Дар

Тако си млада
пуна живота
храбра
ако се у твојим годинама
може бити храбар

Тако си близу
невино заводљива
а можда и ниси свесна
шта радиш

Кружиш око мене
привучена искуством
које су године
набациле на моја плећа
заводиш ме
а можда и не знаш
да то чиниш

Знај,
не очекуј од мене
да будем племенит
ионако ћеш у том случају
рећи да сам шоња
а ја бих се осећао
изданим и глупим

Знај,
узећу све тебе све
баш све што ми нудиш
јер
ти си последњи извор
на мом путу

Не брини,
нећу ти сломити крила
већ ћу те научити да летиш
пренећу ти део знања
с мојих плећа
да имаш с чиме
и сама да кренеш на пут
ако некад пожелиш да одеш

И, узећу од тебе све
баш све што ми нудиш
и учинићу све
да се једног дана
са осмехом сећаш
свог дара
и да никад не помислиш
да си се поклонила
погрешном човеку
у правом тренутку
 
Ovo me je dotaklo, u srce ,bas pravo u njega.Gde bas sad kada sam mislia da sam ga zaboravila.Bilo je bas tako, kao i u tvojoj pesmi, ali nisam odletela ja vec on. A bila je to ljubav koja je prkosila svima,o kojoj su i ptice pevale, a sada je vise nema.
 
Деси се то јер људи не знају шта имају док не изгубе...
А онда се не усуђују да се врате...
Или их ионако ништа не чека...
 

Back
Top