(priče o kerećim ljubavima)
BUUUUUU
Stigli smo kući......Prvi susret sa novim čoporom, novim dvorištem u kome nema boksa. Sin je seo na trem i držao Meša u krilu dok su Maza i Maša prilazile da vide šta je to malo garavo u njegovim rukama.......zatim ga je spustio na trem
Maza: kao da miriše na psa ali ne liči na psa......ha, vidi ovo ume i da hoda....
Maša: Bože sveti na šta liči......prava džukela...i smrdi na nešto što ne znam šta je ali znam da je odvratno
Maza: mora da je ovo čudo mama našla na ulici pa ga dovukla ovde....sad će i njega da hrani....još jedna usta za žickanje..
Maša: svašta.....kako mama može da ga pusti da ide ovako neočešljan.....i upiljio se u mene....buuuuuuu.....vidi ne plaši se.....tupav je
Maza: uzeo je moju lopticu.......kreten mali......sad ću ja ......jedno kratko grrrrr i gotov je....
Maša: što ga više gledam sve se više čudim kako su mogli da dovedu nešto ovako ružno i trapavo....i sa repom
Maza: eto, rešen problem......da zna mali gde mu je mesto i ko je glavni.....možda će ga dati nekome......poznajući našu mamu, po svoj prolici ovaj džukac ostaje ovde
Maša: koje li je ovo rase? Neki seldžuk.....Mislim, stvarno je preterano da imamo još jednog psa......i to ovakvog .......i još mužjak.....smor
Maza: ama bre, ja sam matora da se preganjam sa neurotičnim štencem....ova moja Ljiljka stvarno nema pamet.....mislila sam da je Maca pametniji.....što ti je kereći život....živa neuroza
Maša: eno ga u maminom cveću....e, sad ćeš da vidiš kad ti skoči Ljiljka.....vidi ne viče na njega....znala sam da će imati protekciju....smrad mali
Maza: evo......stavljaju ga da spava.......znači ostaje.....znam po maminom pogledu ....biće borbe za svaki zalogaj.....da l’ ova naša mama misli nešto da kuva danas?
Maša: evo......stavljaju ga da spava.....znači ostaje.....ima sve da usmrdi i isprlja.....muški su neuredniji od ženskih....posebno od mene
Maza i Maša: evo, sad nama pričaju kako trebamo da budemo dobre, kako je on mali, kako trebamo da ga čuvamo........oni stvarno misle da mi nemamo preča posla nego da bebisitujemo....ove ljude
obožavamo ali ih po nekad ne razumemo.
Maza: ajde Ljiljka prestani da maziš tog džukca i pristavljaj ručak.....kasnimo sa kuvanjem.......ako ova džumara bude kuvao sa nama ....moraću da razradim strategiju – razmišlja oranž-bela kereća mozgalica dok je glavu stavila u Ljiljkino krilo a oči okrenute na gore fiksiraju mamu i govore „dobro, popila si kafu, zaspao je i ajde više u kuhinju“
Maša: svi su odlepili.......strašno......pokrila ga je zelenim peškirom....već sve vonja na njega......muka mi je - razmišlja bela princeza sedeći na tremu kao sfinga gordo podignute glave sa pogledom uprtim u daljinu dok joj se dlaka sjaji na majskom suncu i narandžaste lokne vijori blagi vetar)
