Atalanta Fugiens - Kralj i buđenje

Зашто би опстанак човечанства у будућности био толико важан? Зашто би било толико важно да и сутра гепард јури за антилопом, а да људи понављају већ хиљадама пута испричану причу? Зар се нисте запитали да ли све то има циљ, и да ће по достизању тог циља томе доћи и крај? Није циљ живота сам живот, него бекство из затвора, ослобођење из пакла, буђење. То је циљ, а не свим силама одржавати егзистенцију човечанства које изван свести појединца не постоји као такво. Постоји само метафизичка ствар по себи, заједничка основа свих. Ето, та основа је "краљ у невољи" како би рекли алхемичари. То је оно што зовемо "ЈА" и што требамо избавити из ове виртуелне реалности, пробудити се. Питање је само како? Уништење појединца ништа не решава као што уништење неког бота у компјутерској игри не прекида саму игру. Избављење од света, негација воље мора бити, да тако кажемо, на метафизичком нивоу.

Atlanta Fugiens - Краљ дозива у помоћ
Michael_Maier_Atalanta_Fugiens.jpg


Ја сам само једна објективација заједничке метафизичке основе свих коју зовемо ЈА. Твоје "ја" и моје "ја" јесу исто трансцендентно биће, исти краљ у невољи. Он дозива у помоћ. Приликом сваке патње на овом свету он пати или сви патимо.

А разлика између моралног и саможивог јесте у томе да је први свестан своје истоветности и метафизичког јединства изван појаве, а у другом случају исти тај краљ свезан је илузијом принципа индивидуације. Тако да сам себи гризе реп попут Уробороса.

Pošto je volja ono po sebi svake pojave patnja koja se drugima zadaje, i patnja koju čovek i sam doživljava, zlodelo i stradanje, uvek se odnosi samo na jednu te istu suštinu, premda pojave u kojima se pojavljuju zlo i stradanje postoje kao sasvim različite jedinke i čak su razdvojene golemim vremenskiim i prostornim intervalima. On uviđa da je razlika između onog što zadaje patnju i onog što nju mora da podnosi samo fenomen i da se ne tiče stvari po sebi koja je volja što živi u obojici. Obmanuta saznanjem koje joj služi, volja tu ne prepoznaje samu sebe; u jednoj od svojih pojava tražeći izrazito blagostanje, ona u drugoj stvara veliku patnju ili tako, u svojoj silovitosti, zariva zube u sopstveno telo, a da ne zna da uvek samo sebe povređuje, obelodanjujući na taj način, posredstvom individuacije, sukob sa samom sobom koji ona nosi u svojoj suštini. Mučitelj i mučeni jesu jedno.

Sopenhauer Svet kao volja i predstava 1 glava 63
 
Poslednja izmena:

Back
Top