Blogovi

Putovanje životom...

Nadjoh je slučajno na hardu, pa rekoh da je ipak postavim. Možda nekome bude zanimljiva :) ================================================================= Koliko sam samo noći proveo sam... Idući pragovima pruge - očekujući voz, Mostovima - priželjkivajući vodu, Utihlim parkovima obavijenim tamom... Ulicama napuštenim, zaboravljenim, Kao i ja što sam bejah. A u potrazi za nečim spokojnim, konačnim... Tražeći odmor za pluća i napuklo srce. Počinak i večni mir, misleći da je to spas. Ipak nada je naišla neočekivano, niotkuda... Lepe reči, lepe misli, mojima slične Zapališe plamen koji raste sve više. Čudna sila reku silovito vraća uz brdo, Ka zaboravljenom izvoru sreće... Kovitlac ljubavi razara brane od tuge!! Put nazad do ušća polako...

bez naslova...samo riječi...

....i praznina...tupi i cvili u glavi, kao da se valovi sudaraju o stijenke moje duše...nije to praznina nećim izazvana, nije to zbog nekog lošeg iskustva...to je ona glupa praznina....koja već godinama stoji kao jama, kao prazne očne duplje..kao mrak...duboka, crna praznina, ničim izazvana ili svačima izazvana...nije čak ni da se žalim, niti da cvilim što je tako...to je jednostavno status nepromijenjenosti, koji već godinama taloži čestice prašine i stvara svoju baršunastu koru oko moje duše... nisam čak ni tužna previše a pitam se, trebam li biti...čak ni suza mi ne klizi niz lice...samo kiše se slijevaju s jeseni, niz gole ulice moje duše...ajme, koliko kiše je izlilo moje srce i nikako da stane...pa , ovdje je stalno...

IF… Rudyard Kipling (u malo slobodnijem prevodu)

Ako… Ako sačuvaš prisebnost, kada je svi oko tebe izgube optužujući te, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi sumnjau u tebe, a uvažavajući ih sve, Ako možeš da čekaš, a da se ne umoriš od čekanja, da te lažu, a da ne lažeš, da te mrze, a da ne mrziš i uz to ne izgledaš nadmeno, niti mudruješ, Ako možeš da sanjaš, a da ti san ne bude gospodar Ako možeš da misliš, a da ti misao ne bude jedini Ako možeš da doživiš pobedu i poraz i vidiš te dve obmane kao jedno te isto Ako možeš da odslušaš kako opaki izvrću tvoje reči da namame budale ili da sagledaš svoje delo uništeno i da ga iznova strpljivo podigneš, Ako možeš da napraviš gomilu od svih svojih pobeda I uspeha i uložiš je svu na samo jedan potez i izgubiš i...

Malo razmišljanja na temu ljubavi

Pametni, učeni ljudi kažu da još niko nije definisao ljubav, tako da niko ne bi imao dopunu, izmenu, korekciju. S obzirom da se radi o osećanju, a da je svako osećanje naš lični doživljaj, meni to zvuči i logično: Čak i kada je neko dovoljno vešt da definiše svoja osećanja – teško da može definisati moja. Kako je ljubav jedno od najsnažnijih, elementarnih osećanja koja je u osnovi svega što čini naš život, krajnje prirodno je da postoji večna težnja da se ona “uhvati” rečima, zabeleži, podeli, sačuva... Skloni da svet posmatramo iz svog ugla, u iščekivanju da svako ima isti doživljaj i ista osećanja, najčešće su potrebne godine, mnogo razočarenja i “lupanja glavom u zid” pre nego što shvatimo da je naš ugao posmatranja samo naš i da to...

Dok se gledamo

Izludjuje me belina tvoje puti, mene čija je koža tamna a krv vrela, i rumenilo na obrazima i ušima posle samo jedne ispijene čaše vina I dok pogledom prelazim preko tvog tela požudno gledam šta bih pre da ljubim osećam da kontrolu nad sobom gubim Dok gledaš u mene ti oči su ti zamagljene lepotom i osmehom svojim me plene Ne misliš o tome ali osećaš i znaš da trenutak je blizu kad ćeš da mi se daš
SUZE LJUBAVI

SUZE LJUBAVI

Kada se tvoje srce otvori, suze naviru. To je prirodno. Pusti neka bude. U spisima je rečeno da su suze ljubavi tako dragocene da čak i anđeli trče da ih sakupe. Čak ni u raju nema suza ljubavi. Najdivnija stvar na planeti su suze ljubavi, suze zahvalnosti. To ukazuje na to da je naš život veličanstven. To nas čini bogatima i ispunjenima. Sri Sri Ravi Shankar O SUZAMA SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV ASKETSKI OGLEDI O SUZAMA Suze su prirodne palom ljudskom bicu. Pre pada ono nije znalo za suze - znalo je samo za najcistije nasladjivanje rajskim blazenstvom. Ono je izgubilo to blazenstvo: njemu su ostale suze, kao izraz saosecanja prema blazenstvu, kao svedocanstvo pada, kao svedocanstvo stanja pod gnevom prognevljenog Bozanstva, kao...

Opomena...

Čuj, reći ću ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Mogu mi se učiniti duboke i meke oči neke sasvim obične. Može mi se učiniti da tonem u zvuke pa ću ruke svakom pružiti. Može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. I mogu kom reći u tome času čudesnu tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Učiniće mi se negde u šumi.... Ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke česme. Učiniće mi se crn leptir jedan po teškoj vodi krilom šara što nekad neko reći mi ne sme Učiniće mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu, ranu srca dira O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira... Desanka Maksimovic.....:heart:

MAMA

мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама,мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама, мама...
POGLED ZA PONETI

POGLED ZA PONETI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) POGLED ZA PONETI Danas se duže spava. Ja idem u kancelariju a Maca da završava poslove po gradu.....mora se. Otvaram oči pre zvona na mobilnom .....i......lepota mi ispuni oko..... Uzimam mobilni da fotografišem...ruka nehajno prebačena preko mene skliznu....sebična sam jer uzimam tu lepotu, tu neiscrpnu snagu. Jednostavno ne mogu a da ne vidim i da ne posegnem za snagom u vremenu....vreme više nije tako bitno.....Ustajemo i pogled mi odluta na garderobu u boji koju ne volim što spremno čeka da je obučem. „Maco, idemo“ „Idemo...u sebi mislim....idem u ovaj dan ali ću poneti pogled“ PS Ne znam ko mi je jutros poklonio ovaj pogleda....svejedno, hvala mu
Elan vital - Atlas

Elan vital - Atlas

Сопство, Брахман, била би одговарајућа реч, стим да је Елан Витал његова будност а материја његова заспалост. Или, у општој ентропији Елан витал тј. живот, оно је што је остало од његове будности и што не може да заустави општу ентропију али може да је успори. Постоји дуалност Елан витала и материје при чему је то заправо исто метафизичко биће или воља са својом напрегнутости и отпуштености. Отпуштена воља је материја, напрегнута живот. Наше свести су искре будности које су остале од заспалог бога. Атласи који носе цео свет на леђима, немајући моћ да спрече његов пад у општу инертност, али имају моћ да пад успоре. Атлас Ми смо тај заспао бог кога Атлас носи на леђима при чему је и сам Атлас исти тај бог кога носи на леђима, исти...

Savet

Jednostavno je reci nema nazad, lako je ziveti u sadasnjost kada nemas proslost kada ne mislis na buducnost Zato zivi zuvot u punom letu kao jesenji list na vetru da proslost ostavis u proslosti da buducnost ostavis buducnosti.

Moja Pesma Beogradu

Moja Pesma Beogradu Ne obaziri se ljubavi, mase i žvrljanja im konja ne ubrozni, pa da večno stoji i što pored mrtav Vuk Drashković i danas ljubi ruke i ako cementu ti štrče azbestni baš čelik. Kurikulum nam je ispovest, pušten papirni čamac niz Savu, gudravu te ližem znaš kao dravu zadnju cigaru moju bez filtera jer specijalici dobri ispunjavaju želju i čekaju da oroz svoj puste. Lepša bi mi ipak bila smrt, da pad je na blatu samo i ako krt. Strah? Nemam je ako život je pust. Ljubav? Nema je talogu koji je gust.

Увек ваља остати човек

Он остаје укопан у земљу док му поглед лелуја на горе. Не види себе више, сада су битни други које не види. Чудно. Загледан у сунце он гледа, гледа горе где ништа не види. Није важно то. Важно је да га други виде. Његова колена више нису сигурна јер упадају у кал, невидљиви кал који се растаче око њега. Небитно. Не види он кал, види сунце, не види ништа. И ништа му је прече од других и себи је најбитнији. Ал он не зна за себе. Та илузија величине га обузима целог. Гледа навише и расте. Имагинарно расте. Као сунцокрет окренут ка сунцу он обасјава пут неверици. Поглед у Сунце уме да замагли поглед у реалност. То више не личи само на физичку стварност већ и на опомену да је човеку дато да гледа право. Уме да боли често парање...

Njegova vizija pakla

Hajde, reci mi. Čega se plašiš? Ne, ne želim da te povredim, samo me zanima koji su tvoji najveći strahovi. Čega tu ima zanimljivog? Želim da vidim da li je tvoj strah kao kod svih ostalih,ili se bar malo razlikuješ od drugih. Za uzvrat ćes, naravno ti, spoznati moj najveći strah. Poslužiću ga kao na tacni, tebi. Zamisli da smo u restoranu. Tvoj mali strah je specijalitet kuće, a ja sam tvoj počasni gost. Postoji više strahova. Glasno pomislih: „Oh, pa to je izvanredno. Zasitiću se jednom za sva vremena. Šta je danas na meniju? Jesu li to paukovi, mrak, ili možda visina?“ Draga moja, shvataš li da ja umirem od gladi? Slušaj me pažljivo, još sam gladan. Svake noći, plašim se da idem na spavanje. To nije zato što neko ispod kreveta čeka...

ZAŠTO?

Zaista sam noćas jako uzrujana,to neka je na čast svima onima koji šire neistine o meni po forumu Odavno sam načula ružne priče o meni,ali večeras sam dobila potvrdu i stvarno se uvjerila da par osoba na forumu širi lazi da ja pripadam nekoj sekti...da sam sektasica Pa ljudi,zasto ja?Pa pogledajte moje blogove,ima li tu nesto sto govori da sam ja pripadnik neke sekte?Ja,koja sam vjernik? Ljudi sta vam je? Zar je vasa mrznja tako velika da se tako lako grijesite od mene? Mogu razumjeti da se neko ne slaze samnom,pa i da me ne voli,ali da neko misli za mene da sam sektasica...e,stvarno neka je to na njihovu dusu Zar vam toliko smetam,da cijeli forum uvjeravate u takve price o meni? Ne znam u ovom trenutku ni sta da mislim o onima koji...

СМАК СВЕТА

Овде је омогућено само ограничен број карактера,па ћу да вас упутим на мој блог: http://slobadidi.wordpress.com/2010/09/04/%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/

ТРАДИЦИЈА, ОБИЧАЈИ, КУЛТУРА, ВЕРА

ТРАДИЦИЈА, ОБИЧАЈИ, КУЛТУРА, ВЕРА Традиција је скуп материјалних, техничких и духовних знања и достигнућа, вредности и образаца понашања. Одржава се усменим преношењем на којем почива континуитет и идентитет једне културе. Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба , који су опстали до данас . Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда , верујући да ће му то некако помоћи и користити . Намена народних обичаја је различита и може бити : • да се заштити здравље укућана , • да се сачува и повећа пород и имовина , • да пада киша и да се натопе жедна поља , • да се сузбију и разбију градоносни облаци . • да се придобије...

Laka sugestija

Nemam ništa protiv drugačijeg razmišljanja i stava.Svako radi svoj posao kako zna i ume.Neki zidaju,neki ruše...Ima Velikih pisaca...ima i zaljubljenika u lepu reč...poeziju ,prozu...i oni se trude da napišu nešto pametno...Nemam ništa ni protiv kniževnih kritičara..i kvalifikovanih i onih drugih .Dobronamerni kritičari mogu da pomognu piscima amaterima ako tako nešto postoji da nadju svoj put...Medjutim ...i jednima i drugima bih preporučio pre nego što napišu bilo kakvu kritiku na račun zaljubljenika u lepu reč...da sednu i prvo sami napišu poneku pesmu ili priču..pa da je izlože javnosti...Što se tiče več potvrdjenih autoriteta u našoj književnosti njima SVAKA ČAST...njihova reč mora da se poštuje

Nikad nije kasno

Zar je važno u kom si dobu života zaljubljen biti nikad nije sramota Čista se ljubav godina ne stidi kad god te stigne poslušaj svoje srce i za njim idi Dokle god te taj osećaj zaljubljenosti prati nikada u metežu života nećeš zalutati I uvek ćeš znati i koga čekaš i kome treba da se vratiš Milan Višnjić
Greske

Greske

Zasto ti se ucini neko da je drug ? Zasto se uvek nasuces na obalu kao neki mornar bez iskustva a zna i on znas i ti da je moglo i trebalo drugacije?Dokle praviti greske? Jedinog druga koji me nikada nije izneverio je moj najdrug i zato mozda bi trebala njega pitati??? Nikada nisam krivila nikoga ,ni sada ,samo sam tuzna pa zato pisem Trebala bi vise da mastam a opet biti u realnom zivotu.... Da ,mozda treba da se povucem i sredim svoje misli ..........

Srce moje,probudi se

Srce mi se uspavalo ni za ljubav čak ne haje ni gromova silna jeka ni sunašca žarka zraka ni vjetrova burnih huka iz sna da ga dozovu da zakuca ritmom starim da se vine u visine da pogleda u daljine da osluhne vjetra pjesmu da zaigra,zatreperi suncu žarkom da namigne jedra stara da podigne na plovidbu novu krene iz sna dugog da se prene...

Biće me baš briga

Biće me baš briga da l veje il greje i koje je doba dana i koliko ima sati jer vreme će stati kad se ona vrati al treba izdržati jer ponekad duša hoće na nos da mi izidje dok minut svoj krug ne obidje Milan Višnjić http://fontanasnova.blogspot.com/

Priprema

Upravo se pripremam da pođem na koncert Dejana Cukića u Požarevcu. Izveštaj sa koncerta biće oko ponoći. UBR, sinoć su pevali Topalko i Rada Manojlović. Izveštaj sa njihovog nastupa sledi. Topalko me je sasvim prijatno razočarao pevajući pesme svih žanrova pa čak i pesmu Van Goga - Neko te ima noćas. Publika je energično uzvikivala Radino ime za vreme Topalkovog pevanja te njemu nije bilo svejedno. Ipak posle sat vremena pevanja i posle pet minuta slikanja sa obožavaocima iza bine seo je vidno neraspoložen u svoj novi WV Passat sive boje. Rada k'o Rada. Kao čigra. Pevala je, igrala, zabaljala publiku i to radila sasvim dobro. Ja sam zbog kompromisa sve to lepo saslušao da bi večeras mogao na miru da uživam u već najavljenom koncertu...

...odrečeni, Hara-kiri ...

...kao tatarska najezda odnekud nastupa iza nekog brda talas i tutanj talas će i proci ali tutanj je dvosjekli mač sa njim i snagu mu oduzeti ili tutanj napraviti mačevima u desnoj i lijevoj gledam pravo desnom za nedaj-boze lijevom vratiti ga u kanije lijevom se boj ne bije da li smijem pomisliti o suncu povrh vrhova planine Fudji Fudjijami ili je sudjeno da desnom osmice crtam ispred sebe kao samuraj koji se harakirija odrekao

Ljubavna pisamca...

Ovo je jako lepa tema i voleo bih da zazivi... Tema koja bi trebalo da nas vrati u ona lepa vremena kada su ljubavna pisma bila u modi... I danas postoje ljudi koji ih vole, rado pisu i rado primaju... I jedan sam od njih... Nagli razvoj tehnike i odrastanje mladjih generacija uz monitor preti da unisti sve cari ljubave... Onakve kakva ona i treba da bude... Cista, nevina, puna ceznje, lepih trenutaka, protkana dahom ljubomore... Sve je vise onih kojima je lepse da traze devojku preko fejsa, spejsa, chata... Lepse da vide devojku na slici, nego uzivo... Tesko je razumeti takav razvoj... Bar ga ja ne razumem... Shodno takvom nacinu zivota, ljubavi pored ekrana, nije ni logicno da neko uzme papir i olovku i da pise pismo svojoj...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top