Зашто би опстанак човечанства у будућности био толико важан? Зашто би било толико важно да и сутра гепард јури за антилопом, а да људи понављају већ хиљадама пута испричану причу? Зар се нисте запитали да ли све то има циљ, и да ће по достизању тог циља томе доћи и крај? Није циљ живота сам живот, него бекство из затвора, ослобођење из пакла, буђење. То је циљ, а не свим силама одржавати егзистенцију човечанства које изван свести појединца не постоји као такво. Постоји само метафизичка ствар по себи, заједничка основа свих. Ето, та основа је "краљ у невољи" како би рекли алхемичари. То је оно што зовемо "ЈА" и што требамо избавити из ове виртуелне реалности, пробудити се. Питање је само како? Уништење појединца ништа не решава као што уништење неког бота у компјутерској игри не прекида саму игру. Избављење од света, негација воље мора бити, да тако кажемо, на метафизичком нивоу.
Atlanta Fugiens - Краљ дозива у помоћ
Ја сам само једна објективација заједничке метафизичке основе свих коју зовемо ЈА. Твоје "ја" и моје "ја" јесу исто трансцендентно биће, исти краљ у невољи. Он дозива у помоћ. Приликом сваке патње на овом свету он пати или сви патимо.
А разлика између моралног и саможивог јесте у томе да је први свестан своје истоветности и метафизичког јединства изван појаве, а у другом случају исти тај краљ свезан је илузијом принципа индивидуације. Тако да сам себи гризе реп попут Уробороса.
Atlanta Fugiens - Краљ дозива у помоћ
Ја сам само једна објективација заједничке метафизичке основе свих коју зовемо ЈА. Твоје "ја" и моје "ја" јесу исто трансцендентно биће, исти краљ у невољи. Он дозива у помоћ. Приликом сваке патње на овом свету он пати или сви патимо.
А разлика између моралног и саможивог јесте у томе да је први свестан своје истоветности и метафизичког јединства изван појаве, а у другом случају исти тај краљ свезан је илузијом принципа индивидуације. Тако да сам себи гризе реп попут Уробороса.
Poslednja izmena:
