Znate li koliko je dobro da osetite sebe iza reci?
Opisi ih kao bura mozga...i novo radjanje!
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kad prestanem da verujem da nada postoji
i da je sve bolje kad smo i mi bolji,
kad kazem da ne mogu vise da se borim
da svima budem dobra i po volji;
kad pretrnem od straha da zlo ce nam doci,
da dah ce mi stati u mukama teskim,
kad kradu mi snagu i ljubav i nadu
i ceznem za nekim recima meksim;
kada me umori sve ono sto je nekada bilo,
kad pocne po srcu da pece i boli,
kad izgleda da nikoga vise nema
i da nema nikoga ko me voli;
kada sve nekako ode u propast,
svako mi iskustvo i delo postanu peh,
tad podignem glavu i izdrzim sve
i pronadjem motiv da podarim osmeh.
Тако си млада
пуна живота
храбра
ако се у твојим годинама
може бити храбар
Тако си близу
невино заводљива
а можда и ниси свесна
шта радиш
Кружиш око мене
привучена искуством
које су године
набациле на моја плећа
заводиш ме
а можда и не знаш
да то чиниш
Знај,
не очекуј од мене
да будем племенит
ионако ћеш у том случају
рећи да сам шоња
а ја бих се осећао
изданим и глупим
Знај,
узећу све тебе све
баш све што ми нудиш
јер
ти си последњи извор
на мом путу
Не брини,
нећу ти сломити крила
већ ћу те научити да летиш
пренећу ти део знања
с мојих плећа
да имаш с чиме
и сама да кренеш на пут
ако некад пожелиш да одеш
И, узећу од тебе све
баш све што ми нудиш
и учинићу све
да се једног дана
са осмехом сећаш
свог дара
и да никад не помислиш...
у одорама разума
у носиљкама доказивања
у караванима обожаватеља
праћени клицањима
док се клањају аплаузима
са широким рукавима
да лепршају пред њима
величанствено достојанствени
у својим храмовима
окренувши леђа
испруженим шакама просјака
заклињу се пред мојим иконама
на којима Милосрђе покрива лице рукама.
Sedela je za klavirom umorna i sama,
u notama njene duse bese lom.
Trazila je neznu pesmu proslih dana,
od secanja i zaborava ukradeni ton.
Lici li na elegiju, baladu il' bol?
Nalik jauku, vrisku il' tisini?
Vuce je jos uvek onaj stari d moll
da je dovede konacnoj istini.
Secanja belim dirkama uporno trazi
u crnim pronalazi tuge krletku.
Ne zna da li jos uvek dogovor vazi:
nagrada za resenu zagonetku.
U igru stalnog starog zagonetanja
zivotu nikada nije postavila zamku.
Nikada nije naucila odgonetanja
kao davljenik uvek je trazila slamku.
U koju melodiju da zaroni danas
dok kapi kise po oknu klize?
Postoji li pesma da joj bude spas
ima li coveka da joj pridje blize?
Na staricu lici ta sredovecna zena
dok trazi zvuk da u njega udje...
Kad su se uputili alejom, Liam je rekao:
-Od mene nije problem dobiti informacije i kada sam nepitan; ali pamtim da to nikad nije bio slučaj s tobom. Zato ćemo da batalimo mene večeras. Kaži mi, Morgana Reilly, čime si se bavila prethodnih godina?
-Oh, ništa naročito.
-Čija je to, uopšte, bila ideja da dođeš kod dede?
-Padmina, zapravo. Padma se jako vezala za mene još posle prvih susreta. Od tog je počelo.
-Sećam se da je moj otac bio zaprepašten. Rekao je da nema Reillya koji bi pristao živeti od novca Muldoona; ni pod kakvim uslovima.
-Zar zaista?
-Ne gledaj me tako. Pamtim taj mudri, sveprožimajući pogled od kog se ništa ne da sakriti. Sasvim sigurno i sama znaš kakve bi reči moj otac mogao upotrebiti na jednu takvu vest. Ali, neka...
Krenula je to veče kući, i Liam je tražio za dozvolu da je isprati deo puta. Upitao je lorda: nadam se da ne zamerate, sir?.. Lord je odmahnuo rukom: posumnjao bih u tvoj razum kad bi pored gospođice Reilly izabrao moje društvo, sinko. Stajala je u ulaznom holu Muldoona i posmatrala ta dva slična, a opet različita muškarca. Jedan je bio star i drugi mlad, i bili su upravo onoliko različiti koliko to nekoliko desetleća i drugačije epohe mogu biti; ali, u isto vreme, u njihovim je očima bilo nekog izraza koji se nije dao objasniti drukčije do srodnošću. Svakako, lord je bio veoma star; i njegovo je telo nosilo znake vremena kojima još uvek nije bilo ni traga na Liamu; međutim, obojica su bili tamni keltski tip, prvi po zastupljenosti u...
Ljudi kažu da prekinuta i obnovljena prijateljstva, baš kao i ljubavi; ne valjaju mnogo; ali ona i Liam se nikad nisu posvađali. Njihovi su se životi, naprosto, razdvojili. Međutim, sad, kad su se ponovo našli zajedno, otkrila je da je sve ono što ih je ranije povezivalo, ostalo isto i nepromenjeno. Morgana je mnogo volela Padmu, ali Padma vam nije mogla biti prijatelj. Postojao je vrlo ograničen izbor tema o kojima ste s Padmom uopšte mogli pričati; a i za to vam je trebalo mnogo prethodne prakse, strpljenja i tolerancije. Bila je sušta istina da ona u svom životu nije imala nikakvih naročitih prijatelja do Liama.
Živela je u krajnjoj pustoši kuće na visoravni gde su vam prijatelji mogli biti samo nebo, mesec i zvezde. Sa svojim se...
Rugajuća prikaza s galerije Muldoona kao da se izmorila zadnjom igrom; i u dvorcu je neko vreme vladao potpun mir. Hodnik s portretima stajao je pust i nevin pred njenim nogama kad god je prolazila, i nikakav zvuk do njenih sopstvenih koraka nije remetio tišinu. Posle nedelju ili dve, Morgana se počela podsmevati sama sebi; skoro poverovavši da je sve sanjala. Leto je teklo; nebično mirno, toplo i svetlo leto kakvo nije pamtila. U njenom životu (ne)očekivano se pojavila jedna sjajna tačka; učinivši da joj mnoge odskorašnje sumnje i nedoumice izvetre iz glave.
Lord je sa severa doneo vesti o gostu hitrijem nego se smela i nadati. Ništa ga nije pitala o Liamu, niti je on davao obaveštenja nepitan; međutim, način na koji je govorio o...
..I Bili je poceo da krade,i radi sve sto je mogao
da povrati postovanje u ocima njegove ekipe
Zapocinjujuci svadje zbog malih stvari gore,u bloku
Zakoracio je,i prodavao majkama i braci krek,
Radio prekovremeno da zaradi mesto u tom svetu
Pogodio je metu,hteo preci na kokain
Da popuni svoju scarface fantaziju zarobljenu u umu,
Bio je umoran od svoje sabrace dok ga tretiraju po starom,
Hteo je biti veliki kao pravi gangsteri i ubice
Ali kad im je hteo prici,nisu mu pokazivali ljubav
Rekose mu da bilo koja prokleta kukavica moze prodavati drogu
Svaka ***** sa oruzjem moze da ide i ubija,
Svaki crnja sa crvenom majicom moze da se predstavlja kao Blood
Ali samo pravi ubica moze izbosti nekog dok ne umre,
Stojeci ispred zrtve,gledajuci je...
Jos jednom okrecem se za sobom
Jos jednom dobro cu oci da otvorim
Da vidim sta sam stvorila, i sta za sobom ostavljam
Na pocetku jednog kraja, uvek ostane vremena
Koliko god brzo teklo, i bolno bilo uvek ostane ta trunka vremena
Da shvatis koliko tesko je svojih snova se odreci
Srela sam te jednom ,sasvim slucajno
Srela te jednom, zavolela vecno
I nisam znala, nisam ni slutila da je bilo zabranjeno
Ono sto drugome uzmes da vratis moras
U pocetku je slatko,ali na kraju ukus je vise nego gorak
Zato, ja ti kazem idi neka vetrovi te odnesu
Zato ja te molim idi, neka mi bude tesko
Veruj mi u sve sto ti govorim tacno je
Veruj mi u sve,samo nemoj u ono sto cu ti reci poslednje
Da te ne volim, ne veruj ne, ali moram ti reci tako lakse je...
„Cega se to vas dvojica igrate?“
„Nicega“, rekao sam. „On se boji, a ja mu cuvam strah“
“ A šta je on tebi, kad mu cuvaš strah?“
„Brat“, rekao sam.
I dalje se smeškao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste.
„A koga se to bojiš?“ upitao je Mileta.
Mile je cutao i gledao u zemlju.
„Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojnice“, kazao sam dižuci se i dalje na prste kao da cu poleteti.
Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari.
„A ti se ne bojiš?“
“ Svako ko je mali mora da ima starijeg brata koji ce ga cuvati“, rekao sam.
„A gde je tvoj stariji brat?“
„Nemam ga , gospodine vojnice“, kazao sam. „Zato se i bojim kad sam sam. Ali pred ovim decakom ne smem.“
Ne prestajuci da...
Hteo bih da zamolim za neki iskren savet. Konkretno, treba da se vencam sa kanadskom drzavljankom naseg porekla koja trenutno zivi i radi ovde u Srbiji. Koliko je to dobra ideja i da li imam sanse da na taj nacin odem i kakav bi moj status bio tamo..
Ko se još sjeća dosjetke smišljene u vrijeme ničim zasluženih sankcija dok smo uz blagoslov iste ove vlasti vozili automobile iz zapadne Evrope sumnjivog porijekla i vlasništva. Naravno, u zvaničnoj verziji krađa se nije pominjala, posao je kršten „uvozom auta skinutih sa osiguranja“. Nešto nalik švercu i krijumčarenju cigareta koji se do danas u vrhu vlasti vode kao „legalan, tranzitni posao od državnog interesa“. A pomenuta dosjetka, objavljena čak u jednoj reportaži Njujork tajmsa, formulisana kroz turistički slogan namijenjen zapadnoevropskom gostu, glasila je: „Dođite na ljetovanje u Crnu Goru - tamo vas čeka vaš automobil“.
Naravno, u skladu sa evropskom agendom ta priča je zaključena prije par godina. Ali, poriv za špekulativnim...
(priče o kerećim ljubavima)
PRIVOLETI
Nizaše se dani majski, te 2008. godine....jedan za drugim........kao kad nižeš papriku u venac. Nasmejani dani ispunjeni kevtanjem i pokušajima lajanja malog zvrka. Kako je smešan onako trapav pokušavajući bezuspešno da stigne Mašu koja je kao strela.....čak je i Maza, onako matora, brža od njega nekoliko puta. Nema veze, garavi uporno trči za njima, njuška gde i one, piški gde i one........komšije kažu da kada bude počeo da diže nogu odoše sve moje ruže u legendu. Neće da može.......majka će njega naučiti da se u dvorištu piški kao devojčica a samo kada izadjemo napolje neka diže nogu i izigrava muškarčinu. Svi su se smejali......Maca tvrdi da će i voćke ostati samo na fotografijama......da...
(priče o kerećim ljubavima)
MEDJUKEREĆI ODNOSI
Dakle, igračke po dvorištu, loptice, stara košarkaška lopta, konopci......i Maša koja samo gleda kada će štenac poći ka nekoj od njih da bi se brzinom svetlosti stuštila na nju i ukrala mu je ispred nosa. Nju inače igračke uopšte ne zanimaju. Jedino ako joj damo neku lutkicu od onih punjenih......e, to voli. Onda je nosa i čuva i pokazuje nam je milion puta na dan. Svako ko udje u dvorište mora da primeti kako ona ima igračku .....“Jao Šaš, pa šta to imaš?“ a ona sve vrti bezrepim dupetom trčeći u krug oko pridošlice i cvilkajući samopohvalno ne ispuštajući iz zuba svoju lutkicu. „Vidim da imaš lutku. Jao što je lepa. Daj da vidim“ i ona donosi sva ponosna ali samo na sekund ili dva...
(priče o kerećim ljubavima)
GDE LJUBAV STANUJE?
I pored sve naše, prvenstveno moje nege, jer je mama mama, i niko ne ume da se brine o mladunčetu kao mama......Meš je imao dijareju. Došao je naš veterinar u jurišu i trku kao i uvek jer je putovao.....medicinski ugalj i sirupčić za decu ....preosetljiv stomak.....takvi su ti nemački ovčari.....ali mi ne reče koliko da mu dajem......Zovi na mobilni....nedostupan. Šta ću, okrenem moje apotekare, mislim klijente......pa meri Meša, pa preračunavaj na kilažu, pa još malo smanji za svaki slučaj......pa u špric pa u usta. E, sad, ko ne zna, da kažem kako se životinji daje bilo šta na špric. Nikako ne smete samo da saspete sadržaj po sred otvorene čeljusti jer realno postoji šansa da se štene...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
POKLONI
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek....ali baš uvek
Kad kao besno more
Udaram u tebe….stenu
Kad vetar me jaki baca na sve strane
I dlanovi me tvoji dočekaju
Topli I mirni da na njima vekujem
Da život živim a ne da samujem.
Kad život tebe u vrtlog uhvati
Ruku moju tražiš da snagu ti da
Iako mala, nejaka, ženska
Snagu diva ima I planine pomera
Od poverenja satkana
Od ljubavi sazdana.
Kad život krene da baca nas skupa
U jutra rana, u osvit zore
Kad misli počnu da se roje
Vetrovi da duvaju pod svetlošću lampi
Korak u vetar, ruka u ruci
Ma mi smo junaci, junaci na muci
Drži me čvrsto, stegni mi ruku
Napuštamo našu mirnu luku.
Hiljade reči ne mogu ti...
Neko mi jednom rece da su ljudi dvolicni. Kamo puste srece! Svako od nas ima mnogo lica, ponekad mislim onoliko koliko ima poznanika...Imajuci potrebu da se dopadnemo, svaki put se menjamo u odredjenoj meri...
(Pravljenje da ne primecujemo)
Svojevrsna vestina koja se razvija kako odrastamo. Moze se odnositi na osobe, postupke i jos kojesta. Tacna svrha joj nije do kraja poznata, uglavnom se koristi da bi se izbegle za nas neprijatne situacije. Primer-kada se pravis da ne primecujes blagoglagoljivog poznanika u prevozu...Slobodno dajte vase vidjenje...
Испричај ми причу,
Николио,
Ти тако лепо лажеш
да је лакше веровати
твојим речима
него живети у истини,
рекла си ми
Несрећа је само
што време и простор
не мењаш заувек,
а онда је истина још страшнија
Плеши
вечерас за мене
ја сам дрвени лутак
остави ме на столици
у ћошку
и плеши вечерас за мене
А кад се умориш
дођи
седи
одмори
утихни
слушај мој глас
у полутами
слушај моје приче
и видећеш
да ти ништа више не треба
нити желиш
MJESTO GDJE STANUJE LJUBAV
Jedan je dječačić upitao
svoju majku: "Zašto plačeš?" "Zato sto sam žena" - odgovorila je. "Ne
razumijem" - rekao je dječak.Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada
i nećeš".Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama place bez
ikakvog razloga?" "Sve žene placu bez ikakvog razloga" - bilo je jedino
sto jetata znao reci.Dječačić je odrastao i postao muškarac, i još
uvijekse pitao Zašto žene placu. Naposljetku je nazvao Boga. Kad ga
jedobio, upitao ga je:"Boze,Zašto se žene tako lako rasplaču?"Bog
odgovori: "Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna. Dao sam joj
ramena dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga svijeta, a opet dovoljno
nježna da mogu pružati utjehu. Dao sam joj unutrašnju snagu da
podnese...
Umrla mužu supruga.
Sahrana, puno ljudi, veliki sprovod, po koja suza iz oka kanu. A posle sahrane, kako to biva, trpeza. Svi jedu i tiho govore o preminuloj gospođi.
Vreme se odjedared naoblači. Crni oblaci prekriše nebo. Počelo je jako nevreme a nebom su jurile munje i tutnjala gromovlja...
Muže je prokomentarisao:
"Stigla je!".
Preko puta naše kuće nalazila se jedna mala prodavnica.Obična,neugledna sa crnim daskama na podu, neofarbanom tezgom i polupraznim policama. Tu smo se skupljali,pričali, mi mlađi ostajali ispred nje do mladog jutra. Svaka tajna iz komšiluka ugledala je dan upravo tu ispred prodavnice i zato je ona imala posebno mesto u našim životima. Jednoga dana vidim stoje ljudi u redu.
Šta se dešava, nikada u njoj nije bilo više od dvoje ljudi. Znatiželjan sam, prilazim a moja baba koja je zauzela mesto hvata me za ruku da ostanem u redu. Strpljiv sam,ćutim. Kroz otvorena vrata vidim kako komšije piju nešto iz jedne bele šolje. Šta piju, pitam babu? Supu dete piju, supu iz kesice. Kakva je to supa iz kesice? Znatiželjan sam i zato ćuteći čekam...
Uradio sam posle dužeg vremena nov deo Vukajlija šou tajma.
Nadam se da vam se sviđa:worth:.