U kutku male
Hotelske sobice,
Dok zraci sunca
Mi miluju lice...
A poljubci nose
Ukuse slasti...
Kroz tela prolaze
Uzdasi slasti.
Tvoj dodir mekan
Ko nezna svila,
U zagrljaju tvom
Se osecam ko vila.
Ustreptale grudi
Ti pune ruke,
Lagano me stavljas
Na slatke muke...
Venama struji
Krv jaka vrela,
Kao u klupko
Tela se splela...
Bas ko minuti
Nam lete sati
Steta sto ne moze
Sad vreme stati...:heart:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
.. i Uzalud Je Budim...i drvo na periferiji Zagreba i...
U koji sam ovo zivot zalutao?Zivot u kojem sva moja predvidjanja postaju stvarnost,zivot u kojem se plasim i da zamislim sutra jer ce se ostvariti.
...a Zivot?To je jedno veliko ....,ima sad tu rec koja bi stimovala,bas uklopila ,ali recimo; Zivot je jedno veliko spremanje u kojem sve stvari postavis na mesto ,naravno,nekad bas nije lako ,umoris se ,dodje ti da odustanes ,ali kad spremis,sredis ondak mozes na put koji si svih tih godina spremanja cekao.
Svaki dan ustajem sa osmehom i sa zeljom da vidim iskrene osmehe na licima koje srecem,trudim se ponekad da ih nasmejem,nekad uspem nekad ne,puno je dana u godini ,ali je zelja tu,prisutna ,pa mi je dusa mirna dok spremam.Volim...
Зашто би опстанак човечанства у будућности био толико важан? Зашто би било толико важно да и сутра гепард јури за антилопом, а да људи понављају већ хиљадама пута испричану причу? Зар се нисте запитали да ли све то има циљ, и да ће по достизању тог циља томе доћи и крај? Није циљ живота сам живот, него бекство из затвора, ослобођење из пакла, буђење. То је циљ, а не свим силама одржавати егзистенцију човечанства које изван свести појединца не постоји као такво. Постоји само метафизичка ствар по себи, заједничка основа свих. Ето, та основа је "краљ у невољи" како би рекли алхемичари. То је оно што зовемо "ЈА" и што требамо избавити из ове виртуелне реалности, пробудити се. Питање је само како? Уништење појединца ништа не решава као што...
Љубав моја бди, Господе и онда када спавам.
Јер тело је слабо и посрће у ходу за Тобом;
осврће се и застајкује, саплиће и пада
чекајући да буде подигнуто.
Нада моја чека, Господе и онда када плачем.
Јер сећања су моја црв што ми живот исисава,
срчику труни и уништава.
Вером те видим, Господе, кроз тамни облак своје душе.
Јер душа је преварна, у њој сам мало места
припремила за тебе- саплићем се о разбацане
жудње и страсти које ме разблуђују и усмрћују.
Од када сам се везала за Тебе, Господе,
све моје љубави су нестале и наде усахле,
као вера земаљска што се од земље диже
и на земљу, јалова, пада.
Deset ljutih rakija, da ne bude zima,
jednu sam eksirao, sad ih devet ima.
Devet ljutih rakija, ja već ne znam ko sam,
jednu popih da se setim, ostade ih osam.
Osam ljutih rakija, sad sve mutno gledam,
daj jednu da progledam, sad ih ima sedam.
Sedam ljutih rakija, polako gubim svest,
još jednu da se razbudim, sad ih ima šest.
Šest ljutih rakija, spreman sam za let,
ja ih vidim deset, jer ih ima pet.
Pet ljutih rakija, na pola sam posla,
sad ih ima četiri, a ja vidim osam.
Četiri ljute rakije, sedim kao kip,
devet čaša vidim, u stvari ih je tri.
Tri ljute rakije, spreman sam na sve,
gde nestade jedna?! Ostale su dve.
Dve ljute rakije, loza izvanredna,
dok sam na to mislio, nestade još jedna.
Popih i tu zadnju, pa pritisnuh...
CRNI SLUGA PTICA
Dodji u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena
Cvetovi lepo ljube kao jedina zena.
Tu lezim i ja i provodim svoje leto kako umem.
Trava koju preko dana ulegnem
Za malu noc se ispravi
I vlati opet kao suma sume.
I ponovo se, u jutro, pri dnu, pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako vece.
U podne: crnim od sunca, zazednim, pa pijem.
Posle, senka pocinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton:
Ja lezim nauznak i cekam da prva zvezda potece.
Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica,
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Mozda se ispod drugih stopala nece
ispraviti vlati?
STEVAN RAICKOVIC
Vijugaju,vrve
sve bi da budu prve
iz neslucenih dubina
izranjaju
jedna za drugu
prijanjaju
U stih bi da se uvuku
kad bi mogle da se izvuku....
Nit sretne,nit sjetne
nit jasne nit razgovjetne
tek tu su
prazne,indiferentne...
Let Baš Čelika
Topole se sada mace tamo
kažu vesti hladnog mog jutra
ovde vlaga se sve redje suši
obrmao, nemam volju
da opeglam više kravatu
nemam niti volju ni žar,
a dogoreo ne bi oganj
da negde imamo
da odemo
da se provedemo.
Surovo se visoko,
valjaju oblaci
koji drugi probadaju
ka svom putu
svesni,
a u stvari
nesrećni.
Tako ti je to.
Ovaj put bio sam siguran da necu eksplodirati.Dugo sam trenirao davnu vestinu trpljenja,danima pa cak i godinama dan za danom ,nadjem sebi nesto pa onda to nesto dostojanstveno otrpim.Postao sam strucnjak da trpim dok me sutaju ,ta nemoj ovako ,ma hajde onako,ma bas te briga,ma dzaba si se trudio....uf.Skupi se u meni besa koliko blata na tockeve automobila ovde u jesen i prolece kad krenu ti nasi lepi poljoprivredni proizvodjaci da oru il sta vec rade na toj zemlji.I zbog toga se nekad iznerviram,malo da stanu pre puta pa operu tockove ,al ne!Bas vole da iznose zemlju na asfalt.E,al oces majcin sine i to ocutim, nekad samo se proderem u autu vrisnem ili opsujem...al dobro sve je to trening ,imam vec i zuti pojas ljubomore na sve one...
To su bili luksuzni automobili više srednje klase pravljeni u firmi Volvo Ag iz Geteborga, ali i u njenim pogonima u Torslandi (Švedska) u periodu od 1974. do 1993. Širom sveta prodato je 2.8 miliona ovakvih automobila, a oni su zapravo dorađene verzije serije 100. Sve je dizajnirao Jan Vilsgard. To je takođe redak slučaj u istoriji automobilizma da je predhodnik nadživeo naslednika (seriju 700 koja se pravila do 1992.) To je u osnovi bio bezbedan i pouzdan auto. Imao je predviđene deformacijske zone. To je uključivalo svih 6 verzija serije 240 i dva modela iz serije 260.Imali su turbo motore, ali i motore Dovrin V6 koje su zajedno stvarali Volvo, Reno i Pežo....Motori B20 i B21 izbačeni su iz upotrebe zbog prevelike emisije štetnih...
Danas je majka 21 godinu starija od svog deteta.
Posle 6 godina, majka je 5 puta starija od deteta.
Pitanje: Gde je otac tog deteta sada?
Resenje je dole, ali probajte da resite sami (u pitanju je sistem jednacina sa dve nepoznate)
OVO NIJE VIC
AKO VOLITE DA SE IGRATE SA PROBLEMIMA, IZVOLITE
Seksualnost koja se gotovo dala rukama opipati pre sveg se ogledala u načinu na koji smo jedno pred drugim stajali; u tome kako su naša tela fizički i nesvesno reagovala. Bilo mi je jasno da se mnogo i bespotrebno posmatramo; i da se često ne gledamo u oči. Ništa mi se od toga nije naročito dopadalo. Ovo je bio zadnji trenutak u životu koji bih odabrala da mi se u njemu dogodi strasna zaljubljenost ili jaka seksualna privlačnost; a nikada ne bih poželela da mi se bilo šta od toga dogodi s Varijcem.
To je bila još jedna stvar koju bi Bo označila kao sasvim nepriličnu.
Odjednom sam osetila glupavu potrebu da ga sprečim da mi uđe u stan.
Rekla sam:
-U principu, ne primam posetioce, gospodine Thorn.
Odgovorio mi je:
-Verujem da je tako...
Stajala sam u prolazu između dva bolnička kreveta i posmatrala svoju besvesnu majku. Bo je ležala odvojena od ostatka sveta paučinasto lakom prozirnom zavesom; belom kao i sve ostalo u prostoriji. Tek kad sam je videla ovde, shvatila sam kako nikad nisam zaista gledala Bo. Ko gleda sopstvene roditelje? Bo mi se uvek činila ista; kao da je bezvremena. Na onoj njenoj finoj pergamentnoj koži kao da uopšte nije bilo bora. Zapravo uopšte nisam znala koliko ima godina. Nije delovala bolesno, više kao da sam je zatekla u praskozorje, u snu. U požaru je ozledila ruke i one su, uvijene u bele zavoje, spokojno ležale položene s obe strane uskog torza. Jedem malo, ali Bo čovek skoro nikad ne može videti da bilo šta jede. Verujem da je to nešto što...
Mirisne, rosne
ruže poezije
otkrivaju što u srcu se skriva.
Srce je moje vrt i
plodna njiva,
gdje sada ljubav elegije sije.
Ti si mi sunce.Al'
mi dano nije
pronaći te, o luči, o vatro živa:
u kazalištu, ispod
okna siva,
na plesu, šetnji. . .svud se lik tvoj krije.
Koliko
puta od želje poludim
u gradu našem sresti te ...što prije,
no zalud
lutam i uludo žudim.
Oko mi suze u samoći lije
i zato pjesme
zbog kojih se trudim
iz kraja nisu u kom sunce grije.
FRANCE PREŠERN
...Zivite zivot punim plucima,bas kao da sutra ne postoji! Heeeej,zivot je jedan jedini i kratak je!!! Nemojte cekati neki poseban dan da uradite ovo,da kazete ono,da priznate voljenoj osobi da vam se svidja,da odete na vase putovanje iz snova,da ostvarite vase zelje... ZASTO SVAKI VAS DAN NE BI BIO POSEBAN??? Radite ono sto vam mami osmeh,sto vas cini srecnim,nebitno koji je dan,nebitno sta ce ljudi da misle,TO JE VAS ZIVOT I NEMOJTE DA ON PROLAZI PORED VAS,ZIVITEEE GA!!! :mrgreen: Znate onu scenu,nije vam ni do cega,sedite negde,mislite kako vam je dan ocajan,kako je sve oko vas bezveze... NE DOZVOLITE DA VAM SE TO DESI,POZOVITE NAJLUDJE PRIJATELJE KOJI ZNAJU DA UZIVAJU I MAKSIMALNO SE OPUSTITE! ZIVOT SE ZIVI! I jedna vazna stvar NE...
Ja znam da bi mi svetina pljunula u lice
Da je upucena u detalje nase price
Ali osuda sveta mene ne dotice
Koliko ona Bozija, da volim te,a gubim te
Ja znam da niko razumeo ne bi
Zasto sam ja dopustila sebi,da vidim nesto u tebi
Koji moj nisi i nikad neces biti
Jednom kad nestane zamor koji se plete oko nas
Jednom kad zauvek zaboravis na nas
Slobodno reci glasno,da te nisam krala
Slobodno, reci svima da sam te volela
Ti ces otici zauvek mozda danas, a mozda i nocas
Ti ces otici putem svoga doma
Pratice te pogledi ,znatizeljnih ociju
Koji zele da bar na tren okuse ono sto pipnuti ne smeju
Zele bar na tren da prozive greske onih koje osudjuju
Ja nisam ovih godina nocu mirno sanjala
Ja nisam se nikad tebi kao mome coveku nadala
za nju ne...
Juče Cakana...
Danas Milena...
Sutra Brena...
'Ogledalce,ogledalce moje
na svetu reci najlepši ko je'
Jela si mnogo sarmu
red je da uđeš na farmu
To kaže ogledalce...
Poruka mojoj ljubavi
pesma napisana, posle 3 meseca, kad sam malo odrastao,
....ovaj put je to, jednoj Jeleni,.....
Ja idem, ja sad moram,
uskoro ću poći,...nemoj me čekati!
Već sve sam ti rekao,....nije li dosta?
mogu ja još,...al potrebno li je?
imaš svog mene,...nisam ja za druge žene,.....
pošao bih već i sad,....mada nisam tako mlad,...
Imala si me i juče,....imaš me očas,...
Imaš i njega,...al hoćeš oba,....
nema nam druge,...biće seoba,...
meni ostaje il biće il piće,....
jedno i drugo ne ide,...al ove noći...
tiho ti prilazim, ja k tebi ću doći!
Mislima mojim, k čulima tvojim,
ko leptir mali,...samo to ti još fali,...
Nemoj sad blesso, nemoj noćas,..
ostavi i za sutra, uživanja nikad dosta
ja umem, ja hoću,...al naročito...
Araknovita Kratkost
I tako tanke niti
uz povetarac puštene
nošene nevidljivim talasom
traže tačno cilj i pauku put
nisu to samo jedna već dve
a daljina kao čekana i tačno
uhvati za sledeći potez i pokret
tamo gde osam očiju idu.
Podalje gde težina i promena
te natera na grešku, pad
pri grani zelenoj, cveću
nije bila smrt iznenadna,
niti visina krupnom telu bitna
bila je neočekivan kao po redu
na podu kaldrmastom, bila hitna
od guštera, zar i otrovne jedu?
Will Budić
CRNI LUK, LJUBAV I ŽIVOT…
Voleli smo oboje crni luk I jeli ga uz sve uz sve i svašta. Zatim bi se u krevetu strasno ljubili i smejali se zadahu onog drugog koji se nije osećao od sopstvenog. Onda sam sve češće počeo sam da večeravam uz razna opravdanja tipa: “Nisam gladna, idi pa spremi i pojedi nešto sam” . Odrastao u porodici u kojoj se puno držalo do zajedničkog sedenja za stolom, čak i kada nisi gladan, počeo sam da se osećam sve neprijatnije. Jedne od takvih sve usamljenijih večeri i večera, sam najevši se luka, uz ne sećam se više šta, otišao prvi u krevet. Ona je stigla iz kupatila, stala pred ogledalo i počela da se maže nekim kremama. Ustao sam i rekao joj u svom šaljivom tonu: “Najeo sam se luka i dobio, valjda od njega tako...
Да ли си, сестро, расла на ливади
с ветром који се млад замрси у цвеће
па ти је лице као да га глади
крилом сенке лептира што у сну пролеће.
Да ли си, сестро, расла крај жала
па су ти очи шумне као море,
па су ти дојке као два вала
што се играња не уморе.
Или си дошла из топлих руда,
из бакарних жила, из тамне лаве
па ти је глас тунел пун чуда
а суза тела, немир поплаве.
Или си расла међ песком злата,
на дну реке, у корењу воде
па су ти руке око мог врата,
два мала извора жедна слободе.
.. pa .. da .. moglo bi se reći ..
.. jedna .. podjeljena stvarnost .. stvarnost podjeljena četrdeset i pete ..
.. sa jedne strane propast endehazije .. nekakvog borbenog hrvatstva .. uz borbenog hitlera .. ali i sa podrškom popina .. kojima je bog kontra .. drugih ..
.. sa druge strane ljudi koji hoće naprijed .. kojima je pun ***** i hitlera i endehazije ..
.. i ide .. trideset .. četrdeset godina ..
.. i onda .. ovi .. sa druge strane .. useru sve .. u svoje redove uguraju kurvine sinove ..
.. i tu nastaje ***** .. .. ne baš tu ..
.. problem nastaje sa nestankom onih koji sve hrane .. sa nestankom radnika .. kada komunjare počinju zanemarivati .. ili čak uništavati rad .. samo zato da bi uz njega uništili i one kojih se...
Nisam odavno pisala...ruka mi se malo odvikla...a i ja.
A ne znam koji me je vrag i natjerao da se sad lacam pera iliti tastature.Ionako nemam sta posebno za reci...Ali,eto nesto me prikovalo za ovaj komp pa hajde de da stogod i pribiljezim kad sam vec tu.
Elem,sta ono htjedoh reci!Ah,da.Maloprije sam bila na Facebooku,onako bezveze,prelazila po profilima svojih prijatelja,tj.ljudi koji su tu,i onako,u nedostatku pametnijeg posla, pomalo zavirivala u njihove zivote.Bas tako.Jos cu postati voajer,sta od mene napravi ovaj net.
Dok sam razgledala njihove fotografije,osjecala sam se ko kakav uljez koji viri u tudje zivote.Auuuu,sto sam se nagledala veleljepnih slika i zivota.Gdje je god ko isao,obavezno se fotkao,a onda to sve po fb...
Turn loose the keepers of my grave, they won't get me just yet...
I know now my destiny lies elsewhere, away from the pit.
And depths still unknown, waiting to annihilate my soul.
I now chuckle upon the vastness of my silent misery
And pulled me out, with lake's longingly eyes on me.
Until a distant star let out its peaks, grabbed my hand
But something bigger than the lake has kept me floating
Cold, black water filled my lungs, a long time ago.
And constantly drowning in a long lake of sunken hopes.
Aimlesly drifting from one unobtainable shore to another,
I fed with my own grief and drunk my own despair.
Through aeons passing by I became friends with my demons,
Turn Loose The Keepers Of My Grave
Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.
Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MAKIIII, OVO JE ZA TEBE
Kakav je juče dan bio....težak, bar meni a ovi naši klinci zapeli da idu da se voze. Nestrpljivo su slušali oca koji im drži obuku na novom usisivaču. Kakav je k’o svemirski brod.....Kupio ga Maca jer je osnovni uslov ako hoćete da imate tri psa da posedujete dooooobar usisivač. Stari je, kao i sve, upotrebljiv ali je dotrajao.......traje brate usisavanje hahahaha.....svi se žale i raspravljaju na koga je red.
I tako, svako je radio svoj deo posla i svi smo pogledjivali u nebo, svako iz svog razloga. Ja zato što mi huči u glavi kao da imam vodopad, Maca jer je otišao kod prijatelja da im pomogne oko postavljanja kapije, deca zbog vožnje... dok su...
(priče o kerećim ljubavima)
BUUUUUU
Stigli smo kući......Prvi susret sa novim čoporom, novim dvorištem u kome nema boksa. Sin je seo na trem i držao Meša u krilu dok su Maza i Maša prilazile da vide šta je to malo garavo u njegovim rukama.......zatim ga je spustio na trem
Maza: kao da miriše na psa ali ne liči na psa......ha, vidi ovo ume i da hoda....
Maša: Bože sveti na šta liči......prava džukela...i smrdi na nešto što ne znam šta je ali znam da je odvratno
Maza: mora da je ovo čudo mama našla na ulici pa ga dovukla ovde....sad će i njega da hrani....još jedna usta za žickanje..
Maša: svašta.....kako mama može da ga pusti da ide ovako neočešljan.....i upiljio se u mene....buuuuuuu.....vidi ne plaši se.....tupav je
Maza: uzeo...
Automobil Hindustan Motorsa iz Utapare. Današnji blago izmenjeni model zove se Avigo. U Britaniji se pravio kao Moris Oksford Mark III i to od 1956. do 1959. godine. Licencno je počeo da se sklapa u Indiji 1958. godine. Uprkos Britanskim korenima iovaj auto se naziva autentično indijskim autom (ili Kraljem indijskog druma). Poznat je po grubom i izdržljivom vešanju i dobrom ogibljenju prilagođenom grubim putevima koji nisu videli valjano održavanje od odlaska britanske imperijalne vlasti. Takođe je slavu ovog auta izgradila činjenica da su pre početka uvoza Mercedesa, BMW-a i SUV vozila državnici Indije, iako ultra bogati, koristili baš ovaj automobil. Međutim, ovaj auto je najčuveniji kao taxi. U Delhiju, Mumbaju, Kalkuti i drugim...