sreca je uopshte se ne roditi. Uopshte ne doci u ovaj shugavi svet, svet opterecen vaganjem dobrog i zlog, gde te neki morali u vidu nevidljivih zica svezuju, gde sam sopstveni zivot unasuprot svoj ovoj patnji uporno se probija kroz nju, praveci drugima josh patnje... kao kada prstom u jezeru napravimo liniju, koja napravi talase koji obore u vodu paprini brodic... i gde taj prst uporno pokushava u ochaju da ispravi potpoljeni brodic, koji je previshe nakvashen da bi opet sam stojao u vodi... Uvek ta prokleta zudnja za nechim poznatim, uvek taj prokleti ochajnik koji pokushava da ugura staro medju nove stvari, gde uporno se trudi da uglanca zaprljano... Ljudi, ljudi u stvari vole secanja... sa svakim chovekom/zenom (partnerom) kojeg...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kada razobličiš raznorazne nikove i ljude koji nemaju hrabrosti,jer su kukavice,da se prikažu pod punim imenom i prezimenom i da stave svoju fotografiju,odmah te blokiraju...
To samo dokazuje da su se umrežili da bi ispirali mozak nemislećem narodu,navodno nekim svojim saznanjima i nekom svojom "prosvetljenošću"...
Svi su oni umišljeni i njima je mozak ispran raznoraznim TM,jogi,budizmom,satanizmom,i mnogim drugim glupostima koje su nametnuli i servirali gospodari iz senke,zbog manipulacijom nemislećih ljudi...
Tu sam ja i meni slični koji ćemo sve da ih razobličimo,jer mi i jesmo tu,pod punim imenom i prezimenom,bez skrivanja i straha,da iznesemo ISTINU.
Istinu koju možete da prihvatite,a i ne morate....
Nikoga ne ubeđujemo,jer nismo...
Кријући,истину,и Исусове потомке,из брака са Маријом Магдаленом,црква је вешто манипулисала људима.
Пратили су родослов,и водили о потомцима рачуна,али нису хтели да дозволе да народ било шта сазна.
Јавно су се супростављали,али су тајно,далеко од очију јавности,водили рачуна о потомцима и њиховим породицама,постављали их за владаре,цареве,краљеве,председнике.
Пратили су потомке,Јосипа и Јустуса,Исусових синова...
Константин је био први који је постао свестан да води порекло од Исуса Христа.
Све се одвијало далеко од очију јавности.Народу је све било погрешно приказано.
Пратили су и од те две линије су и настали католицизам и православље.
И једни и други су били наследници Исусове лозе.
Походи темплара,крсташки ратови су им служили за...
Svakim delom svoga bića
I telom i dušom svom
On misli nju,žudi za njom
ne može joj jasno razaznati oblik
njegove oči uvek novi ugledaju lik
ali kad je u rukama svojim prepozna ,oseti
tada damarima bila svog
što krv mu vrelu telom raznosi
predaje njoj želju svoju svu
i ljubav i snagu svoju
strasnim poljupcima u čvrstom zagrljaju
svu svoju muškost unosi u nju
A ona dok uzavrela daje mu se sva
u dubini tajne svoje i da ne misli zna
da ne On već Ona tada
Ljubavnikom svojim vlada.
Nije važno šta je čije.
Sve je i onako
I ničije
I svačije.
Samo se još
Razlivaju boje
Od mog prkosa
Do tvog ponosa.
Ovde više,
Odavno !
Ne uspevaju ruže...
Samo korov. I trnje.
Zaista
Nije važno
Šta je čije
Ali kupi svoje prnje.
Ja ću se onda
Sakriti
Između zidova
I iza vrata, pod ključem.
Faliće mi
Samo
Džep od kaputa,
Da se u njega zavučem.
What's the time?
Seems it's already morning.
I see the sky, it's so beautiful and blue.
The TV's on but the only thing showing is a picture of you.
Oh I get up and make myself some coffee.
I try to read a bit but the story's too thin.
I thank the lord above that you're not here to see me
in this shape I'm in
Spending my time, watching the days go by.
Feeling so small, I stare at the wall,
hoping that you think of me too.
I'm spending my time
I try to call
but I don't know what to tell you.
I leave a kiss on your answering machine.
Oh help me please, is there someone who can make me
wake up from this dream?
Sačuvati vedrinu u sumornoj i prekomerno odgovornoj stvari nije mala veština: pa ipak, šta bi
bilo nužnije od vedrog raspoloženja? Nijedna stvar neće uspeti ukoliko u njoj žar nema udela.
Suvišnost snage samo je dokaz snage. – Prevrednovanje svih vrednosti, taj upitnik tako crn,
tako gorostasan da baca senku na onoga koji ga stavlja – takav sudbonosni zadatak primorava
nas da svakog trenutka istrčimo na sunce, kako bismo sa sebe stresli tešku, suviše teškom
postalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slučaj" srećan slučaj. Pre svega, rat.
Rat je uvek bio velika razboritost umova, koji su se suviše povukli u sebe i postali suviše
duboki; čak i zadobijena rana sadrži u sebi isceljujuću moć. Izreka, čije poreklo skrivam od...
Рекао би ми...
Иако искре твојих речи већ неко време
не греју моје жудње,
већ их пуштају да ми се враћају
у груди као пипци
и миле испод коже.
Рекао би ми...
Не склањаш руку са мог образа
и када ми измамиш осмех,
већ чекаш да зађе полако,
у сутону мириса твоје коже.
Рекао би ми...
То је само дрхтај у твом оку,
а не одшкринута крлетка твоје душе.
Tišina se noćas uplela u mrežu zaborava. Digla je sidro novim sumnjama tamo gde prestajem ja a - počinješ ti.
Na obrisima večnosti gde i razlozi postaju nebitni.
*
Zaspala je vasiona na mojim dlanovima... još se samo mesec proteže iznad krovova našeg usnulog grada. U daljini se čuje melodija, odnekud poznata.
Nošena šapatom vetra, setno uz zvuk klavira i tek po neki pogled u daljine.
*
Ne, nisam zadrhtala, to ti se samo učinilo. Pusti me večeras da otvorim prozore svoje posesivnosti.
Tek toliko da mogu da te osetim.
*
Znam, kasno je. Isuviše je vremena prošlo od onih vatri u kojima smo zajedno goreli. Previše je kiša ispralo one reči koje smo vešto prećutali. Svoje sam nemire prosipala po jastucima na kojima nikad nisi čekao...
“ Pojam slobode ne obuhvata samo sadrzinu, nego isto toliko i nacin moga zivota, ne samo to da ja cinim ono sto je slobodno
nego i da ja to cinim slobodno.
Sta bi u suprotnom slucaju razlikovalo arhitektu od dabra osim to da je dabar arhitekta sa krznom, a arhitekta dabar bez krzna.
Kad god se dovodi u pitanje neka sloboda – dovodi se u pitanje cela sloboda . Kad god se odbacuje neki oblik slobode, odbacuje se cela sloboda.
Posle toga se moze voditi samo prividni zivot, jer od puke slucajnosti ce zavisiti u kojoj oblasti ce se nesloboda javiti
kao dominantna, vladajuca sila”.
Karl Marks 1818 – 1883 , osnivac naucnog socijalizma )
I kako to uvek biva, sto se vise govori o necemu, sto se vise nekim dostignucem hvali ( npr...
O Meni
Desno je levo u ogledalu
gledam a ne prepoznajem
osoba ispred je stranac,
jednog dana bez mana
u vihoru i prelu
a nikakav mamac.
P.S. Pesma u starom filmu odozgo nije original i nije opevana od zzene.
Sa dva kilograma svinjskih repova Đorđe se vratio u Futog. Ima dana kad se vratio praznih ruku, a kod kuće čeka šestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasađeni otac. Đorđe svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, inače će dobiti batine.
Đordje Dunđerski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. Učenik trećeg razreda osnovne škole u Futogu.
Đorđe prosi po Novom Sadu. To zna i njegova učiteljica i mali drugovi. Drugi razred je završio sa odličnim. U školi i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu na eks, a da ne trepne. Ume i da se našali, ali gorko. Ume i da se zabrine, ali sve nekako ispadne kroz osmeh.
Imam pred sobom švrću kome je porodica natovarila na pleća brigu o hiljadarki dnevno...
Novi početak. Zauvek novi. O kako li se samo čudnim čini svet onom ko ga je proživeo?
Ali i zapitajte ga, neverujem da će uspeti da vam odgovori. Možda bi još samo praznim ustima hvatao vazduh pokušavajući da uhvati koju reč, koje kao da su mu sve pobegle i otišle negde daleko van svačijih ušiju. Ali zapitajte ga, ne zato što vam neće reći ništa, ne zato što mutava usta ne mogu oboriti fantastične zidine oko nas samih; ne sigurno ne zato; zapitajte ga, mislim da će vam odgovoriti. Možda jednom rečju, možda tišinom; možda vas neće ni čuti, ali zasiguran sam da ako budete pitali, odgovor će vam vremenom doći. Kao što sunce klizi niz kamene ploče, sadašnje betonske doduše, možda uhvatite odgovor kako klizi nošen suncem niz njegove oči...
Lay your head down to rock,
Here comes the man who came to denounce god!
Lest the troden snow melts, his feet are cold,
His cradle, barren mountain, whence he comes,
Left no footprints of weight of his soul.
He came, parched of sorrow, filled to brim
With a reason of to-morrow,
He came to tell, what he saw,
Not to preach, nor speak, nor squall,
He wissed a dark in our reason,
Seeing there's no need for a candlelight hereon,
Seeing that man hunts his shadow,
And therein grows.
Whereof this man of old heart?
Did he confined himself, in what he want?
Seeming foolish to take away what we know of,
Did he showed us, that we are: begining of all?
Or did he came to tell us what we've done?
He told, no he believed in a free world,
No...
Svako htenje proistiche iz potrebe shto ce reci iz oskudice, dakle iz patnje. Zadovoljenje uzroka je kraj htenja, ali kraj jedne ispunjene zelje ostaje najmanje deset neispusnjenih. I dalje: zudnja dugo traje, zahtevi su beskrajni, a ispunjenje je kratko i shkrto odmereno. Ali i to krajnje zadovoljenje je samo prividno, ispunjena zelja ustupa odmah mesta novoj zelji. Prva je saznata zabluda, druga josh nesaznata. Nijedan stechen predmet htenja ne moze nam dati trajno, nepokolebljivo zadovoljenje; ono lichi na milostinju bachenu prosjaku, koji tako danas svoj zivot tavori, da bi muku do sutra produzio. Zato nikad necemo imati trajne srece ni mira, sve dok je nasha svest ispunjena nashom voljom, sve dok smo predati nagonima zelje, sa...
Nekada je bila pesma. Labudja ili pesma umornih ribara? Nikada nisu otkrili. Znali su samo da ona pripoveda o podnevima u razbuktalo zlatnom klasju kao na onim Levitanovim platnima, uskom puteljku obmrshenom mladom chardaklijom i vetrenjachi pod kojom je predano sanjario slushajuci nezni vals vodenicnog tochka.
Ali dechak je postao chovek. Razbuktalo klasje poznjeli su, pa je izraslo novo, pa su opet sejali, znjeli... A mlada chardaklija obrasla je poponcem i rogobatnom klekom i venjom i kad je posle mnogo godina proshao tuda samo je vetrenjacha troshna i olupana jos bila na svom mestu kao pogurena starica prosjakinja chitav vek na istom coshku. I chitava ta pricha nastala je nedaleko od Kline u srcu Rusije, ali je za nju chuo i...
This is the house that Jack built!
This is the malt that lay in the house that Jack built.
This is the rat that ate the malt
That lay in the house that Jack built.
This is the cat that killed the rat
That ate the malt that lay in the house that Jack built.
This is the dog that worried the cat
That killed the rat that ate the malt
That lay in the house that Jack built.
This is the cow with the crumpled horn
That tossed the dog that worried the cat
That killed the rat that ate the malt
That lay in the house that Jack built.
This is the maiden all forlorn
That milked the cow with the crumpled horn
That tossed the dog that worried the cat
That killed the rat that ate the malt
That lay in the house that Jack built.
This is the man all...
Za neke stvari zaista ne mozesh reci da postoji druga shansa, da ce se vratiti stvari nazad, da mozesh zaista izmeniti neshto. Neke stvari se jednostavno dese, i shto je najgore mnoge stvari su van nasheg domashaja, van nashe mogucnosti da se one izmene. Takve stvari su one koje nas ili osveste, ili toliki jak uticaj imaju na nashu lichnost, da nas oforme u tom trenutku, ili postanu kao podloga. Govorim i o smrti, govorim i o ljubavi. Najteza stvar je prihvatiti svoju nemocnost, zato shto se mi toliko trudimo da budemo ogorcheno upetljani u sve, mi zapravo dopushtamo da se upetljamo u mrezu, i onda se pokushavamo odupreti tudjim vezama, pokushavamo da povuchemo konce na svoju stranu, osecajuci da jednostavno smo prepushteni da nas tudji...
Patnje je previshe na ovom svetu, ali malo ih je onih koji je zele razumeti.
Zato Vam se chini uzvishena, kada neko o onome sto osecate Vi, *****.
:D
Pochnete li vi razmishljati o onome u chemu smo osudjeni plivati,
Preplavice vas osecaj josh gore usamljenosti,
Ali, to je samo u pochetku,
Jer taj gar nas prlja, da bi zablistati mogli
Kada shvatimo da nismo sami.
Ali zachkoljica tu lezi,
osetimo li se od strane svega voljeni,
Mi ne umemo to isto sve - voleti.
Tu je kljuch za razliku reflekcije od istinitosti
Kada prestanete iz sebe svoju ljubav vuci
I kada postanete ljubav u onoj drugoj osobi,
tek tada cete umeti videti,
prepoznati
i osetiti - postati.
Tek tada cete umeti voleti.
Meni se chini da sam dotaknuo svoje jezero ljubavi
Josh...
Rodimo se, živimo vrlo kratko vreme, i ugasimo se.
Ustremljeni ka ogledalu, ka dodirnoj tački naše reprezentacije, i naše svesti o njoj, ono što ostvarujemo je vredno samo u tom malom vremenskom periodu.
Zaista ne postoji razlog zbog kojeg se mi svi ovoliko trudimo, zbog kojeg svakog dana ustajemo i prekidamo tu opsenu svesti o nesvesti, ne postoji razlog zbog kojeg mi sa ovoliko težine se trudimo da rukama napravimo pokrete koje će nam omogućiti da dišemo, u ovom manje gustom, više retkom vazduhu...
Iz uvida besmisla sam navikao da izvlačim najveću utehu... Ta, najveća uteha je ona koja najmanje čini, jer je ona najmanje potrebna, pa je stoga i najveća, jer ipak kroz sve ove puteve zahtevanja nade - smisla - vrednosti našoj...
"Pojava, objekt je nuzno i nepromenjivo determinisan u lancu uzroka, i posledica, lancu koji ne moze biti prekidan."
Ali, egzistencija tog objekta uopshte kao i njegov nachin bivstvovanja, tj ideja koja se u njemu otkriva, ili, durgachije recheno,njegov karakter jeste neposredno pojava volje. Shodno slobodi te volje, taj predmet bi dakle, mogao i nepostojati, ili pak postojati od pochetka i u svojoj biti sasvim drugachiji, pa bi tako i ceo lanac, chiji je on karika, a koji je i sam pojava iste volje, bio sasvim drugachiji.
Sloboda je usprotivljenje nachelima razloga.
Jedino chovek kroz uporedjivanje individualnih iskaza volje spoznaje svest o volji, i dobija mogucnost kontriranju volje, tj isprechavanje individualne volje Volji...
Iskustvo nam savetuje da se treba bojati,da treba biti oprezan,da ne treba verovati.
Iskustvo nas uči da ne grešimo,da ne ponavljamo ono gde su drugi već stradali.
Svetu,međutim,ne mogu pomoći oni koji su načisto sa životom.
Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova.
Oni kojima je sve jasno,očigledno,poznato i verovatno.
Svetu pomažu mladi i neiskusni,oni koji ne veruju ni u čije iskustvo.
Oni koji ne priznaju argumente.
Oni koji ne veruju da se istorija ponavlja.
Oni koji se ne plaše da pogreše.
Oni koji su gluvi za činjenice,slepi za očigledne stvari, puni iluzija,zabluda,snova,ideala,spremni za najveće podvige i žrtve.
Beznadežan slučaj ne može biti heroj.
Čovek bez nade i nije pravi čovek.
On je kompromitovao...
Evo recepta i postupka pravljenja...
BOMBA PITA
500 gr. lisnatog testa
4-5 jaja
300-400 gr. praške sunke
100 gr. parmezana
250 gr. kačkavalja
50 gr. čajne kobasice
ulje za podmazivanje
Lisnato testo podelite u 2 dela. Jedan deo razvući i staviti u podmazan kalup.Staviti polovinu šunke može i seckane,zatim narendajte kačkavalj,takodje polovinu
Na kačkavalj staviti čajnu kobasicu...
Preko toga staviti 5 celih živih jaja...može i manje...
zatim posuti parmezanom...
Preko toga opet staviti šunku, kačkavalj i čajnu
Sve prekriti sa 4 lista praške šunke...
Odozgo staviti drugi deo lisnatog testa, premazati celim jajetom, posuti još malo parmezana, i malo kačkavalja...
Peći oko 30 minuta, zavisi od rerne...
I evo kako izgleda i...
Ovako se muva devojka
--------------------------------------------------------------------------------
Ovo su najbolje recenice za probijanje leda:
Oprostite, biste li bili inkubator mojim jajima pa makar i par minuta.
Imas lepu majicu... a ima li ta majica adresu i broj telefona?
JA: Cini mi se da smo se i ranije sreli. ON: Je li? A gdje? JA: U prostorijama mojih snova!
Svaka Cast!!! Svaka Cast!!! (Na cemu?) Na izgledu, naravno!!!! (Joj, hvala, bas si cool).
Izvini, devojcice, koliko je sati? -Pola jedanaest. Mislim da je vreme da se upoznamo....
Da li verujes u ljubav na prvi pogled ili da prosetam ispred tebe jos jednom?
Hej mala stani!! Sta je?? Digo mi se ***** i hoce malo da se nahrani!!!
Ja imam maco jedan plan...
Mislim na te celo vece
srce i dalje gorko pece
a vreme tece u tvojoj lepoti
kao reka neka tiha
kao lepa rec iz ljubavnog stiha
vreme tako brzo leti
sekunda svaka posle se osveti
kada pored sebe nikog nemas
za koga li svaku pesmu spremas
pitanja takva mi po glavi setaju
ali nove me reci tad ometaju
skrecu paznju,dosadjuju,smetaju
eto,ni tebe sada dugo nema
osecaj je gorak..teska trema
nesto kao ljubav izmucena
iz izvora nesrece izvucena
crna noc zvezdama tkana
i dalje pece ta stara rana
prisecam se tih starih dana..
onda se setih odakle je ona,
setih se zvuka vecernjih zvona
zvona crkvice male u porti
poslednja u svojoj sorti
ne postoji nijedna kao moja draga
Балада о предвечерју
Пошли сте изван града у предвечерје да умирите очи
И остали сасвим сами.
Нисте ни знали како тишина воли непознате да рани из невидљиве пушке.
И дуго сте узалуд напрезали очи
Да протумачите архитектуру птица које су летеле.
Предуго сте узалуд били свијени према земљи
Као поломљен лук.
Хтели сте наивно да ухватите баш ону кап времена
Кад се недирнута травка попела у вис за нови милиметар.
Пошли сте у предвечерје:
Нисте ни знали
Да вас рамена боле од невидљивих кровова
Да су вам руке тешке од не сасвим природних љубави
Помислили сте да вам се у слуху нешто догађа
А заборавили сте да сте за собом повукли зидове једне јако навикле улице.
Пошли сте у пердвечерје:
Ишли сте полако
И тек сте одједном...