hiljada ljudi. Dragih, nepoznatih, Proslih, buducih, Boema, prosjaka. Taj svet je tu, Iza crvene zavese, Na sapat od mene, Na mestu gde misao postaje stvarnost, Zove me... I uvek napravim taj svet Od pepela i prasine, Ljude, zgrade, mostove. Ljudi se smeju pescanim osmehom, I svi igramo i pevamo. Ali pepeo se uvek vrati pepelu, A prasina prasini, Vetrom, vodom, zvukom... I svet se srusi Kao da ga nikad nije bilo.

Колико пута

Колико пута Рекла-порекла Обећала-погазила Узимала-давала Проклињала-опраштала Злопамтила-заборављала… Али увек се Сећала Враћала Кајала Плакала Зарицала Обећавала Падала Устајала Твоја остајала Свиленом нити повезана Слутњом очарана Ко замађијана Да обећања ко амајлију чувам И угарке чађаве дувам Смешна кад веру желим да распирим Анђела и демона помирим Немире у срцу умирим (posveceno mojoj Lelavi)

MAXI SEXY TEMPO /prva srpska brendirana erotska prica/

Ja sam bila tvoja Neskafa - uvek sam znala kako da te dignem... Tvoji brkovi su nadraživali kožu mog lica. Usne nam se spojiše,a vreli jezici započeše svoj vlažni ples u pećini naših zajedničkih usta. Ti si bio feng šui majstor mog tela,znao si tačno gde šta da staviš. Tvoja masivna kugla me je oborila kao nevinu keglu usred boulinga u Delta City-ju. Pružio si mi Maxi zadovoljstvo. Par nestrpljivih kapi tvog Viva jogurta mi je stavilo do znanja koliko si uzbuđen,ali vekna tvog belog hleba je još uvek bila sveža,hrskava i spremna za akciju. Iako je tvoj masivni barcode čitač savršeno obavljao svoj posao,moja požudna kasa je još uvek odbijala da izda sexy fiskalni račun. Dve velike neprobojne kese štitile su tvoje namirnice,zato što bi...

POGLEDI U TAMI

Gledas me kao da se odnekud znamo stranca dva smo,jos uvek mi samo. Pricaj mi gde si bila dok su lile kise, nek ova noc na tebe zauvek mirise. Gledam te kradom,hodamo lagano osecaj je cudan,kao se se dugo znamo. Ne zalim,al` sve podseca na prosle dane, slucajni dodir ruku i nada da zora ne svane. A kada odu svi,mi ostacemo zbunjeno sami, samo ti i ja..i ceznjivi nam pogledi u tami. Reci mi da znam da jutro nije blizu, da ima vremena za poljupce u nizu. Gledam te kroz ovu noc sto ulicom pada, mi smo samo stranci pod svetlima grada. Gde si nocivala dok su lile ove kise, ovaj grad ce zauvek na tebe da mirise.. "MY and BOBBY MC GEE"

Jednom sam usnio tebe

Jednom sam usnio tebe usnio delić zime najmanje što se moglo od one davne boli: bilo je kao vrisak, kao da grumen soli prinose mi na ranu -nije ti čak ni ime.. Zaostalo u mom sluhu sišla si niz sutone, kao srušen vetar postala senka leša: da krenem i ja za tobom, kao vuk kojeg gone, i budem iznova sam i budem iznova grešan. Uzalud tamnim putem mamiš me u krv slapa, razišle su se reči koje sam za tebe skriv`o:.. ..ostade samo san da jedem meso živo. U noći koja pritiska kao samrtna šapa: od tada te nije bilo u mome hlebu i vinu.. ..kao zazidan odjek ti sišla si u prazninu.. Kristivoje Ilić Ps.Naisla sam na ove divne stihove..da ih podelim sa vama.

STARIM...

Jutro me zatice samog, kao skoljka u pesku... Svu noc su senke na zidu skicirale fresku... Trazio sam jedan stih,skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao. Protura se novi dan,al' taj trik je providan, samo da bi prosli prestao... Jutro me zatice u pravom haosu tema... U mojim strofama lagani raspad sistema... Al' u tajnim vezama s nekim davnim brezama, ponovo se pesma primice.. Zasad nema imena, samo bluza svilena, kako mi iz ruku izmice... Zaboravljam imena,samo lica ostaju, u prolazu ljude otkrivam kroz sifre... Dovraga,sve mi to govori da starim, zaboravljam dosadne cifre. Zaboravljam imena malih bircuza uz put i curica,sto su uvek dobre bile. Neke bistrine se nepovratno mute, ali nikada dodir svile.. Jutro...

Čovek

Čovek Kada živimo nezavisni od bilo čega ,očuvana je sva naša sposobnost i energija i prestaje da bude važno da li dobijamo ili gubimo. Stupanjem u dodir sa isinom prestajemo da budemo sami. Usamljenost se dakle ne leči druženjem sa drugim ljudima i stvaranjem emotivne zavisnosti od njih,te i ljubav tako isključuje sve oblike zavisnosti,isključuje strah,zahteve i očekivanja. Nesvestan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji . Antoni de Melo Kada ovog jadnog i grešnog čoveka ,kada ovog nasmejanog a pritom večito nezadovoljnog , nesrećnog ,nezasitog i oholog čoveka,kada ovog po spoljašnosti veselog i bezbrižnog a u duši do...

Жеља

Знам, полегло класје ће се исправити, под нашим главама погнуто, од првог шапата постиђено, као да никада по њему газили нисмо загрљени, две сенке стопљене у крило лептира, савршено симетрични. Од чедности отргнут,ненадано, једног праскозорја када се не будеш надао, док се истина над тебе буде нагињала као мајка над чедом у колевци, немој рећи оној пред чијом вијугом струка се будиш да је хлеб кога си тог дана загризао имао укус полеглог жита од нашег шапата уздрхталог. (Жељани)

А ти и не примећујеш...

Загреј се топлином мојих чекања и опраштања док ти меким длановима крв са колена бришем и шапућем да није ништа. Послушај дамаре моје коже док ти сушим крила наквашена сузама јалових надања, док ти отварам врата која ти други затварају, а ти и не примећујеш да сам само ја остао загледан у девојчицу стармалог држања и окрутних усна, твој до сржи, безнадежно заљубљен, у дечију линију твог врата. (Canetu...)
AJMO U VETAR

AJMO U VETAR

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) AJMO U VETAR Melodija sa mobilnog se postepeno pojačava. Teška glava i još teži kapci ovog jutra.....neće da se podignu. Samo rukom napipavam mobilni i pritiskam žmureći bilo koje dugme. Muzika prestaje.........tišina podiže lagano kapke. Mutan mi pogled padne na komšijske borove.....zeleno ......opet se spuštaju kapci kao umoran seljak posle rada u polju......tišina.....vreme je, misli glava.......ajde....opet zeleno ali bistrije, oštrije. Macin telefon počinje da peva......sad je krajnje vreme. Sedeći na krevetu gledam u borove. Ne pomeraju se grane.....opet pogledam a one plešu......vetar još duva. Ajmo.... Psi, kafica.......ma sve po redu i izlazimo napolje. Šušte...

Ловац

Као дете суров кад истину виче цару и новом оделу, док засмејава нимфе Пановом фрулом, измамљује тајне душе у одразу Алисиног огледала. Подмеће, ненадано, суштину, као грозд рафијом везан, убија прегласан смех оштрицом памети, сакривен ко Ерос - кроз драперију шаренила одапињe стреле право у мету. (zxy...za tebe)

VOLELA...VOLIM

Da je druga glava u mojoj glavi i tada bih tebe volela, il" d a je SVETA SLAVA u tvojoj slavi i tada bi duša bolela. Ali...ova skrivena ,prava "mora "ljubav.. što boli i davi , ne nju nisam želela! NJU JE SUDBINA TIHO,nečujno ko* mravi u moje srce donela. I sada , kad klonula ruka spava a u srcu vrtlog kao vir je pravi, ja sam te ponovo u mašti srela, lebdeći u snu,u maštanju i seti ..iznova dugo,dugo te volela. ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' Aha! Ovde umeni, na svakom delu moga tela TI zakazuješ susrete sa prošlošću. Iz njega odlaziš i ponovo se vraćaš, a negde u dnu naših duša, u središtu moga...

МЕДЕЈА

Деца су ме чекала Боже колико су они били мирни Невино су ме посматрали Ширила своје чисте ручице Као да сам им носила дарове А не оштре ножеве и смрт Ко би то и очекивао од мајке Видело се да су ме стварно волела Обе моје дојке су сплахнуле Од дојења у част здравља А сада их храним водама Стикса Колики пут смо прешли заједно Дати им живот а потом га узети Ко ће знати праве разлоге Сви сматрају да сам полудела А ја никада нисам била свеснија Огањ освете сагорео је љубав мајке У пепео ме претворио Сада ветар издаје Пепелом oштри ножеве смеши се мојој деци.
Potreba ili zlo u potreba

Potreba ili zlo u potreba

Došlo neko naopako vreme. Ljudi u džepovima imaju više mobilnih telefona nego para. Ma čim izađes na ulicu moraš da navučeš kapuljaču na glavu jer neko čeka da te uslika. Slikaju te na ulici, u autobusu, slikaju dok jedeš burek, na pijaci.... Ne daj Bože da rukavom obrišeš nos ili da nastavnik u školi pokusa da podigne ruku. Kad nekog zasvrbi zadnjica mora da trpi do kuće jer će već koliko sutra te slike da ugledaju dan......

Tužnima

Tužnima Radi tebe kažem, ostavi juče u juče, ne daj da prošli dani te muče jer juče je bilo i prošlo i završeno, pogledaj u danas i videćeš savršeno da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo, pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo, pa poleti, poleti visoko u oblake perjane i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane. :hvala::bye:
Ledena reka placa

Ledena reka placa

Naišli odjednom dani ćutnje a misli o životu se roje... Naišli sati tišine i slutnje a uši se tišine boje... Vest o njemu se čula daleko i svi u tišini nemoj plaču, čekaju da im dobar glas donese neko i u tom času, jauk se začu... To majka vrisnu od bola što joj razara grudi... Napolju, vreme je stalo, svima je srce puno studi... I molimo se, molimo se za sreće malo... Prolazi dan jedan, drugi pa treći, a on samo leži nemo... Više niko ne zna šta bi mogao reći a nadu gubiti ne smemo! Gledam je kroz maglu oka tužnu i savijenu od boli... Osećam da joj je rana preduboka i znam koliko ga ljubi i voli... Došli su kameni dani tuge i plača, onog što kida iz duše... Tešimo je da bude još samo malo jača i da joj se nade kao zid ne sruše...
KRILA

KRILA

Ponekad nam ljubav krila daje Osecamo se kao da letimo… Da sve sto zamislimo mozemo Pa i iz aviona Bez padobrana da sletimo… Cesto nam ljubav snagu daje Osecamo da mozemo Bas sve sto hocemo tada… Ali nismo tada svesni kako boli Kad se sa visine bez padobrana pada? Ljubav mi i dalje krila daje a tvoje reci mi zivot znace... Nisi ni svestan koliko mi oci tvoje svetloscu zrace... Ponekad nam ljubav daje krila tako velika i snazna... samo se nadam da sam jos uvek u tvojoj vasioni ja vazna... Jer ako mi zatreba padobran a ne bude mi blizu pruzi mi bar tvoju ruku... neka mi ona zivot spase... Pruzicu i ja tebi moju- zauvek tvoja - zna se...:heart:

Perverzija - vic sa poukom

Mali Perica pita svoju učiteljicu da li može da razgovara sa njom posle časa. Ona prihvati. Učiteljica: Onda, šta želiš da mi kažeš, Perice? Perica: Mislim da sam previše pametan da ostanem u ovom razredu, dosadjujem se. Želeo bih da predjem direktno u Gimnaziju. P ošto je o tome obavešten i direktor, on upita Pericu da li želi da polaže test. Perica prihvati bez oklevanja i direktor poče sa testom. Direktor: Hajde, Perice, da vidimo, 3 x 4? Perica: 12! Direktor: A 6 x 6? Perica: 36, gospodine direktore. Direktor: Glavni grad Japana? Perica: Tokio. Test se nastavlja narednih pola sata, Perica ne pravi nijednu grešku! Na kraju testa, direktor je zadovoljan, ali učiteljica pita da li ona sada može da postavi nekoliko pitanja...

Ветерани, држава и дневнице

Нису они измислили те дневнице које их следују... Нису они изазвали рат...Нису они сами себе мобилисали.. Колико је њих изгубило много више од тих дневница, јер одазивајући се на мобилизацију, нису урадили своје послове... И на крају крајева, СКУПШТИНА СРБИЈЕ расправља како да помогне да се у Србију врате пи.чке, које побегоше од мобилизације, а ни речи не говоре о борачкој, пензионој, социјалној заштити.... Играју се појединци....играју.... Доста њих је међу овим људима, који су изгубили најлепше године свога живота...
ČAROBNO OGLEDALO

ČAROBNO OGLEDALO

(ili Lilin svet – šaren cvet) ČAROBNO OGLEDALO Stalo mače ispred ogledala Čudo pravo........eno jedne mace Poznata mu al’ ne zna odakle. Pipne šapom ogledalo čisto Ona maca učini to isto. Zevnu mače, zevnula i maca Šta je ovo....kakve čini baca. Gledalo se tako mače malo Isto rade i ono i maca. Onda dodje Lili od nekuda I mačetu tiho reče samo „Jao maco kako si velika Kako strašna i sa grivom ti si Vidi samo glava kolika ti U ogledalu, da li to....ti si?“ Mače manu šapicom u stranu „Jesam Lili, vidiš kako žut sam I griva mi velika i sjajna Vidi kakva slika mi je bajna. Poras’o sam, jel’da strašan jesam?“ „Mora da je čarobno ogledalo Ma tebi se baš ovo svidelo Ti si moja mala mila maca Pusti čini ogledalo što baca“ Reče Lili i...
DA SI NA MOM MESTU...

DA SI NA MOM MESTU...

Sta bi dao da si ...? Čoveku se smučilo da odlazi na posao svaki dan dok njegova žena stalno ostaje kod kuće. Želeo je da ona vidi kroz šta sve on prolazi, te se pomolio: ''Dragi Gospode, ja idem na posao svaki dan i radim tamo osam sati dok moja žena samo ostaje kod kuće. Želim da ona zna kroz šta sve prolazim, i zato Te molim da dozvoliš da se njeno telo zameni sa mojim na jedan dan. Amen.'' Bog je, u svojoj beskrajnoj mudrosti, ispunio čoveku tu želju. Sledećeg jutra, naravno, čovek se probudio kao žena. Ustao je, spremio doručak svojoj partnerki, probudio decu, pripremio im odeću za školu, postavio doručak, spakovao užinu, odvezao ih u školu, vratio se kući i pokupio stvari koje su za hemijsko čisćenje, odneo ih na hemijsko...

поуке. . .

Господе, избави ме од сваког незнања и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости! Свети Јован Златоуст Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно. Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи. (Св. Филарет Московски) Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. Св. Јован Лествичник У свакоме човеку, браћо, има толико зле воље, да се на њему може сазидати Пакао, и толико добре воље, да се на њему може сазидати Небо. Непријатељ признаје код...

Ко нема децу не може на чело државе

Не може државу....какву државу....општину, не може да ми води неко ко не зна, шта значи помучити се...за дете...Да се разумемо, све су то слатке муке, дакле, муке по сопственој жељи...али... Ипак државу треба да води, човек...или жена....који је...јурио по пелене... грејао флашицу, проверавао да ли су све вакцине добијене, долазио са посла из треће смене, па по цео дан чувао то дете, јер није имао ко други. Нема исти осећај он и неко, ко ноћу спава на леру и буди се на пола сата и ослушује у полумраку ритам дисања успаване бебе. Не може неко да брине о деци Србије, ако тај исти није уписивао дете у вртић, школу, јер тај не зна колике су потребе и колики су трошкови... Не може неко, ко није причао са дететом о будућности, да гради...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top