Blogovi

Pesma za decu i odrasle

Pesma za decu i odrasle

Bio jednom jedan vuk I bio je zbilja dobar, Miran kao mrtvi muk, Pitom kao neki sobar. Za to niko nije znao Mislili su da je zao. Imao je divne želje Divno srce u grudima, Želio je prijatelje, Među psima i ljudima. Za to niko nije znao Mislili su da je zao. Volio je čak i ovce Pa i one jarce muške, Nije znao ni za lovce, Ni za zamke, ni za puške. Za to niko nije znao Mislili su da je zao. Pošao je da im kaže Da ne može tako više, Videše ga neke straže, Opališe i - ubiše. Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao....
ПОУКА

ПОУКА

заветуј се на ћутање јер речи које падну на материцу земље неоплођене Духом узрастају у шибљике трновитих плодова што маме неопрезне бераче међу којима се можеш наћи и ти заборавивши да си их просуо по плодном тлу своје самодовољности као орач који, не гледавши у небо, бразди своју осуду пред озбиљном поротом анђела на Дан суда. (почетак духовне чистоте јесте ћутање СветиВасилијеВелики)

ПОЕЗИЈА

укоричити исписане странице бола кроз сећања упакована у црвену машницу смисла да би онај који пожели да се нагне над сапатника у присилном маршу живота могао да уздахне и препозна свој бол у његовом да би сагласно закону Љубави само загрљени комплементарно машући својим располовљеним душама узлетели ка облаку одакле се смрдљива лопта Земље чини далеком скоро паучинастом до подножја Престола Сведржитеља где бол и живот и љубав добијају смисао

ЈЕЗЕРО

зауставићу Тркача у себи бесомучног лудака у двоколицама пожуде упрегнутог дизгинама бесмисла да стане макар секла амове до смрти да себе сурвам у језеро занавек да нестанем испод таласа који неће узбуркавати и скрнавити савршен одраз Неба у мени од постанка

Vreme

Ponekad vreme iz čista mira proleti nečujno kao da leti na krilima leptira A ponekad stoji kao na mrtvoj straži i nikako da prodje i živce mi glodje kao da misli da ću odustati i to baš kad treba ti da se vratiš Milan Višnjić

Neuspešna transplatacija organa u jednoj zemlji

U jednoj dalekoj i maloj zemlji, sa biblijski-rajskom prirodom i apokaliptično glupim i lakomim stanovništvom, otvorili banku organa. Prvi se osmelio njihov predsednik - zaveštao sve organe. Pisalo u novinama i njegovoj stranci rejting skočio 0,05%. Ruku na srce nije pisalo ništa o kvalitetu organa odnosno u kom stadijumu će biti konzervirani i distribuirani. Čak je kupljena i oprema za skladištenje i tu je predsednik sa svojim pajtašima uzeo masnu proviziju pa je ugled stranke opao za 0,05%. Zaključujemo da stranka ništa ne trpi odnosno tu je gde je i bila. Mnogo godina kasnije desila se teška bolest kod jednog novokomponovanog tajkuna iz te male i daleke zemlje sa biblijskim pejsažima. Zbog silnih obaveza oko konstantnih proširenja...

УМЕТНОСТ ПОКОРАВАЊА РЕЧИ

Како ћеш, ненавикнута да препознаш глас своје крви у какофонији туђих гласова, умети да одкруниш себе као зрно са клипа којим се загрева Ад, да би никла на Њиви Сејачевој за вечност, да би узрасла до пуне висине Његовог раста и класала жуђене плодове душе, ако се не научиш уметности покоравања Речи и гласовима Бесмртника који је, као ехо, одзвањају својим животима?
ИЗБАВЉЕЊЕ

ИЗБАВЉЕЊЕ

Морала је да буде величанствена као Сара у својој лепоти пустињске царице Македе, вешта у даривању радости препуштања ономе чија је била, есенција женствене загонетности која је њене кћери у каснијим временима увијала у велове Саломине, бестидно спремна да изда Бога и вечност и душу и пода се Змији прстенована проклетством заувек - да у крви и болу разочарења љуби скуте Смрти неспремна да умре, преклињући Ону под чији Покров се сакрила, чија је суза и њу, Еву, морала да умије и сагори покајањем, да би родила у крилу своје душе нову себе, као што је Богомајка родила Сина да би се у Његовој крви отапале и раскидале све узде и белези робовања.

forenzika

hay.......... bila bih zahvalna svima koji znaju nesto vezano za FORENZIKU da ovde pisu. zanima me njihov posao, znam da to nije isto kao sto gledamo u serijama, pa bih da saznam nesto vise. da li imaneka srednja skola koja ima nekakve veze sa tim?, koliko traje skolovanje?......itd.

Nesto za razmisljanje u ovom kisnom danu...

VRT...izgubljeni Raj? "Je li naša potreba za rječitim svijetom, naša ljubav prema vrtovima i sklonost da svijet oblikujemo kao vrt, je li to, kažem, sjećanje naše duše na Raj u kojem je boravila prije nego je rođena u ovo postojanje kako tvrdi Platon... ili je to naš pokušaj da spasimo svijet od šutnje kojom nam prijete, u koju svijet guraju scientisti, tehnolozi i ostali proroci anorganske materije? Pravimo li vrtove da bismo sačuvali govor u svijetu koji tone u nijemost? Branimo li vrtovima značenje i smisao u svijetu u kojem sve više stvari upada u tupu podudarnost sa sobom.. ili je i jezik darovan, pa sada obnavlja sjećanje otkrivajući nam ljepotu svijeta oblikovanog u vrt? Srećom, ne možemo to znati, možemo jedino napomenuti...

U susret prolecnom danu IV

Тако је добро бити сам Тако је добро бити сам.. Пођем кроз траве до најближе падине. Пронађем обли камен,седнем,па ћутим. Тако је добро бити сам: у даљини неко чека. Загледам се у сунце и полако жутим. (У глави додам: Испод ногу се играју рибе, тече река.) Тако је добро бити сам: У замршеном корову иза камена Две птице се хладе од сунца. Две мале птице! Једна прхне у сунце и сенком ми ишара лице. Другу зовем да ми слети на рамена. Тако је добро бити сам: неко те воли. Потрчиш пет корака и станеш као камен. Прав,висок,испод сунца: ти личиш једино тополи! Стојим. Тако је добро бити сам: у даљини неко чека. Испод ногу се играју рибе,тече река. Стеван Раичковић

ПРИЗВАЊЕ

Куда, ако не за тананим гласом савести појачаваним упорним коленопреклоним слављењем Истинитог чији безвремни Лик са очима као прорезима кроз које струји Вечност што кроти и зауставља Трагача умирујући очај и заблуду и грцање злопамћења умирен као чедо на дојци Богоматере?

VREME ČUDA

I Kroz prozor ulazi Kao bačen s neba kao oblak Babelj Isak Udara rukom o sto Uvlači nam se u lice žali se Zasejao sam crvenu travu U mom seoskom dvorištu Ali iznikula je zelena Već dve noći čupam se za kosu Svi veruju u glasine O meni kao izdajniku revolucije Nisam golub da odletim Niti vetar sa planine Samo sam čovek koji vidi Ljudi šta je svama II U Peredelkino obasuto ljubavlju Dolazi crna limuzina Kao ptica zloslutnica Grakće li grakće Otvara ti utrobu Grize živo meso Zakiva zakivce užasa Donosi vonj katakombi Sve što živi paralizuje A u njoj voštani lutak Dolazi kao dželat na časak Da se napije čiste vode Ogreje suncem poezije Oživi Oseti čvrstinu udova De se oseti čovekom Pre nego ti sjuri Sibirski led u srce Metak u...

ZAŠTO se plašimo Ljubavi ?!

Veći deo svoga života provedemo nadajući se i čekajući onu Pravu Ljubav... Konačno, život nam namesti da tako kažem, okolnosti...i konačno doživimo Tu Ljubav... Ljubav uz čiju pomoć shvatimo, da ono što smo do tada mislili da imamo, nije ljubav uopšte... Ta Ljubav nam unese svetlost u život, otvori nam oči... Pored nje se opet osećamo puni života... Ta Ljubav nam pomogne da shvatimo i vidimo objektivno kako smo živeli do tada... Pomogne nam da shvatimo da je neophodno promeniti Nešto... Zacrtamo sebi cilj, koji želimo da ostvarimo, da bi upravo te, ne odgovarajuće okolnosti promenili... Da bi mogli zaista da uživamo, čuvamo, gajimo, negujemo ono što smo dobili, Pravu Ljubav... Jedino što unapred trebamo da budemo svesni toga, da je za...

Утицаји

Део карактера записан је у генима на које се током живота често осврћемо. Њих често употребљавамо као изговоре за разна понашања иако је свако од нас окружен утицајима које чак и несвесно пихвата. Ја не бирам оно што имам. Не бирам уствари ништа, ни рођење, ни породицу, ни име, град, крај... Све ми је наметнуто. Још чудније је што те утицаје претварам у љубав. А нешто мора бити моје, и баш зато што је све туђе прихватам и присвајам улицу, крај, небо које гледам над собом од детињства. Због страха од празнине ја се чак и надмећем, отимам. Мојој улици је све једно, и небу нада мном је све једно иако ја за то нећу да знам и зато им удахњујем љубав и осећање. Све оно што ме окружује заправо ме и представља, исто као што и ја представљам...
ŠTA SAM JA....ŠTA SI TI?

ŠTA SAM JA....ŠTA SI TI?

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŠTA SAM JA.....ŠTA SI TI? Ja sam ptica, ti si drvo Šta je drugo a šta prvo? Ti si reka a ja srna Ko je kome mis’o prva? Ti si glas a ja reč Zar je život proš’o već? Ti si zemlja a ja cvet Naš je ama celi svet. Ja sam vetar a ti oblak Ajd sustugni sad moj korak. Ja sam pesma a ti nota Ovaj život jest divota. Ti si more a ja pesak Zagrljaj nam vazda tesan. Ti si osmeh a ja smeh Preživesmo svaki peh. Ti si sreća, ja sam pamet Ti si pamet, ja sam sreća Čija li je pamet veća Il’ je sreća od tog veća. Sve se mislim da je sreća Od pameti naših veća Na gomili naše sreće Na svetu su sad najveće. Ja kad ladim ti tad greješ Il’ obratno….šta se smeješ Ti si ljutnja a ja kez...

Ne zaboravi

Ti javi se kad me sretnes samo moja vise nisi te ljubavi vise nema osta samo uspomena Zarila je ona dugo al je hranit nisi htela sada samo senka kruzi tuzna..setna..vecno svela ne mogu je obrisati neka moje srce zebe ti javi se kad me sretnes ja ne mogu mrzet tebe

Sreca kao cilj

Svaki covek sebi zadaje neki cilj koji bi trebalo da ispuni njegov osecaj srece. Ispunjen zivot je takodje cilj koji pocinje da se ostvaruje kada se osetimo ispunjenim i tezimo da zadrzimo to stanje. Sreca se direktno povezuje sa osecajem ispunjenosti tj. sa osecajem mira saznanjem da imamo sve sto nam je potrebno.Nas put koji prelazimo u toku zivota je put ka cilju koji zadajemo postizanjem manjih ciljeva.Mali ljudi koji su svesni da ne mogu postici velike ciljeve ili jednostavno nemaju potrebu za velikim ciljevima vec sam osecaj ispunjenosti smatraju srecom. Poceti o ispunjenosti i sreci najlakse je od ljudi koji su ispunjeni i srecni, ako usrecuju ljude oko sebe i osecaju njihovo zadovoljstvo bez vecih ciljeva koje bi sebi...

Prijateljstvo na Internetu...

Evo sedim..u crvenoj stolici...i razmisljam o prijateljima..koje sam upoznala ovde na Internetu..na Krstarici. Razmisljam o tome kako je lepo kad se neki od nas upoznaju..kad se vide uzivo..i kad i tako mogu da razmene svoja iskustva i prijateljstva.Za neke ljude internet je samo mesto za zezanje..ali za mene nije..ovde sam upoznala predivne ljude...ljude za koje bih mogla reci da zelim da ih upoznam i da se druzim sa njima.To su uglavnom moji prijatelji sa Sveta zivotinja...Medju njima su Ljilja,Duska,Mari,Magdalena,Alex,Mimi,Say,Tsymish,Smeh,Mileva,Pajce,Mikro,Mr No...itd. Svi su oni ljudi koji su mi mnogo prirasli za srce..i koje mnogo cenim i postujem..i volim da pricam sa njima..,jer me uvek razvesele..i pomognu mi..a pre svega su...

Bez milosti

Bog neka ti oprosti sto nisi bio tu kada je trebalo, neka ti oprosti i ono vece kad ti je nesto drugo od mene bilo prece. Neka i tebi Bog oprosti one suze i krvi prolivene da bi tebi lakse bilo, neka ti oprosti sto si me kaznila, umesto privila u krilo. Njemu neka njegov Bog oprosti sto je meni lazno obecavao, sto se kleo Bogom svojim, sto nije znao sta je hteo, i sebe i mene zavaravao. Bog neka vam oprosti sto ste mislili da ne znam i da nikada necu znati sta ste sve od mene uzeli i sta ste hteli sakriti. Puni ste greha i zla. Za oprost se molite Bogu, On neka vam oprosti. Ja necu.Ne mogu..

Lagao sam

Ne znam ni sam koliko puta lago sam kad su me pitali kako sam Pred svetom smejao se a u sebi plako sam I oni što mi behu blizu ništa posumnjali nisu Samo bi ti klovnovski osmeh pročitala da te tudjina boljim životom zauvek nije otrovala Milan Višnjić http://fontanasnova.blogspot.com/

.. i o još jednoj ..

.. kaže .. .. ne možete zaustaviti vjetar .. činite samo da gubi vrijeme .. .. voi non podete fermare il vento .. li fate solo perdere tempo .. .. Anche se il nostro maggio .. ha fatto a meno del vostro coraggio .. .. se la paura di guardare .. vi ha fatto chinare il mento .. se il fuoco ha risparmiato .. le vostre Millecento .. anche se voi vi credete assolti .. siete lo stesso coinvolti .. .. E se vi siete detti .. non sta succedendo niente, .. le fabbriche riapriranno ..arresteranno qualche studente .. convinti che fosse un gioco .. a cui avremmo giocato poco .. provate pure a credevi assolti .. siete lo stesso coinvolti. --- .. E se credete ora .. che tutto sia come prima .. .. perché avete votato ancora .. la...

za svaki dan - VII

"Pametan covjek primjecuje sve. Glupi uvijek ima neku zamjerku" -Hajne "Zaboravi buducnost i zivi svaki dan svog zivota prema poukama Zakona i vjerom da Bog brine o svojoj djeci. Svaki dan nosi vjecnost u sebi" - P. Koeljo ("Alhemicar") "Oni koji znaju da govore, govore kratko" - Dostojevski "Nije dovoljno sticati znanje vec ga i upotrebljavati" - Ciceron " ... gadio mu se ovaj narod... koji je spor i nevjest u poslu, ali brz na podsmijeh i nipodastavanje, i tako dobro umije da nadje podrugljivu i razornu rijec za sve sto ne shvata ili ne umije da radi. " - I. Andric "..ne postoji teskoca koju dovoljno ljubavi nece pobijediti , ni bolest koju dovoljno ljubavi nece isceliti. Ni vrata koja dovoljno ljubavi nece otvoriti . Ni jaz koji...

:)

Bio jedan mali dječak koji je imao je lošu narav. Otac mu je dao vreću punu čavala i rekao mu da svaki put kad pobjesni i izgubi kontrolu nad sobom, ukuca jedan u ogradu. Prvoga je dana dječak ukucao 37 čavala. Tijekom sljedećih nekoliko mjeseci on je naučio kontrolirati svoj bijes i broj zakucanih čavala se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolirati svoju narav, nego zakucavati čavle u ogradu Napokon je osvanuo dan u kojem dječak nije nijedan čavao zakucao u ogradu. Otišao je ocu i rekao mu kako toga dana nije pobjesnio. Otac mu je tada rekao: Svakoga dana kada uspiješ kontrolirati svoje ponašanje, iz ograde iščupaj po jedan čavao. Dani su prolazili i jednoga je dana dječak bio u stanju kazati svom ocu da je izvadio sve čavle...
BOGATI JESMO

BOGATI JESMO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) BOGATI JESMO Hiljade reči ne mogu ti reći Šta osećam uvek.....ali baš uvek Dok umorni pogledi u pučinu gledaju Pučinu života široku i tamnu Uz kafu i malo mira Što lavež ga zeleni samo sme da dira. Kad ćutiš......kad ćutim Da ne opteretimo duše jedno drugom Nepotrebnim stvarima Jer već nam se duše pogrbiše od tereta Ali uporno i dalje vuku svoje želje i htenja Kao ciganski konji........do poslednjeg daha. Kad pričaš kao navijen jer ideju neku imaš Kad nosi te želja da ostvariš san „Maco, hoćeš da mi pomogneš“ A oko ti cakli........oko dečaka Kad mazno te ubedjujem da napraviš nešto A ti to uradiš sa osmehom tako vešto Pretvoriš u javu moju ideju snevačice A oko mi...
JEDNOG DANA.....

JEDNOG DANA.....

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) JEDNOG DANA... Jednog dana, kada budem otišla na odmor.....pa......biće to odmor za pamćenje. Samo da me ova rospija pusti i odletesmo Maca i ja negde. Ja bih volela u Indiju a Maca neće......nema veze što neće......će da oće.... Elem, Maca neće u Indiju jer je to daleko a ja bih tako volela da vidim slonove uživo i majmunčiće......Da li može da se uveze majmunče.....ja bi malečko? Neće Maca da ide po selima, prašini a ja kažem da ima tamo de lux hotela. Moram da kupim drugi foto aparat.....onaj što mogu široko i daleko da slikam a da se vide svi detalji. Pa kad se uslikam, ma film ima da napravim i to dugometražni.....imamo i prijatelja koji bi od više kratkih filmića...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top